Образовање за одрживи развој

Нови резултати се постижу новим средствима и методама рада.

nimbostratus011 — Wed, 08 Apr 2015 15:40:49 +0200

Таблети у настави

Живот човека у 21. веку све мање се може назвати рутинским. Нашу свакодневицу одликује га непрестано прилагођавање, решавање проблема и коришћење нових, до јуче непостојећих технологија. Образовни системи су приморани да одговоре на импулсе из окружења, промене приступ настави заснован на наставном садржају и фокусирају се на оспособљавање ученика да развијају различите компетенције које ће им помоћи да успешно живе у све сложенијем свету. Образовање данас, баш као и у претходним вековима, има за циљ да промовише лични раст, социјализацију и припреми младе људе за свет рада. Међутим, вештине које су потребне за успешан живот у данашњем, баш као и у будућем друштву, јесу (и наставиће да буду) веома различите од оних које су биле потребне у прошлим временима. Док су неке вештине, као што су математика и базична писменост, и даље подједнако важне као што су биле важне у прошлости, друге вештине, попут трансверзалних и вештина вишег реда (као што је заједничко решавање проблема), јесу све вредније за ефикасно учествовање у савременом животу - на личном, друштвеном или професионалном плану.

Колика је брзина и обим промена које доноси савремени живот и нове информационо-комуникационе технологије (ИКТ), као и социјалне промене, и колико су сложени захтеви који се постављају пред родитеље и образовни систем, најбоље ћете увидети гледањем видео-записа „Да ли сте знали?“.

Развој модерних технологија даје све више могућности за унапређење процеса наставе a пред наставнике поставља могућност вишеструких избора и захтев да стално буду у току са променама. Једна од таквих могућности је и примена таблета у настави. Преко таблет рачунара можемо да гледамо слике, видео материјале, правимо анимације, пишемо... Занимљивије је пратити наставу. Много је лакше носити један мини рачунар, уместо ранца пуног књига.

Таблет рачунар је, заправо, пре носни рачунар мањих димензија (просечно је тежи не 1,5kg и димензије екрана су најчешће 12,1”), који има могућност да упутства која се задају преко екрана преведе у дигитални запис. Упутства се задају помоћу специјалне оловке која функ- ционише на електромагнетном принципу или на принципу анализе притиска (прстом). Та оловка замењује мишa и тастатуру, тј. подржава све функције које миш и тастатура имају. Таблет рачунар подржава све програме које налазимо код класичних персоналних рачунара. Екран се може окренути за 180°.

На таблет рачунару се уместо коришћења тастатуре могу правити белешке исписивањем слова на екрану баш као када пишемо у свесци. Специјални програми за такво писање су на пример „OneNote” (један од програма из пакета Microsoft Office 2007). Помоћу тих програма имамо могућност да белешке на српском језику пребацимо у откуцани текст. Можемо извршити претраживање у писаним белешкама, затим можемо извршити груписање, додавање и промене, јер нам то омогућава дигитална технологија да можемо да убацимо још коју страницу или празно место у написане белешке. Рад са таблет рачунарима има велику предност у односу на тастатуру због могућности да се текст обогати цртежима, цртања директно у документу у програму MS Word или у неком специјализованом програму као што је MS Bojanka (енг.„MS Paint”). Ако током рада желимо да нешто откуцамо, али да не померамо екран који је преклопљен преко тастатуре (на пример кад желимо да упишемо назив датотеке приликом снимања), можемо то да урадимо помоћу виртуелне тастатуре. Коришћење таблет рачунара у школама у свету није никаква новост. Све више расте број оних образовних софтвера, који су специјално развијени за таблет рачунаре. Поред апликација Microsoft Education Pack за Windows XP, којима се може приступити бесплатно (а које се могу користити и у свакодневном животу, а не само у школи), постоје још и Microsoft Experience Pack за систем Windows Vista и Microsoft Power Toys за мале персоналне рачунаре (о сва три програмска пакета погледати Molnar, 2007). У прилог томе иде и чињеница да у Шпанији већ година- ма више од 20.000 ученика учи помоћу таблет персоналних рачунара, а не из књига и свезака, али и у великом броју осталих земаља Европе успешно се користи на предавањима из разних предмета.

Новост, и то не мала, је да коришћење таблет рачуанара у настави, коначно заживело и у Србији! што је свакако за похвалу и са тим треба наставити у што већем обиму...

Таблети у настави и то у Србији!

Средња школа за информационе технологије

Наравно, да би примена таблет рачунара, била масовна, а не инцидентна појава, мора се извршити темељна реформа образовног система у Србији, који је благо написано - статичан! "окамењен" у времену и простору. Његова промена, подразумева промену свега, од наставних планова и програма, преко увођења електронских уџбеника, много већег улагања у просвету, побољшање материјалног и образовног статуса професора, подстицајне средине за учење....

Као што и сам наслов мога поста вели...Нови резултати се постижу новим средствима и методама рада...

SAOBRAĆAJ KAO UZROČNIK ACIDIFIKACIJE

nimbostratus011 — Mon, 30 Mar 2015 10:21:15 +0200

Pitanje zagađenja koje potiče iz saobraćaja izaziva prilično veliku brigu u stručnim krugovima. Okolnosti koje karakterišu stanje u saobraćaju u svim delovima sveta, a to su između ostalih povećan intenzitet transporta ljudi i dobara, usporeni razvoj novih i efikasnih tehnologija, mala efikasnost katalizatora izduvnih gasova na motornim vozilima (naročito pri hladnom vremenu), kao i traljavo prilagođavanje automobila novim ekološkim standardima, čine ovaj problem prilično teškim.

Nije samo drumski saobraćaj jedan od glavnih uzročnika pojave kiselih kiša. Brodovi na rutama u Evropskim vodama su 2000. godine u atmosferu ispustili 3.6 miliona tona oksida azota i 2.6 milion tona sumpor-dioksida. Ako se ne bi sprovodio nadzor nad ovim izvorom zagađenja, emisije ovih polutanata bi se uvećale 10 do 30 procenata tokom decenije, što bi značilo da bi do 2010. godine nivo zagađenja iz brodskog prevoza bio više od tri četvrtine ukupnog zagađenja kopnenim emiterima u EU. Ribarski brodovi vrlo malo doprinose ovom zagađenju (dva procenta od ukupne vrednosti), feriboti nekih 11-12 procenata a najveći deo, 86 procenata otpada na kargo plovila.

Kiselost

nimbostratus011 — Sun, 29 Mar 2015 16:40:40 +0200

Acidifikacija (zakiseljenje) predstavlja pojavu pri kojoj jedna materija u dodiru sa drugom dobija svojstva kiseline. Koren ovog naziva je engleska reč acid (kiselina). Termin na žalost nije u primeni samo u teoretskoj hemiji i laboratorijskim eksperimentima, već se sve češće koristi i u ekologiji, zahvaljujući sve težim posledicama po životnu sredinu koje uzrokuju kisele kiše.

Kisele kiše i sneg izgledaju kao i svaka druga kišna ili snežna padavina, po mirisu, boji pa čak i ukusu, ali se svaka sličnost tu završava.

Prisutvo hemikalija u atmosferi, u količini i trajanju, štetnih po zdravlje ljudi i životnu sredinu jeste jedna opšta definicija zagađenja vazduha. Čist vazduh kretanjem preko kopnenih površina sakuplja primarne zagađujuće materije (polutante) kao što su prašina (koja se podiže usled oluja ili vulkanskih erupcija) i emisije štetnih čestica i materija koje su rezultat ljudskih aktivnosti (izduvni gasovi iz automobila, industrijske proizvodnje, energetskih sistema, itd.). Primarni polutanti mešaju se sa vazdušnim kovitlanjem i mogu hemijski reagovati jedni sa drugima ili sa sastavnim delovima vazduha (kiseonikom, azotom, vodenom parom, itd.) pri čemu nastaju nove zagađujuće materije, koje se nazivaju sekundarni polutanti.

Zagađenje atmosfere koje nastaje u industrijalizovanim zemljama nastaje najčešće iz tri grupe primarnih polutanata: oksida ugljenika, sumpora ili azota.

Glavna klasifikacija zagađujućih materija (polutanata)

Klasa	Primer
Ugljenikovi oksidi	ugljen-monoksid (CO), ugljen-dioksid (CO2)
Sumporovi oksidi	sumpor-dioksid (SO2), sumpor-trioksid (SO3)
Azotovi oksidi	nitrični oksid (NO), azot-dioksid (NO2), nitro-oksid (N2O) – NO i NO2 se vrlo često objedinjuju i prezentuju kao NOx
Isparljiva organska jedinjenja	metan (CH4), propan (C3H8), benzen (C6H6), hlorofluorokarboni (CFC gasovi)
Lebdeće čestice	čestice čvrstih materija (prašina, prljavština, azbest, olovo, nitratne i sulfatne soli) i kapljice tečnih materija (sumporna kiselina, polihlorinatni bifenoli -PCB, dioksini, pesticidi)
Fotohemijski oksidanti	ozon (O3), aldehidi, peroksiacetil nitrati
Radioaktivne supstance	radon-222, jodin-131, stroncijum-90, plutonijum-239
Toksična jedinjenja	tragovi oko 600 vrsta toksičnih supstanci, uglavnom isparljivih organskih jedinjenja

▪ Eko Info

▪ Tehnologija

▪ SoS Info

▪ Reciklaža i Otpad

▪ Energija

▪ Biodiverzitet

▪ Vazduh

▪ Voda

▪ Hemikalije

▪ Zdrav Život

▪ Info – Pojmovi

▪ Zanimljivosti

ekospark@gmail.com

Kisele supstance kao što su sumpor-dioksid i azotni oksidi mogu da se zadrže u atmosferi danima. Mogu se prenositi vetrom hiljadama kilometara, tokom čega mogu da podlegnu hemijskoj konverziji u kiseline (sumpornu ili azotnu). Bez obzira da li se na zemlju vraćaju u vidu kiselina ili jednostavno suve prašine, ove zagađujuće materije uzrokuju promene u hemijskom sastavu zemljišta i površinskih voda. Prisustvo amonijaka iz stajskog đubriva ima isti efekat na zemljište i vodu. Ovaj proces remeti ekosistem, što vodi hemijskom procesu koji se naziva acidifikacija. Smanjenje šumskih površina u Centralnoj i Istočnoj Evropi i mnoga „mrtva“ jezera u Skandinaviji i Alpima primeri su katastrofalnih posledica koje su barem delimično izazvale kisele kiše.

Već krajem sedamdesetih kisele kiše bile su označene kao glavna pretnja životnoj sredini. Kao rezultat, opsežni istraživački programi počeli su da pomno prate i analiziraju proces kojim dolazi do acidifikacije životne sredine, od samog ispuštanja štetnih materija do posledica njihovog delovanja.

Rezultati ovih istraživanja pokazuju da je najveći zagađivač emisijama sumpora energetski sektor. Oksidi azota uglavnom nastaju emisijama iz transportnih sredstava, a amonijak najvećim delom nastaje kroz procese poljoprivredne proizvodnje. Emisije sumpor-dioksida koje nastaju kao rezultat ljudskih aktivnosti uglavnom su posledica sagorevanja fosilnih goriva koja sadrže sumpor (ugalj i nafta) koji su u primeni u termoelektranama, rafinerijama i industriji. Amonijak u atmosferu dospeva najčešće putem samog nastanka i primene stajskog đubriva. Iako je amonijak bazni gas, on može dovesti do acidifikacije kada dospe u zemlju i bude nitrifikovan.

Utvrđeno je da je neosporno uvećanje emisija supstanci koje dovode do kiselosti vode i zemljišta započelo sa Industrijskom Revolucijom a naročito posle Drugog Svetskog Rata.

U Evropi, najveći emiteri zagađenja sumporom su uglavnom zemlje bivšeg Istočnog bloka, kao i delovi Velike Britanije, Španije i Italije. Ostale zemlje u susedstvu – Austrija, Belgija, Danska, Luksemburg, Holandija, Norveška, Švajcarska, Švedska, Belorusija, Letonija i Litvanija primaju više od polovine taloga sumpora i njegovih jedinjenja nastalih u nekoj od zemalja sa najvećim zagađenjem ovim materijama, na primer: Nemačka sa 2 612 000 tona godišnje proizvedenog sumpora i njegovih oksida je na prvom mestu, posle nje dolaze Rusija sa 2 258 000 tona i Velika Britanija sa 1 741 000 tona, itd. Što se tiče zagađenja atmosfere azotom i njegovim oksidima, najveći zagađivač je Rusija sa 1 610 000 tona godišnje proizvedenog azota i njegovih oksida, zatim Nemačka sa 1 486 000 tona i Velika Britanija sa 1 067 000 tona, itd.

Bugarska, Danska, Francuska, Nemačka, Irska, Italija, Holandija, Portugalija, Rumunija i Ukrajina proizvode više od polovine taloga azota i njegovih jedinjenja koja doprinose acidifikaciji njihovog zemljišta i voda. U poređenju sa zagađenjem sumporom, ukupni depoziti azota su znatno lokalizovaniji ali prekograničan karakter kretanja azota je više nego evidentan.

Evropske zemlje ulažu napore u cilju zaustavljanja procesa acidifikacije, a jedan od načina jeste ustanovljavanje maksimalnih stopa „kritičnog sadržaja“ supstanci koje dovode do ove pojave, u prvom planu za sumpor-dioksid, azotne okside i amonijak. Značajni rezultati postignuti su u smanjenju emisija sumpora. Ubrzano opadanje nivoa zagađenja atmosfere sumporom i njegovim jedinjenjima rezultat je napretka na polju energetike, uvećanoj primeni gasa, smanjenju sadržaja olova u gorivima i određivanju poreskih opterećenja u prometu goriva koja stimulišu popularisanje primene goriva sa manjim sadržajem sumpora. Najznačajniji pozitivni pomaci postignuti su Danskoj, Nemačkoj i Holandiji, dok se u regionima Južne, Centralne i Istočne Evrope očekuje i dalji porast učestanosti kiselih kiša i emisija sumpor-dioksida, azotnih oksida i amonijaka, a najmračniji su izgledi u pogledu saobraćaja čiji se intenzitet u tim regijama ustaljeno povećava.

Одрживи развој

nimbostratus011 — Sun, 29 Mar 2015 10:15:21 +0200

Идеја одрживог развоја се темељи на три подједнако важне и међусобно повезане компоненте:

друштво (социјална компонента)
привреда (економска компонента)
животна средина (еколошка компонента)

Човек је као део природе у сталној интеракцији са њом и његове активности могу утицати на поремећај природне равнотеже.
Неке поремећаје природа може неутрализовати, али су проблем оне активности које резултирају трајном променом равнотеже неког система.
То проузрокује додатне поремећаје равнотеже у природи, јер су екосистеми међусобно повезани па се поремећај у једном екосистему може одразити у мрежи екосистема, а можда чак и у глобалном систему. Овакву ситуацију додатно компликује то што су многи ресурси, без којих не можемо, необновљиви.

Економска компонента одрживог развоја обухвата контрадикторне процесе – потрошња покреће привреду, али истовремено може угрозити животну средину. У том смислу се и наметнуо као изазов за државнике и привреднике, избор технологија и пројеката који ће са једне стране донети добит за друштво, али ће у најмањој могућој мери штетити животној средини. Модерна друштва која брину о својим грађанима и животној средини усмеравају свој развој не само према економском расту и бруто друштвеном производу, већ и индексу хуманог развоја.

Друштво тежи задовољењу основних потреба својих чланова, међутим одређене друштвене групе и појединци теже задовољењу својих специфичних потреба. Због тога врше притиске на владајуће структуре. Тако долази до промене које ако су у складу са вредностима као што су једнакост и равноправност, доводе до развоја друштва, за разлику од оних промена које поштују само потребе одређене друштвене групе.

Концепт образовања за одрживи развој је настао раних 90-их година 20. века. Документ након кога је синтагма за одрживи развој ушла у широку употребу и којoм су постављени темељи образовања за одрживи развој је Агенда 21 – Програм промена за 21. век, усвојена на Конференцији УН у Рио де Женеиру, 1992. Самит у Јоханесбургу (Рио + 10), 2002
кao нajвaжниje принципe прoмoвисао je:

Eкoнoмски, eкoлoшки и сoциjaлни прoблeми су сaстaвни деo кoнцeптa oдрживoг рaзвoja.
Oбрaзoвaњe за oдрживи рaзвoj трeбa дa будe интeрдисциплинaрнo и да пoчивa нa свeстрaнoм и глoбaлнoм приступу.
Нaстaвници/e трeбa дa пoдстичу критичкo мишљeњe учeникa/цa и студeнaтa кaкo би рaзвили/e њихoву визиjу oдрживoг рaзвoja.
Oдрживи рaзвoj трeбa дa будe укључeн у свe oбрaзoвнe прoгрaмe нa свим нивoимa.
Обрaзoвaњe je прoцeс кojи трaje читaвoг живoтa, билo нeфoрмaлнo или фoрмaлнo.
Oбрaзoвaњe трeбa дa oспoсoби људe дa сe бoрe зa пoзитивнe прoмeнe у живoтнoj срeдини.

Писмо Индијанског поглавице Сијетла, са северо-запада САД-а, тадашњем председнику (Френклину Пирсу, 1854.год.) представља еп о одрживом развоју, шта је то одрживи развој..., како се постиже..., кo га и како нарушава..., како да се одржи такав развој..., вреди прочитати...

Честитамо!

nimbostratus011 — Sun, 29 Mar 2015 10:07:09 +0200

Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.rs и можете почети са блоговањем.