Racunarske mreze- Uvod

Racunarske mreze- Uvod http://motasevic.blog.rs/blog/motasevic motasevic 2026-05-14T17:13:06Z RACUNARSKE MREZE-UVOD http://motasevic.blog.rs/blog/motasevic/generalna/2015/03/20/racunarske-mreze <h1> </h1>Potreba za informacijama naterala je čoveka da uspostavlja veze sa raznim izvorima informacija i da stvara mreže preko kojih će sebi olak&scaron;ati prikupljanje, prenos, skladi&scaron;tenje i obradu podataka. Naglim razvojem računarske tehnologije poslednjih godina (povećanje performansi uz pad cena) i sa pravom eksplozijom Interneta, broj korisnika računara i računarskih mreža raste vrtoglavom brzinom. Sa sve moćnijom računarskom opremom svakodnevno se uvode novi servisi, a istovremeno se u umrežavanju postavljaju vi&scaron;i standardi. Vremenom su se mrežni sistemi razvijali da bi danas dostigli nivo praktičnog efikasnog okruženja za razmenu podataka. Počeci umrežavanja vezuju se za prve telegrafske i telefonske linije kojima su se prenosile informacije do udaljenih lokacija. Dostupnost i fleksibilnost tehnologija dana&scaron;njih savremenih računarskih mreža omogućava da se sa bilo koje tačke na planeti može povezati na mrežu i doći do željenih informacija. U poređenju sa nekada&scaron;njom cenom kori&scaron;ćenja servisa mreža, cena eksploatisanja dana&scaron;njih mreža je sve niža. Računarske mreže su danas nezamenjivi deo poslovne infrastrukture kako malih, tako i velikih organizacija. Poznavanje tehnologije i kori&scaron;ćenje mreža nije samo stvar op&scaron;te kulture. U mnogim segmentima poslovanja primena računarskih mreža može da obezbedi prednost organizacijama na trži&scaron;tu (npr. elektronska trgovina omogućava i malim firmama konkurentnost na trži&scaron;tu). Računarska mreža može biti prost skup dva ili vi&scaron;e računara, koji su povezani medijumom za povezivanje i koji međusobno mogu da komuniciraju i dele resurse. Koristi se za prenos kako digitalnih tako i analognih podataka, koji moraju biti prilagođeni odgovarajućim sistemima za prenos. Mrežom se prenose računarski podaci, govor, slika, video, a aplikacije na stranama korisnika mogu biti takve da se zahteva prenos podataka u realnom vremenu (govor, video i sl.) ili to ne mora biti uslov (elektronska po&scaron;ta, prenos datoteka i sl.). Mreža se sastoji od računara, medijuma za prenos (žica, optičko vlakno, vazduh) i uređaja kao &scaron;to su čvori&scaron;ta, svičevi, ruteri itd. koji čine infrastrukturu mreže.  <img src="http://ts1.mm.bing.net/th?id=HN.608025730187788891&w=217&h=173&c=7&rs=1&qlt=90&o=4&pid=1.7" border="0" width="217" height="173" />Istorija računarskih mrežaDžordž Stibic i Semjuel Vilijams napravili su Complex Number Computer, računar koji je imao 400 telefonskih releja i bio je povezan s tri teleprintera, prethodnika dana&scaron;njih terminala. Prvo preno&scaron;enje instrukcija između računskih ma&scaron;ina bilo je 1940. godine kada je Stibic iskoristio tele-ma&scaron;inu za kucanje (TTY), pomoću koje je poslao instrukcije sa njegovog Model K sa Univerziteta Dartmot u Nju Hemp&scaron;iru na Complex Number Calculator u Njujorku, a rezultate je primio istim putem.Tek 1964. godine stvorena je ma&scaron;ina sa deljenim vremenom sa priključenim terminalima. Kompanija Zenit je napravila prvi komercijalni proizvod koji je koristio integrisano kolo - slu&scaron;ni aparat. Američko udruženje za standarde usvojilo je ASCII kod kao standardni kod za prenos podataka.J.C.R. Liklider i Lorens Roberts pokrenuli su u okviru Agencije za napredne istraživačke projekte novi program (ARPA), za koji je Robrts objavio celokupni plan 1967. godine - tzv. ARPAnet, prvu računarsku mrežu sa komutiranjem paketa. Prvi komutatori bili su procesori interfejsnih poruka (IMP). Prvi IMP komutator instaliran je na Univerzitetu UCLA, 1969. godine. Ovo je bio predak Interneta. Prvi program za elektronsku po&scaron;tu napisao je 1972. Rej Tomlinson iz kompanije BBN. ARPAnet je bio zatvorena mreža, kojoj je moglo da se pristupi povezivajem sa IMP komutatorom. Tokom sedamdesetih godina javljaju se mreže sa komutiranjem paketa, kao &scaron;to su:<ul><li>ALOHAnet</li><li>Telenet</li><li>Cyclades</li><li>Tymnet</li><li>SNA (IBM-ova mreža)</li></ul>Broj mreža se neprestano povećavao. Za opis povezivanja povezivanja mreža počeo je da se upotrebljava termin interneting (internetting).Mreža ARPAnet je devedesetih godina prestala da postoji, NSFNT dobija ulogu mreže okosnice koja je povezala regionalne mreže u SAD i nacionalne prekookeanske mreže. Najvažniji događaj je pojava WWW-a (World Wide Web)), koji je internet učinio dostupnim milionima ljudi &scaron;irom Zemlje.<h2>Mrežni protokoli</h2><table style="background: none; font-size: 95%; margin-bottom: 0.5em"><tbody><tr><td style="padding: 0px 0.5em"></td><td width="100%"> </td></tr></tbody></table>Svakom aktivno&scaron;ću na mreži kojom se podrazumeva komunikacija dva ili vi&scaron;e entiteta upravlja protokol.Protokol defini&scaron;e format i redosled poruka koje se razmenjuju između dva ili viđe komunicirajućih entiteta, kao i akcije koje se preduzimaju nakom slanja ili prijema poruke ili nekog drugog događaja.Najpoznatiji protokoli su: <ul><li>Bluetooth</li><li>Ethernet</li><li>FDDI</li><li>IEEE 1394 (FireWire, iLink)</li><li>Frame relay</li><li>IEEE 802.11</li><li>IPX</li><li>Point-to-Point</li><li>TCP/IP</li><li>TCP</li><li>Token Ring</li></ul> Podela na osnove veličineNa osnovu veličine računarske mreže se dele na osnovu područja koje pokrivaju. Možemo posmatrati lokalne mreže LAN (Local Area Network) i mreže na velikom području WAN (World Area Network).Lokalna mreža (LAN)LAN mreža je skup računara koji su povezani u jednu mrežu, na relativno malom prostoru. Ova mreža može da broji dva i vi&scaron;e računara koji su povezani na određen način. Neki periferni uređaji kao &scaron;to su &scaron;tampači, modemi i sl., takođe se ubrajaju u ovu mrežu. LAN mreža obično je postavljena u kancelariji, kući ili poslovnoj ispostavi.Mreža na velikom području (WAN)Po&scaron;to LAN mreža povezuje računare koji su na relativno malom rastojanju, problem povezivanja korporacijskih ispostava koje se nalaze na raznim geografskim lokacijama re&scaron;ava se pomoću WAN mreža. WAN mreža predstavlja skup vi&scaron;e povezanih LAN mreža, koje se nalaze na različitim geografskim lokacijama. Postoji vi&scaron;e različitih tehnologija koje omogućavaju prenos podataka sa jednog mjesta na drugo. Internet, kao skup mreža na različitim geografskim lokacijama nije WAN mreža. Iako koristi neke od WAN tehnologija, za Internet bi se prije moglo reći da je to međumreža.<img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/c/ce/P2p.jpg" border="0" alt="P2p.jpg" width="500" height="497" /> Generalna 2015-03-20T02:59:24Z motasevic RACUNARSKE MREZE-UVOD http://motasevic.blog.rs/blog/motasevic/generalna/2015/03/20/racunarske-mreze-uvod2 <h1> </h1>Potreba za informacijama naterala je čoveka da uspostavlja veze sa raznim izvorima informacija i da stvara mreže preko kojih će sebi olak&scaron;ati prikupljanje, prenos, skladi&scaron;tenje i obradu podataka. Naglim razvojem računarske tehnologije poslednjih godina (povećanje performansi uz pad cena) i sa pravom eksplozijom Interneta, broj korisnika računara i računarskih mreža raste vrtoglavom brzinom. Sa sve moćnijom računarskom opremom svakodnevno se uvode novi servisi, a istovremeno se u umrežavanju postavljaju vi&scaron;i standardi. Vremenom su se mrežni sistemi razvijali da bi danas dostigli nivo praktičnog efikasnog okruženja za razmenu podataka. Počeci umrežavanja vezuju se za prve telegrafske i telefonske linije kojima su se prenosile informacije do udaljenih lokacija. Dostupnost i fleksibilnost tehnologija dana&scaron;njih savremenih računarskih mreža omogućava da se sa bilo koje tačke na planeti može povezati na mrežu i doći do željenih informacija. U poređenju sa nekada&scaron;njom cenom kori&scaron;ćenja servisa mreža, cena eksploatisanja dana&scaron;njih mreža je sve niža. Računarske mreže su danas nezamenjivi deo poslovne infrastrukture kako malih, tako i velikih organizacija. Poznavanje tehnologije i kori&scaron;ćenje mreža nije samo stvar op&scaron;te kulture. U mnogim segmentima poslovanja primena računarskih mreža može da obezbedi prednost organizacijama na trži&scaron;tu (npr. elektronska trgovina omogućava i malim firmama konkurentnost na trži&scaron;tu). Računarska mreža može biti prost skup dva ili vi&scaron;e računara, koji su povezani medijumom za povezivanje i koji međusobno mogu da komuniciraju i dele resurse. Koristi se za prenos kako digitalnih tako i analognih podataka, koji moraju biti prilagođeni odgovarajućim sistemima za prenos. Mrežom se prenose računarski podaci, govor, slika, video, a aplikacije na stranama korisnika mogu biti takve da se zahteva prenos podataka u realnom vremenu (govor, video i sl.) ili to ne mora biti uslov (elektronska po&scaron;ta, prenos datoteka i sl.). Mreža se sastoji od računara, medijuma za prenos (žica, optičko vlakno, vazduh) i uređaja kao &scaron;to su čvori&scaron;ta, svičevi, ruteri itd. koji čine infrastrukturu mreže.  <img src="http://ts1.mm.bing.net/th?id=HN.608025730187788891&w=217&h=173&c=7&rs=1&qlt=90&o=4&pid=1.7" border="0" width="217" height="173" />Istorija računarskih mrežaDžordž Stibic i Semjuel Vilijams napravili su Complex Number Computer, računar koji je imao 400 telefonskih releja i bio je povezan s tri teleprintera, prethodnika dana&scaron;njih terminala. Prvo preno&scaron;enje instrukcija između računskih ma&scaron;ina bilo je 1940. godine kada je Stibic iskoristio tele-ma&scaron;inu za kucanje (TTY), pomoću koje je poslao instrukcije sa njegovog Model K sa Univerziteta Dartmot u Nju Hemp&scaron;iru na Complex Number Calculator u Njujorku, a rezultate je primio istim putem.Tek 1964. godine stvorena je ma&scaron;ina sa deljenim vremenom sa priključenim terminalima. Kompanija Zenit je napravila prvi komercijalni proizvod koji je koristio integrisano kolo - slu&scaron;ni aparat. Američko udruženje za standarde usvojilo je ASCII kod kao standardni kod za prenos podataka.J.C.R. Liklider i Lorens Roberts pokrenuli su u okviru Agencije za napredne istraživačke projekte novi program (ARPA), za koji je Robrts objavio celokupni plan 1967. godine - tzv. ARPAnet, prvu računarsku mrežu sa komutiranjem paketa. Prvi komutatori bili su procesori interfejsnih poruka (IMP). Prvi IMP komutator instaliran je na Univerzitetu UCLA, 1969. godine. Ovo je bio predak Interneta. Prvi program za elektronsku po&scaron;tu napisao je 1972. Rej Tomlinson iz kompanije BBN. ARPAnet je bio zatvorena mreža, kojoj je moglo da se pristupi povezivajem sa IMP komutatorom. Tokom sedamdesetih godina javljaju se mreže sa komutiranjem paketa, kao &scaron;to su:<ul><li>ALOHAnet</li><li>Telenet</li><li>Cyclades</li><li>Tymnet</li><li>SNA (IBM-ova mreža)</li></ul>Broj mreža se neprestano povećavao. Za opis povezivanja povezivanja mreža počeo je da se upotrebljava termin interneting (internetting).Mreža ARPAnet je devedesetih godina prestala da postoji, NSFNT dobija ulogu mreže okosnice koja je povezala regionalne mreže u SAD i nacionalne prekookeanske mreže. Najvažniji događaj je pojava WWW-a (World Wide Web)), koji je internet učinio dostupnim milionima ljudi &scaron;irom Zemlje.<h2>Mrežni protokoli</h2><table style="background: none; font-size: 95%; margin-bottom: 0.5em"><tbody><tr><td style="padding: 0px 0.5em"></td><td width="100%"> </td></tr></tbody></table>Svakom aktivno&scaron;ću na mreži kojom se podrazumeva komunikacija dva ili vi&scaron;e entiteta upravlja protokol.Protokol defini&scaron;e format i redosled poruka koje se razmenjuju između dva ili viđe komunicirajućih entiteta, kao i akcije koje se preduzimaju nakom slanja ili prijema poruke ili nekog drugog događaja.Najpoznatiji protokoli su: <ul><li>Bluetooth</li><li>Ethernet</li><li>FDDI</li><li>IEEE 1394 (FireWire, iLink)</li><li>Frame relay</li><li>IEEE 802.11</li><li>IPX</li><li>Point-to-Point</li><li>TCP/IP</li><li>TCP</li><li>Token Ring</li></ul> Podela na osnove veličineNa osnovu veličine računarske mreže se dele na osnovu područja koje pokrivaju. Možemo posmatrati lokalne mreže LAN (Local Area Network) i mreže na velikom području WAN (World Area Network).Lokalna mreža (LAN)LAN mreža je skup računara koji su povezani u jednu mrežu, na relativno malom prostoru. Ova mreža može da broji dva i vi&scaron;e računara koji su povezani na određen način. Neki periferni uređaji kao &scaron;to su &scaron;tampači, modemi i sl., takođe se ubrajaju u ovu mrežu. LAN mreža obično je postavljena u kancelariji, kući ili poslovnoj ispostavi.Mreža na velikom području (WAN)Po&scaron;to LAN mreža povezuje računare koji su na relativno malom rastojanju, problem povezivanja korporacijskih ispostava koje se nalaze na raznim geografskim lokacijama re&scaron;ava se pomoću WAN mreža. WAN mreža predstavlja skup vi&scaron;e povezanih LAN mreža, koje se nalaze na različitim geografskim lokacijama. Postoji vi&scaron;e različitih tehnologija koje omogućavaju prenos podataka sa jednog mjesta na drugo. Internet, kao skup mreža na različitim geografskim lokacijama nije WAN mreža. Iako koristi neke od WAN tehnologija, za Internet bi se prije moglo reći da je to međumreža.<img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/c/ce/P2p.jpg" border="0" alt="P2p.jpg" width="500" height="497" /> Generalna 2015-03-20T02:47:38Z motasevic RACUNARSKE MREZE- UVOD http://motasevic.blog.rs/blog/motasevic/informatika/2015/03/20/racunarske-mreze-uvod <h1> </h1>Potreba za informacijama naterala je čoveka da uspostavlja veze sa raznim izvorima informacija i da stvara mreže preko kojih će sebi olak&scaron;ati prikupljanje, prenos, skladi&scaron;tenje i obradu podataka. Naglim razvojem računarske tehnologije poslednjih godina (povećanje performansi uz pad cena) i sa pravom eksplozijom Interneta, broj korisnika računara i računarskih mreža raste vrtoglavom brzinom. Sa sve moćnijom računarskom opremom svakodnevno se uvode novi servisi, a istovremeno se u umrežavanju postavljaju vi&scaron;i standardi. Vremenom su se mrežni sistemi razvijali da bi danas dostigli nivo praktičnog efikasnog okruženja za razmenu podataka. Počeci umrežavanja vezuju se za prve telegrafske i telefonske linije kojima su se prenosile informacije do udaljenih lokacija. Dostupnost i fleksibilnost tehnologija dana&scaron;njih savremenih računarskih mreža omogućava da se sa bilo koje tačke na planeti može povezati na mrežu i doći do željenih informacija. U poređenju sa nekada&scaron;njom cenom kori&scaron;ćenja servisa mreža, cena eksploatisanja dana&scaron;njih mreža je sve niža. Računarske mreže su danas nezamenjivi deo poslovne infrastrukture kako malih, tako i velikih organizacija. Poznavanje tehnologije i kori&scaron;ćenje mreža nije samo stvar op&scaron;te kulture. U mnogim segmentima poslovanja primena računarskih mreža može da obezbedi prednost organizacijama na trži&scaron;tu (npr. elektronska trgovina omogućava i malim firmama konkurentnost na trži&scaron;tu). Računarska mreža može biti prost skup dva ili vi&scaron;e računara, koji su povezani medijumom za povezivanje i koji međusobno mogu da komuniciraju i dele resurse. Koristi se za prenos kako digitalnih tako i analognih podataka, koji moraju biti prilagođeni odgovarajućim sistemima za prenos. Mrežom se prenose računarski podaci, govor, slika, video, a aplikacije na stranama korisnika mogu biti takve da se zahteva prenos podataka u realnom vremenu (govor, video i sl.) ili to ne mora biti uslov (elektronska po&scaron;ta, prenos datoteka i sl.). Mreža se sastoji od računara, medijuma za prenos (žica, optičko vlakno, vazduh) i uređaja kao &scaron;to su čvori&scaron;ta, svičevi, ruteri itd. koji čine infrastrukturu mreže.  <img src="http://ts1.mm.bing.net/th?id=HN.608025730187788891&w=217&h=173&c=7&rs=1&qlt=90&o=4&pid=1.7" border="0" width="217" height="173" />Istorija računarskih mrežaDžordž Stibic i Semjuel Vilijams napravili su Complex Number Computer, računar koji je imao 400 telefonskih releja i bio je povezan s tri teleprintera, prethodnika dana&scaron;njih terminala. Prvo preno&scaron;enje instrukcija između računskih ma&scaron;ina bilo je 1940. godine kada je Stibic iskoristio tele-ma&scaron;inu za kucanje (TTY), pomoću koje je poslao instrukcije sa njegovog Model K sa Univerziteta Dartmot u Nju Hemp&scaron;iru na Complex Number Calculator u Njujorku, a rezultate je primio istim putem.Tek 1964. godine stvorena je ma&scaron;ina sa deljenim vremenom sa priključenim terminalima. Kompanija Zenit je napravila prvi komercijalni proizvod koji je koristio integrisano kolo - slu&scaron;ni aparat. Američko udruženje za standarde usvojilo je ASCII kod kao standardni kod za prenos podataka.J.C.R. Liklider i Lorens Roberts pokrenuli su u okviru Agencije za napredne istraživačke projekte novi program (ARPA), za koji je Robrts objavio celokupni plan 1967. godine - tzv. ARPAnet, prvu računarsku mrežu sa komutiranjem paketa. Prvi komutatori bili su procesori interfejsnih poruka (IMP). Prvi IMP komutator instaliran je na Univerzitetu UCLA, 1969. godine. Ovo je bio predak Interneta. Prvi program za elektronsku po&scaron;tu napisao je 1972. Rej Tomlinson iz kompanije BBN. ARPAnet je bio zatvorena mreža, kojoj je moglo da se pristupi povezivajem sa IMP komutatorom. Tokom sedamdesetih godina javljaju se mreže sa komutiranjem paketa, kao &scaron;to su:<ul><li>ALOHAnet</li><li>Telenet</li><li>Cyclades</li><li>Tymnet</li><li>SNA (IBM-ova mreža)</li></ul>Broj mreža se neprestano povećavao. Za opis povezivanja povezivanja mreža počeo je da se upotrebljava termin interneting (internetting).Mreža ARPAnet je devedesetih godina prestala da postoji, NSFNT dobija ulogu mreže okosnice koja je povezala regionalne mreže u SAD i nacionalne prekookeanske mreže. Najvažniji događaj je pojava WWW-a (World Wide Web)), koji je internet učinio dostupnim milionima ljudi &scaron;irom Zemlje.<h2>Mrežni protokoli</h2><table style="background: none; font-size: 95%; margin-bottom: 0.5em"><tbody><tr><td style="padding: 0px 0.5em"></td><td width="100%"> </td></tr></tbody></table>Svakom aktivno&scaron;ću na mreži kojom se podrazumeva komunikacija dva ili vi&scaron;e entiteta upravlja protokol.Protokol defini&scaron;e format i redosled poruka koje se razmenjuju između dva ili viđe komunicirajućih entiteta, kao i akcije koje se preduzimaju nakom slanja ili prijema poruke ili nekog drugog događaja.Najpoznatiji protokoli su: <ul><li>Bluetooth</li><li>Ethernet</li><li>FDDI</li><li>IEEE 1394 (FireWire, iLink)</li><li>Frame relay</li><li>IEEE 802.11</li><li>IPX</li><li>Point-to-Point</li><li>TCP/IP</li><li>TCP</li><li>Token Ring</li></ul> Podela na osnove veličineNa osnovu veličine računarske mreže se dele na osnovu područja koje pokrivaju. Možemo posmatrati lokalne mreže LAN (Local Area Network) i mreže na velikom području WAN (World Area Network).Lokalna mreža (LAN)LAN mreža je skup računara koji su povezani u jednu mrežu, na relativno malom prostoru. Ova mreža može da broji dva i vi&scaron;e računara koji su povezani na određen način. Neki periferni uređaji kao &scaron;to su &scaron;tampači, modemi i sl., takođe se ubrajaju u ovu mrežu. LAN mreža obično je postavljena u kancelariji, kući ili poslovnoj ispostavi.Mreža na velikom području (WAN)Po&scaron;to LAN mreža povezuje računare koji su na relativno malom rastojanju, problem povezivanja korporacijskih ispostava koje se nalaze na raznim geografskim lokacijama re&scaron;ava se pomoću WAN mreža. WAN mreža predstavlja skup vi&scaron;e povezanih LAN mreža, koje se nalaze na različitim geografskim lokacijama. Postoji vi&scaron;e različitih tehnologija koje omogućavaju prenos podataka sa jednog mjesta na drugo. Internet, kao skup mreža na različitim geografskim lokacijama nije WAN mreža. Iako koristi neke od WAN tehnologija, za Internet bi se prije moglo reći da je to međumreža.<img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/c/ce/P2p.jpg" border="0" alt="P2p.jpg" width="500" height="497" /> Informatika 2015-03-20T02:13:07Z motasevic Čestitamo http://motasevic.blog.rs/blog/motasevic/generalna/2015/03/19/cestitamo2 Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem. Generalna 2015-03-19T20:07:41Z motasevic