Svet mašte

Svet mašte http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime Kratke priče. Poezija. Zapisi. mojeime 2026-05-14T18:26:21Z Leptir http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/poezija/2017/10/21/leptir <div> </div><div>Razmi&scaron;ljala sam o poslu</div><div>prirodi i kolačima</div><div>samo ti </div><div>nisam mislila na tebe</div><div> </div><div>Napustio si svet od milion</div><div>godina, kao jaje,</div><div>i tamo si na jesenjem putu</div><div>odavno postojećeg</div><div> </div><div>leptira</div><div> </div><div>do trenutka pra&scaron;ine raskida</div><div>i jede nas -</div><div>i nosi visinama</div><div>tako veliko i sveobuhvatno</div><div> </div><div>ni&scaron;ta.</div><div> </div><div> </div><div><div></div></div> Poezija 2017-10-21T12:14:22Z mojeime Prisna distanca http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2017/02/16/prisna-distanca6 <div> </div><div><div>On</div><div>Tabla i slova premetaljke. Tankim prstima nežne ruke gura jedno po jedno slovo, traži im mesto u složenoj kombinaciji koju drži u glavi. Nastoji ispisati sva njihova imana i sva filozofija se sastoji u tome da jednu postavi po vertilali, drugu u horizontalu, a sve ostale će unakrsno ispisivati...</div><div> </div><div>Ona</div><div>Leži u &scaron;irokom francuskom ležaju i čita poruku iz nedavno dobijenog buketa cveća "ansambl 101 ruža".</div><div>ZA NOVI POČETAK!</div><div>Bio bi to divan poklon za Dan zaljubljenih da poruka nije &scaron;tampana iz kompjutera, bez potpisa, bez po&scaron;iljaoca, obična anonimka.</div><div>Kukavičluk. Banalna anonimna melodrama. Početak može biti nov, ali sve ostalo je ostalo po starom. Nije li podlo i licemerno javno napraviti jedan izbor, a cveće slati tajno drugoj?</div><div>Izbor je potvrdio jednu određenu istinu, sada vi&scaron;e nema sumnje, pa ni mesta za filozofiranje o tome.</div><div> </div><div>Put se osuo, a misao nije dohvaćena. </div><div>Možda je put prestao ići njemu zato &scaron;to je podivljao od neodređene patnje napravio izbor kao kompulsivni detektiv koji juri za senima spolnih žlezda. Mlada koža je prelepa, tu nema filozofije.</div><div>Koja to hrana, izuzev rakije, tako godi odstojiv&scaron;i svoje mlade godine na ovome svetu? Izbor kralja Davida bila je jedna takva mlada da mu zagreje samrtničku postelju. </div><div> </div><div>Potro&scaron;ene su rukoveti bezvremenosti i poverenje koje mu je dodeljeno sa neiskazanom lakoćom. Njegov potez za "novi početak" je bio nema&scaron;tovit, bez ključne ideje kako dalje, sa naivnom i lakomom željom da može po starom. Ni&scaron;ta se nije naučilo iz gre&scaron;aka i htjelo bi se i dalje koristiti neosnovani kredit poverenja. Za nju je trebalo imati stila, ma&scaron;te znanja. Ona mlada putenost koja je pristala biti zamena će istrpiti banalnosti, ali žena poput Nje, ne! Bliska razdaljina se pretvorila u prisnu distancu.</div><div> </div></div><div><div></div></div> Kratke priče 2017-02-16T12:14:45Z mojeime Puls http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2017/02/06/puls Ti&scaron;ina pulsira ritmom otkucaja srca. Čijem ga. Srce. Čujem i nju. Ti&scaron;inu.Ali, ko je u stanju da pronikne u fini mehanizam krvotoka, kolektivnu svest i pojedinačnu volju? U sebi osećamo sve zakone prirode, a potčinjavamo se zakonima kolektiva. Kratke priče 2017-02-06T14:24:13Z mojeime Zimska slika http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2017/02/04/zimska-slika  Danas je bio divan dan, dražesan zimski, tako kratak, tako kratak. Sunce je sijalo, željno, sneg se otopio, a devojke sa crnim uvojcima, negde u selu, su plele priglavke. Da je leto, plele bi one mirisne korpice od svežeg, poljskog cveća. Jelenka i cvrčka jo&scaron; nema u na&scaron;im krajevima ili ima, samo skriveni kuju neku zaveru. Ja sam nju&scaron;ila dah borovine u vetru, kao indijanski ratnici, oslu&scaron;kivala zvukove iz prirode poput zeca i posmatrala decu. Dečak i devojčica su se rvali pored ograde od kolja, preplićući se isto tako u međusobnom zagrljaju. A nekada su tako divno sanjali o sreći. Svet je star otprilike dve milijarde godina, a na&scaron;a zemlja, planine i mi, ...  jesmo li i mi? Čudne ptice kruže iznad na&scaron;ih reka.   Kratke priče 2017-02-04T18:13:22Z mojeime Livada http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/poezija/2017/01/30/livada <div> </div><div>Velika je livada i miri&scaron;ljava trava</div><div>sa zlatnim bokorima ljutića</div><div>vidi se </div><div>grupa konja i ponija u galopu</div><div>čuje</div><div>udaljeno zujanje kružnog puta</div><div>bez da&scaron;ka vetra i</div><div>daha glasa</div><div>reka i</div><div>na reci trka jedrilica u napetoj ti&scaron;ini</div><div>udubljeni u razgovor</div><div>mlada seljanka - snajka</div><div>uzima moj ljubičasti stolnjak</div><div>za posluživanje buđavog</div><div>sira</div><div>ja hvatam tvoj pogled</div><div> </div><div>nasme&scaron;ili smo se jedno drugom </div><div> </div><div> </div><div> </div><div> </div> Poezija 2017-01-30T23:46:11Z mojeime Srce http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2017/01/29/srce  Kist klizi po papiru, po belom nanosi mastiljavo crveno, razliva se sveprožimanjem, teče sipko kao transfuzija krvi, kao talasaste imenice koje označavaju čistotu.<div>Svoje srce nosim kao krunu. </div><div> </div> Kratke priče 2017-01-29T20:53:07Z mojeime Greška u našim zvezdama http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2017/01/28/greska-u-nasim-zvezdama   Život je knjiga u kojoj je sreća ispisana sitnim slovima. Ta je knjiga prepuna izmi&scaron;ljenih priča. Nikome ne bi koristio poku&scaron;aj otkrivanja da li se u svim tim pričama kriju činjenice. Takvi poku&scaron;aji &scaron;tetili bi ne samo ma&scaron;ti već i samoj važnosti izmi&scaron;ljenih priča.  Kratke priče 2017-01-28T21:11:05Z mojeime Zapis o Mašti 2 http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/zapisi/2017/01/25/zapis-o-masti-2  Dugo nisam ma&scaron;tala i osećam se kao da sam izgubila jednu, onu najvažniju, sebe. Zapisi 2017-01-25T12:29:52Z mojeime Prva i Druga http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2016/08/27/prva-i-druga Prva<div>Koža je prepreka</div><div>potkožnom dodiru</div><div>(prolaznika na ulici)</div><div>kabanica du&scaron;e</div><div>i tek razodevajući je</div><div>može nastati </div><div>odjek</div><div>u koralnim stenkama</div><div>krvotoka</div><div>bliskih nam ljudi</div><div> </div><div>Druga</div><div>Zvezdani greben</div><div>izvan doma&scaron;aja svesti</div><div>zupčanik je</div><div>života</div> Kratke priče 2016-08-27T00:35:08Z mojeime Miris Livada http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2016/08/03/miris-livada   Slika koju gledam prikazuje jedan stočić za kafu od lakiranog drveta i četiri drvene tapacirane naslonjaće umrljane svetloljubičastim i smeđim, kafenim mrljama, kao lo&scaron;a imitacija Rotkovih slika, neoriginalni modernizam. Iznad vrata je crvena svetlost. ...   To je Grad. Grad je veliki, a Livade su male; ali je nebo iznad njih veliko. Zapravo, velike su Livade, u njima se osećam sasvim drugačije, osećam sebe u sebi, osećam da imam du&scaron;u i volim sve &scaron;to vidim. Čovek je tu vi&scaron;e čovek, drugačiji mu je pogled. I reč.Tu se bolje spava, misli i lak&scaron;e se ustaje. Sve &scaron;to vidim i čujem je Priroda. I ja sam Priroda, ki&scaron;ni oblak &scaron;to natapa cvetnu Livadu, vetar u plodonosnim kro&scaron;njama i prvi jutarnji zrak sunca u kome se istaču kapi rose i otvara novi dan. Ja sam Priroda, Ona koja pamti sva vremena koja su pro&scaron;la Livadama i ravnicama i sva nevremena, muke i njene oluje. Ja sam priroda, Ona &scaron;to spaja male Livade i pripadajuće im veliko nebo.  Kratke priče 2016-08-03T18:41:25Z mojeime Zapis 23 http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2016/05/19/zapis-23   Rekao je. Neko je izrekao Da se zarekao ... A onda se odrekao   *** Dopustili su da zavlada &scaron;utnja. ***   Prorekao. Prorekao kao prokockao.  Kratke priče 2016-05-19T20:36:58Z mojeime Luka snova http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2016/05/08/luka-snova Noć je do&scaron;la i sa sobom donela Mesec. On se spustio na vodu ogledajući se u njenim dubinama. Voda je svetlucala kroz duge stabljike svetlozelene trske, dajući mu znak da priđe. On se svuče kroz trsku i polegnu kao malo dete a ona ga celog obgrli. Na obali je bio privezan čamac sme&scaron;ten usred trske u svojoj uvali iznad koje su johe i vrbe stvarale zeleni svod.  Nit koja je držala čamac bila je omotana oko stabla jednog retkog drveta. Bilo je to neobično skrovi&scaron;te koje se nije moglo otkriti ni sa reke ni sa obale.   Na putu  ka snovima postoji jedan čamac privezan za obalu koji čeka nas, samo nas bez posade, koji nas zove da ga pronađemo i kaže: uđi u svoje snove. Pusta magična svetlost vodi nas tamo gde do sada nikada nismo bili . Neko je već spremio dekor, a čamac nas sam vodi pripremljenim tragovima koji neće dozvoliti da zalutamo.  Treba samo da krenemo ...   Kratke priče 2016-05-08T15:12:52Z mojeime Moj Čovek http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2016/04/30/moj-covek <div> </div><div>Čovek o kome sanjam biće onaj koji će u meni voleti ženu koja nije ovisna o njemu kao &scaron;to su sve druge, a ja ću voleti način na koji on voli.</div><div> </div> Kratke priče 2016-04-30T18:54:06Z mojeime Ganutljiva naslućenost http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2016/04/29/ganutljiva-naslucenost Napolju je padala jaka ki&scaron;a koja je poput grada poskakivala na tvrdoj zemlji.  Prostorija je blje&scaron;tala. Tamnosmeđi bajcovani sto bio je prekriven belim stonjakom i postavljen za dvoje. U sredini je gorela dekorativna crvena sveća. Vosak je čujno izgarao i topio se. Zvuk pucketanja sveće me&scaron;ao se sa tihom muzičkom pratnjom. U sobi nije bilo nikoga, a ipak se osećala Njihova prisutnost i snažna povezanost koja je uranjala u bezbrižnu ganutljivost trenutka. Osećalo se da pripadaju zajedno.  Kratke priče 2016-04-29T14:56:31Z mojeime Zapis o Mašti http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/zapisi/2016/04/26/zapis-o-masti   Prođo&scaron;e tako mnogi dani u ležernom hodu, a ja ne ma&scaron;tajući osećam se kao da sam u tome izgubila jednu, onu najvažniju, Sebe.Kada dođu takvi dani, da ti misli propadaju kroz prste i presu&scaron;e tokovi ma&scaron;te, pa ni ponekad ne može&scaron; da verbalizuje&scaron; pokoju svoju, te&scaron;kom mukom izma&scaron;tanu, zamisao, kada misli ne mogu vi&scaron;e da se igraju slovima i rečima, postajem tužna u beznadežnom i&scaron;čekivanju nečega čemu ne umem ime dati.Moja Ma&scaron;ta. Oti&scaron;la je i ostavila me da se spotičem o stvarnost i da se posecam o njene o&scaron;tre rubove, pa tako izranjavljena krvarim do gubitka poslednjeg daha.Onda se vremenom neprimetno i tiho gubimo u beličastoj izmaglici koja deli Javu od Ma&scaron;te, od želje i očekivanja, mučnim bivstvovanjem.Sada mi treba inspiracija da izma&scaron;tam predmet svoje ma&scaron;te. Sada je teže.  Zapisi 2016-04-26T12:50:05Z mojeime Zapis 22 http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/zapisi/2016/03/26/zapis-22 Biti svoj Imati meru Koračati smelo Dotaći večnost   Ja sam priroda. Nežna krhka lomljiva, kao &scaron;to svaka priroda treba i da bude. Ja sam oblak. Ljubičasto sivi sastavljen od stotine manjih delića kao najlep&scaron;i kićeni cvet, onaj &scaron;to te &scaron;titi od preteranog sunca i poji vodom za letnjih žega, onaj &scaron;to vetrom kruži nad tvojim livadama.   Želim da verujem u briljantnost uspeha koji nas uzdiže u nebo, oblacima, li&scaron;ava osamljenosti, oslobađa straha od nepoznatog i prepu&scaron;ta bezgraničnim prostranstvima ma&scaron;te u kojima sebe srećno postavljamo na označeno mesto. Ponekad ostanem zapitana nad tim često prisutnim osećanjem osamljenosti &scaron;to je donosi noćna čamotinja i dnevna otuđenost, a zbog koje se neko usudio ljubav nazvati pozom broj ...taj i taj, ... kao u fino izatkanoj magli ponosne i tihe poezije koja tugom boji najlep&scaron;a poglavlja života ...   Ti me zna&scaron;. Ja sam oblak, katkad prozračan i vedar, a nekad crn i tmuran. Ja sam priroda, ćudljiva i hirovita. Svoja.  Zapisi 2016-03-26T18:20:31Z mojeime Mesečeva postelja http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2016/03/19/meseceva-postelja Proleće, moje omiljeno godi&scaron;nje doba. Volim kad me opija miris prvog cveća, kad božuri razviju svoje loptice u azalejama među ružama i drže ih uzdignuto kao ponosne glavice. Mogla bih tada videti tvoje obrise dok mi prilazi&scaron; koracima valcera, ponesen zanosom i onom varljivom srećom koja nastaje u susretu mu&scaron;ke sujete i ženskog lukavstva, kako ple&scaron;emo opijeni mirisom ljubavi a na horizontu noć rasprema mesečevu postelju. Dohvatio si mi Zvezde, želim i Mesec. I čini se da priroda buja i raste dok jedna veličanstvena žena koju su mnogi želeli neočekivano daje jasan znak. Zelja i zapovest.U dalekim zvezdama i mračnom žbunju nema svedoka bezgranične sreće pome&scaron;ane sa snovima. Venera podgreva strasti, pa one planu stvarajući jedan novi svet magnovenja, opojne i kratkotrajne sreće koja i&scaron;čili već do jutra.     Kratke priče 2016-03-19T19:57:09Z mojeime Priroda proleća http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2016/03/11/priroda-proleca   Živeti svoj život Koračati ne obazirući se Goreti u žaru stvarala&scaron;tva Stići tamo gde niko pre nije   Ja sam priroda.Ja sam ona &scaron;to opija te mirisom svežeg vetra sa visokih planina, poji ki&scaron;om i otima vremenu. Ja sam proleće, ja sam njegova ćudljiva priroda, njegova suzdržana pobuna, osetljivost skrivena u tankoćutnosti, naoko varljiva i promenljiva, skrivena u nabujalim pupoljcima cvetova divlje tre&scaron;nje koji će tek otkriti svoju lepotu. Ja sam ona &scaron;to odlazi sa lastama a vraća se sa rodama, uvek iznova rođena.       Ti me zna&scaron;, ja sam ona &scaron;to proviruje iz zemlje sa krunicama visibaba i kukurijeka, tvoja ćudljiva tajna skrivena u slaba&scaron;nom suncu zatečenom u golim kro&scaron;njama, nepredvidivim ki&scaron;ama &scaron;to velom magle obavijaju puste ulice. Ja sam ona kap rose na tek probuđenoj travi. Ja sam proleće. Tečem tvojim koritima, plavim kožu koja treperi na vetru čuvajući svetost vrline i čednost nutrine. Ja sam u onom delu tvoje du&scaron;e gde su sme&scaron;tena sva moja imena koja samo ti zna&scaron;, a odazivam se samo na jedno.   Ja sam Proleće. Ti me zna&scaron;. Ja sam tvoja hirovita priroda.  Kratke priče 2016-03-11T22:59:58Z mojeime Horizont http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2016/03/11/horizont Ki&scaron;no skiciran danpod pojasom oblačnog nebanisko pala magla;soba u oblacima,njena spavaćica otkriva ramena&scaron;apati donose mirprefinjeni osećaj prisutnostipripadnost  vremenu dolazećemdivlji ples i muzikauz koju se vode deca i pravi ljubavna stalku života dodiri vremenau harmoniji je bogatstvo jedinstvadaleko od stvarnostivisoko, visoko  ...   Kratke priče 2016-03-11T14:27:34Z mojeime Mirišljave note http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2016/03/03/mirisljave-note  <img src="http://mojeime.blog.rs/gallery/28607/note%20od%20ruza.jpg" border="0" />   Negde tiho, kao lupkanje noktima na ivici čujnosti, javljaju se zvuci glasova daljina, pome&scaron;ani od godina pro&scaron;lih i godina budućih, nerazumljivi. Svira ona dobro poznata muzika ispisana notama od ruža koje si mi brao; miri&scaron;e na tebe. Idem za tim siću&scaron;nim zvukovima kroz odaje vremena i pri svakom koraku zastajem, ponovo oslu&scaron;kujem, ali kao da nisam dovoljno brza, izmiču mi prividi, stalno su u drugoj odaji i uvek daleki ...  Kratke priče 2016-03-03T22:42:44Z mojeime Nerođeno sutra http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2016/02/28/nerodjeno-sutra   Ono &scaron;to je juče bila nabujala reka koja se preliva iz svoga korita, već sutra možda neće biti ni voda ni matica na tom mestu, ni zvuk ni reka, jer od juče do sutra život teče i sve se de&scaron;ava  omeđeno smrću, a to sve znači samo jedno, da tek juče smo postali, a već sutra nas neće biti.  Zato sebe hrabrim danas, jer sutra mi možda neće trebati ni nada ni uteha.  Kratke priče 2016-02-28T10:42:15Z mojeime Gospodar svoje sopstvenosti http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2016/02/25/gospodar-svoje-sopstvenosti Kad bi čovek mogao ne postati robom svojih strasti ili plenom svojih čula, postao bi gospodarom svoje sebičnosti i sav bi bio predan samo svome radu, a ma&scaron;ta bi postala igračka u njegovim rukama.Pu&scaron;tam ma&scaron;ti na volju.Razvlačim tren, &scaron;to je celi život moj, u beskonačnost, mimo svih zala ovoga sveta i pretačem u život svetlih misli kojima se ne nazire kraj, jer je njihov život veći i od Svemira  i dublji i od same sreće. Misao je ideja, je besmrtna. Kratke priče 2016-02-25T14:50:00Z mojeime Mi drugi http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2016/02/24/mi-drugi MARTA: Majko, je li istina da morski pesak peče stopala?MAJKA: Nisam bila na moru, ali kažu da sunce sve spali.MARTA: Kažu da spaljuje čak i du&scaron;e, i da od njega tela postaju blistava i prazna.MAJKA (prene se): Je li to ono o čemu sanja&scaron;, Marta?MARTA: Da. Ne mogu vi&scaron;e da se borim sa ovom du&scaron;om i moram da nađem zemlju u kojoj sunce sažeže pitanja.Albert Camus, ''Nesporazum'' (Le Malentendu) (1944)Kad vidi&scaron; sjaj u oku mome, ne, o ne, ne pomi&scaron;ljaj, to u njemu iskre zvezde dok ja osmi&scaron;ljavam novi svet, drugo izdanje.Odavno je naslućivana improvizacija, reči ispoljene na javi nisu bile iznenađenje, ta epika sovuljaga i ježev humor... Vreme će u drugom izdanju imati pravo na me&scaron;anje u sve, osim u ljubav.  Kratke priče 2016-02-24T09:07:49Z mojeime Ulice http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2016/02/20/ulice   Odlasci započinju tako &scaron;to krene&scaron; iz one tvoje stare kuće koja pamti uspomene, uzanom i krivudavom ulicom koja prepoznaje bat  tvojih koraka, a sve se gubi u daljinama gde nestaje njihov oblik i ime.   Za nekih ti&scaron;ina u noćima letnjih vrelina i misli znaju odlutati ulicama, provući se kroz niske polumračne prolaze, napu&scaron;tene parkove, mračne uglove između zgrada pored zadimljenih kafana, prljavim i zapu&scaron;tenim sokacima, tamo gde nikada niko ne čisti i ne odvozi smeće... A neko je tu ostavio svoje vreme i probdevene ugarke sna.  Kratke priče 2016-02-20T12:19:28Z mojeime Nekako s proleća http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2016/02/15/nekako-s-proleca Bilo je proleće. Jednom davno sam, za ranog prolećnog dana sa puno sunca pod vedrim nebom, stajala uzvi&scaron;ena nad senkom koja se primicala u stopu sa dodirom mojih nogu.   Opet je proleće. I glasan prasak praznine u krugovima iluzija. Pod mojim nogama, ispod tvrde staze kojom hodam, čujem romor onih najdubljih sećanja, &scaron;apat nekih glasova i kao da me neka ruka dotakla za rame. Čujem glas koji izgovara moje misli. Jo&scaron; neko je tu. Beskrajno prostranstvo misli, a mi se uvek nađemo oko jedne iste. Kad tokovi života toliko navlaže zasejana polja emocija, ali ne toliko da ih odnesu, onda je sve uredu,a kada se njihov odnos poremeti onda i život presu&scaron;uje. Tako je bilo oduvek i tako će biti sve dok ljudi toliko ne ovladaju svojim međusobnim odnosom da ga mogu okrenuti u svoju korist.   Kratke priče 2016-02-15T20:00:43Z mojeime Pogled http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2016/02/10/pogled Svaka pomisao čovekova, kao i sva dela njegova, sve slike životom pregaženih predela sa pripadajućim vijugavim putevima i preprekama na njima, sve &scaron;to ga održava i podiže i sve &scaron;to ga mori i ubija, sve ono o čemu sanja, misli i ma&scaron;ta, a to obično ne biva, sve radosti i tuge i sve ki&scaron;e i poplave, lebdi u očima jednog pogleda, kao ona ćudljiva tajna koja se ne može sakriti.Pogled oslikava ljudsku sudbinu obličjem slika nemu&scaron;tog glasa u povorkama. On je tumač istančanog i bolnog ljudskog iskustva izniklog iz temelja njegovog bića. Iskrsavaju događaji nemi od bola, sami od sebe, viore bez poziva i povoda i ispunjavaju neki bezimeni nemi prostor  čula u svesti; gutaju svetlost koja se gubi u njima i stvara osećaj lomljive prolaznosti. Takvi pogledi zaokupljaju posmatrača i odnose sa sobom svu njegovu pažnju u naročiti svet ćudljivog lika.  Kratke priče 2016-02-10T13:47:56Z mojeime Skica za eteričnu tišinu http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/poezija/2016/02/08/skica-za-etericnu-tisinu Kad sunce prospe po nebu ružičasti prah,a gustu ti&scaron;inu sutona razbiju zvuci violine,ja ću obući ljubičastu haljinu,a ti obuci crno odeloda budemo skiciranina brzinujednog čarobnog popodneva.  Ličiće skica na neko vreme.Pa ipak, u sećanju će biti lep&scaron;a,zazvana du&scaron;om vremena,i to će joj dati prosvetljen izraz.Iz onog vremenasve te stvari već su ostarelei haljina, i odelo i ono popodne.  Poezija 2016-02-08T12:10:40Z mojeime Oličenje mašte http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2016/02/01/otelotvorenje-maste Bio je to jedan od onih lepih zimskih dana koji miri&scaron;u na sneg i borovinu. Čitavo jutro sam provela na proplanku, kose raspletene koja je viorila na vetru, a u koju se zapleo njegov glas. Nebo je bilo vedro, sunce sjajno.  Kobac je kružio nad bregom, visoko, visoko u samom plavetnilu.Pojava njegovog nepostojećeg glasa u vidu nevidljivog naratora , govorila je da želi da pričamo o (...).Znala sam da je to njegovo sitno lukavstvo, pitanje koje ve&scaron;to postavlja da bi svoju radoznalost usmjerio ka tome da sazna u kom polju su sme&scaron;tena moja razmi&scaron;ljanja i gde je ta  granica između čudnovatog sveta ma&scaron;te i stvarnosti. Nisam htela da moj pogled otkrije neku prostačku bezbrižnost koja bi se pojavila kao nerazumno zadovoljstvo svojim životom u svetu ma&scaron;te,  ali ni grubost i izmorenost  kao kod onih budala koji su zadovoljne svojim životom u izvitoperenom svetu stvarnosti. Znala sam da sam zadovoljna svojim specifičnim stanjem u kome sam kombinovala i dozirala upliv ovih setova jedan u drugi, njihovo me&scaron;anje i preplitanje: ćutala sam.A onda je on, glasom nepostojećeg naratora, počeo razvrstavati moje misli:“ovo je tvoje, a ovo ma&scaron;ta“, razdvajao ih je kao blizance koji se svađaju oko pome&scaron;anih klikera. Sva ta zapažanja su mi delovala ponekad detinjasto a ponekad bistro, pa bi me onespokojavala jer mi je dolazilo da poverujem kako se moja ličnost, odvojiv&scaron;i se od mene, naselila i  sjedinila sa svetom ma&scaron;te, a ma&scaron;ta uselila na njeno mesto, pa sada delujem potpuno nestvarno u oba svoja otelovljenja, a glas nevidljivog naratora nas raspoređuje onako kako treba i tamo gde treba, jer me je upoznao bolje nego &scaron;to sam sama sebe poznavala. Kratke priče 2016-02-01T13:05:59Z mojeime Pobuna duše http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2016/01/25/pobuna-duse Kad se stavim u službu neželjenih misli, teskobe počnu navirati niotkuda, nasrćući pravo na mene, kao da sam u prolaznoj odaji sa dvoja vrata u kojoj se događaju ko&scaron;marni snovi, a ja ih, amorfne, podupirem ramenima svoje uzaludnosti, grčevito tražeći znak slaba&scaron;ne svetlosti zore  i brbotavog  &scaron;apata senki da označe izlaz. I onda pobuna du&scaron;e, uvek stvaralačka, stvara prasliku nekog novog sada  (ako nije stvaralačka, onda je tek uznemirenost) ... i potreban je osmeh da pročisti atmosferu i umiri.  Kratke priče 2016-01-25T20:33:21Z mojeime Lirsko hodočašće http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2016/01/14/lirsko-hodocasce Uliv: Sat otkucava jedno vreme za koje ne znam da li je (i) moje. Vreme: U jednom čudesno opaženom vremenu rasklapam mehanizam nečega, na ravnodu&scaron;noj povr&scaron;ini postojanja, pa od izgleda do izgleda, na magistrali metamorfoze, pratim tokove života. Instinkt:  Ne&scaron;to nagove&scaron;tava Osećanje sveta: Preterana rasprostrtost na&scaron;ih usitnjenih ličnih vremena između nastanka i nestanka onemogućava njihovo prožimanje. Tu smo negde u međuprostoru započetog vremena i njegovog toka, opasani u otuđenosti, zidovima odeljeni od nepodno&scaron;ljivosti, u zonama dobrovoljne osame. Nepodno&scaron;ljivost je način na koji ona kvasa i raste i sistematski pritiska na nas. Reči imaju dejstvo srazmerno onome ko ih izgovara i onome ko ih slu&scaron;a. (BP) Sat i dalje otkucava. Pratim svoja pomicanja. Teskoba: Teskoba je oko&scaron;tavanje života unutar zidova lavirinta, učahurenog u uzaludnost odluka. Jedna odlučena uzaludnodnost je ipak spasonosna, ona je nada za nove odluke. Izliv: Ona zajednička energija nekud se transformisala u nesigurnosti, otekla u nepoznato. Vreme između nastanka i nestanka traži novo prepoznavanje.  Kratke priče 2016-01-14T20:01:02Z mojeime Opetovanje http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2016/01/12/opetovanje Kada dođu takvi dani da ti svako jutro bude kao juče, svaki mesec nalik prethodnome, a godine propadaju kroz prste poput pleve; godi&scaron;nja doba, umesto da se smenjuju, počnu se u nedogled ponavljati, pa svakodnevnicu pretvore u jedno razdražujuće, dosadno opetovanje već viđenoga i preživljenog, postajemo tužni i beznadežni u i&scaron;čekivanju nečega za &scaron;ta ne možemo naći pravo ime, a jasno ga vidimo u svetu svoje ma&scaron;te.   Onda se vremenom, neprimetno i tiho otuđujemo od te stvarnosti u beličastoj izmaglici koja deli javu od želja i očekivanja mučnim i&scaron;čekivanjem, u kojoj se vi&scaron;e ne razlikuju svoje od tuđih uspomena, razdeljenih neodmerenim kruženjem dvosmislenosti u vremenu zahtevane određenosti i kao veo zaborava počnu prekrivati sećanj.   Uspomene tako stare zajedno sa kućom u kojoj nastanismo se.   Neprepoznavanje u vremenu ostavi nas učahurene, nedorasle bitnome, zarobljenim u lavirintu neodmerene dvosmislenosti, zauvek potopljene u dubinama života. Neki drugi, bolji, ostaju na povr&scaron;ini, upareni u prepoznatoj smislenosti. Oni koji ne htedo&scaron;e graditi onu kuću sećanja bez temelja, ne dopu&scaron;tajući ničemu da ih poistoveti sa razdražujućom stvarno&scaron;ću -  nisu!   Kratke priče 2016-01-12T20:40:54Z mojeime Cvrkut http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2016/01/08/cvrkut Stegla hladnoća do nerazumevanja, utihnulo sve osim vrabaca koji cvrkuću negde sa oluka  snegom otežalih krovova. Cvrkuću međusobno pomislih, pa zaćutah i ja u svojoj jednini. Jedno neverovatno zati&scaron;je. Samo naviru misli i pitanja. I ne znam otkuda to, ali po glavi poče&scaron;e da mi se vrzmaju čudne misli koje sam pročitala u nekoj drevnoj knjizi o besmrtnosti starih kraljeva.   Prođo&scaron;e tako mnogi dani u dokolici, u ležernom hodu vremena koje je zbunjivalo i opominjalo na muk.   Zaustaviće se vreme u dokolici koja će potrajati i čuće se jo&scaron; nerazumljivi cvrkut vrabaca u njihovoj zimskoj idili i pitanja gde su, na koju stranu odlete&scaron;e druge ptice, s kim nestado&scaron;e i razmi&scaron;ljanja da li su kao i do sada razme&scaron;tene pripadajući posvuda? Neki lagani zimski san jo&scaron; traje.    Kratke priče 2016-01-08T14:32:20Z mojeime Portret prazničnog mirovanja http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2016/01/01/portret-praznicnog-mirovanja  Samoća zna da prija. Postoji potreba za ćutanjem, za dubokim mirom. To je najbolji način da se srede razuzdane misli, ukrote reči i pripremi se za slu&scaron;anje. Uplivom u dubinu ćutanja, otvara se &scaron;iroko polje rečitosti, koje daje smisao i težinu na&scaron;im mislima. Misli su veo čarolije koja rečima daje boje i note i onu zagonetnu tajanstvenost &scaron;to nas stalno i iznova vuče i tera da ih raspakujemo i prepakujemo .... pa ih tako raspakovane i zaogrnute tamom noći i ugrejane žudnjom i dodirima ti&scaron;ine slažemo u jedno veliko, zajedničko srce ... Kratke priče 2016-01-01T17:27:06Z mojeime Sazvučje tišine http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2015/12/30/sazvucje-tisine Nevidljivim očima pogled luta, kroz sen i blesak u okeanima uzvi&scaron;enih sazvučja dok srce srcu drugom pozdrav nemi &scaron;apuće. Života tajanstvenog more, prepuno zvezda sa plamom, snom hodi i pohodi poglede bliske jedne drugima. Vapajem samoća milosrdnu ruku traži da razdre&scaron;i čvorove čemerom upetljane.  Kratke priče 2015-12-30T16:44:12Z mojeime Balerina http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/poezija/2015/12/26/balerina   Pozornica. Mesečina Na sredini ocrtava krug Balerina. Ne čujem korake A želim čuti melodiju Melodiju koraka krhke balerine Podignute visoko na prste - Lebdi. Ona lebdi u tami Sanjam. Sanjam da ple&scaron;e&scaron; tamo U tom krugu Na pozornici života Koji odnosi jednu po jednu A ti lebdi&scaron; Lebdi&scaron; u senci U polumraku pozornice Snovi rastu na svetlosti mesečine Na bini prolaznosti I niko ne gleda u skrivene uglove Mračne komore Čiji zidovi postojanja Upijaju osećaj zadovoljstva   Poezija 2015-12-26T18:42:42Z mojeime Bilo života http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/poezija/2015/12/24/bilo-zivota Kad lagano oborim kapke i posmatram svet kroz tanku nit svetlostiupletenu među sljubljene trepavice u blistavoj belini horizontaradosno će se začeti misao ukoreniti dubokom &scaron;utnjomu modrinu plavih beskraja  Kad bezbrižno sednem na visoku stenua misli se počnu odmotavati dugim kadrovima prividazačeće se nova pesma o počecima svih početakai vetru &scaron;to raspreda niti &scaron;umovima nepoznatih daljina  I kada život oteče meandrima umornih rekau koritima praznih snova žuboriće nerođeno juče,romoriti nedočekano sutra, grgoljiće obespokojeno danasi odzvanjaće u svemirskim okeanima gde sve titra u neprekinutoj istrajnosti  Poezija 2015-12-24T22:23:58Z mojeime Dolina kraljeva http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2015/12/15/dolina-kraljeva Ogromna poljana do kraja vidika potpuno je gola i beli se u odsjaju sunčevih zraka od suvog, sitnog peska.  Na horizontu se grandiozno i graciozno, iznad doline, uzdižu piramide.   U vazduhu se oseća neka Prisutnost koja kao da govori – ja sam gospodar veličanstvenih dolina; znam tajnu mastaba i piramida u kojima počivaju stari kraljevi; idem hodnicima lavirinta, &scaron;estarim iznad doline i mora, u letu dodirujem talase, urličem iz dubina ponora, brazdam peskovite obale, pa brežuljcima dodajem krivine prema obliku svoga tela ...Ali piramide uvek zatičem nepomične.To je zato &scaron;to čuvaju tajnu kraljeva u sebi.   Razmi&scaron;ljam i računam. More se vraća svojim obalama, magličasta belina talasa nad peskom, karavani prolaze, pra&scaron;ina leti, svetovi se ru&scaron;e; a moj pogled, kojeg ni&scaron;ta ne može da skrene, ostaje i dalje uperen kroz izmaglicu u neki nedokučivi horizont...   Kratke priče 2015-12-15T15:48:24Z mojeime Sva lica života http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2015/12/11/sva-lica-zivota <iframe frameborder="0" height="180" src="https://www.youtube.com/embed/rABr_1khjPY" width="220"></iframe>  Otimam se lo&scaron;im godinama i jo&scaron; gorim navikama, drugačijim principima i suludim vremenima, jer pravi život ne trpi preterano zadržavanje na rubovima, marginama u žabokrečinama vremena, poko&scaron;enim poljima i opusto&scaron;enim njivama. Nikoleta i Ja; sve &scaron;to se dogodilo na tim nepoželjnim mestima života, dogodilo je Njoj. Nikoleta je bila sve ono &scaron;to ja nisam, nisam htela ili nisam mogla, a opet je nekako uspela ostati Ja; Ona voli sve ono &scaron;to volim ja, kao ve&scaron;ta glumica &scaron;to bi glumila Mene, a Ja živim i predajem se životu da bi ona mogla glumiti – (Mene), ma&scaron;tati, sanjati. I tako nas dve plovimo rekom života, gledamo sva njegova lica, živeći u imaginarnim očima onih koji nisu tu.Mi smo sanjarke; snovima snevamo stvarnost u svom svetu ma&scaron;te.   Kratke priče 2015-12-11T18:20:33Z mojeime Kedar http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2015/12/06/kedar   Sunce je skinulo oreol sjaja i polako se spustilo usred jezera, velikih kao more. Ma&scaron;ta mi zatreperi i misli krenu&scaron;e nečujnim koracima za blagom otrgnutim od zaborava po podzemnim hodnicima u kojima čovek može lako zalutati, kao u &scaron;umi. U sanducima od drveta smokve misirske sijaju amfore pune &scaron;alibona – vina koje se čuva za asirske kraljeve, a pije iz roga jednoroga.   Vetar struji kroz pukotine zidova i stropa, a ja u zbrkanom zvuku razaznajem glasove, duboke i zanimljive, kao da vazduh govori; čujem puno pitanja, tvrdnji i odgovora ...   Kadrovi nailaze naglo, na mahove i ističu se kao skerletna slika na abonosovini. Iza te&scaron;kih, ljubičastih zavesa je mala dvorana, kao predvorje velike dvorane koja se ukaza kroz pomračinu obasjana stotinama zlatnih svećnjaka. Puna je visokih stubova kojima se gornja polovina gubi u senci; nižu se jedan za drugim u svetlom isparenju, a u dnu te ogromne dvorane prostor se otvara - iza, napolju se dižu kedrovi čija se masa crni u pomračini. Tu zastadoh, u senci velikog kedra, dok misli nestado&scaron;e u razgranatoj kro&scaron;nji da potraže odgovore.   Napolju je nebo crveno a zemlja crna. Dan se polako gasi i uskoro će zavladati duboki mrak. Noć je tiha; mnogobrojne zvezde trepere, čuje se samo &scaron;u&scaron;kanje tarantula u prolazu. Kratke priče 2015-12-06T18:40:36Z mojeime Osamljenik http://mojeime.blog.rs/blog/mojeime/kratke-price/2015/12/04/osamljenik Oblaci se skupi&scaron;e sa jedne strane sveta pa jedna velika senka, prozračna, prirodna, ukaza se na zemlji kao da se sam đavo raskrilio nad krajem. On, sklopljenih očiju, uživa u svojoj nepomičnosti, opružen na asuri od lijana. Ona mu se čini meka, sve mek&scaron;a, tako da dođe kao du&scaron;ek; kao lađica a po njoj voda klokoće.   Morske daljine su pustopoljine, ostale bez odgovora i bez tragova, a u iskrama svesti odzvanjaju reči nekada&scaron;njih razgovora, leluja poznati, pređeni, put ...   On se ljulja u asuri i sanja da je na lađi, gonjen vetrom između dve strme obale kanala. S vremena na vreme mlak dah dopire do njega. Žubor talasića postaje sve slabiji; dremež ga hvata i on tone u san, ..., a ona senka se opet pojavljuje ....  Kratke priče 2015-12-04T20:25:28Z mojeime