<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<feed version="0.3" xmlns="http://purl.org/atom/ns#" xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xml:lang="rs"> 
<title>ISTORIJA INTERNETA</title> 
<link rel="alternate" type="text/html" href="http://damjanv.blog.rs/blog/damjanv" /> 
	 
	<modified>2015-03-06T09:19:54+0100</modified> 
<tagline></tagline> 
<generator url="http://www.lifetype.net/" version="1.2">LifeType</generator> 
 
<copyright>Copyright (c) damjanv</copyright> 
  
 <entry> 
 <id>tag:www.blog.rs,2015-03-06:247941</id>
 <title>Istorija interneta</title> 
 <link rel="alternate" type="text/html" href="http://damjanv.blog.rs/blog/damjanv/generalna/2015/03/06/istorija-interneta" /> 
  
 <modified>2015-03-06T09:19:54+0100</modified> 
 <issued>2015-03-06T09:19:54+0100</issued> 
 <created>2015-03-06T09:19:54+0100</created> 
 <summary type="text/plain"> Већ од првих дана па све до данас, интернет је прославио много 
&amp;bdquo;рођендана&amp;ldquo;, али који је прави тешко ...</summary> 
 <author> 
  
 <name>damjanv</name> 
 <url>http://damjanv.blog.rs/blog/damjanv</url> 
</author> 
<dc:subject>
Generalna 
</dc:subject> 
 <content type="text/html" mode="escaped" xml:lang="rs" xml:base="http://damjanv.blog.rs/blog/damjanv"> 
 &lt;p&gt;Већ од првих дана па све до данас, интернет је прославио много 
&amp;bdquo;рођендана&amp;ldquo;, али који је прави тешко ће се сложити и најбољи познаваоци 
историје информатике. Неки тврде како је то &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/1961&quot; title=&quot;1961&quot;&gt;1961&lt;/a&gt;. кад је др. &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B4_%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%BD%D1%80%D0%BE%D0%BA&quot; title=&quot;Леонард Клајнрок&quot;&gt;Леонард Клајнрок&lt;/a&gt; на универзитету &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%87%D1%83%D1%81%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%82&quot; title=&quot;Масачусетски технолошки институт&quot;&gt;MIT&lt;/a&gt; први пут објавио рад о &lt;em&gt;&lt;a class=&quot;new&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Packet-swiching_technology&amp;amp;action=edit&amp;amp;redlink=1&quot; title=&quot;Packet-swiching technology (страница не постоји)&quot;&gt;packet-swiching&lt;/a&gt;&lt;/em&gt; технологији. Неки наводе &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/1969&quot; title=&quot;1969&quot;&gt;1969&lt;/a&gt;. годину као годину рођења интернета јер је тада Министарство одбране &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5&quot; title=&quot;Сједињене Америчке Државе&quot;&gt;САД&lt;/a&gt; одабрало &lt;em&gt;Advanced Research Project Agency Network&lt;/em&gt;, познатију као &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/ARPANET&quot; title=&quot;ARPANET&quot;&gt;АРПАНЕТ&lt;/a&gt;,
 за истраживање и развој комуникација и командне мреже која ће преживети
 нуклеарни напад. Седамдесете године донеле су неколико веома важних 
открића која су обележила развој интернета каквог данас знамо, а потом 
се догодило и одвајање АРПАНЕТ-а из војног експеримента у јавни 
истраживачки пројект. Вероватно је најважнији тренутак био &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/1983&quot; title=&quot;1983&quot;&gt;1983&lt;/a&gt;. кад је тадашња мрежа прешла са &lt;a class=&quot;new&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Network_Control_Program&amp;amp;action=edit&amp;amp;redlink=1&quot; title=&quot;Network Control Program (страница не постоји)&quot;&gt;NCP&lt;/a&gt;-а (&lt;em&gt;Network Control Protocol&lt;/em&gt;) на &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/TCP/IP&quot; title=&quot;TCP/IP&quot;&gt;TCP/IP&lt;/a&gt; (&lt;em&gt;Transmission Control Protocol / Internet Protocol&lt;/em&gt;), што је значило прелазак на технологију каква се и данас користи.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Протоколи су &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B4&quot; title=&quot;Стандард&quot;&gt;стандарди&lt;/a&gt; који омогућавају комуникацију &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80&quot; title=&quot;Рачунар&quot;&gt;рачунара&lt;/a&gt;
 путем мреже, а 1983. године мање од 1000 рачунара је било спојено са 
АРПАНЕТ користећи релативно примитивни Нетворк Контрол Протокол, који је
 упркос многим ограничењима, био употребљив у малим &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B0&quot; title=&quot;Мрежа&quot;&gt;мрежама&lt;/a&gt;,
 и није био довољно флексибилан за ширу употребу. Како се АРПАНЕТ 
експоненцијално повећавао, видело се како је потребан општији приступ 
комуникационом протоколу како би могли бити удовољени све већи захтеви и
 стварана све компликованија мрежа рачунара.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;a class=&quot;mw-redirect&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/Vinton_Cerf&quot; title=&quot;Vinton Cerf&quot;&gt;Винтон Церф&lt;/a&gt; који је са &lt;a class=&quot;new&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82_%D0%9A%D0%B0%D0%BD&amp;amp;action=edit&amp;amp;redlink=1&quot; title=&quot;Роберт Кан (страница не постоји)&quot;&gt;Робертом Каном&lt;/a&gt; створио TCP/IP протокол, једном је рекао:&lt;/p&gt;
&lt;blockquote&gt;
&lt;p&gt;Створили смо протокол који ће се користити и у великом мрежама с 
великом бројем рачунара, протокол који ће носити интернет будућности, 
што је значило да мора бити флексибилан како би различите мреже могле 
функционисати у заједничком окружењу.&lt;/p&gt;
&lt;/blockquote&gt;
&lt;p&gt;Наиме већ је тада било јасно како ће интернет бити велика мрежа 
састављена од великог броја мањих мрежа. Али тада је прелаз на TCP/IP 
био контроверзан: неки делови информатичке заједнице желели су 
прихватање других стандарда, а највише се помињао &lt;a class=&quot;new&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Open_System_Interconection_Protocol&amp;amp;action=edit&amp;amp;redlink=1&quot; title=&quot;Open System Interconection Protocol (страница не постоји)&quot;&gt;Open System Interconection Protocol&lt;/a&gt;. АРПАНЕТ је пре службеног прелаза на TCP/IP у неколико наврата искључио NCP пренос података&lt;a id=&quot;res_127637&quot; href=&quot;http://damjanv.blog.rs/gallery/28445/Leonard-Kleinrock-and-IMP1.png&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://damjanv.blog.rs/gallery/28445/previews-med/Leonard-Kleinrock-and-IMP1.png&quot; border=&quot;0&quot; /&gt;&lt;/a&gt;&lt;a href=&quot;http://damjanv.blog.rs/blog/damjanv/album/generalna&quot; title=&quot;Koristite ovu fasciklu za slanje novih datoteka.&quot;&gt;Generalna&lt;/a&gt;&lt;a href=&quot;http://damjanv.blog.rs/blog/damjanv/album/generalna&quot; title=&quot;Koristite ovu fasciklu za slanje novih datoteka.&quot;&gt;Generalna&lt;/a&gt; како би уверио &amp;bdquo;&lt;em&gt;неверне томе&lt;/em&gt;&amp;ldquo; да се NCP може искључити по жељи.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Винтон Церф и Роберт Кан почели су рад на новом протоколу пуно пре 
1983. године, тачно 10 година раније јавила се идеја о новом протоколу, а
 следећих година су се развијали и усавршавали детаљи протокола који ће 
променити историју. Имплементација TCP/IP-а у тадашње време и оперативне
 системе трајала је скоро 5 година, док је на АРПАНЕТ било спојено око 
400 рачунара. Ситуацију је поједноставио детаљ што су многи рачунари 
користили &lt;em&gt;Packet Radio&lt;/em&gt; и &lt;em&gt;Packet Satellite&lt;/em&gt; које су већ неколико година радиле са TCP/IP протоколом.&lt;/p&gt; 
</content> 
</entry> 
 
 <entry> 
 <id>tag:www.blog.rs,2015-03-06:247937</id>
 <title>Čestitamo</title> 
 <link rel="alternate" type="text/html" href="http://damjanv.blog.rs/blog/damjanv/generalna/2015/03/06/cestitamo2" /> 
  
 <modified>2015-03-06T09:15:49+0100</modified> 
 <issued>2015-03-06T09:15:49+0100</issued> 
 <created>2015-03-06T09:15:49+0100</created> 
 <summary type="text/plain">Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.</summary> 
 <author> 
  
 <name>damjanv</name> 
 <url>http://damjanv.blog.rs/blog/damjanv</url> 
</author> 
<dc:subject>
Generalna 
</dc:subject> 
 <content type="text/html" mode="escaped" xml:lang="rs" xml:base="http://damjanv.blog.rs/blog/damjanv"> 
 Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem. 
</content> 
</entry> 
 
</feed>