sonjamaja

sonjamaja http://sonjamaja1.blog.rs/blog/sonjamaja1 sonjamaja1 2026-06-16T20:59:11Z Улога рачунарских мрежа http://sonjamaja1.blog.rs/blog/sonjamaja1/generalna/2015/03/06/uloga-racunarskih-mreza Рачунарска мрежа је појам који се односи на <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80" title="Рачунар">рачунаре</a> и друге <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B0%D1%98" title="Уређај">уређаје</a> који су међусобно повезани <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B1%D0%BB" title="Кабл">кабловима</a> или на други начин, а у сврху међусобне <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Комуникација">комуникације</a> и дељења <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA" title="Податак">података</a>. У рачунарској мрежи осим рачунара могу бити и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%B1" title="Хаб">хабови</a> (разводници), <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B8%D1%87" title="Свич">свичеви</a> (скретнице, комутатори) и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%82%D0%B5%D1%80" title="Рутер">рутери</a>(усмеривачи). Различите <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Технологија">технологије</a> могу се користити за пренос података с једног места на друго, укључујући каблове,<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE" title="Радио">радио</a> таласе и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8" title="Микроталаси">микроталасни</a> пренос. Веза између два <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80" title="Рачунар">рачунара</a> који деле своје <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%81%D1%83%D1%80%D1%81" title="Ресурс">ресурсе</a> може да се назове рачунарском мрежом.   <a href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=D%C5%BEord%C5%BE_Stibic&action=edit&redlink=1" title="Џорџ Стибиц (страница не постоји)">Џорџ Стибиц</a> и <a href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Semjuel_Vilijams&action=edit&redlink=1" title="Семјуел Вилијамс (страница не постоји)">Семјуел Вилијамс</a> направили су Complex Number Computer, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80" title="Рачунар">рачунар</a> који је имао 400 телефонских <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%98" title="Релеј">релеја</a> и био је повезан с три <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80" title="Телепринтер">телепринтера</a>, претходника данашњих <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BB" title="Терминал">терминала</a>. Прво преношење инструкција између рачунских машина било је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1940" title="1940">1940</a>. године када је Стибиц искористио теле-машину за куцање (TTY), помоћу које је послао инструкције са његовог Модел К са Универзитета Дартмот у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8A%D1%83_%D0%A5%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D1%88%D0%B8%D1%80" title="Њу Хемпшир">Њу Хемпширу</a> на Complex Number Calculator у <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8A%D1%83%D1%98%D0%BE%D1%80%D0%BA" title="Њујорк">Њујорку</a>, а резултате је примио истим путем. Тек <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1964" title="1964">1964</a>. године створена је машина са дељеним временом са прикљученим терминалима. Компанија Зенит је направила први комерцијални производ који је користио <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%B3%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%BE_%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE" title="Интегрисано коло">интегрисано коло</a> - слушни апарат. Америчко удружење за стандарде усвојило је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/ASCII" title="АСЦИИ">АСЦИИ</a> код као стандардни <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B4" title="Код">код</a> за пренос података. Ј.C.Р. Ликлидер и Лоренс Робертс покренули су у оквиру Агенције за напредне истраживачке пројекте нови програм (<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/DARPA" title="DARPA">ARPA</a>), за који је Робртс објавио целокупни план<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1967" title="1967">1967</a>. године - тзв. ARPAnet, прву рачунарску мрежу са комутирањем пакета. Први комутатори били су процесори интерфејсних порука (<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/IMP" title="IMP">IMP</a>). Први ИМП комутатор инсталиран је на Универзитету <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82_%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%9B%D0%BE%D1%81_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%81%29" title="Универзитет Калифорније (Лос Анђелес)">UCLA</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1969" title="1969">1969</a>. године. Ово је био предак <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82" title="Интернет">Интернета</a>. Први програм за <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B0" title="Електронска пошта">електронску пошту</a> написао је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1972" title="1972">1972</a>. Реј Томлинсон из компаније ББН. АРПАнет је био затворена мрежа, којој је могло да се приступи повезивајем са ИМП комутатором. Током седамдесетих година јављају се мреже са комутирањем пакета, као што су: <ul><li>ALOHAnet</li><li>Telenet</li><li>Cyclades</li><li>Tymnet</li><li>SNA (ИБМ-ова мрежа)</li></ul>Број мрежа се непрестано повећавао. За опис повезивања повезивања мрежа почео је да се употребљава термин <a href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Interneting&action=edit&redlink=1" title="Интернетинг (страница не постоји)">интернетинг</a> (internetting). Мрежа ARPAnet је деведесетих година престала да постоји, <a href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=NSFNT&action=edit&redlink=1" title="NSFNT (страница не постоји)">NSFNT</a> добија улогу мреже окоснице која је повезала регионалне мреже у SAD и националне прекоокеанске мреже. Најважнији догађај је појава <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BC%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B0" title="Светска мрежа">WWW</a>-а (World Wide Web)), који је интернет учинио доступним милионима људи широм <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0" title="Земља">Земље</a>. Generalna 2015-03-06T10:26:21Z sonjamaja1 Čestitamo http://sonjamaja1.blog.rs/blog/sonjamaja1/generalna/2015/03/06/cestitamo2 Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem. Generalna 2015-03-06T10:14:35Z sonjamaja1