phenomanalwoman
http://mican.blog.rs/blog/mican
<p>Naziv bloga je u znak sjećanja na pjesnikinju Maya Angelou, koja me inspiriše. Ovim putem vježbam svoje žvrljanje u nadi za poboljšanje.</p>
mican2026-05-14T16:22:30ZWORK AND TRAVEL
http://mican.blog.rs/blog/mican/generalna/2016/03/24/work-and-travel
<p align="justify"><span style="font-size: small; font-family: 'times new roman',times">Nastavljamo sa putovanjem..... Ni ljeto 2015.god. nisam kući već malo preko bare. Ispunila se želja za Amerikom.</span></p><p align="justify"><span style="font-size: small; font-family: 'times new roman',times"></span></p><p align="justify"><span style="font-size: small; font-family: 'times new roman',times"> </span>
</p><p> <span style="font-size: small; font-family: 'times new roman',times">Kao učesnik programa <strong>work and travel</strong> dospjela sam na Floridu, tačnije Fort Walton
Beach.<span> </span>Za pomenuti program čula sam još
prije dvije godine ali sumnja u sebe i famozna besparica spriječili su me da se
prijavim. Konačno sam prelomila u januaru da ću definitivno pokušati, u
februaru skupila pare i početkom marta obavila svu potrebnu papirologiju.
Naravno, detaljnije o samom postupku prijave i šta vam sve treba naći ćete na
ovom linku <a href="http://www.workandtravel.iskustvo.org/">http://www.workandtravel.iskustvo.org/</a>
.
</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'times new roman',times">Vraćamo se na moje iskustvo u dalekoj zemlji. Let
Bg-Frankfurt-Hjuston-FWB trajao je oko 15h…sreća je da nisam dugo čekala između
letova i što imate sve pogodnosti u avionu (hrana, piće, wc, tv, slušalice,
ćebe..). Kad ste već tu, proćaskajte sa putnicima pored vas, koji kao i vi žele
što prije stići gdje god da su krenuli. Moj saputnik bio je inžinjer
poljoprivrede a hobi mu je proučavanje i sakupljanje gljiva…I mojoj mami ali za
pareee. Protutnjalo je i tih nekoliko sati te stigoh u mali gradić, gdje me
niko ne čeka niti poznaje. Taxijem sam stigla do privremenog smještaja (kod tri
momka iz Srbije). Momci su me dočekali sa paketom piva, koje nije ni približno
našem pivu, koje dovršismo u praznom bazenu. Kuća pripada vojnoj udovici sa
Tajlanda kojoj očigledno nije stalo kako joj kuća izgleda niti gomila stvari
oko kuće. </span></p><span style="font-size: small; font-family: 'times new roman',times">
</span><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'times new roman',times">Narednih pet dana sam provela tražeći smještaj i
u razgovoru sa novim poslodacem u hotelu Holiday Inn Resort<span> </span><a href="http://www.holidayinnresorts.com/hotels/us/en/fort-walton-beach/fwbbh/hotel">http://www.holidayinnresorts.com/hotels/us/en/fort-walton-beach/fwbbh/hotel</a>.
Mr Keith pokazao se kao sjajan šef (bar prema nama studentima), uvijek je bio
tu za nas. Čak je odlazio sa svakim kandidatom u kancelariju gdje dobijate
socijalni broj, pomoću kojeg možete da radite i važi vam 10 godina. Moja
početna pozicija bila j ebaser-čistač stolova, pa hostesa I na kraju sezone
konobar. Radilo se 40h sedmično, dva dana slobodno (taman za plaže koje su
predivne), satnica 9$ plus bakšiš (host). Konobarima je manja satnica jer je
dobaaar bakšiš. Praksa ovog hotela je da konobari podijele bakšiš sa hostom,
baserom ukoliko su im pomogli, što je bila sića. To vam samo pokazuje da se
borite za bolju poziciju i da ne očekujete ništa ni od koga. </span></p><span style="font-size: small; font-family: 'times new roman',times">
</span><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'times new roman',times">Pored posla nalazilo se vremena za izlazak i
žurke.stariji od 21.god. mogu piti i nosite pasoš sa sobom jer nećete moći ući u
klub. Nemojte se iznenaditi načinu oblačenja niti plesanju. Niko tu nikog ne
gleda kako se obukao niti šta radi. Prići će vam bez pardona, i momci i cure. Mada
nemojte izlaziti samE, bolje sa nekim ko poznaje grad i ne brinite se. Ljudi
izlaze da se zabave, piju i nahvataju štogođ ako im se posreći. Ples je…pa
twerk uglavnom <span><img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-smile.gif" border="0" alt="Smile" title="Smile" /></span></span></p><span style="font-size: small; font-family: 'times new roman',times">
</span><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'times new roman',times">Šansa za drugi, treći posao je velika. Ukoliko
želite, možete naći jer je sezona i svi traže radnike u ugostiteljstvu.
Raspitatjte se o kompaniji gdje planirate raditi prije nego počnete. </span></p><span style="font-size: small; font-family: 'times new roman',times">
</span><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'times new roman',times">Moj drugi posao bio je Waffle House, lanac
restorana brze hrane. Tipični restorani iz filmova koje smo svi gledali. Ona
teta što šeta sa kafom i služi, bila sam i ja. Prođete obuku koja se plaća (9$
sat) i traje par dana. U početku se čini teško ali prebrodite i to. Svi će vam
pomoći, još ako se i vi potrudite, budete vam fenomenalno. Naš šef Kevin uvijek
zbija šale i uljepša dan svima. Konkretno za naš restoran, znam da su mnogi
radili tu samo zbog Kevina. Sve se može dogovoriti ali bez pretjeranog
zabušavanja na poslu jer smo svi mi tu da radimo I plaćeni smo za to. Mušterije
su tek posebna priča…biće tu i onih koji vas i ne pogledaju, ali i onih koji
dolaze redovno, u vašu smjenu. Tako sam imala čast da steknem prijatelje,
bračni par Tracy Jones i Chris, koji su sjetili i poslali čestitku za ng. To
vam zaista ugrije srce, da nadu.</span></p><span style="font-size: small; font-family: 'times new roman',times">
</span><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'times new roman',times">Vrijeme za putovanje sam ostavila za kraj.
Produženi vikend prije odlaska kući, provela sam u NY. Eee to je grad koji
zaslužuje pažnju. Samo Central Park oduzeće vam dah…ne možete ga obići cijelog,
ogroman je to prostor. Kada šetate ulicama susretnete toliko različitih ljudi,
svako gleda svoja posla. Restorani na sve strane i za svaki ukus. Moj izbor bio
je prvo tajlandski restoran. Nažalost zaboravila sam naziv ali se sjećam i
dalje prijatnog osoblja, ambijenta i svakako hrane. Sutradan sa njujorškom
balerinom uživala sam u najboljoj pizza. Porodični prijatelji kod kojih sam
odsjela, pokazali su mi dio Njujorka koji nije na listi agencija. Upravo tako
upoznate, makar malo, grad u kojem boravite.</span></p><span style="font-size: small; font-family: 'times new roman',times">
</span><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'times new roman',times">Kada se vratite kući, nosite kofer poklona za
druge a za sebe lično<span> </span>uspomene. Ništa,
ali baš ništa vam ne može nadoknaditi ili zamijenti iskustvo, osjećaj
nezavisnosti koji dobijate na ovakvom putovanju. </span></p><span style="font-size: small; font-family: 'times new roman',times">
</span><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'times new roman',times">P.S.<span> </span>Idem
ponovo jer je zarazno.. </span></p><p style="text-align: justify"> </p>
<p> </p><p> </p>Generalna2016-03-24T06:36:54ZmicanPrvi korak
http://mican.blog.rs/blog/mican/generalna/2015/09/08/prvi-korak
<p>Razmišljajući kako da počnem svoj blog, kako da uđem u ovaj svijet, nadam se da sam našla odgovarajuću temu. Najbolji način da se predstavim svima vama je kroz moj hobi.</p><p>Zdravo, ja sam stoperka.</p><p>Da, i to ona rođena, ona kojoj je to u krvi. </p><p>Većina članova moje familije stopa ili su to radili ranije. Priča kreće naravno još iz djetinjstva. Treba se otići do bake koja živi tek 10km od našeg gradića, pa što da se plaća autobuska karta za nas troje, a prevruće je da bi se pješačilo. Pored toga, to je magistralni put te mama nije bila za tu opciju. Često bi komšije, tatine kolege, poznanici stali i odvezli nas do bake. Takođe tu je i tatino selo, udaljenije no mamino ali ipak treba da se ode i na tu stranu jer njiva se posijati sama neće. Tamo smo često ljeti odlazili. Dio puta pređemo autom tj. stopom a dio pješke. Sjećam se da smo kao djeca proklinjali taj dio jer često bi bilo vruće a morali smo da nosimo stvari koje nisu uvijek bile lake. Mada sve je to prošlo sada. Prilike su se promijenile...baka je sada kod nas, tata je kupio auto pa mama ne mora više da pješači kao nekad a ja....</p><p>Otišla cura na fakultet da izuči nauke....Gradić udaljeniji od mog svega dva sata vožnje autobusom. Karta nije skupa, tu je studentski popust ali đavo ne miruje. Morala sam probati i ovu stranu, vidjeti kako će biti na novoj destinaciji. Prvi put je kiša pljuštala kao iz kabla, ja "jadničko" sa kišobranom pored autobuskog stajališta sa smrznutim ispruženim palcom. Čekala sam duže od pola sata, niko ni da me pogleda. Ljudi moji gdje vam je duša?!? Konačno stade neko auto, pogledam ono audi, BG registracije, muškarac vozi. Uđem, izvinim što sam mokra, kaže da nije problem, nego da se opustim, uključiće grijanje da se odkravim. Ispričali smo se kao pravi, ma kao rođeni. Nije išao do mog odredišta ali i ovo je bilo odlično. Promijenim još dva auta i stignem kući živa i zdrava. Pričam svojima sva uzbuđena ali dijele moje oduševljenje. Mama zabrinuto odmahuje glavom a tata već vadi iz džepa pare za povratnu kartu iako zna da imam svoj novac. Baki se i ne govori, dobiće žena srčku zbog mene. Društvo nije za ovu avanturu, imam svakakvih budala. Jedino se ujko smiješi. Kaže da kad ima budala da stopaju ima i budala da stanu. Najiskusniji stoper u familiji.</p><p>Od toga događaja prošle su tri godine. Još sam na fakultetu, kao izučavam nauke. Kilometri su se nakupili, došlo se na razne strane države. Baka već zna i sva treperi kada dolazim (često je iznenadim) i kad treba da idem. Zna ona da ću ja opet stopom mada imam novac. Društvo mi pričom da će me silovati neki manijak i prizvati taj jad. Ipak kad treba skoknuti do Sarajeva u kupovinu rado idu sa mnom, da se uštedi koja marka. Niko više i ne pita kako ću gdje otići niti kad mi je bus... znaju odgovor.</p><p> Upoznala sam toliko ljudi da im se ne mogu svima sjetiti imena. Neki su bili čak i stranci, jedan od njih nije znao ni engleski (Turčin) a ni ja turski...ipak smo se sporazumijeli. Razgovarala sam sa uspješnim ljudima, koji su zadovoljni svojm životima i rado slušala savjete. Bilo je i onih koji jedva skapaju kraj sa krajom ali ipak stanu jer se sažale na "jadnog" studenta. Imaju takvog kući. Mlađi, stariji, žene, muškarci, svi različitih profila.</p><p>Naravno nije sve idealno. Pored bezopasnog flerta, susrela sam se i sa čovjekom koji je krenuo da me proganja. Dugo smo se vozili, činio se kao normalan, rekla sam svoje opšte podatke da bi me on kasnije našao na svim društvenim mrežama. Srećom, toliko sam ga ignorisala da je odustao, nestao.</p><p>Vozila sam u najnovijim modelima ali i u jugu i naravno golfu dvojci. Želja mi je još na motoru.</p><p>Neprijatnosti me nisu zaustavile da radim ono u čemu stvarno uživam. Ne stopam što mi fali novac za kartu, ne iz bilo kog razloga mislite da ljudi stopiraju. Ne žalite me kad me vidite kraj puta sa rancom na leđima. Niti mi se obraćajte kao da tu da prodam tijelo. Nudim samo razovor. Hvala</p><p> </p><p> </p><p> </p>Generalna2015-09-08T19:05:02Zmican