O srodnim dušama

ninamint — Tue, 14 Apr 2015 03:23:10 +0200

Život je pun haotičnih i čudnih veza među ljudima. Postoji bezbroj usiljenih veza. Onih koje moraju da postoje. Rođačkih. Poslovnih. Društveno uslovljenih. Čitav jedan splet veza koji se ispreda kao paučina i može da te uguši ako si nepažljiv. Ako ne sakupljaš i ne čuvaš one druge. Koje su kao zrak svetlosti na tmurnom nebu svakodnevnog života. Ulepšaju sve.

Ljudi koji ti ulepšavaju život su posebni. Za tebe. Ne moraju da budu baš kao ti. Mogu da budu svoji i drugačiji. Ali se ipak nekako prepoznate. Po duhu. Po energiji. Po pogledu na svet. Zasijaju ti kao dijamanti. Osećaš se prirodno u njihovom društvu. Osećaš se prihvaćeno. Svoj na svome. To su ljudi koji te razumeju. S kojima možeš da ćutiš. I da se smeješ. I da se raspravljaš. Kojima se žališ i poveravaš. I sa kojima možes da pričaš o svemu.

Veze i ljudi se menjaju. Nekog ćeš gledati kako se gasi za tebe. Za nekoga ćeš ti izgubiti sjaj. Neki put će ti neko zasijati u prolazu, samo na tren. I onda će svako otići svojim putem. Pokušaj da imaš bar par takvih svitaca u svom životu u svakom trenutku. Bar jednog. A možda pronađeš i svoju zvezdu. Nekog s kim ćeš moći da iskažeš i neizrecivo i osetiš i neopipljivo. Nekog čiji je pogled na svet i tvoj, pa možete zajedno da širite svoje vidokruge. Nekog uz koga ćeš sijati jače i kome ćes pomoći da zasija. Da jedno drugom budete sunce i obasjavate svaki dan.