Zašto se ne sećamo nekih perioda u životu?

Verujem da i u vašem, kao i do nedavno u mom životu postoje delovi kojih se jednostavno ne sećate. Možda čak ceo period koji je kao odsečen, ili potpuno zamagljen. Da li vam se po nekada čini da se sećate skoro svega što je bilo pre ili posle toga, ali konkretnog trenutka ili cele faze se jednostavno ne sećate?

Sada bih volela da nešto probate. Pokušajte da zamislite svoj život kao traku u filmskoj kaseti. Da, odavno su kasete izašle iz upotrebe ali pokušajte da to baš tako zamislite. Sada postanite svesni kako vaš život teče, kao što se traka pokreće kada pritisnemo “play” na video rekorderu. I sve ide nekim svojim tokom, do jednog trenutka. U tom trenutku, traka se zaustavi. Ili potpuno stane, ili “zamuckuje” pa vidite ali nejasno, ili kratko stane i odmah krene od nekog sasvim drugog dela, ne baš odande gde ste stali. Zašto se to dešava? Nekada, od puno ponavljanja traka se “izliže”, kao da je na pojedinim mestima istrošena... Moguće je i da je jednostavno trenutno zakočena, ako ste pritisli pauzu kako biste uradili nešto drugo, zadovoljili neku drugu potrebu, odmorili od gledanja.. Takođe je moguće i da je neki deo prosto presnimljen i umesto njega usnimljen neki sasvim drugi deo.

Sada se prisetite fantazije od koje smo počeli, da je ova traka vaš život. Pogledajte svoju traku i postanite svesni gde je ona stala. Koje je to mesto na kome ste vi svoju traku istrošili, pauzirali, presnimili? Sada pokušajte da se prisetite šta je karakteristično za vaš život baš na tom mestu, u tom trenutku. Šta se tada desilo? Možda su se neki sadržaji koji su za vas bili prejaki i za čiju obradu u tom trenutku niste imali dovoljno kapaciteta, prečesto ponavljali pa je vaša “traka” postala istrošena. Ili je jednostavno vaša potreba bila da na te događaje pritisnete “stop” bar na neko vreme, kako biste uopšte mogli da nastavite. Možda je jačina događaja u odnosu na vaše mogućnosti za razumevanje i suočavanje u tom trenutku ipak bila toliko jaka da ste kao jedini način svog “opstanka” i nastavka videli potpuno presnimavanje tog dela sadržaja.

Šta god da ste odabrali kao svoj metod, u tom trenutku je to za vas bilo jedino moguće, korisno i kreativno. Ovo je nešto što zovemo kreativna adaptacija. Kreativna adaptacija je sve ono što odaberemo i koristimo kao reakciju na određene okolnosti sa kojima se nemamo kako drugačije suočiti nego na baš taj način koji smo u tom momentu osmislili. Ako se on tada pokaže kao koristan, mi ćemo nastaviti da ga primenjujemo. Međutim, problem nastaje kada metod koji smo odabrali počnemo da koristimo automatski i nesvesno i u svim drugim situacijama. Tada gubimo svoju autentičnost, kreativnost i spontanost a koje su osnova zdravog življenja. Osvešćivanje sadržaja koje smo nekada pauzirali ili presnimili, pomoćiće nam da otpustimo stare nezavršene poslove koji blokiraju našu energiju i zbog kojih se ponašamo “po šablonu”, na krut, fiksiran, neautentičan način.

Zaboravljanje određenih delova života može biti samo jedan vid manifestacije takozvanog nezavršenog posla.

Pojam zdravlja u geštalt terapiji odnosi se na razvoj autentične, spontane ličnosti koja je sposobna da kreira svoj i svet oko sebe.

Ukoliko pronalazite sebe u ovom tekstu, bilo kroz zaboravljanje ili su vam se probudila određenja sećanja ili osećanja za koje ste svesni da vas ograničavaju i čine nedovoljno spontanim, geštalt terapija može za vas biti terapija izbora.

Ivana Nerubacki,

Psiholog, Geštalt psihoterapeut u superviziji

Centar Self Niš

Čestitamo

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

Psihologija svakodnevnog života

Zašto se ne sećamo nekih perioda u životu?

Čestitamo