..free soul..

..free soul.. http://smish.blog.rs/blog/smish smish 2026-06-17T07:20:30Z Izgubljen novčanik kao nagrada http://smish.blog.rs/blog/smish/generalna/2016/10/14/izgubljen-novcanik-kao-nagrada Videh na facebooku objavu devojke u jednoj grupi, gde pi&scaron;e kako joj je u autobusu ukraden novčanik. Navodi i okvirnu lokaciju te moli sve koji bi novčanik možda na&scaron;li da joj se jave. Ostavlja i svoj kontakt, telefon i e-mail. Način razmi&scaron;ljanja ljudi, koji se može primetiti u komentarima je na žalost, očekivan. Bacaju se fore, takmiče se ljudi ko će biti sme&scaron;niji, ko će vi&scaron;e srozati nadu te devojke da ikada pronadje svoj novčanik. Nije ona idealista, ne očekuje da joj se vrati novac, ali dokumete, i ostale lopovu nebitne stvari, bi svakako želela opet da vidi. Logično, i bez ikakvih nadrealnih očekivanja. Ali crno razmi&scaron;ljanje kod ljudi vodi glavnu reč. Jer za&scaron;to bi neko umesto misli – naćiće&scaron; ga - , birao misao – ma naći će&scaron; ga nikad! - , ako ne prevladava crno razmi&scaron;ljanje? I za&scaron;to biramo takvo razmi&scaron;ljanje? Pretpostavljam da većina uop&scaron;te nije svesna da to rade svesno a ne nesvesno, kao &scaron;to misle. Svoje reći biramo na osnovu na&scaron;ih misli, i kao &scaron;to biramo svoje reči, na isti način smo vladari svojih misli. Na&scaron;e misli – na&scaron; izbor. Na&scaron;e reči – na&scaron; izbor. Birajte pametno. Ili nemojte. Ali onda nemojte očekivati da ćete na bilo kakav način biti nagradjeni. A svi mi volimo nagrade, one za koje se kaže da nam ih život već nekako ponudi i stavi u naručje ili bogom date, ako vam je to bliže. U komentarima na&scaron;la sam i primer osobe, koja sve obja&scaron;njava u tom komentaru, svu ovu filozofiju koju sam načela. Ona kaže kako se njoj ista stvar desila pa je oti&scaron;la da potraži novčanik na odgovarajuću lokaciju. Nije ga na&scaron;la, ali je zato na&scaron;la novčanik druge devojke, koju je potražila i vratila joj ga. Možda se taj dan vratila kući bez svog novčanika u džepu, ali je on ipak prona&scaron;ao svoj put do nje, preko po&scaron;tara koji je na njega nai&scaron;ao. Ko želi da nadje, ali pre svega potrudi se i veruje da će naći, dok ga prati misao – naćiću ga - , taj će naći, već nekako. Nebitno kojim se putevima, koje možda čak i ne moramo da predjemo, traženje kretalo. I tako nas život, kada ne&scaron;to izgubimo ali ne pokleknemo pred crnim mislima, nagradi..a usput, ko zna koliko osoba jo&scaron; deli tu nagradu sa nama, zahvaljujući ba&scaron; tome kakvi smo...tome kako mislimo. Kakve misli biramo. Neki će kupiti nagrade (ili »kazne«) za svoje misli..dok će neki sasvim vanserijski talenti za razmi&scaron;ljanja (od kojih je čak i kvazi humor pobegao), kako su zapisali u kometaru, na e-mail devojke koja trraži novčanik, slati slike svojih polnih organa... Generalna 2016-10-14T22:31:30Z smish ROZE KVADRAT http://smish.blog.rs/blog/smish/generalna/2016/09/14/roze-kvadrat Skrolujem fb stranicu i naletim na veliki roze kvadrat, poster, u kom pi&scaron;e: »Iza svake uspe&scaron;ne žene stoje mali ljudi, i viču: MAMA!!« Udario me malo u glavu taj roze kvadrat. Gledam, čitam..razmi&scaron;ljam kako da odredim i formuli&scaron;em &scaron;ta mi tu smeta..i brzo dobijam odgovor, vrlo jednostavan: Ne, to nije istina. I nije istina. Ne svačija. I smeta mi kad se ne&scaron;to kaže a posle se &scaron;iri od usta do usta i predstavlja se kao prastara mudrost i kao jedna, jedina, ultimativna, svačija, univerzalna...istina. I da se razumemo odmah na početku, ja ovo ne pi&scaron;em kao majka, ne-majka, uspe&scaron;na, ne-uspe&scaron;na..pi&scaron;em ovo kao čovek. Samo to. Čovek. &Scaron;ta je uspeh? Pa svako od nas ima svoju variantu uspeha! Uspeh je vrlo lična stvar, uspeh je na&scaron;a kreacija, bazirana na na&scaron;im željama. Svačije želje imaju istu težinu i od istog su značaja. Svako sebi kreira svoju istinu o uspehu, kreira uspeh po svojoj meri. Jer uspeh je stvar izbora. Kao i večina stvari u ovom životu. Ja razumem da je majkama majčinstvo uspeh i tako i treba da bude. I ja ču to nazivati uspehom. Ali ču biti svesna u svakom trenutku da je to ne&scaron;to moje..ba&scaron; ta reč: uspeh i sve ono &scaron;to ona meni predstavlja. Meni. Ne bih ni ludilu pomislila (a kamoli rekla! Ili čak tvrdila!!) da je samo to uspeh i da su samo žene majke, uspe&scaron;ne žene. A kad bih se slučajno na&scaron;la u klubu žena ( thoughts speaking: o hvala bože &scaron;to to uop&scaron;te nije opcija!), koje sklapaju ruke ispred tog roze kvadrata kao ispred od&scaron;tampane molitve i klimajuči glavom traže share opciju...pa...hmm...zabrinula bih se za sebe i pitala se kakvu poruku &scaron;aljem svojoj budučoj maloj ženi, koja će me zvati mama. Želela bih da zna, da može da bude uspe&scaron;na na bilo koji način koji ona za sebe izabere. Neču joj ja u roze kvadratu pričati neistine. Mogla bih verovatno satima sad pisati na tu temu jer bi priča mogla svugde da me odvede ali ću ipak biti kratka. Ne, nisam deo te priče, tog razmi&scaron;ljanja iz kvadrata i to me užasno raduje! A majkama koje imaju tu čast, da budu mame devojčicama, samo bih poručila: » Razmislite &scaron;ta želite da naučite svoju devojčicu, pre nego &scaron;to u ne&scaron;to poverujete i podelite bez razmi&scaron;ljanja. Nije recept za uspeh ispisan u roze kvadratu, niti u kvadratu bilo koje druge boje!« Generalna 2016-09-14T23:45:52Z smish VERA http://smish.blog.rs/blog/smish/generalna/2015/04/28/vera Svesna da je to osetljiva tema i da će se uvek naći oni koji će moje razmi&scaron;ljanje osuditi, ipak ću pisati o svom vidjenju vere i boga. Izja&scaron;njavam se kao pravoslavka i kr&scaron;tena sam. Moji su roditelji vernici ali se o toj temi nikad nije ne&scaron;to preterano pričalo, nikada mi nisu diktirali u &scaron;ta treba da verujem i hvala im na tome. Smatram da je to jedan od bogatijih poklona koje možemo pružiti svojoj deci..da ih učimo da razmi&scaron;ljaju ali ne &scaron;ta treba da razmi&scaron;ljaju. Smisao vere se gubi, ako se ista nameće. Sećam se svog prvg odlaska u crkvu. I&scaron;la sam sa dedom i sećam se da se lepo obukao i stekla sam utisak kao da idemo na neko jako lepo i bitno mesto. I&scaron;la sam ustvari zbog njega, jer je svaki trenutak proveden sa mojim dedom bio nekako čaroban. Kad smo u&scaron;li u crkvu, morali smo da se razdvojimo, jer žene i mu&scaron;karci ne stoje zajedno u redu i to mi je bilo stra&scaron;no. I to je bila moja prva zamerka u vezi koje sam osećala vrlo snažne emocije iako sam imala samo 6-7 godina. Sledeća je bila hladnoća. Ona zbog koje trnu prsti na nogama. Bilo je to vi&scaron;e razočarenje jer sam bila ubedjena da je crkva jedno prijatno i lepo mesto, ali taj mraz koji sam osećala bio je sve drugo samo ne prijatan. Znala sam tad da ću crkvu vi&scaron;e manje posmatrati iz daleka i da neću biti redovan gost. Velika odluka za jedno dete. Odavno nisam vi&scaron;e mala i imala sam i vi&scaron;e nego dovoljno vremena da stvorim neko svoje mi&scaron;ljenje o veri. Do&scaron;la sam do zaključka da je vera stvar pojedinca i da treba da se po&scaron;tuje, bez obzira na to koliko se ne slažemo. Ja imam svoju veru, po svojoj meri. Onakvu kakva meni odgovara. Ne treba mi sveta knjiga da je čitam i da verujem u svako slovo jer imam svoju svetu knjigu, zapisanu u svom srcu, diktiranu svojim razumom. Smatram da je vera veoma fleksibilna i relativna stvar i bude mi žao ako se ta mogućnost prilagodjavanja ne iskoristi. Evo na primer..većina klasičnih i strogih vernika..oni redovno posećuju crkvu, priče&scaron;ćuju se, po&scaron;tuju svece, poste i redovno se mole. A kakav život žive? Zar nije pomalo apsurdno, koliko se po&scaron;tovanja pokazuje prema bogu čije postojanje je uvek pod upitnikom i čije lice se ne može videti..a da se to isto po&scaron;tovanje gubi u svakodnevnom životu u odnosu na bliske ljude koji nas okružuju? Ljudi se psuju na svakom koraku, mu&scaron;karci mlate svoje žene, varaju i jedni i drugi, kradu, nanose povrede drugim ljudskim bićima, nemaju milosti prema životinjama, ne po&scaron;tuju roditelje, prema deci se ophode kao prema robovima, konstantno osudjuju sve &scaron;to ne razumeju, uvrede plju&scaron;te na sve strane...ALI oni su vernici. Dokazuju to odlaskom u crkvu, dokazuju to svaki put kad se prekrste u javnom prevozu kad autobus prodje pored crkve. Vernici? Da, lažni. Moja vera je takva da mi ne dozvoljava da ja ne slu&scaron;am sebe. Ona mi nalaže da po&scaron;tujem sve ono &scaron;to ja mislim da je ispravno. Da sam iskrena prema sebi, da se volim i čuvam. Da ne radim ni&scaron;ta &scaron;to nije u skladu sa mojim ubedjenjima, da se uvek osećam prijatno u svojoj koži koliko je to moguće. Da sam dobar čovek, da pomažem drugima, da sam ljubazna i tolerantna, da svaki dan nekome poklonim osmeh, da ne istresam svoj bes, tugu ili neku drugu emociju na ljude oko sebe, da sam svesna da sam sama odgovorna za svoj život, da ne očekujem čuda gledajući u nebo jer znam da je na meni da napravim korak prema čudima koje priželjkujem. Da znam &scaron;ta je odgovornost i da ne mislim da moja lo&scaron;a dela mogu da se zaborave ako se ispovedim i pop mi kaže kako su mi gresi opro&scaron;teni. Da znam da će život biti dobar prema meni onoliko koliko sam ja sama dobra prema sebi. Vera je ne&scaron;to &scaron;to dolazi iz mojih dubina, ne ne&scaron;to &scaron;to pop propoveda ili ne&scaron;to &scaron;to pročitam u knjizi. To je su&scaron;tina koja se krije iza reči: bog živi u nama. Koliko ste zapravo razmi&scaron;ljali o tim rečima, a ne da ih samo izgovarate jer tako treba, jer ste to čuli pa eto morate tako da razmi&scaron;ljate, ali bez uključenja mozga. Na stranu to &scaron;to mislim da je vera odlično sredstvo za manipulaciju &scaron;irokih masa, ali da li ste se nekada uop&scaron;te pitali kako to da nas vera sa jedne strane uči da ne nanosimo zlo i ne ubijamo a sa druge strane daje nam podr&scaron;ku kad treba da se ubija upravo iz verskih razloga? Kad treba islamista da ubije pravoslavca i obrnuto, na primer. Razmi&scaron;ljajte u &scaron;ta verujete, ne verujte slepo. Razmislite koliko vam va&scaron;a vera zapravo odgovara i zapitajte se za&scaron;to verujete. Jer vam je neko rekao da treba? Ako verujete zato jer ste tako naučeni, onda to nije va&scaron;a lična vera nego samo ne&scaron;to &scaron;to ste svesno ili nesvesno prihvatili..a nije va&scaron;e, nego tudje. A vera bi itekako trebala da bude lična stvar i na&scaron; izbor, trebala bi da bude zasnovana na na&scaron;im zaključcima koje smo doneli jer smo mnogo razmi&scaron;ljali. Da li ste se nekada pitali &scaron;ta zapravo znače sve one freske na zidovima nekih crkava koje čine pastir i ovce? Ako niste, trebali bi. Tek kada imate veru, koja istinski živi u vama, ni&scaron;ta je ne može poljuljati jer je ona u potpunosti satkana od svake va&scaron;e čelije, svake va&scaron;e emocije i misli. Va&scaron;a vera..to ste vi. Gledajte da vam vera bude iskrena i potpuno va&scaron;a. Uslov da to postignete je vrlo jednostavan. Prvo upoznajte sebe i vera se kreira sama. Tek tad ona postaje bitna. Sve drugo je samo ne&scaron;to &scaron;to se može objasniti u vrlo praznoj rečenici bez značenja a koja se može čuti na svakom koraku: »Eto zato jer tako treba«.   Ja se i dalje crkvama divim samo kao gradjevinama. Retko ih posećujem. Na ruci mi je brojanica ali ni jednu molitvu ne znam. I nisam ni&scaron;ta manji vernik nego ljudi koji sada verovatno misle da sam sramota od vernika. Čak sam i veći vernik  možda. Iskreniji. Smatram da me niko ne može kazniti paklom..koliko ja samu sebe mogu kazniti ako nisam dosledna u svom verovanju pa samim tim svom načinu života. Verujem u energiju koja nema lik, prosto se oseća i mnogo je jača u odnosu na nas..ljude. Verujem da njena jačina zavisi od dobrote,  kako nas kao pojedinaca, tako i nas kao kolektiva na ovoj zemaljskoj kugli. Verujem da je svaka kazna koja nas doleti, kao i svaka nagrada..isključivo na&scaron;a zasluga, odraz nas samih..a ne kaznena odredba čoveka sa bradom..koji nas posmatra odozgo. Verujem da je vera samo drugo ime za Ljubav. E upravo ta reč bi trebala da počinje velikim slovom a ne ona za koju verujete da je gramatički ispravna samo ako se pi&scaron;e velikim slovom i da ste pravi vernik samo ako ga oslovljavate sa velikim B. I za kraj..veoma bitna stvar: Velika je razlika izmedju po&scaron;tovanja i strahopo&scaron;tovanja. Ako ste pristalica ovog drugog, onda razmislite kakve to grehove na du&scaron;i nosite i čega se zapravo bojite. Generalna 2015-04-28T16:26:24Z smish STVARI MALE KOJE FALE http://smish.blog.rs/blog/smish/generalna/2015/04/28/stvari-male-koje-fale Imam jednu poznanicu, koju sam srela posle dugog niza godina. Kafa, ručak, priča. Sazrele smo obe, &scaron;to je dobrodo&scaron;lo, s obzirom da smo se poslednji put videle kad smo bile klinke. Život nas je oblikovao, svaku na svoj način. Bilo mi je drago jer je jedna od onih koji cene neke davno izgubljene vrednosti (sve se nadam da su samo vizuelno izgubljene). Buntovna je umetnica, u potrazi za mirom. Dobra, talentovana, pametna. Ipak, koliko god je bilo prijatno u njenom dru&scaron;tvu, postojalo je ne&scaron;to &scaron;to je remetilo moj osečaj i moje shvatanje dobre energije. Ona postoji, ali kao da je ne&scaron;to blokira. Pre nekoliko dana, opet smo se srele. Shvatila sam u čemu je problem, da ga tako nazovem. Imala sam već priliku da pričam sa ljudima koji sve razumeju. Pritom mislim na sve one stvari koje i ja smatram da su bitne. &Scaron;ta čini čoveka, koliko je važno da čuvamo sve ono zbog čega smatramo da smo ljudi, sa srcem, du&scaron;om, emocijom. Da po&scaron;tujemo tudje priče, jer svako ima svoju. I priču i istinu. &Scaron;ta kvari ovaj svet, &scaron;ta ru&scaron;i neke osnovne vrednosti, gde mi, kao ljudi, gre&scaron;imo i kako mi, kao ljudi, možemo ovaj svet učiniti lep&scaron;im. Kako svako od nas ima moć, da gradi svoj mali svet..i time doprinosi vlastitoj sreći i lep&scaron;em svetu - generalno gledano. I &scaron;ta je glavni sastojak bez kog si ne možemo zamisliti lep dan, lepe misli, lep život..onu na&scaron;u unutra&scaron;nju lepotu koju prepoznajemo i volimo? &Scaron;ta je ono &scaron;to primećujem da fali, svima nama, onako kolektivno? Osmeh! Moja poznanica se ne smeje. Ona je zabrinuta, ona je ljuta, ona se čudi. Svesna sebe i sveta oko sebe, ona ispoljava niz emocija koje joj kradu osmeh. I osmeh je umetnost, možda. Ali sa druge strane, za osmeh su potrebne samo dve  linije, čiji ćo&scaron;kovi se podignu na gore, malkice. I ja evo, mogu javno da tvrdim, da za osmeh ne treba niko mnogo..da ama ba&scaron; svako od nas, može svaki dan naći razlog za osmeh. Poku&scaron;ajte, ne ko&scaron;ta ni&scaron;ta...a život znači. Bukvalno. Rekla sam i njoj: »smej se malo vi&scaron;e«. Nisam obja&scaron;njavala, znam da ona zna koju poruku joj &scaron;aljem. Svi mi ponekad zaboravljamo ne&scaron;to, ali neko drugi uvek može da nas podseti. Učimo od slučajnih prolaznika, poznanika, prijatelja.. dok god smo spremni i željni da učimo, i tad...osmeh je neizbežan i uvek prisutan, jer vidimo razloge. Pa i kad je najteže. Osmeh je ne&scaron;to &scaron;to nije samo va&scaron;e, jer kad se nasmejete, to je istovremeno i poklonjen osmeh. A svakome, on znači. Zato..budite velikodu&scaron;ni!     Generalna 2015-04-28T16:19:38Z smish SLOBODA DUHA http://smish.blog.rs/blog/smish/generalna/2015/04/28/sloboda-duha Pitanje slobode je uvek poprilično interesantno. Sukobljavaju se mi&scaron;ljenja o tome kako niko nije potpuno slobodan i mi&scaron;ljenje kako mi sami odlučujemo o na&scaron;oj slobodi. Naravno, oba mi&scaron;ljenja imaju svoje podkategodrije i mnogo varijanti istih. Pisaću o onoj mogućoj slobodi, jer samo u nju i verujem.   Kad razmi&scaron;ljate o slobodi, &scaron;ta vam prvo pada na pamet? Nezavisnost? Život bez pravila.. bez opterečenja, odgovornosti, obaveza? Ili ste skromni pa vam je dovoljno da se slobodno krećete, uživate u vazduhu ispod vedrog neba, da niste ograničeni u prostoru?   Da li vi sami donosite odluke o svom životu? Koliko puta vam se desilo da ne&scaron;to želite ili trebate ali da spletom okolnosti neko drugi donese odluku umesto vas? I koliko god vama ona ne prijala, pomirite se sa tim da drugačije ne može, da je ponekad potreban kompromis, odricanje. I gde je granica izmedju kompromisa i odricanja?   Čini mi se kao da je to neko nepisano pravilo ili bolje rečeno činjenica, da je odricanje ne&scaron;to sasvim normalno, da se prosto podrazumeva i da često osećamo krivicu ako se pritom ne osećamo dobro. Možda čak pomislimo da smo sebični. Ali kad razmislite, zar nije nemoguće izbeći mi&scaron;ljenje da nas upravo neka vrsta sebičnosti gura napred i da je upravo ona zaslužna za na&scaron;e uspehe? Mnogo vi&scaron;e nego odricanja.   Ja glasam za to da sve odluke o svom životu, donosimo sami. Ako se osvrnem na život u dvoje, i na skopljene kompromise, opet donosim zaključak da se svaki kompromis sklopi odlukom koju želimo, oboje. U slučaju da nije tako..onda to nije kompromis, bar ne u mojim očima (ovde može lako da se provuče tema o kompatibilnosti partnera koja je ključna, ali o tome u neki drugi put).   Sloboda je kad vas niko ne ograničava. Kad vam niko ne priča &scaron;ta bi trebali vi sa svojim životom da uradite, kako da ga živite. Sloboda je kad ste svesni svega &scaron;to želite, kada znate u kom pravcu želite da idete i kada ne dozvoljavate da vam neko drugo ljudsko biće odredjuje destinaciju. Niko na to nema  pravo, ako mene pitate. Pazite se kompromisa i odricanja. Razmi&scaron;ljajte o tome čega se odričete i da li to vama čini &scaron;tetu u toj meri, da može značajno uticati na va&scaron;u sreću. Neko je jednom rekao da su sve prave odluke one odluke..koje se osećaju dobro. Po tome ih možete prepoznati, po osećaju. Slobodni ste dok vam niko ne dira va&scaron;u ma&scaron;tu i va&scaron;e želje. Dok god je tako, vi ste i voljeni. Najveća je zabluda na svetu, da ljubav traži žrtvovanje. Ne..to nije ljubav. Ona nije zamena za slobodu. Ne kad je sloboda duha u pitanju. Negujte je. Neophodna je za sreću! Svi mi u sebi imamo onaj glasić na&scaron;eg bića, koji nas može jako lepo voditi kroz život. Potrebno je samo da ga čujemo..u moru glasova koji nas okružuju, a glasniji su. Generalna 2015-04-28T16:16:59Z smish SKROMNA DUSA U MATERIJALNOM SVETU http://smish.blog.rs/blog/smish/generalna/2015/04/28/skromna-dusa-u-materijalnom-svetu Koliko nas u životu vode materijalne misli? Previ&scaron;e, na žalost. Neizbežno je. Ali gde su granice? Imate li ih? Ponekad se pitam da li su moje granice postavljene prenisko, kad se susrećem sa razmi&scaron;ljanjima drugih ljudi. Nisam materijalista, iako volim novac (čak mislim da je to jedina prava kombinacija). &Scaron;ta ste zbog novca spremni učiniti i &scaron;ta ste zbog istog spremni izgubiti? Iskreno, ponekad me pla&scaron;i taj svet oko nas. Ta materijalna strana zbog koje ljudi zaboravljaju sebe, u onom nematerijalnom smislu. Često imamo prilike da vidimo nekoga ko juri novac, a da mu je nebitno da li je njegova du&scaron;a čista, da li je srce ispunjeno. Često se juri novac a da se ne ostvaruju snovi, oni iz mladjih dana, kad smo ma&scaron;tali &scaron;ta ćemo biti kad porastemo. I nemamo vremena za sebe. Nemamo dovoljno trenutaka kad smo opu&scaron;teni, kad duboko udahnemo i jednostavno uživamo u trenutku.To novac ne može kupiti. Čak ni&scaron;ta i ne ko&scaron;ta. A ustvari...neproceljivo je.   Ima i ljudi koji idu u sasvim drugu krajnost, pa su apsolutni protivnici materijalnog. Misle da je novac zlo, da sa novcem dolazi jos veća nevolja i naravno, ubedjeni su da novac kvari ljude. Novac ne kvari ljude. On je samo sredstvo koje ispoljava ljudsku su&scaron;tinu. Su&scaron;tinski dobru du&scaron;u, novac će samo ojačati u tom smislu. Niko se ne kvari preko noći, to je ne&scaron;to &scaron;to u čoveku postoji, sa novcem..ili bez njega. I nemojte mrzeti novac. Volite ga. Ipak on omogućava va&scaron;e preživljavanje i kupuje sitnice zbog kojih ste mirniji, zadovoljniji, sigurniji. Ako ga mrzite..gurate ga od sebe. Ne tražite razloge zbog kojih nije dobro imati novac, jer nema dovoljno dobrih razloga. Ti razlozi su samo lažna uteha.   Nemojte novac ni mrzeti ni juriti. Balansirajte. Volite ga, ali ne po svaku cenu. Volite ga dovoljno da ga prizovete na svoj put. Cenite ga. Tro&scaron;ite ga pametno, u skladu sa mogućnostima. Ako imate vi&scaron;ka, pomozite nekome. I ovde važi pravilo: ako želite da dobijate, morate i dati. Ako nahranite svoju du&scaron;u dovoljno onim stvarima, koje novac ne može kupiti, onda možete uvek preživeti u materijalnom svetu, imali vi malo, ili mnogo. Generalna 2015-04-28T16:13:01Z smish PRIMITIVNI INSTINKTI http://smish.blog.rs/blog/smish/generalna/2015/04/28/primitivni-instinkti Oni su u svima nama. Na nama je da ih kontroli&scaron;emo kako oni ne bi kontrolisali nas. Na nama je da budemo bolji od toga, da se uzdignemo na stepenik vi&scaron;e i vidimo ih u pravom svetlu, da razumemo da su primitivni i odbacimo ih.   Celu Srbiju potresla je tragična priča iz 2014 godine, o devojčici Tijani koja je izgubila život na jedan užasan način. Svi smo mi u tom momentu osetili nepravdu, pitali se kako je moguće da nečija sudbina bude toliko stra&scaron;na. Svi smo osetili nevinost jednog bića i krivicu onoga ko je počinio zlodelo. Verujem da smo svi razmi&scaron;ljali isto, razmi&scaron;ljali smo o njemu, o njegovoj ličnosti, analizirali ga kao čoveka i pre svega..razmi&scaron;ljali o kazni koju bi trebao da dobije. Sve je to ljudski i normalno, ali prestaje da bude ljudski kada u svojim mislima činimo zlodela slična onom koje je počinio on. Primitivni instinkti su u na&scaron;im mislima stvarali razne scenarije, od sporog mučenja, ve&scaron;anja na terazijama do brze smrti na električnoj stolici. Bitno je da razumemo, da to nije pravda, da je to samo ono primitivno u nama. Pravde u tom slucaju nema, to treba prihvatiti. Posle oduzetog mladog života, nema pravde i nema smisla juriti je. &Scaron;ta god uradili, pravdu je nemoguće postići. Čudno je kako se ona povezuje sa najstra&scaron;nijom mogućom kaznom ali opet..takva kazna ne postoji, zar ne? Ne postoji ni&scaron;ta &scaron;to bi moglo da zadovolji na&scaron; osećaj za pravdu. Postoji samo na&scaron;e uzaludno razmi&scaron;ljanje.   Ali..postoji i razmi&scaron;ljanje koje itekako može biti od koristi. Sva osećanja vezana za taj konkretan slučaj, koja smo usmeravali ka žrtvi a jo&scaron; vi&scaron;e ka počinitelju, možemo pretvoriti u ne&scaron;to pozitivno ako ih usmerimo prema sebi. Nikakve koristi nemamo, ni mi, ni drugi ljudi, ni svet oko nas..ako razmi&scaron;ljamo o nekome a da nam pritom mozak okupiraju najstra&scaron;nije misli. Toksično je to. Umesto da razmi&scaron;ljamo kako je stra&scaron;an svet u kome živimo, za&scaron;to ne bi razmi&scaron;ljali kako možemo da utičemo na to da taj svet bude lep&scaron;i. Uticanjem na svoje živote, mi utičemo na svet oko nas..to bi do sada več trebalo da znate. Pobrinite se da nemate lo&scaron;e misli, da razmi&scaron;ljate o kvalitetu sopstvenih života, o tome kako vaspitavate decu, da li im posvećujete dovoljno pažnje, da li ste dovoljno upućeni u njihove živote, da li ih učite da je svet lep ili ružan i nepravedan? Da li im pružate podr&scaron;ku, za&scaron;titu, ljubav, razumevanje? Da li možete svaki dan da dočarate osmeh na njihovim licima? Da li oni u svakom trenutku znaju da su voljeni i paženi? Kreirajte sigurnost u va&scaron;im životima, zaboravite na stvari na koje ne možete da utičete i posvetite se onim za koje ste vi odgovorni. Ako želimo da sprečimo da se u budućnosti de&scaron;avaju lo&scaron;e stvari, onda ne smemo svu na&scaron;u pažnju da usmeravamo na njih nego ba&scaron; suprotno. Nije sudbina ne&scaron;to &scaron;to se de&scaron;ava mimo nas, mi u njoj itekako učestvujemo. Sve kazne koje smo osmislili za zlikovca u na&scaron;im mislima..ni&scaron;ta ne mogu menjati ali sve one sitnice kojima nagradjujemo i nadgradjujemo na&scaron;e živote, imaju neverovatnu moč da utiču na na&scaron;e bolje sutra. Ne dozvolite primitivnim instinktima da diktiraju va&scaron;im životima, to je odlika onih koji su počinioci krivičnih dela. A vi tvrdite da ste bolji, zar ne? Razmi&scaron;ljajte o tome. Generalna 2015-04-28T16:11:46Z smish PRIHVATANJE CINJENICA http://smish.blog.rs/blog/smish/generalna/2015/04/28/prihvatanje-cinjenica Primećujem da mnogo ljudi žali za nečim. Neki pate, neki samo ne mogu da se pomire sa realnim stanjem pa se onda uvek nadje ne&scaron;to &scaron;to ne mogu da zaborave ili prebole. Ako se često susrećemo sa tim,  onda mora da nas muči i brdo drugih stvari. Neizbežno je. Tužni smo, bezvoljni, pesimistični. Prati nas osećaj kao da se ne pomeramo sa mrtve tačke, kao da nam ni&scaron;ta ne ide, kao da uop&scaron;te nema smisla truditi se. Bojimo se neuspeha, razočarenja i najmanjeg mogućeg rizika. &Scaron;to vi&scaron;e imamo takvih perioda, vi&scaron;e uni&scaron;tavamo sopstvenu sreću. Jer prosto nemamo vremena za nju. Čini mi se čak, da često ljudi vi&scaron;e vole kad ih srce boli, umesto da ono zaigra. Kažu zbog straha. Strah i sreća ne idu zajedno. Ako birate jedno, zaboravite na drugo..oni se medjusobno elimini&scaron;u.   Poku&scaron;ajte, koliko god je to u va&scaron;oj moći, da sve činjenice u životu na koje nemate uticaj, brzo prihvatite. Jer..ako nemate uticaj, koje su vam duge opcije? Nema ih.   Sećam se kad sam bila u srednjoj &scaron;koli i desi se da dobijem jedinicu iz matematike. U svega nekoliko sekundi kroz glavu mi je pro&scaron;lo: » Jedinica..jooj, nije valjda? Opet ću morati da učim, ali ok..&scaron;ta da se radi, nema veze«. Uzela sam kontrolni, stavila ga u torbu i upustila se u neku priču sa drugaricom, ne&scaron;to smo se smejale i prekine nas glas iz klupe iza nas: » O bože, pa kako može&scaron; da se smeje&scaron;?« Bilo je to čudjenje drugarice koja je izgleda posmatrala moju reakciju na jedinicu pa joj nije bilo jasno za&scaron;to ne plačem (ona bi uvek plakala). Objasnila sam joj: »Da li sam ja dobila keca? Jesam. Da li je taj kec upisan? Jeste. &Scaron;ta ja mogu u ovom trenutku da uradim povodom toga? Ni&scaron;ta. Ja to ne mogu da menjam, a situacija je u svakom slučaju ista, da li ja plakala ili se smejala. Pa za&scaron;to onda da se ne smejem?«   To je samo banalan primer koji se može lako oslikati u nekoj drugoj životnoj situaciji koja nije prijatna, koja može da bude stra&scaron;no bolna i tužna. Naravno, sve te situaciju mogu biti različite, s obzirom na stepen ozbiljnosti i nije  moguće smejati se posle svake. Neke zahtevaju vi&scaron;e vremena. Mi možemo da utičemo na to vreme, koje nam je potrebno da prihvatimo, prebolimo. Možda ne možemo menjati ni&scaron;ta, ali imamo uticaj na vreme koje ćemo u budućnosti posvetiti fazi preboljevanja. Osećaj da smo zapeli na nekoj mrtvoj tački i da se nigde ne pomeramo, veoma je ružan i neprijatan. I dok tako stojimo u mestu i želimo da se sve promeni, zaboravljamo najbitniju stvar: da napravimo korak. Kako da idemo dalje, kako da se pomerimo..ako se ne koračamo? Nemoguće je. Kad se prepustite suzama, bolu, tuzi..neka negde u vama postoji i misao, da če sve biti u redu, ali da ste vi odgovorni za to..da bude u redu &scaron;to pre. Vi odredjujete koliko brzo će tako biti. Generalna 2015-04-28T16:06:01Z smish KAMEN ZAHVALNOSTI http://smish.blog.rs/blog/smish/generalna/2015/04/28/kamen-zahvalnosti   Ne znam da li ikome od nas prodje dan, a da ne pomislimo na ne&scaron;to &scaron;to nas muči, na ne&scaron;to &scaron;to bih želeli, &scaron;to nam treba. Mislimo na račune, na platu koja kasni ili je nema, &scaron;ta ćemo jesti. Na probleme u braku, razmirice u kući, na na&scaron;e najmladje..kako ih izvesti na pravi put. Neverovatno je čak koliko smo ljudi spremni da se iznerviramo zbog sitnica. Svakodnevno. Dok čekamo u koloni u automobilu, ako se crveno svetlo upali taman kad smo trebali da predjemo raskrsnicu, ako nema na&scaron;eg broja cipela koje smo toliko želeli, ako autobus kasni, ako nam ručak zagori itd.. Priznajte, da ima malo onih dana u životu kad razmi&scaron;ljate o svemu onome &scaron;to imate, kad radite sve ba&scaron; kontra od onih uobičajenih dana. Moj savet: poku&scaron;ajte. Probudite se ujutru i stavite osmeh na lice, onako bez razloga. Pogledajte se u ogledalo i budite zahvalni &scaron;to ste tu, živi i zdravi. Re&scaron;ite da vas taj dan neće ni&scaron;ta iznervirati, izbaciti iz takta. Re&scaron;ite da ćete biti ljubazni i puni razumevanja. Pozdravite svoje kom&scaron;ije, pridržite im vrata. Pitajte prodavačicu u radnji kako je. Kad hodate ulicom, zamislite kako bi izgledalo da ste potpuno srećni i da vam ba&scaron; ni&scaron;ta u životu ne fali. Stavite na lice crte te sreće. Provedite tako dan, kao da ste 100% srećni. Na kraju dana..moraćete da priznate, da je ba&scaron; taj dan bio nekako drugačiji od ostalih, lep&scaron;i, nekako svežiji, prijatniji.. i poželećete jos takvih dana. Recept je uvek isti, samo zamislite da ste srećni. Zbog toga neće svi problemi u životu nestati, ali ćete se vi drugačije odnositi prema njima, a to će biti olak&scaron;anje. Budite svaki dan zahvalni za ne&scaron;to. Svi mi, možemo biti zahvalni za ne&scaron;to. Za mnogo toga. Za sve one koji veujete, onako detinjasto, u magične stvari (ja prva dižem ruku), postoji ne&scaron;to &scaron;to se zove magični kamen. I na dohvat vam je ruke. Nadjite kamen, u dvori&scaron;tu, pored puta, na plaži..bilo gde. Ako želite, možete ga ofarbati, nacrtati ne&scaron;to na njega, ukrasiti ga po svojoj želji. Stavite ga na mesto gde ga često možete opipati, npr; ta&scaron;na, novčanik, džep.. Svaki put kad ga pipnete, setite se jedne stvari na kojoj ste zahvalni, nečeg lepog u tom danu. Ako to redovno praktikujete, sami ćete videti rezultate. To je ne&scaron;to &scaron;to se jednostavno oseti i neizbežno je. Pa...verujete li u malo magije?  J     Generalna 2015-04-28T16:01:53Z smish IZBORI http://smish.blog.rs/blog/smish/generalna/2015/04/28/izbori   Ne, ovi se izbori ne odnose na politiku. Rec je o zivotnim izborima, onim svakodnevnim izborima. Nije istina kad mislimo da nemamo opcija, po principu »sta je, tu je«. Verovatno je svako od nas, svaki dan, izlozen raznim situacijama, raznim osecajima..od onih najlepsih..do onih teskih. Ono cega nismo svesni je sledece: mi uticemo na to.   Koliko ste puta  samo pali u neku nepotrebnu svadju, upustili se u beskorisnu diskusiju, dopustili da vas iznervira sitnica poput razbijene case, zagubljenih kljuceva, fleke na majici, parking mesta, guzve u saobracaju itd..? Koliko puta vam se desilo, da neka potpuno nebitna sitnica oko koje se iznervirate, utice na ceo vas dan? Naucite da prepoznejete te nebitne sitnice, i pre nego sto vas ta ista sitnica proguta u naletu jakog osecaja poput nervoze, besa, povredjenosti..stanite na sekund i birajte ono sto zelite. Ako ne zelite svadju, mozete je izbeci. Ako odbijate da se nervirate zbog gluposti, recite sebi: »Ne zelim da se nerviram oko toga«, i necete se nervirati.   Nikada nije bilo lakse nego sada, pasti pod uticaj stresa. Svet u kome zivimo je haotican i nema coveka koji ne zna sta je to stres. Ali imah onih ljudi koji umeju da ga izbegnu u najvecoj mogucoj meri. Svojim izborom izbegavaju sitnice koje bi mogle da upropaste njihov dan, i biraju sitnice koje mogu da ga ulepsaju. Sigurna sam da ste svi imali priliku da sretnete osobe koje su konstantno svadjalacki nastrojene i vecito neraspolozene. To sto morate znati o njima je, da su verovatno davno zaboravile ko su zapravo, gde su posle, sta zele, sta ih cini srecnim.   Nikada ne zaboravite sta vas cini srecnima. Pronadjite svoje sitnice, svoje izbore. Gledajte da svaki dan budete bar malo od one osobe koja ste uvek zeleli da budete. Udovoljavajte sami sebi. Pronadjite u jednom danu bar pola sata vremena samo za vas, i radite iskljucivo ono sto volite i sto vas opusta, sta god to bilo. To dugujete sebi. Budite ljubazniji, tolerantniji, zahvalniji, darezljiviji. I to dugujete sebi.   Dok god mislite da nemate izbora, nece biti ni prilika. A da o promenama i ne pricamo.         Generalna 2015-04-28T15:58:25Z smish