Vakcine – zdravlje ili bolest?

, 01 2015 20:07:50 +0100

Dok na vas ne dođe red da vam dete primi tu osporavanu MMR vakcinu, verujem da se nećete interesovati kako da ga ne dovedete u opasnost bilo davanjem ili nedavanjem iste. Razumem, što da zalud trošite vreme ako niste lično ugroženi. Tipično razmišljanje izazvano medijskim manipulacijama koje deformišu svest, ali se na kraju ipak dozna istina, na nesreću upornih obmanjivača! No, i da pratite temu ili ne, pitanje je koliko pojedinac uopšte i može tu išta da doprinese? Premda u gorućoj želji za sve bržom i lakšom zaradom, što medicinari, farmaceuti ili država, mnogi su naivno verovali da valjda neće imati duše da sopstveni narod truju zarad punih džepova (zabluda da smo daleko iznad Afrike), ali su ih, svakako, prevarili. Oguglali smo na bolesne u nekim dalekim zemljama, njih truju neki drugi zli ljudi, ali svoj da truje svoga i još da se na televiziji smeška, jer to sigurno nije dao rođenom detetu, a oštro kritikuje sve koji bi da zaštite svoju decu, to je bezobrazno. Sasvim su sigurni da ništa loše neće da im se desi jer oni dobro kontrolišu svoje živote, a za sve ostale pišu zakone kako bi ih što bolje slušali. Zašto jedni moraju da vakcinišu svoje dete, pa makar mu posle toga i rogovi izrasli, a drugi, sa platama iznad proseka nas smrtnika, odlučuju o tome po želji ili nakon bar 3 saslušana različita stručna mišljenja? Po čemu se za njihovu decu moraju davati ekspertize pre odluke o bilo kakvoj medicinskoj intervenciji, a za obične, male ljude imaju samo opciju uzmi ili ostavi (onda plaćaš kaznu koju tvoj džep sigurno ne može da podnese)?

Kako slatko doktori vole da se istresu na nekog neukog roditelja koji se usudio da ih pita šta se to u medijima priča i da li treba svoje dete da vakcinišu? Naravno da mora, čim njih pita, a ni oni sami ne znaju šta tačno stiže u tim vakcinama. U javnosti se servira priča šta zvanično treba koja vakcina da radi, što bi još i bilo razumno, no prećutkuje se da one nisu više sigurne jer su većinom kontaminirane (obaveza za zemlje trećeg sveta jer moraju da nas redukuju na odgovarajući broj, a i da usput malo eksperimentišu in vivo) i ko je odgovoran za posledice koje od toga mogu da nastupe? Nemaju potrebu da nas o tome obaveste jer nismo u odgovarajućoj grupaciji o čijoj se deci brine. Proglase nas pobunjenicima od opšteg pravila i kažnjavaju što upotrebljavamo mozak!

Sa društvenih mreža, gde se sve i uskovitlalo (zvanični mediji nisu našli da je bitno obavestiti narod da su se vremena promenila i da nam, nekada preko potrebne, vakcine danas i ne moraju sa sobom da donesu isključivo boljitak) tema se bojažljivo prebacila u ostale medije, ali više uz povike na sve one koji su se usudili da oponiraju vladajućem mišljenju i izričito ponavljanje medicinskih stručnjaka kako niko ne treba ni da sumnja u njihovu verodostojnost jer je to vraćanje u praistoriju! Nanovo su se množila iskustva ljudi koji su, ipak, doživeli probleme od vakcina i onda se u medijima malo promenila priča tako što pustiše i par lekara koji ne tvrde, ali ukazuju da možda mogu da se negde nađu usamljeni slučajevi bla, bla, ali da to sigurno još uvek nije razlog da se deca masovno ne vakcinišu. Za ovo pitanje oni nemaju logično pokriće, a i zalud ih je slušati kad imaju propisano šta smeju javno da iznose (toga se pridržavaju kad treba da nas lažu o njihovim dobrim namerama, ali nekako brzo zaboravljaju Hipokratovu zakletvu).

Naleteh pre neki dan na emisiju „Opasnice“, na Happy televiziji, gde o vakcinama raspravljaše gosti koji se skoro u većini ne složiše s obaveznom vakcinacijom! Netipično, kao i sve ostalo što ide uz tu emisiju. Voditeljke (Maja Nikolić i Silvija Slaming), kao i obično, nisu znale što ih tu dovedoše (jedva da su znale i imena sagovornika, a nema govora da su znale nešto više o njihovom radu), ali tema je samu sebe vodila. Doktorka Nevenka Dimitrijević najradije je ponavljala šta joj je lekarski esnaf odobrio, ali, valjda da je ne grize savest, reče kako u uputstvu proizvođača za MMR vakcinu piše da nije sprovedena klinička studija (no, zakoni ove države se ipak moraju poštovati pa makar to značilo i da trujemo svoju decu); advokat Ivo Strujić pokušao je da uputi narod u odbranu od obavezne vakcinacije legalnim putem (napomenuo i da u 18 zapadnoevropskih zemalja ne propisuju vakcinaciju obaveznom i kad imate takvu opciju onda je na nadležnima da proširuju svest kod ljudi te i da više obraćaju pažnju na sam kvalitet tih vakcina i cele zdravstvene zaštite, dok, kod nas, roditelja posmatraju kao kriminalca koji želi da ubije svoje dete – diskreditacija bez argumentacije); voditeljka Danijela Pantić govorila je da doktori samo malo više treba da upute roditelje u temu jer bar toliko imamo prava da ih deranžiramo, a i da ostavimo roditeljima slobodu izbora; imunolog Todor Jovanović pokušao je da sabere misli, ali od previše informacija kojima je imao pristup, a malo onih koji bi to mogli da pojme, jedva je izlazio na kraj sa sopstvenim rečenicama (bilo je tu informacija o tome gde konkretno kontaminiraju vakcine i čime, da li uopšte sme da se primi koja vakcina, koliko je štetno zračenje beba običnim ultrazvukom još dok su u stomaku…); Lepi Mića (pevač, učesnik Farme) reče da sve to bar treba preispitati jer je istina negde na sredini; Joška Broz (predsednik KP) jedini pomenu da čitavu stvar treba posmatrati malo dublje jer smo vlastitom proizvodnjom još i imali neku kontrolu, a sada kada smo uništili i Torlak i Galeniku i Hemofarm, samo i možemo da očekujemo da nas strane vakcine iznenade svojim sastavom ili „slučajnom“ kontaminacijom.

Koliko god da su gosti i želeli da rasvetle temu, izgubljenost voditeljki poručivala je da je sve to samo skup nekih prevaranata koji su se odmetnuli od države i koje nikako ne možemo uzeti za ozbiljno. Nisam sigurna da im je to i bio cilj, ali je onima koji ih puštaju u etar verovatno takvo stanje i godilo jer je, iako u nameri da se stvar sagleda sa nekog drugog, manje dostupnog gledišta, sve samo delovalo kao neka suluda teorija zavere. Dakle, i kad dobiju vreme u medijima neko se potrudi da njihova verzija deluje dovoljno konfuzno da više nikome nije jasno šta da radi. Zaista, šta čovek da pomisli kad su oni kojima niko nije dužan ništa da objašnjava dočekali da ih brani Lepi Mića (on je prvi put u emisiji čuo da oko ludih krava, ptičjeg i svinjskog gripa postoji možda i neka mućka, stvarno?; veruje da se lekarima možda slučajno potkradu loše vakcine, nisu sve to zavere farmako mafije, te daje primer da su nedavno u Njujorku najavili jako nevreme, a ono ih ipak obišlo, pa je moguće da je tako i sa strašnim najavama o smrtnosti svakog novog gripa koji se pojavi gde lekari propisuju obaveznu vakcinu jer zaista smatraju da će, u suprotnom, izbiti epidemija)? O doktoru Jovanoviću se odavno zna šta sve leči, no to nije zvanična medicina i nije javno dostupna informacija, ali da niko u studiju (doktorka, standardno, reče da nema tu informaciju), pa ni voditeljke koje su ga tu dovele, nije čuo da je on lečio Medžik Džonsona (svojevremeno je o tome pisala i „Politika“) i da je prvih 20 pacijenata od side on izlečio – voditeljka Slaming ga, pak, uverava da sida nije izlečiva (ona je, valjda, više upućena, pa požele da osvesti doktora da ne bude u zabludi)!? Advokat Strujić pričao je da se roditeljima ne daje prava informacija o vakcinama još kod lekara (tu nailazimo na prvu barijeru i napade tipa: informišete se preko interneta, vi ko zna koga slušate, da li znate šta radite za svoje dete - umesto da nam daju informacije na koje pacijent ima pravo), a voditeljka Slaming u šoku, misli da je to nemoguće! Pokušah da shvatim čemu njihovo pojavljivanje povodom ove teme, odnosno, ko je tu uopšte birao goste i da li su voditeljke mislile da je pripremanje za emisiju, sem brige oko izbora garderobe, zapravo urbana legenda? Sasvim sigurno je da su voditeljke, a i nerazumno kombinovanje gostiju poslužili tome da priča izgubi na kredibilitetu, bez obzira da li su to bile njihove namere.

Kako vakcinacija za mnoge više nije zdravlje već bolest i nije isključivo naš nego, zapravo, svetski problem, možemo samo da se nadamo da diskreditovanje svih mišljenja koja državi ne donose profit neće još dugo da odvraća javnost od pravog stanja stvari jer, jedno je kad vam izmisle krizu pa vam izmame novac ili dodaju nove poreze, a drugo kad vam naplaćuju to što će vam zauvek razboleti dete. Ili bar treba da je tako. Kad se podvuče crta, izgleda da, koliko god da ste upućeni u temu, ostaje na snazi da je siroti narod i dalje u obavezi da veruje kako država radi u njihovom interesu, da doktori misle samo na njihovo zdravlje, da farmaceuti prave lekove da bi ga lečili. Čak i da želite nešto da ispitate ili promenite, male su vam šanse da bez poduže borbe u tome i uspete.

Strašno je to da u 21. veku čovek ide unazad i još uvek društvom vladaju korupcija i novac, a pravda i siromaštvo većine ostaju saterani u ćošak. Još uvek samo jedni državi plaćaju poreze jer u suprotnom stižu sulude kamate, dok drugi dobijaju obaveštenje da su utajili porez, saslušaju ih u policiji, ali se brane sa slobode i u predugim pravnim procesima država na kraju utvrdi da nisu krivi (još ni jedan nije robijao doživotnu, a kamoli platio za sve što je utajio), samo jedni moraju da se leče metodama koje država propisuje (obavezna vakcinacija za sve žive i nežive bolesti uz usputne nuspojave), drugi kad hoće, gde hoće i čime hoće, a niko ne sme o tome ni da ih pita (nema cenzure, očigledno). Da zlo bude veće, nekada su nam davali manji broj vakcina i to sa uspavanim virusima koji se aktiviraju tek kad niko više ne može da posumnja šta je izvor, a sada ništa više ne moraju da skrivaju – daju ti bezbroj vakcina, kažu da još nisu sasvim ispitane, da je kod nekih moguća nuspojava autizam, ali ti moraš sve da primiš, a posle niko nije odgovoran! Posle i ne treba niko da se brine, tada se brinu samo jadni roditelji koji, niti smeju šta da pitaju jer će doktori da dignu nos, a bogami i država, niti smeju da ne daju vakcine jer će država to skupo da im naplati. Sreća te nam još nisu zabranili da plačemo, te tako, dragi roditelji, ostaje nam da ne zamaramo državu, doktore i farmako mafiju suvišnim pitanjima na koja nikada nećemo dobiti odgovor, već da slobodno jurišamo na vakcine jer, one koje zadesi da posle moraju da kukaju, sasvim sigurno niko u tome neće sprečavati.

Svašta nešto...

Vakcine – zdravlje ili bolest?