Plavi Safir blog
http://plavisafir.blog.rs/blog/plavisafir
plavisafir2026-05-14T13:00:11ZŠta ako se borimo za ono pogrešno?
http://plavisafir.blog.rs/blog/plavisafir/generalna/2022/01/31/sta-ako-se-borimo-za-ono-pogresno
<p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand">Volim te.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand">Zar ne misliš da je malo kasno za to.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand">Želio bih vjerovati da nije.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand">A ja eto mislim da jeste. Mislim da je čak sve bilo davno jasno. Otišla sam bez ijedne riječi. Čak ti ni ono glupo zbogom nisam rekla. Samo sam jednostavno nestala iz tvog života. </span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand">Znam, a ja budala sam samo stajao i gledao kako najbolja osoba u mom životu odlazi. Kako nestaje, iščezava i nisam preduzeo ništa da te zaustavim. A željeo sam. Nisam umio da reagujem.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand">Naravno da nisi.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand">To je bio prvi put da se nisi borila za nas.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand">Kao da je jednostavno otići od nekoga koga voliš. A htjela sam se vratiti u svakom momentu, preći preko svega i zagrliti te. Ali nisam. Nisam ponovo željela da to radim sebi. </span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand">Ako si željela da se vratiš zašto nisi?</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand">Ako me i dalje voliš, zašto me nisi zaustavio?</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand">Naravno, još uvjek na pitanje odgovaraš pitanjem. Klasično od tebe. Jedini, možda, problem je u tome što te previše dobro znam. I znam da sada to radiš jer se plašiš nečega. Pitanje je samo da li se plašiš mene ili možda onoga šta bi mogla da uradiš u mojoj blizini?</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand">Zar ćeš stvarno da igraš na tu kartu. Vidi, znam da si me voljeo. Sebično i bezobzirno, ali ipak jesi. Jer si u meni video sebe - kakav se i sebi dopadaš. Svoj odraz u meni je ono što si zavoljeo, jer si u meni i meni bio poput grčkog boga. </span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand">U pravu si, ti si bila sve ono što ja nikada nisam umio da budem. Voljeo bih da si otišla od mene zbog drugog. A ne zbog mene. Mislio sam da će biti lako, pustiti te da odeš samo tako. Nikada nisam imao želju da prestanem da te volim. Pokušao sam da nastavim dalje, ali sam samo disao, nisam živjeo. Svaki svoj dan završavao sam rečenicom „sutra ćeš da je vidiš“, iako svjestan da sam sebe lažem povjerovao bih u to. I kada se to sjutradan ne bi ispunilo bio bih potišten, skrhan. I da znaš da me je boljelo. U, kako me je samo boljelo. Tada sam počeo da shvatam da me život neće pustiti da prođem nekažnjeno zbog onoga što si prošla zbog mene.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand">Znači sada pokušavaš da se iskupiš? I misliš da će sve proći? Ako će ti biti lakše, onda dobro. Slobodan si.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand">Molim? Slobodan? Ništa ne shvatam.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand">Naravno, nikad i nisi. Opraštam ti. Sve. </span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand">Ne, ne, ne. Ne želim. I nisam došao zbog toga, Ne znam kako možeš to da pomisliš. Zar me tako malo poznaješ?</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand">Ponekad pomislim da te uopšte nisam poznavala.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand">Nemoj da se pretvaraš da si okrutna kad nisi. Ustvari ne znam kako možeš samo tako da stojiš tu, kao zid. Zar me nisi ni malo voljela?</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand">Da li čuješ ti sebe? Očigledno je da samo čuješ ono što ti ide u prilog. </span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand">Hajde reci. Da li si me voljela?</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand">Voljela? Pobogu idiote ja tebe još uvjek volim. Najgore od svega je to što ne znam da li treba da da dozvolim sebi da osjećam ovo što osjećam. Jedino što sam željela od svega na ovom svijetu je bilo da odmaram dušu sa tobom.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand">Ni ja ne želim da bude drugačije. I ovaj put ne želim da pogriješim. Ne želim da te opet povrijedim. Mogu i ja sada da odem, to je najlakše. Šta ako dignem ruke od onoga što vrijedi, a šta ako se borim za ono što je pogrešno? Hiljadu sam puta gledao kako te gubim, ali ovaj put je drugačije. Ovaj put ne želim da te pustim, kolike god da budu oluje. Jer... Volim te, a to mi ne mogu oduzeti.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: 'comic sans ms', sand"> </span></p><div style="text-align: justify"><br /></div>Generalna2022-01-31T16:16:37ZplavisafirDvoje povređenih, koji pokušavaju da izleče jedno drugo je ljubav. 6
http://plavisafir.blog.rs/blog/plavisafir/kad-sretnes-svet/2021/07/06/dvoje-povredjenih-koji-pokusavaju-da-izlece-jedno-drugo-je-ljubav.-7
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Da li žališ zbog nečega?“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Čega?“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne znam.“ Njegov glas je na trenutak zadrhtao.
„Svega.“ Dugo je ćutao. Mogla sam osetiti kako mi se obrazi crvene. Htela sam
sve da mu priznam, ali sam izabrala da ne kažem ništa. Prekinuo je tišinu. „Samo
zato što ovo naše nije uspelo, ne znači da nisi bila nešto najlepše što mi se
dogodilo u životu. Zato što jesi.“ Opet je zaćutao, kao da je čekao da ja prva
kažem ono što smo oboje već odavno znali. Htela sam, stvarno jesam, ali to bi
značilo da je on pobedio. „Nećeš ništa da mi kažeš, je li?“ Lice mu se promenilo,
nisam sigurna da li je to ljutnja, bes ili nešto drugo. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne, jer bih trebala da ti budem zahvalna što si
mi pokazao kakav mi čovek u stvari ne treba u životu..“ Ne, ne, ne. Zašto sam
to rekla. Ne mislim tako.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"><span> </span>„To je
tvoj odgovor?“ Ljutito me je pitao.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"><span> </span>Ne. „Da.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Ustao je sa klupe na kojoj smo sedeli. „Okej, ako
je tako onda ja više nemam šta da tražim ovde. Doviđenja.“ Okrenuo se i otišao.
Ostala sam da sedim sama sa svojim mislima. Šta se upravo dogodilo? Da li je
moguće da sam ovo uradila? Ne znam da li je prošlo ukupno pet minuta neko je
seo pored mene. Bila sam toliko izgubljena u svojoj glavi da bih primetila da
to nije on. Sigurno ga ne bih ni primetila da me nije uhvatio za ruku i počeo
da govori sve ono što mu je bilo na duši. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Nije mi bilo ni na kraj pameti da ću se
zaljubiti, uopšte. Ali si mi se jednog dana nasmejala i tada sam znao da si
prava za mene. Nije bilo premišljanja niti izgovora. I to nije bila tajna.
Nisam čak ni pokušavao da sakrijem to od tebe. Nikada se nisam pretvaro da
želim nešto drugo.“ Trebalo mi je par trenutaka da upijem ono što mi je govoro.
</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ali..ali rekao si da želiš da budemo
prijatelji.“ Osetila sam kao mi malena kap klizi niz obraz. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Da. Jesam. I želim. Želim da ti budem prijatelj.
Želim da ti budem prijatelj u kojeg ćeš biti bezuslovno zaljubljena. Onaj kojeg
ćeš uhvatiti za ruku i nikada nećeš puštati. Onaj kojeg ćeš pustiti u taj tvoj
blindiranni svet koji te drži zarobljenu u toj tvojoj glavici. Onaj koji će
pamtiti sve što kažeš, kao i način na koji se tvoje usne pomeraju kada ih
izgovaraš. Želim da upoznam svaki deo tvog tela, svaku pegu, svaki drhtaj.
Želim tebe.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Zar nisi rekao da je ovo bila samo glupa igra?“
Jedva sam prošaputala.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Dođavola sa tim.“ Ustao je, čučnuo ispred mene i
stavio ruke na moje lice. „Želim samo tebe. Svakog dana sam te gledao i nisam
mogao da verujem šta mi se dešava. Gledao sam te i zavoleo. Eto, samo tako.
Nije to bilo zbog nečeg što si uradila ili rekla već samo tako. Volim te i to
me nenormalno užasava. Užasava me sama pomisao na to što sam spreman da uradim
zbog tebe. Molim te reci mi da nisam lud. Reci mi da ne umišljam i da je ovo
između tebe i mene bilo stvarno.“ Gledala sam u svoje dlanove. „Molim te...
Pogledaj me...“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Oči su mi polako prelazile preko njegovog lica
sve dok nisu našle njegove. „Bilo je. Jeste. Pretvarala sam se da ne primećujem
ništa, ali sam znala sve. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>Kad sretneš sve(t)2021-07-06T09:37:04ZplavisafirTvoja mana je što tražiš anđele među demonima. 5
http://plavisafir.blog.rs/blog/plavisafir/kad-sretnes-svet/2021/06/25/tvoja-mana-je-sto-trazis-andjele-medju-demonima.-6
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Ležala sam u krevetu i razmišljala, možda sam
ipak trebala da pođem sa njim. U ostalom, žurka kao žurka, ništa posebno. Šta,
završiću ovu knjigu koju odugovlačim već par dana. Ali kada malo bolje
razmislim, potrebno mi je da se malo opustim. DA. Otići ću. Rekao je da me
svakako oćekuje, tako da mu neću ni javiti da dolazim. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Otvarila sam ormar i očima tražila šta bih mogla
da obučem. Aha, obična crna haljina je kao savršena za malu kućnu žurku. Uzela
sam ključeve od auta i krenula. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Kada sam stigla primetila sam da ima više ljudi
nego obično, što me je začudilo. Do sada Miloš nije pravio velike žurke, ali
poznajem ga samo par meseci tako da ne mogu da budem sigurna. Ali dobro. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Drago mi je što si ipak odlučila da se pojaviš.“
Miloš je dobacio sa vrata.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Pa da, nisam htela da propustim događaj godine.“
Našalila sam se, aludirajući na masu ljudi koju su prolazili pored njega. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„A, znaš kako ide. Glas o dobrom provodu se dobro
širi. Udi, Aleksa mora da je tuda negde.“ Rukom je pokazao da uđem.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Stajala sam zbunjeno na ulazu od dnevne sobe.
Pogledom sam trazila Aleksu. Nigde ga nisam videla. Gotovo nikog osim Miloša
nisam poznavala, tim pre sam htela da pronađem Aleksu. Provlačila sam se kroz
grupe ljudi koji su se lepo provodili, obišla sam skoro celu kuću i ništa.
Odustala sam od potrage i uputila se u zadnje dvorište, očekivajući da ću
pronaći malo mira i tišine, bar dok me Aleksa ne potraži. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Otvorila sam vrata, taman kada sam se spremala da
zakoračim u dvorište, par metara naspram mene videla sam nekog momka i devojku
kako se ljube. Ne želeći da ih ometam krenula sam da se vraćem unutra. Moja
kasna reakcija navela ih je da me primete. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Aleksa?“ Pitala sam samu sebe na glas, jer očima
nisam mogla da verujem.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Tea! Nije onako kako izgleda.“ Krenuo je prema
meni, iako u šoku uspela sam da udjem unutra, da se probijem kroz gužvu i
izađem napolje. „Tea, čekaj.“ Ponavljao je glas iza mene. Odbijala sam da se
zaustavim. I mislila sam da ću uspeti da odem, a da ga ne pogledam.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Prokleti ključevi, baš su sada morali da se
zagube.“ Nervozno sam ih tražila kroz torbu. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Dozvoli da ti objasnim.“ Osetila sam njegovu
ruku kako me dodiruje. Uhvatio me je za ramena i okrenuo prema sebi.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Molim te, nemoj da ideš. Nisam ja kriv, ona me
je poljubila.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Makni te ruke sa mene, inače ću ti ih izčupati i
istući te sa njima.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne misliš tako. Molim te me saslušaj.“ Molio je.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Pusti me. Mi smo samo prijatelji, sećaš se?“ Bes
iz mene je govorio. Napokon sam izvadila ključeve.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne idi.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Ušla sam u auto i jedva zadržavala suze. Nisam
htela da vidi da me je to povredilo. Tek kada sam ga izgubila iz vida<span> </span>more suza je krenulo niz moje obraze. Kroz
glavu su mi prolazile Lara i Mija, i kako si bile u pravu u vezi njega. Brisala
sam suze, pokušavala da se usresredim na put. Zelela sam što pre da stignem
kući i da zaboravim na sve. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Zvuk sviranja me je trgnuo. Pogledala sam u
retrovizor i odmah prepoznala auto. Šta hoće sada? Ubrzala sam. Zar nije
dovoljno uradio. Zazvonio mi je telefon. Jednom, drugi put, treći. Znala sam da
je on, nisam htela da se javim. Ne sada. Zvonio je neprestano, to je počelo još
dodatno da me iritira. Pored toga što Aleksa nije prestajao da svira, jedino mi
je preostalo da isključim telefon koji se nalazio negde u torbici. Uzela sam
torbicu koja se nalazila na suvozačevom sedištu i stavila je u krilo u nadi da
ću ga brzo pronaći. I jesam, ali mi je ispao. Levom rukom sam čvrsto držala
volan, dok sam desnom pokušavala da opipam telefon koji nije prestajao da
zvoni. Kada sam ga konačno opipala, na sekundu sam sklonila pogled sa puta kako
bih ga uzela. U trenutku kada su moje oči ponovo gledale na put nešto je
izletelo ispred mene. Šta god da je bilo htela sam da ga izbegnem, od panike
koja se odjednom pojavila izgubila sam kontrolu nad volanom i udarila u drvo.
Izgubila sam svest.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Sve je uredu. Bićeš dobro. Diši. Samo diši. Samo
što nisu došli. Ostani sa mnom. Otvori oči. Molim te otvori oči. Ne radi mi to.
Molim te nemoj da mi radiš to. Tu sam. Izdrži jos malo. Ne radi mi to. Vrati
se. Jebeno te volim.“ Glas mu je drhtao. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Borila sam se sama sa sobom. Ne osećam bol. Gubla
sam se i vraćala. Pola ga nisam razumela, možda umišljam.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Hej, hej. Usresredi se na moj glas. Potrebno ti
je nešto čemu ćeš se radovati. Nešto što će te naterati da se boriš.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Šta to?“ jedva sam uspela da izgovorim.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ako sve bude u redu, a znam da hoće. Hoćeš li se
udati za mene?“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Sve je postalo crno.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>
<p align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">***</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Gde
sam? Šta se dešava? Strah me je da otvorim oči. Polako.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Tea?!“<span> </span>Kroz maglu sam čula Laru i Miju. Skupila sam
hrabrosti i otvorila oči. „Budna je.“ Od sreće su zagrlile jedna drugu. </span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Šta
slavimo?“ pokušala sam da se našalim.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne
možeš da zamisliš koliko si nas uplašila.“ Lara se uozbiljila. „Uostalom šta si
radila sama na autoputu?“ </span></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Sama? </span></em><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"><span> </span>„Htela sam
da razbistrim misli.“ <em>Verovatno sam dobro
udarila glavu i umislila. Mora da je to. </em></span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Zaboga,
mogla si prošetati, ali ne ti uvek moraš da radiš kontra.“ Prokomentarisala je
Mija.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Dobro<span> </span>sam zar ne?“ Bar mislim da sam dobro.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Da,
i to je najvažnije. Iz tog razloga ostavićemo te da se odmoriš, mada iskreno i
nama je potreban odmor.“ Poljubile su me i otišle.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Sada sam stvarno sama. Nije mi smetala toliko ta
samoća, koliko mi je smetala tišina. Naročito sada, kada su mi misli bile
preglasne. Povredilo me je ono što sam videla. Bojala sam se da sebi priznam da
sam ga zavolela. Poslednji put kada sam volela koštalo me je svega. Izgleda da
je tako i ovaj put. Sve me je bolelo, svaka kost, mišić, čak i koža. Ne znam da
li je to bilo zbog njega ili zbog toga što sam se zakucala u drvo, ali je
podjednako bolelo. Poželela sam sve da zaboravim, ali nemoguće je zaboraviti
osećaje koje je on budio u meni. </span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Probudio
me je dodir ruke. Prepoznajem ga i kad ne gledam. Polako sam otvorila oči. </span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Došao
sam<span> </span>samo da se uverim da si dobro,
razumeću ako želiš da odem.“</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Idi.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Krenuo je da izlazi, ali se vratio. Seo je pored
mene na krevet, uhvatio me za ruku. „Ne mogu tek tako da odem. Ovo je sve moja
krivica. Zbog mene se sve ovo desilo. Žao mi je zbog svega. Nisi zaslužila da
ti to uradim.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Zašto nisi ostao?“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Hteo sam, ali...“ Zastao je. „Mogu li samo na
trenutak da legnem pored tebe?“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne bih ovo trebala da uradim, ali možeš.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Hvala ti.“ Legao je i prebacio svoju ruku preko
mene.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ali šta?“ Htela sam da dovrši svoj odgovor.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ali... plašio sam se da ćeš me mrzeti. Jer...
jer trenutno ni sam sebe ne mogu pogledati u ogledalo.“ Prošaputao je.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Kada te preko dana svet slomi, ti uvek dolaziš
kod mene. Šta sam ti ja? Znam da ćeš reći prijatelj, al prijatelji ne rade ono
što ti radiš. Zato te ponovo pitam, <em>ŠTA
SAM TI JA</em>?“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Moj dom.“ Naslonio je glavu na moje rame. I
nekako su te reči bile dovoljne da razumem bol koju je nosio. Ali me nije
voleo. Tako naslonjen na moje rame je zaspao. Nisam mu ništa rekla. Nisam ga
dirala. Zatvorila sam oči i utonula u san.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>
<p align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">***</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Šta ti radiš ovde? Imaš li imalo stida i srama.
Mislio si da nećemo saznati šta si uradio. Izlazi, i nemoj više da sam te
videla blizu Tee.“ Mija se drala iz sveg glasa, a Lara je samo posmatrala i
potvrdno klimala glavom.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Nisam znala šta se dešava, ali sam mogla
pretpostavti. <span> </span>Osetila sam ljutnju u
njenom glasu, nisam joj se smela suprodstaviti.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Za sve si u pravu. Kriv sam. Ne možeš ni da
zamisliš koliko mi je žao zbog svega.“ Ponizno je govorio. „Ne trebaš da
brineš, neću joj prilaziti. I ovako joj ništa dobro nisam doneo.“ Otišao je.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Njih dve su mi prišle. „Doktor je rekao da možeš
da ideš kući, ali da treba da miruješ bar dok otok ne spadne.“ Govorile su kao
da se ništa nije desilo.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Idemo kući.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>
<p align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"><strong><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">***</span></strong></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Tišina. Sada mi je samo tišina potrebna. Prerano
sam to rekla. „Hej, Mija i ja idemo do grada, pa ako želiš možeš sa nama.“ Lara
je ušla u sobu i kikotala se kao malo dete. „Ne želim. Idite vi.“ Lažala sam na
krevetu okrenuta prema zidu. „Šta je bilo?“ Odbijala da se okrenem. Da je
pogledam. Nisam mogla da čujem te 'jesam li ti rekla' reči. „Ništa, sve je u
redu.“ Nisam čula kada je prišla, ali sam osetila kada je legla pored mene.
Legla i zagrlila. „Isuviše te dobro poznajem da znam kada me lažeš.“ Nisam
mogla da se pretvaram pred njom, suze su same krenule i jedna po jedna topila
je jastuk pun tajni. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Gotovo je.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Tea pitaću te nešto, a ti budi iskrena prema
meni i prema sebi.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Pitaj.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Voliš li ga?“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Da.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Koliko?“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Zar je sad to važno?“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Zašto ne bi bilo?“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Zato što to nije bilo dovoljno da ga natera da
ostane.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Više ništa nije rekla. Ležala je pored mene sve
dok nisam zaspala. Spavala sam sigurno pola dana. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Oči sam jedva otvorila jer su bile natekle od
plakanja. Lara i Mija su stajale na vratima i posmatrale me. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Želis li da te ostavimo?“ Ispravila sam se.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"><span> </span>„Ne,
trenutno ne bih mogla da podnesem da budem sama.“ Prišle su i sele pored mene.
„Ti znaš da nama uvek možeš sve da kažeš.“ Ćutanjem ništa neću rešiti. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Dogodilo se ono što se uvek dešava. Ja sam se
zaljubila a on nije.“ Međusobno su se pogledale, a zatim su pogledale mene. Mija
je započela „Pusti ga, nije vredan, ne posle onoga što je uradio.“<span> </span>Ali Lara nije mogla da se suzdrži a da ne
doda „Osim ako ne želiš da pređem kolima preko njega!?“ To me je nasmejalo.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"><span> </span>„Ne, to
neće biti potrebno.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"><span> </span>„U pravu
si. Nisi ga ti izgubila. Izgubio je on tebe. Tražiće te u svakoj sledećoj i
naravno, neće te pronaći.“</span></p>Kad sretneš sve(t)2021-06-25T21:54:58ZplavisafirOtrov ili lek? 4
http://plavisafir.blog.rs/blog/plavisafir/kad-sretnes-svet/2021/01/24/otrov-ili-lek-4
<p align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> </p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Polako sam otvorila oči, istezala sam se u
krevetu i pomislila kako je ove noći bio udobniji nego inače. Duboko sam
udahnula, osećala sam se odmorno i spremno za novi dan. Ali, kada sam se
uspravila, osećala sam da nešto nije kako treba. U startu nisam primetila ništa
neobično. Pogledala sam oko sebe. Bilo je potrebno jedno trljanje očiju da
shvatim.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><em><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Ovo nije
moja soba.</span></em></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Dobro jutro spavalice.“ Aleksa je uleteo u sobu.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Šta ja radim ovde?“ I dalje sam bila zbunjena.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne sećaš se?“ Govorio je sa podlim osmehom.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Pa, sinoć smo izašli, malo si više popila, i
znaš kako dalje ide.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne. Ti i ja? Nismo.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne moguće je da se ne sećaš, kad si sinoć bila i
više nego zadovoljna.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„ALEKSA.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Dobro, dobro. Nije se ništa desilo. Da popila si
malo više, ali bilo je previše kasno iliti rano da te vodim kući pa sam te
umesto toga doveo ovde. I da spavao sam na kauču.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Nemoj više nikada da si ovo uradio.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Jesi li ljuta? Izgledaš kao da si ljuta.“ Zvučao
je zabrinuto.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Nisam ljuta.“ Slagala sam.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Tvoje lice govori drugačije.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Možda tako izgleda, ali nisam.“ Trenutak tišine.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„I dalje mislim da si ljuta.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Aleksaaa, nisam ljuta. Ali ću uskoro biti.“ Opet
sam slagala.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Dobro,dobro, ako ti tako kažeš. Pa onda, kakvi
su nam planovi za danas.“ Bio je ushićen.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„MI nemamo planove.“ Pokušala sam da ne delujem
ljuto.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Pa, hajde da smislimo jedan.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ja imam svoje planove koji ne uključuju tebe.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Mislio sam da smo tim.“ Prošaputao je tužno.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„I jesmo, ali bih htela malo da se odmorim.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Da se odmoriš od mene?“ U njegovom glasu se
moglo čuti čuđenje.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Da... kako se ujutru ne bih ljutila na tebe.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Uh.. Znači ljuta si na mene.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Aham.“ Priznala sam.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Prišao je krevetu i seo pored mene. „Preterao
sam, jel' da?“ Klimnula sam glavom. „Nisam mislio da ću ovu reč ikada
izgovoriti ali <em>izvini</em>. Nije mi bila
namera da se naljutiš. „ Spustio je glavu. Izgledao je kao da mu je stvarno
bilo krivo. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Prhvatiću tvoje izvinjenje. Ali samo ovaj put.
Jesam li bila jasna?“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Podigao je glavu i pogledao me. „Hvala ti, hvala
ti, hvala ti.“ Krenuo je da me grli. Stezao me je toliko jako da sam u momentu
pomislila da ću da ostanem bez vazduha.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Zamoliću te ljubazno da me sada pustiš. Trebala
bih da krenem.“ Pustio me je.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Zašto ideš? Mogla bi da ostaneš?“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne mogu provesti celi dan u istoj odeći.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Ustao je sa kreveta, napravio par koraka i
otvorio ormar. „Ta-da, mini šoping centar<span>
</span>samo za tebe. Biraj, šta god hoćeš.“ Bio je ushićen, kao da je želeo što
pre nešto da uradi. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Šališ se zar ne?“ Počela sam da se smejem, što
ga je zbunilo.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Šta je?“ Gledao me je sa čuđenjem.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Lepo od tebe, ali ću ipak morati da odem kući.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Aaa, nemoguća si, ali neka ti bude. U tom
slučaju..“ Okrenuo se prema ormaru i počeo da traži nešto. „Uzmi moju košulju,
obuci je preko.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Pa, hvala ti. Možeš li mi pozvati taksi dok se
ja obučem?“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne budi blesava, ja ću te odvesti.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne dolazi u obzir. Ne želim da te mučim.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ja ću te odvesti i kraj.“ Krenuo je da izlazi i
dodao. „Čekam te dole.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin-left: 3in; text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin-left: 3in; text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">***</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Aleksa nije želeo da uđe sa mnom, smatrao je da
ću pre završiti ako mi u podsvesti bude da me čeka. Lara i Mija nisu bile kod
kuće pa sam samim tim izbegla neprijatna pitanja. Istuširala sam se, vezala
kosu u rep, stavila malo maskare i obukla lepršavu crvenu haljinu. Uzela sam
torbicu i izašla. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Spremna sam.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Odlično.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Ćutao je sve vreme iako me je povremeno pogledao
kao da je hteo nešto da mi kaže. To mi je bilo čudno jer mi je već govorio
strvari koje nikad nisam očekivala da ću čuti od njega. A sada je odabrao da ne
kaže ni reč. „Nećeš valjda ceo dan sedeti tu?“ Ceo put mi je proleteo u
razmišljanju, pa nisam ni primetila da se parikirao. To njegovo pitanje me je
prizemilo. „Kad pre?“ Rekla sam na glas iako sam bila ubeđena da sam to samo
pomislila. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Pa dok si ti bila u svom svetu ja sam vozio. Ali
ako ti je sat vremena brzo proletelo ti sedi tu i dalje, a ja idem da uživam u
onome što sam pripremio.“ Izašao je i zatvorio vrata. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Bila sam u čudu. Izletela sam iz auta kao da me
neko juru. „Čekaj.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ah, predomislila si se. Dobro, daj mi ruku.“
Pružio mi je ruku. Oklevala sam. „Pobogu daj mi ruku, ne pitam te da se udaš za
mene.“ Uhvatila sam ga za ruku i pustila ga da me vodi. Hodao je polako kako vi
svoj korak uskladio sa mojim. <span> </span>Onda je
iznenada stao i tada sam shvatila zašto mi je tražio da mu dam ruku. Nalazili
smo se na vrhu strmih drvenih stepenica koje su vodile na plažu. Bilo je
neobično tiho za tako lepo mesto. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ovo mesto sam otkrio davno, ali se nikada nisam
usudio da nekoga dovedem ovde.“ Čvrsto me je držao za ruku dok smo silazili. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Zašto ja i zašto sad?“ Bila sam radoznala.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Iskren da budem ne znam, ali nikada nisam imao
priliku da budem mekan, romantičan. A ti, kakav god naš odnos bio, budiš u meni
sve ono što mislio da sam izgubio. Ranije sam radio sve kako bi se drugi bojali
da me povrede, ali sada bih tebi jedinoj dozvolio to da uradiš.“ Zvučao je i
previše ozbiljno da bih imala adekvatan odgovor a da nije bio smeh. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Kada je moja noga bila na zadnjoj stepenici
pimetila sam da je nešto stajalo na sredini plaže. Iz daleka nisam mogla da
vidim šta je to bilo. Tek kada smo prišli bliže videla sam. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Kada si stigao ovo da pripremiš?“ Gledala sam u
ćebe na kojem se nalazila piknik korpa.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Jutros dok si spavala.“ Bio je ponosan na sebe.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Bila sam iznenađena. Toliko da nisam primećivala
da me i dalje drži za ruku. I tako držeći me za ruku je seo i privukao me da
sednem pored njega. Izgledalo je kao da me nikada neće pustiti jer je drugom
rukom počeo da vadi stvari iz korpe. Taj trenutak, ma koliko mi čudno delovao,
bio je kao raj na zemlji. Sami prostor bio je izolovan od ostatka sveta. Od
buke, gužve, ljudi. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Nešto si mi neobično tiha. Šta je? Ne dopada ti
se?“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne, ne, ne. Sve je divno. Samo mi je neobično.
Uz sav haos koji mi je u glavi ovo mi se čini nestvarno.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ti si nestvarna.“ Prošaputao je.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Šta si rekao?“ Pravila sam se da nisam čula.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Rekao sam <em>hvala
ti</em>.“ Slagao je.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Za šta?“ Pravila sam se luda.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Hvala ti zato što si mi pokazala kakva mi ljubav
treba onda kada sam mislio da mi ljubav uopšte nije potrebna.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ali ja nisam ništa uradila.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Možda nisi svesna toga, ali jesi. I to me je
promenilo. Iako možda ne izgleda tako ali ti si me spasila.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Bila sam bez reči. Kako sam mogla da znam da će
ova mala iskra napraviti toliko veliki požar da ni hiljadu vatrogasaca neće
moći da ga ugasi. Ono što je rekao nije imalo smisla. Sve je ovo pretstavio kao
igru, da bih mogla da verujem u ono što je govorio. Zvučalo je previše dobro da
bi blo istinito. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Izvini. Ovo je bilo čudno.“ Zastao je na
trenutak. „Izvini preterao sam.“ Zvučao je kao da se pravda.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„U redu je, svi mi ponekad kažemo ono što ne
mislimo.“ Pokušala sam da ga opravdam.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne, stvarno to mislim, sa mo sam se možda
izrazio na pogrešan način. Ali stvarno to mislim.“ Shvatio je šta je zapravo
rekao.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Dobro. Hajde da zaboravimo na to i da uživamo.
Valjda smo za to i došli ovde.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„U pravu si, ne znam šta mi je bilo.“ Izvadio je
flašu vina iz korpe i sipao čašu prvo meni pa sebi. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Ovoga puta vreme nije letelo brzo, već se činilo
kao da je stalo. Da su se minuti pretvorili u sate. Ništa se nije dešavalo i to
mi je na neki način prijalo. Rekao mi je da nije očekivao da ću pristati da
igram njegovu igru, da ću odustati ili da će njemu dosaditi. Ali se iznenadio
koliko se dobro slažemo za dva stranca. Rekao je da sam bila rizik, misterija
ali i jedina sigurna stvar koju je upoznao. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Na sve to sam mu odgovorila da ni ja nisam
verovala da ću pristati. I da sam želela da odustanem jer mi je na početku sve
bilo besmisleno. Nije imalo nikakvu poentu, i da je možda ni sada nema. Ali da
mi pomaže. Da zaboravim neke stvari, ljude i boli. Da kad sam sa njim sve se
pretvara u zaborav i da ništa drugo nije bitno.<span>
</span>To mu se dopalo, jer je to značilo da ponovo pronalazim sebe.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Zanima me sa li je voda hladna?“ Iznenada je
ustao<span> </span>krenuo prema moru. Pre nego sto se
približio vodi skinuo se, ostao je samo u boksericama. Nesvesno sam prekrila
oči rukama. Nisam videla kada je ušao u vodu, ali sam ga čula kako se smeje.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Šta je? Kao da nikada nisi videla polu golog
muškarca.“ Dobacio je.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Jesam, ali ne tebe.“ Legla sam i gledala u nebo.
Samo da ne dođe, govorila sam u sebi. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Hajde ne glupiraj se i dođi sa mnom.“ Kapljice
slane vode kapljale su po meni.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Odlično mi je i ovde.“ Okrenula sam glavu u
stranu samo da ga ne bih pogledala. Mislim pogledala malo bolje.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Uhvatio me je za ruku i počeo da me vuče da
ustanem. Bila sam uporna da se ne pomerim, kao ni da ga pogledam. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ako sama ne ustanješ, ja ću se lično pobrinuti
da završiš u vodi.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Samo ti preti.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne pretim ti, ozbiljan sam.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Nisam ništa rekla samo sam nastavila da gledam u
stranu.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Dobro.“ Mislila sam da je odustao i otišao. Ali
ne, uzeo me je u naručje i krenuo prema vodi.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Šta radiš to? Spusti me.“ Vikala sam na njega.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Spustiću te. Ali u vodu.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ti si lud. Spusti me odmah ili ću vrištati.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Vrišti i onako te niko neće čuti.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Dobro, dobro. Sama ću ući, samo me sputi.“ Imla
sam druge namere.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Spustio me je. Napravila sam koran napred kao da
sam nameravala da uđem u vodu. Kada sam se na kratko odmakla od njega, okrenula
sam se i krenula da trčim ka stepenicama. Ono što nisam očekivala je da će i on
krenuti za mnom. Bilo je iznenađujuće teško trčati po pesku, ali ono što me je
još više iznenadilo je to da me je stigao. Uhvatio me je i prebaci preko
ramena. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Tako znači. Pokušao sam na tvoj način, ali
izgleda da ne ide. Sad ćemo na moj.“ Išao je prema vodi.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne...ali haljina.“ Mislila sam da će se
predomisliti. Ali pre nego što sam bilo šta više uspela da kažem našla sam se u
vodi.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Osušiće se.“ Rekao je kroz smeh.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">I bilo je smešno. Možda sam bila mokra i možda mi
se maskara razmazala ali sam se bar smejala.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Eto, vidiš nije bilo toliko strašno.“ Našalio
se.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Aham.“ Počela sam da ga prskam vodom. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Zaslužio sam.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Da li sada ličim na pandu?“ Trljala sam područje
ispod očiju.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Malo samo.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ma daj.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Primakao se. „Čekaj da vidim.“ Prstima je pokušao
a makne tragove. I tako sa rukama na mom licu je zastao. Gledao me je u oči.
Bio je to momenat između pogleda i poljubca. Momenat u kome sve stane i jedino
što ostane između nas je iščekvanje. Njegovih usana na mojima. Trenutak toliko
napet da se oseti u vazduhu. Trenutak, toliko savršen, da kada se završi i on i
ja shvatamo. Da je tek početak.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Pogldao me je. Kosa mu je bila u haosu, i na tom
zalasku sunca izgledao je magično. Oči su mu menjale boju. Molila sam se da me
ne poljubi. Rukama je prelazio preko moje prošlosti. Dodirnuo je sve ivice mog
srca. Odaljio se. I kada sam pomislila da je odustao, privukao me je k sebi i
poljubio. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Zastrašujuća si, čudna i lepa. Nešto što ne
znaju svi da vole. Ti si ratnik i zapamti, ni jednu bitku više nećeš sama
voditi.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Nisam znala šta da mu kažem. Sve je izgledalo
nestvarno, ali opet jedan deo mene je znao da te to samo stvar trenutka. Da
neće potrajati. </span></p>Kad sretneš sve(t)2021-01-24T14:07:53ZplavisafirPočetak kraja. 3
http://plavisafir.blog.rs/blog/plavisafir/kad-sretnes-svet/2021/01/20/pocetak-kraja.-3
<p align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"> </p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Zatvorila sam vrata od sobe i leđima ostala
prislonjena uz njih. U glavi sam vrtela jednu istu sliku, njegovo lice na
milimetar od mog. Uštinula sam samu sebe ne bi li se vratila na zemlju. Ne, ne,
nikada mi se ne bi mogao svideti na taj način. Možda su Mija i Lara bile u
pravu i ovo je sve bila jedna velika greška. DA, greška je. Bolje je da
prekinem ovo dok se nije odmaklo kontroli. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Uzela sam telefon kako bih mu napsala poruku, ali
u momentu kada sam krenula da kucam stigla mi je poruka od njega. <em>„Hteo sam samo da ti poželim laku noć, i da
ti kažem hvala što si mi dopustila da uradim nešto što sam oduvek želeo. Možda
tebi nije značilo ništa, ali meni jeste i više nego što možeš da zamisliš. Naći
ću način da ti se odužim za ovo. Toliko. Još jednom laku noć, lepo spavaj i
naravno mene sanjaj.“</em> </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><em><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Laku
noć.“ </span></em><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"><span> </span>Dovoljno. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Odložila sam telefon, spremila se za krevet,
okrenula na stranu i zaspala.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Mislim da si dovoljno spavala.“ Larin glas me je
trgao iz sna. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Koliko je sati?“ Promrmljala sam trljajući oči
ne bi li se razbudila.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Osam. Pomeri se.“ Ugurala se pored mene.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Zašto?“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne pravi se glupa. Hajde, hoću da čujem sve
detalje tvog malog randevua.“ Kikotala se.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne zovi to tako, i ništa nije bilo.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ma daj, poznajući njega, nemoguće da ništa nije
bilo.“ Bila je radoznala.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Kad ti kažem ništa.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Pričaj.“ Ne odustaje.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Dobro. Kad si navalila...“ Ispričala sam joj sve
do sitnih detalja. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„I pustio te tek tako.“ Čudila se.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Pa šta drugo da uradi? Nije mogao da bira.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Pff, mislila sam da će biti nešto sočnije.“
Zadirkivala me je.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Izlazi.“ Odgurnula sam je sa kreveta. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Evo, evo, idem. Izgleda da se radnja tek
zakuvava.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Izlaziii.“ Viknula sam na nju. Ona se nasmjela i
otišla.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Prevrtala sam se po krevetu i razmišljala o tome
šta bi moglo da bude sledeće. Ovoga puta ne mogu da predvidim šta će se desiti,
on je nepredvidiv i misteriozan. Uzela sam telefon.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><em><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Dobro
jutro. Verovatno još uvek spavaš. Kako god, samo hoću da ti kažem da je vreme
za sledeći korak. Kad se probudiš dobićeš ostale instrukcije.“</span></em><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> Poslato. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Ostavila sam telefon i otišla da se istuširam. Za
doručkom Mija i Lara su razmenjivale poglede, međusobno šaputale i povremeno
bacile pogledale u mene. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Imam nešto na licu?“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ma ne.“ Počele su da se smeju.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Dobro, idem sada, a vas dve ne planirajte nigde
da idete danas.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Šta smeraš sada?“ Gledale su me sa čuđenjem.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Pa, pozvaću Aleksu da dođe, da ga bolje
upoznate.“ Znala sam da im se ta ideja neće dopasti.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Zaboravi.“ Lara je odmahnula rukom. „I ovako nam
se ne sviđa to što radiš, još nam samo treba da ga gledamo po ceo dan.“ Mija se
složila.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Žao mi je, ali naviknućete se.“ Okrenula sam se
i otišla.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>
<p align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">***</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><em><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Dobro
jutro, mislio sam da si se naljutila na mene posle onog juče. Očito sam te
pogrešno procenio, zato, kaži mi šta imaš na umu.“</span></em><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> Sačekala me je poruka od Alekse.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Ovo će biti zanimljivo, pomislila sam. <em>„Pošto sam ja upoznala tvoju majku, na
kratko, red je da i ti upoznaš moje sestre.“ </em></span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Odgovor je stigao gotovo istog trenutka. <em>„Mmm, sviđa mi se ta ideja. Dolazim za pola
sata.“ </em></span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>
<p align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">***</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Čulo se zvono na vratima. Otvorila sam vrata,
prvo što sam videla bio je veliku buket ruža crvenih kao krv. Iza tog buketa
bio je Aleksa, koji mi je pružio buket sa velikim osmehom na licu. „Ovo je za
tebe...“ Približio se i kroz šapat rekao. „Da se iskupim, ako prihvataš?“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Samo ću ovoga puta napraviti izuzetak.“ Prihvatila
sam buket i uvela ga u dnevnu sobu u kojoj su sedele Lara i Mija. Nisam ni
stigla da ih upoznam kako treba Lara je morala nešto da kaže.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Samo da znaš da Tea ne voli ruže.“ Rekla je vrlo
ozbiljnim glasom, gotovo da mu se podsmevala.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Ljutito sam je pogledala. „Laroo, prestani.“
Okrenula sam se prema njemu i tiho mu rekla: „Ne slušaj je, lupeta gluposti.“
Ali su njih dve čule, pogledale su se i ustale. Prišle su Aleksi i predstavile
se. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Kao što možeš da pretpostaviš ja sam Lara, a ovo
je Mija. A sada kada smo završile sa upoznavanjem, trebale bi smo da krenemo.
Imamo bitnija posla.“ Otišle su i ostavile me bez prilike da bilo šta kažem.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Po mojoj slobodnoj proceni mogu sa sigurnošću da
kažem da im se ne dopadam.“ Prekinuo je neprijatnu tišinu koju su njih dve
ostavile.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Nisam želela da bilo šta dodam na to. „Idem da
stavim ovo cveće u vaznu, a ti sedi, brzo ću doći.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Dok sam vaznu punila sa vodom, razmišljala sam o
onome što je Aleksa rekao. Znala sam da je to istina, ali sam očekivala da će
biti malo pristojnije. Odložila sam vaznu sa ružama pored prozora i uputila se
kod Alekse. Usput sam uzela dve čaše i flašu crvenog vina.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Zaboravila sam da te pitam želiš li nešto da
popiješ pa sam se sama odlučila za ovo. Nadam se da je u redu.“ Slegla sam
ramenima.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„I više nego u redu.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Par čaša vina kasnije i poneke priče vreme je
przo proletelo. Leteli smo sa teme na temu. Ali jednu njegovu priču iz
detinjstva nikada neću zaboraviti. „U vrtići se i nismo družili, ali pošto si
naše mame bile dobre drugarice često samo se igrali. I tako, tog dana se ona i
ja dogovorimo da se igramo <em>Uspavane
lepotice, </em>žvuči čudno za jednog dečaka ali ja sam već unapred skovao plan
koji mi se obio o glavu. Sve je teklo u najboljem redu dok ona nije pala u
'duboki san'. Mislim, znač kako dalje teče radnja. Taman kada sam pomislio da
će moj plan uspeti desilo se sledeće. Ležala je na krevetu sa plavom
posteljinom. Prišao sam polako kako bih je probudio iz sna. Znaš, poljubavi
istinske ljubavi. U momentu kad sam joj se primakao da je poljubim udarila me
je.“ Usta sam držala zubima kako ne bih počela da se smejem i prekinula ga a da
ne čujem kraj. „Ne rukom ili jastukom kao ti već...“ Stavio je ruku preko očiju
i salonio se na koleno. „Već vešalicom za garderobu.“ Tu je počeo početak
kraja. Prsnula sam u smeh. Dugo sam se smejala i povremeno bacila pogled na
njega. Za nešto što se tako davno dogodilo izgledao je prilično posramljeno.
Gledao me je namršteno i čekao da završim sa napadam smeha. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Prestani da me tako gledaš i da se smeškaš,
ozbiljan sam.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne smeškam se.“ Pokušala sam da budem ozbiljna.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Onda prestani da se smeješ.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne smejem se.“ Okrenula sam se u stranu ne bi li
video da se smejem.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Onda prestani da radiš to... šta god da radiš“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Okrenula sam se i uz veliki osmeh omu rekla. „Pa
ovo sam ja, sa višnjom na vrhu. Zrak sunca u tami. Nemoj svojim oblakom da
prekrivaš moje sunce.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Haa, to je samo izgovor kako bi mi se smejala.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Dobro kišni oblače.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Upozoravam te.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Zašto?“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Sledeći put kad me budeš pogledala tako..“ Hteo
je da nastavi ali sam ga prekinula.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Kako?“ Gledala sam ga znatiželjno.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Tako, kao da želiš da te poljubim. Sledeći put
ću to i uraditi.“ Zvičalo je kao pretnja. A to me je dodatno nateralo da se
smjejem misleći da je upravo to. Samo pretnja.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Ali nije bila. Polako se približavao, gotovo
neprimetno. I možda ne bih ni primetila da nisam videla da se rastojanje između
njega<span> </span>mene ne smanjuje. „Samo se pomeri
još milimetar i neću biti odgovorna za svoje postupke.“ Trudila sam se da budem
ozbiljna. Ali je on to zanemario i nastavio da se primiče. Stao je na milimetar
od mene. Ovoga puta se nisam izmakla, ne zato što nisam htela već zato što sam
tek tada primetila kako ima lepe oči. Bile su kao dva okeana. Ne, ne moraju
biti plave da bi izgledale kao okean. U tim očima mogla su se ogledati čuda sveta.
Mogla sam videti zalaske sunca, i najoštrije vrhove planina u isto vreme. Bile
su pravo putovanje kroz sva godišnja doba. A imao je oči boje kestena. Oči u
koje se jednostavno izgubiš, a vreme stane.<span>
</span>Bile su istovremeno i otrov i lek. Nisam verovala da jedne oči mogu
imati takvi moć nada mnom. I verovatno bih ostala tako izgubljena u njima da me
nije poljubio.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„I kako ti se čini?“ Tišina. „Poljubac mislim?“
Pitao je samouvereno.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Ne znam da li sam bila u šoku ili u čudu, ali mi
se čini da u svakoj situaciji nađem adekvatan odgovor. „Hmm, poljubac kao
poljubac.“ Gledao me je iznenađeno, kao da je očekivao drugačiji odgovor. „Šta
je, da nećeš da ga ocenjujem zvezdicama kao u plej storu?“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne, samo sam...tvoj poljubac je mnogo drugačiji
od ostalih devojaka koje sam ljubio, a bilo ih je poprilično.“ Zvučalo je kao
kompliment koji je bio isuviše dobar da bi bo istinit.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Pa to je tvoj problem.“ Okrenula sam glavu u stranu
kako me oči ne bi odale. „Mislim, ti si ljubio te devojke, a ne ja.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Kraičkom oka sam videla kako se baca unazad, tako
da mu je glava visila preko stranice sofe. Rukama je prešao preko lica, a zatim
kroz kosu. Zatim se uspravio, i u trenutku kada je hteo nešto da kaže na
vratima su se pojavile Lara i Mija.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ooo, nismo očekivale da će te još biti tu,
izvinjavamo se ako nešto prekidamo.“ Rekla je Lara kroz smeh, a tom smehu se
prdružila i Mija.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Aleksa se ustao. „Ne, ne. Upravo sam krenuo.“
Ustala sam za njim. Krenuo je prema vratima ispred kojih su stajale njih dve.
Pružio im je ruku u znaku pozdrava. Na moje iznenađenje i one su uradile isto.
Pozdravile su se i pošle prema kuhinji. Aleksa je otvorio vrata, krenuo, ali se
na momenat okrenuo ka meni i poljubio me u obraz. Nisam to očekivala ali nisam
ni bila iznenađena. „Nadam se da nisam preterao sa onim poljubcem.“ Izgledao je
drugačije. Čak šta više, izgledao je zabrinuto.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne, ne sve je u redu.“ Možda sam ja bila gruba
sa odgovorima, ali ne znam šta je drugo očekivao. „Javi se kad stigneš kući.“
Dodala sam.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Hoću.“ Okrenuo se i otišao.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Zatvorila sam vrata i uputila se ka kuhinji. Mija
i Lara su spremale večeru. Stajala sam i samo ih posmatrala. Očekivala sam neki
vid izvinjenja ali ga nisam dobila.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>Kad sretneš sve(t)2021-01-20T10:38:40ZplavisafirZnaci pored puta. 2
http://plavisafir.blog.rs/blog/plavisafir/kad-sretnes-svet/2021/01/19/znaci-pored-puta.-2
<p align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center"><strong><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Znaci
pored puta.</span></strong></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Molim?“ Mija me je izbezumljeno gledala.
„Uradila si šta?“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Bacila sam se na krevet ignorisajući ono što je
govorila. „Ma daj, ne drami toliko. Nisam još ništa uradila.“ Izgledala je po
malo strašno.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"><span> </span>„Jesi li
ti normalna bre? Znaš li ti ko je on? Nije mi jasno šta se dešava sa tobom.
Njega ništa ne zanima osim da se igra sa tuđim osećanjima<span> </span>radi sopstvenog zadovoljstva.“ Sela sam pored
nje, uhvatila sam je za ruku.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"><span> </span>„Znam, ali
želim da budem devojka koja će ga naterati da okači 'dres' i da prestane da
igra.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Mija je ustala sa kreveta i zagledala se kroz
prozor. „Tea, za ime sveta, on se nikada neće promeniti. Ni zbog tebe, ni zbog
jedne druge. Samo ćeš završiti povređena." Zastala je na trenutak i tužnim
glasom rekla, „Ponovo.“ Ustala sam i zagrlila je. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Evo, obećavam ti, u ime sestrinske ljubavi,
obećavam ti da ako budem videla da sve ide u pogrešnom smeru, prekinuću sve.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"><span> </span>Duboko je
udahnula i izdahnula. „Dobro, verovaću ti. Ali ako budem videla da se prema
tebi ponaša kao kreten, Lara i ja ćemo ga naći i ostalo će biti istorija.“
Nasmejala sam se i ponovo se bacila na krevet.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"><span> </span>„Nećeš
zažaliti.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"><span> </span>„Nadam
se.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Par sati kasnije stigla mi je poruka. Bio je to
Aleksa. Ne znam iz kog razloga, ali bila sam uzbuđenja i nestrpljiva da vidim
šta je napisao. „Prvi nivo naše male slatke igrice počinje sada. Upoznavanje.
Doći ću po tebe u sedam sati, tvoje je samo da poneseš dobro raspoloženje.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Vreme je brzo proletelo, toliko brzo da su mi
sati delovali kao minuti. Obukla sam trenerku, nije naznačio da idemo negde
posebno, pa sam sebi dala za pravo da se obučem kao da idem na trčanje.
Uostalom, ne treba da ga oborm sa nogu. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Jesi li spremna?“ Glasila je poruka od Alekse.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Jesam, evo upravo izlazim.“ Zatvorila sam ulazna
varata. Aleksa je stajao naslonjen na auto i posmatrao me kako prilazim.
Otvorio je suvozačeva vrata, na moje veliko iznenađenje, nije mi delovao kao
neko ko bi tako nešto uradiu. A opet kada malo bolje razmislim, ja ga ni ne
poznajem, osim iz priča koje mu ni malo ne idu u korist. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Mlada damo.“ Rukom je pokazao ka sedištu. Sela
sam, zatvorio je vrata. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Gde idemo?“<span>
</span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Kod mene.“ Rekao je kroz osmeh.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Bio je pričljiv tokom vožnje. Postavljao mi je
nasumična pitanja tipa: Koliko imaš sestara, imaš li kućnog ljubimca, omiljena
boja itd. Kako sam ja odgovarala tako se i on nadovezivao, tako sam saznala da
ima starijeg brata i sestru koji ne žive sa njima, da nema kućnog ljubimca ali
bi voleo da ima psa, kao i da mu je omiljena boja crna, da naglasim kao i
njegova duša. Njegove reči ne moje. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Kada smo stgli ispred njegove kuće izleteo je iz
auta kako bi mi otvorio vrata. Izgledao je po malo smešno, kao da je pokušao da
me impresionira. Ali je samo uspeo da me nasmeje. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Šta je?“ Zatvorio je vrata.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ništa, ništa.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Stavio mi je ruku na leđa upućujući me ka vratima
ispred kojih je stajala neka žena, pretpostavljam njegova majka. „Mama ovo je
Tea. Tea, mama. Mama, Tea.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„U redu je Aleksa shvatile smo. Ne zameri mu
draga što je ovako zbunjen, ovo je prvi put da dovodi devojku kući.“ Zagrlila
me je. „Idem ja sada, i onako već kasnim na posao. Drago mi je što sam te
upoznala.“ Poljubila je Aleksu i otišla. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Kada smo ušli unitra nisam mogla da se suzdržim a
da ne počnem da se ne smejem. „Šta je sad?“ Pogledao me je. „Ovo je drugi put
danas.“ Seo je na sofu.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Izvini, ali mi je teško da poverujem da još ni
jednu devojku nisi doveo kući.“ Suze su mi krenule od smeha.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ni jedna nije bila vredna da baš toliko daleko
odem. A ti prestani da se smeješ i dođi, sedi pored mene. Nećeš valjda celo
vreme stajati tu.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Dok sam polako prilazila nisam mogla sa da se ne
zapitam kako je moguće da dečko sa ovakvim ponašanjem i manirima može da bude
na lošem glasu. Da li je to samo maska ili se nešto drugo krije iza toga? Ne
znam, ali saznaću.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Verovatno se pitaš zašto smo došli baš ovde?“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Tako nekako.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Znam da mi nećeš verovati, ali postoje stvari
koje sam oduvek želeo da uradim sa devojkom, a nikada nisam imao priliku. A to je
da provedemo jedno veče uz film i neku neobaveznu priču.“ Zastao je na
trenutak. „I molim te, nemoj da se smeješ.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Dobro, neću. Samo nemoj da mi kažeš da ćemo da
gledamo Beležnicu.“ Rekla sam kroz šalu.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Kako si znala?“ Na licu mu se nacrtao osmeh.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Početnička sreća.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Prvih sat vremena filma su protekla u tišini.
Mislila sam da će tako biti do kraja, ali je on prekinuo tu tišinu. „Postoji
nešto u vezi ovoga filma što me fascinira. Tačnije, njihova ljubavna priča.“
Njegov glas je postajao tiši. Gotovo da je šaputao. „Neverovatno mi je kako
jedna ljubav može da bude bezvermena i bezuslovna. Šteta što je to samo film i
što se takve stvari ne događaju u realnom životu.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Moram nešto da te pitam.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Pitaj.“ Klimnuo je glavom.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ko je tebe toliko povredio da si sebe primorao
da se ponašaš onako kako se ponašaš?“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Odgovoriću ti samo iz razloga zato što verujem
da ćemo biti dobri prijatelji i da ono što ti kažem nećeš jednoga dana
upotrebiti protiv mene.“ Dugo je ćutao, a onda se okrenuo prema meni i reči su
same krenule. „Nisam oduvek bio ovakav, tek pre možda godinu dana sam počeo
ovako da se ponašam i to je ostalo. Znaš već kako to ide, svi su zaboravili da
sam nekada bio nežan cvetć,“ našalio se „videli su samo momka koji voli provod,
alkohol i žene. I pretpostavili da sam takav bio celoga života.<span> </span>A sada da ti odgovorim na pitanje.“ Udahnuo
je duboko. <span> </span>„U pravu si. Postojala je
jedna devojka koja mi je ukrala srce. Voleo sam je više nego sebe samog. Bio
sam uveren da je to ona istinska ljubav koja se samo jednom u životu desi, ali
pogrešo sam. Ono što je uradila na meni je ostavilo ožiljke za celi život.“
Zaćutao je.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Prevarila te je?“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Da.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">To njegovo DA nije bila obična reč, već
najglasniji jecaj koji običan čovek moze da proizvede svojim glasnim žicama. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Žao mi je.“ Poželela sam da ga zagrlim, ali sam
znala da mu to ne bi pomoglo. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Nema za šta da ti bude. To mi je samo pomoglo da
ojačam. Sad sam potpuno drugi čovek.“<span> </span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">I taman kada sam pomislila da je baš lepo što
možemo ovako da razgovaramo, morao je da zabrlja. Bez ikakvog prethodnog
upozorenja krenuo je da me poljubi. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Nemoj ni da pomišljaš.“ Pomerila sam se dva
mesta. Gađala sam ga sa prvim jastukom koji mi se našao pod rukom. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ovo znači rat.“ Osmehnuo se i gađao me istim
jastukom.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Uzela sam taj jastuk i krenula da ga udaram
njime. Uzeo je drugi i uradio isto. Ne znam ko se više smejao, on ili ja. Tuča
jastucima je dugo trajala. Kao mala deca jurcali smo u krug i jurli jedno
drugo. Ko zna koliko bi to još trajalo da se on nije bacio na sofu. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Okej, ti si pobedila.“ Pružio mi je ruku u znak
primirja.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Kada se moja ruka našla u njegovoj, privukao me
je i oborio na pod, tako da se našao iznad mene. Uhvatio me je za obe ruke i
drzao ih da ne mogu da se pomeram.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Zašto mi ne daš da te poljubim?“ Lice mu je
bivalo sve bliže i bliže mome.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Zato što treba da zaslužiš.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Uredu, smisliću nešto.“ Rekao je samouvereno.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Srećno u tome.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Hvala, ali mislim da mi neće trebati.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>Kad sretneš sve(t)2021-01-19T09:45:16ZplavisafirPogresno mesto, pogresno vreme. 1
http://plavisafir.blog.rs/blog/plavisafir/kad-sretnes-svet/2021/01/18/pogresno-mesto-pogresno-vreme.-1
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Nisam htela da budem ovdje. U ovom bučnom i
zagušljivom klubu „Novi početak“ , kako ironično. „Hajde dođi sa nama da igraš,
ne možeš celu noć tu da sediš.“ Sestra me je uhvatila za ruku praveći onaj
tužni izraz lica. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Idite vi, nisam baš raspoložena za igranje.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Dobro, kako hoćeš, ali nemoj više da piješ.“ Otišla
je.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Neću.“ Tek sam počela.<span> </span></span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Nekoliko čaša vina kasnije za stolom mi se
pridružio neki momak. Delovao mi je poznato, ali nisam mogla da se setim
odakle. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Izvini, znamo li se?“ Pitala sam ga mrzovoljno. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Još uvek ne.“ Napravio je pauzu kako bi seo
pored mene. „Ali bih voleo da se upoznamo.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Setila sam se. „Ne. Najbolje bi bilo da odeš.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"><span> </span>„I da te
ostavim u takvom stanju.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ne moraš da brineš za mene, dobro sam.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Očigledno je da nisi. Ispričaj mi šta je bilo.
Uzgled ja sam Aleksa“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"><span> </span>„Pa <span> </span>Aleksa, mislim da nisi došao ovde sa slušaš
mene, nego muziku.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Da ali mi se iz daleka činilo kao da te nešto
muči pa sam morao da proverim da li je sve u redu.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Sad kada si video da jeste možeš da nastaviš
svojim putem.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"><span> </span>„To govore
osobe kojima je haos u glavi.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"><span> </span>„Zar se
toliko vidi?“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„To si ti rekla. A sada da čujem.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Dobro, dobro. Pre samo par sati završila se moja
četvorogodišnja veza. Razlog zbog kojeg je raskinuo sa mnom bio je, citiraću
„Previše si dobra za mene.“ A prava istina je da sam ja svoja pravila prekršila
zbog njega. Bla, bla, bla i tako sam završila ovde slomljenog srca i sama.
Dobro ne baš sama, ali kao da jesam. One se provode a ja ovde sedim i jadam se
tebi.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Odmahnuo je glavom. „Ako bih te sada pitao da mi
nabrojiš stvari koje voliš, koliko će ti biti potrebno da nabrojiš sebe?“
Glasilo je pitanje na koje je sam odgovorio. „Vidiš kad izgubiš nekoga koga
voliš to boli. Ali kad izgubiš sebe u toj vezi to boli duže.“ Ovo mora da je
jedna od njegovih mudrosti. Nastavio je. „Ali ja ću ti pomoći da to ispraviš.“ Tako
sve počinje. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Znači ti si jedan od onih koji igraju igrice.“
Bila je konstatacija koju je odmah shvatio. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Pa hajde onda da se igramo.“ Nemam snage za ovo.
</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Kako to misliš?“ Na licu mu se pojavio onaj
zlobni osmeh. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Za početak ćeš mi reći kako se zoveš.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„ Tea.“ Promrmljala sam. Izgleda da je vino
počelo da deluje.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Dobro Tea, pravila su sledeća. Dodelićemo jedno
drugom nadimke. Prepričavaćemo jedno drugom šta nam se dogodilo tokom dana.
Dane ćemo započinjati sa dobro jutro, a završavati ih sa laku noć.“ Da li da mu
kažem da prekine odmah ili da ga pustim da završi. Hmmm, tako sam i mislila.
„Izlazićemo zajedno, <span> </span>upoznaćemo jdeno
drugo sa prijateljima, pričaćemo celu noć. Držaćemo se za ruke, grliti i
ljubiti.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">Zaustavi sve dok još možeš, govorio mi je glas u
glavi. „I?“ Je bilo jedino što mi je izašlo iz usta. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Ko se prvi zaljubi, gubi.“ Izgovorio je sa puno
samopouzdanja.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"><span> </span>„Dogovoreno.“ Sad je kasno glupačo. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Oh, ovo je bilo isuviše jednostavno.“ Rekao je
po malo razočaran.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"><span> </span>„Pre bih
rekla da ću ja pobediti u ovoj tvojoj igrici.“ </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Zbog čega misliš da će biti tako?“ Opet taj
prokleti kez. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Jer ti ne znaš ono što ja znam.“ Okrenuo se
prema meni i pružio ruku kao znak početka 'igre'. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Znači dogovorili smo se?“ Uradila sam isto. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Da.“</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif"> </span></p>Kad sretneš sve(t)2021-01-18T00:59:23ZplavisafirTek kad svemu dođe kraj, ti i ja tek počinjemo.
http://plavisafir.blog.rs/blog/plavisafir/generalna/2020/09/30/tek-kad-svemu-dodje-kraj-ti-i-ja-tek-pocinjemo.
<div style="text-align: justify">Namestio je kaput pre nego što joj je prišao. "Ćao." Rekao je na šarmantan način. Pogledala ga je iznenađeno. Trebalo joj je par trenutaka da da se uveri da je to stvarno on. Nije očekivala da će ga videti. Osmehnuo se nestrpljivo očekujući njenu reakciju. Zagrlila ga je. "Nedostajao si mi." Mogao je oseti kako joj srce kuca. "I ti si meni nedostajala." U tom trenutku to mu je izgledalo kao potvrda svega onog čemu se nadao pre nego što je ugledao. Upijao je sve što se dešavalo u tom momentu. Želeo je da taj trenutak dobro upamti, svaki zvuk, svaki miris, svaki pokret. Tu sliku je želeo zauvek urezanu u svoje sećanje, da je se uvek priseća sa osmehom kakav mu je sada na licu. "Zašto mi nisi rekao da dolaziš?" Pokušala je da se izvuče iz tog razgovora, ali on nije želeo da je pusti, ne ponovo. "Mislio sam da ne želiš da me vidiš više. Rekla si.." Nije hteo da ponovi njene reči jer bi ga prisetile na to da je bila u pravu. "Znam šta sam rekla, ali nikada ne bih poželela da te ne vidim." Ono što nije znao je da je ona jedva čekala taj trenutak, da je jedva čekala njega. "Zašto mi se nisi javila?" Uhvato je njen pogled, ne zato što je očekivao njen odgovor, već zbog onog što je video u njenim očima. "Verovatno iz istog razloga kao i ti." Poželela je da mu kaže još po nešto, ali u njenoj glavi to ne bi malo smisla. Uhvatio je za ruku i krenuo. Nije znao gde ide, ali mu to nije bilo bitno sve dok nju drži za ruku. Koračao je lagano, u nadi da će to usporiti vreme. Za njega je ovaj dan bio jedno prelepo jedvačekanje, koje nije želeo da se završi. "Imao sam nameru. Znaš. ponekad sam sebe uhvatio kako ti pišem o nečemu što mi se dogodilo, ali se setm da neželiš da pričaš sa mnom, i onda sve obrišem." Gledao je u svoju ruku koja je držala njenu očekujuči da je svakog trenutka može izvući. Ali nije. Umesto toga dovela ga je do klupe koja gleda na more. "Posle svega što sam ti rekla, i načina na koji sam to rekla i ja sam mislila isto za tebe. Nisam nameravala da zmeđu tebe i mene ostavim prazninu." Sela je ne puštajući mu ruku. Seo je pored nje. "Kada sam shvatila da nikada neće biti onako kako sam želela, pustila sam te. Iako je moje srce želelo drugačije, nije se moglo borti sa razumom. Bilo je to kao borba dva titana u kojoj ni jedan ne zlazi kao pobednik. I na kraju sam uradila ono što sam smatrala da je najbolje za oboje." Rekla mu je ono što je smatrala da će ga na neki način zadovoljiti. Gladala je kako more polako guta poslednje tragove sunca. Blagu povetarac krenuo je da se oseća. "Ali nije bilo. Ja nikada nisam želeo da tako bude. Tu odluku si donela umesto mene. Nisi mi dala priliku da ti sve objasnim, bar ne onako kako sam hteo." Uzeo je njenu ruku koju je držao i približio je svojim grudima. Time je hteo da joj pokaže šta ona izaziva u njemu. Svak njegov otkucaj srca u tom trenutku bio je za nju, zbog nje. Gledala ga je kao da je nešto želela da mu kaže ali je ćutala. Htela je da mu kaže ono što se nikako nije usuđivao da je pita. "Ako ćeš o tome da pričaš, onda je najbolje da odem." Ustala je, osetila je hladan vazduh koji je sa sobom donosio povetarac. Ubacila je ruke u džepove svoje teksas jakne, ali ni to joj nije pomoglo da ne oseti hladnoću koju je noć počela da otkriva. "Ne. Vrati se, hladno je. Dođi da ti grejem ruke." I srce, pomislio je ali nije rekao. "Pa i nije toliko." Pretvarala se da ne oseća ništa, ali on je primetio. "Nije mi jasno zašto uporno ideš protiv sebe. Čega se toliko plašiš?" Znao je da će morati da dobije neki odgovor, iako se bojao onoga šta bi mogla da mu kaže skupio je dovoljno hrabrosti da joj postavi ono najbitnije. "Voliš li me više?" Srce je počelo da mu kuca još jače. Želeo je odgovor odmah i sad. Vratila sa pored njega. Njemu je to izgledalo kao da je odugovlačila. Pogledala ga je drektno u oči. "Nikada nisam ni prestala da te volim. Iako sam ponekad želela, nisam mogla da prestanem da mislim na tebe." Dogodilo se ono čemu se nadao celi dan, vreme je stalo. Nije mogao da obuzda ono što je osećao. Ustao se, okrenuo joj leđa i na, ono što je njemu izgledalo kao diskretno, podigao pobedničku pesnicu. "Videla sam to." Počela je da se smeje. "Znao sam." Okrenuo se ka njoj i u pobedničkom duhu se vratio pored nje. "Šta si bre znao?" Nasmejao se. "Da se ljudi rastanu, ali duše ne."</div>Generalna2020-09-30T02:02:41ZplavisafirPodseti me svaog dana
http://plavisafir.blog.rs/blog/plavisafir/generalna/2020/09/22/podseti-me-svaog-dana
<div style="text-align: justify">Eho njegovog vriska je bilo jedino što se moglo čuti. Na trenutak joj se učinilo da je čak i potok prestao da žubori. "Vrištiš kao devojčica." Nije mogla a da se ne našali. "Ne vrištim.." Bio je siguran da će je ubediti da je pogrešno čula. "Pa, tako je zvučalo. Kao vrisak malene devojčice." Zadirkivala ga je. "Nisam vrisnuo." Prekrstio je ruke pretvarajuči se da ga je to uvredilo. "Pa šta je onda to bilo?" Želela je da čuje njegovo objašnjenje za zvuk koji je izašao iz njegovih usta. "Ništa, samo propali pokušaj da nedobijem srčani udar sa mrvicom dostojanstva." Ubrzao je korak ne želeći da je sluša kako se smeje. "Znači ipak je bio vrisak?" Dobacila je pokušavajući da ga sustigne. Stao je na kameni most i seo. "Mrzim te." Rekao je i podigao nos, ruke su mu i dalje bile prekrštene. "Ali zašto? Pa ja sam divna." Okrenuo se prema njoj. "Jesi skoro uvek, ali to nije sada. Zaista, ponekad pomislim da su andjeli i đavoli vodili ratove oko tebe, i kada su videli da ni jedna strana ne može da pobedi napravili su kompromis." Sela je pored njega. "Ne znam da li da te sada gurnem sa ovog mosta ili da te poljubim." Promrmljala je. "Na to sam upravo i mislio. Anđeo i đavo. Ali pošto vidim da se dvoumiš, mogu li ja da biram?" Nagnuo se ka njoj očekivajući poljubac. "Ne." Ustala sje i nastaviila da hoda. On je ostao da sedi. "Upravo si mi slomila srce." Zastala je, okrenula se ka njemu. "Molim? Ti imaš srce?" Pitala ga je sa čuđenjem i ubrzala korak. Ne zadugo, krenuo je da trči ka njoj. I njen korak je prešao u trčanje. "Šta to radiš?" Nije se okrenula. "Želim da dobijem svoj poljubac." Glas mu je bivao sve bliži i bliži. "Možeš samo da sanjaš." Koliko god da je brzo trčala on je bio brži. "Pa uvek su me učili da za snovima treba trčati." Stigao je i uhvatio za ruku. "Snovi ti nikada ne mogu pobeći." Dodao je. Pogledala je u njega a zatim i u njegovu ruku. "Užas." Bilo je jedino što je rekla. "Možeš li da budeš hladna negde drugde?" Nije želeo da joj pusti ruku iako mu je njen pogled to stavio do znanja. "Ne bar još dva sata." Nije mu se dopao njen odgovor. Privukao je k sebi i poljubio. "I? Jel ti se dopao?" Pitao je sa uzbiđenjem u glasu. "Ne znam, zaboravila sam." Ponovo je poljubio. "Nadam se da nećeš ponovo zabpraviti, ali i da zaboraviš..." nasmejao se "...podsetiću te." </div>Generalna2020-09-22T06:30:04ZplavisafirAko želiš da te čekam, nije bitno kad ćeš doći.
http://plavisafir.blog.rs/blog/plavisafir/generalna/2020/09/18/ako-zelis-da-te-cekam-nije-bitno-kad-ces-doci.
<p style="text-align: justify">"Da li te je neko dirao?" Pitao je dok joj je prilazio. "Ne. Obeležio si svoju teritoriju tako dobro da su uplašeni čak i 'zdravo' da mi kažu." Rekla je kroz smeh. "Pa naravno, ne smeju se ni usuditi." Zvučao je previše ozbiljno. "Mnogo pričaš za nekoga ko još uvek nista nije uradio." ironično je prokomentarisala. "Ha, to bi trebalo da bude provokacija?" Gledao je kao poslednje parče torte na tanjiru koje je želeo samo za sebe. "Prestani tako da me gledaš." Primakao joj se ne skidajući pogled sa nje. "Prestani." Okrenula je gavu u stranu, ali on joj se još više približio. "Ili šta?" Krenula je da ga ošamari, ali pre nego što je njena ruka uopšte stigla do njegovog lica uhvatio je za ruku. Tako držeći je prislonio je uz zid, nagnuo je glavu do njenog uva. Tihim glasom, gotovo šapatom je rekao, "Pokušaj ponovo to da uradiš." Istrgla je svoju ruku iz njegove. "Nemoj više nikada da si to uradio." Rekla je ne pomerajući se. "Ne volim kada mi govore šta da radim." Zlobno se osmehnuo. "Navikni se." Prekrstiila je ruke. "Možda i hoću, ali samo zato što si ti u pitanju." "Smešan si." "Mogu li te ovako smešan poljubiti?" Želeo je to parče samo za sebe. "Ne." Odmahnula je glavom. "NE?" Ponovio je iznenađeno. "Ako baš toliko želiš," nasmejala se i krenula da odlazi od njega "dođi i ukradi ga."</p><p style="text-align: justify">"Tako znači, izazivaš me?" Viknuo je dok je gledao kako odlazi. Voleo je izazove, naročito one oko kojih se morao dobro potruditi. "Shvati to kako hoćeš." Mahnula mu je rukom. "Gde ćeš?" Potrčao je za njom, kada je stigao koračao je sa njom korak uz korak. "Nemoj to da mi radiš." Uhvato je za ruku u želji da je zaustavi. Uspeo je u tome. "Nemoj toliko da misliš o tome, inače će ti glava ekspolodirati." Biio je iznenađen njenom igrom reči, znala je šta tačno da mu kaže i u kom trenutku. Ugledao je klupu nedaleko od mesta gde su stajali, otišao i seo. "Šta je sad?" Prišla je i sela pored njega. "Ne znam kako ti to uspeva?" Želeo je da zna. "Šta?" Gledala ga je sa čuđenjem. "Da budeš tako mirna dok stojiš sa mnom, da znaš da me želiš koliko i ja tebe, ali da nećeš da popustiš? A ja ne bih to mogao ni da želim, ti si kao najbolja stvar koju sam mogao da tražim u nekome, čak i bolja." Pogledao je nestrpljivo očekujući odgovor, a opet sa strahom od toga kakav bi on mogao da bude. "Nije baš tako. Vidiš samo ono što ti ja dopustim." Nije mu bilo jasno zašto je to radila. "A ako me ne voliš reci." Poželela je da mu opali šamar zbog toga što je izgovorio. "To je nešto najgluplje što sam čula u svom životu." Prevrnula je očima. "Znači voliš me?" Razvukao je osmeh od uva do uva. "Naravno da te volim. Volim te još od prvog zagrljaja, onog tvog što ti produži život." </p><p style="text-align: justify">"Nisam to znao." Rekao je sa iznenađenjem u glasu. "Nisi jer nisi obraćao pažnju na male znakove kojima sam ti to pokazivala." Ponovo je gledao onako, ali ovoga puta sam malim osećajem oduševljenja. "Nemoj tako da me gledaš." Ovoga puta je želeo da zna šta joj je bilo na umu u tom trenutku. "Kako?" postavio joj je pitanje tako da je morala da odgovori. "Pa tako, kao da želiš da me pojedeš." Našalila se, ne očekujući njegov brz odgovor. "Paaa... Možda sam gladan." I bio je. Svega što je imalo veze sa njom. Nije želeo da troši vreme na rečima, već joj je ukrao poljubac. Zapalio je svet oko sebe i nije dozvolio plamenu da joj se priblži. </p>Generalna2020-09-18T05:20:26ZplavisafirAko ikada prestanemo da pričamo pošalji mi pesmu.
http://plavisafir.blog.rs/blog/plavisafir/generalna/2020/09/16/ako-ikada-prestanemo-da-pricamo-posalji-mi-pesmu.
<p style="text-align: justify">Kiša nije prestajala satima, i nije izgledalo da će uskoro stati.Ona je sa prozora posmatrala kako kapljice udaraju o beton. Znala je da će kad-tad morati da ode, ali nije mogla da ga pusti da ide po takvom vremenu. Okrenula se na trenutak ne bi li videla gde je. Sedeo je na kauču i gledao u svoje prekrštene ruke. Zar ce celo vreme ćutati, mislio je u sebi. Ako je tako onda bi najbvolje bilo da odem. Ustao je i krenuo ka vratima. "Ne možeš da ideš. Bar ne dok ne stane kiša." Rekla je ne okrećući se. To ga je još više iznerviralo. "Mogu i hoću. Ne vidim poentu ostajanjakada me ignorišeš." Rekao je ljutito. Stajao je na vratima još par sekundi u nadi da će iizauvati bar neku reakciju kod nje, ali je nije dobi. Krenuo je da otvara vrata. "Ni ja ne vidim poentu u svemu ovome." Najzad je rekla. "Rekao si da mi nikada nećeš slomiti srce, ali ga uporno lomiš iz dana u dan."</p><p style="text-align: justify">"Ali ja nisam ništa uradio." Polako je prišao i staoiza nje. "U tome je i problem." Okrenula se misleći da će ga zateći kod vrata, ali se sada nalazio ispred nje. "Misliš da nisi ništa uradio, ali." Zaćutala je. "Šta? Reci mi." Zahtevao je. "Ništa, zaboravi." Ponovo se okrenula ka prozoru. "Progovori dođavola. Ako nastaviš da ćutiš otići ću i neću se vratiti." Čekao je. "Idi." Rekla je ljutiti. "Samo to imaš da mi kažeš?" Sklopio je prste u pesnicu. "Šta drugo da ti kažem? Da me povređuje svaki put kada nestaneš, kad se ne javiš. A ja brinem, jer ne znam gde si, jesi li dobro? Seti se šta si mi rekao. Pojaviš se kao da ništa nije bilo. Igraš se sa rečima kao sa klikerima. Danas mi kažeš jedno, sutra drugo, i onda opet nestaneš." Stavio je ruke na njena ramena. "Ali mislio sam sve što sam ti rekao." "I ja sam. Sve do jedne reči. I uvek ću misliti tako, čak i ako je ovokraj." Okrenuo je k sebi. "Ali nije, ja ne želim da bude, a znam da duboko u sebi ni ti neželiš da je." Pogledala ga je u oči. "Ne želim, ali." "Nema ali, daj mi šansu da ti pokažem da ono što sam govorio nisu samo reči i da obećanja koja sam ti dao nisu prazna. Jel to okej?" "Jeste."</p>Generalna2020-09-16T20:30:56ZplavisafirGde god da si, to je jedino mesto gde želim biti.
http://plavisafir.blog.rs/blog/plavisafir/generalna/2020/09/11/gde-god-da-si-to-je-jedino-mesto-gde-zelim-biti.
<p><span style="font-family: georgia, palatino">"Pričaj sa mnom. Tiha si."</span></p><p><span style="font-family: georgia, palatino">"Prekineš li moje čitanje još jednom, ova knjiga će postati smrtonosno oružije."</span></p><p><span style="font-family: georgia, palatino">"Volim te, jel znaš?"</span></p><p><span style="font-family: georgia, palatino">"Ponovi to šta si rekao."</span></p><p><span style="font-family: georgia, palatino">"Volim te, eto."</span></p><p><span style="font-family: georgia, palatino">"To je tvoj problem."</span></p><p><span style="font-family: georgia, palatino">"Je li moguće da si takva?"</span></p><p><span style="font-family: georgia, palatino">"A kakva sam to?"</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino">"Pa hladna. Tačnije tvoje srce je hladno kao moja studentska soba. A u toj sobi izgubim osećaj u nožnim prstima koliko je hladno."</span></p><p><span style="font-family: georgia, palatino">"Rekla bih ti da si budala, ali to ne bi bilo ispravno."</span></p><p><span style="font-family: georgia, palatino">"Zašto?"</span></p><p><span style="font-family: georgia, palatino">"Zato što ne bi trebalo da voliš ljude kao što sam ja."</span></p><p><span style="font-family: georgia, palatino">"Razlog?"</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino">"Zato što ću te povesti u muzeje, parkove, na zalaske sunca, i poljubiću te na sva ta prelepa mesta, tako da više niikada nećeš moći da se vratiš na ista a da me se ne setiš. Uništiću te na najlepš mogući način. I kada odem, tada ćeš konačno razumeti zašto se oluje zovu po ljudima."</span></p><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino">"Znam da stvarno tako misliš, ali ja znam da to neće biti tako. Ne znam šta me je dovelo do ovde, ali mi nešto govori da sve polako dolazi na svoje mesto od trenutka od kad sam te sreo. Znaš onaj osećaj kada si srećna zbog svega što ti se desilo? E sve loše stvari, one dobre, stvari koje su te rasplakale i učinile da poželiš da odustaneš i one koje su učnile da zavoliš ovaj svet još više. Sve te stvari su se morale dogoditi kako bih te sreo. Ni sam nisam znao da uopšte postoji mogućnost da me izludiš, jer me sada i srce boli kada te ne vidim, kada te ne čujem. I nedostaješ mi svaki put kada se okreneš. Jer...pa... volim te.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino">Način na koji ti oči sjaju kada mi se smeješ sa tim slatkim osmehom, daješ mi nadu da će sve bit u redu, i da ništa loše ne može da se dogodi. Činiš me toliko srećnim da poželim da nikada ne zaspem jer je žvot, i vreme provedeno sa tobom lepše od svih snova. I zna da će doći dan kada ćemo se pozdraviti i to me uzašava, jer ovo vreme koje imamo nije dovoljno. I volim te kao što nikog drugog voleo nisam. I nikada neću."</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino"> </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino">"Voliš me?"</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino"> </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino">"DA."</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino"> </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino">"Kao što Garfild voli lazanje?"</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino"> </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino">"I više od toga."</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino"> </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino">"Dobro, onda, pre nego što se zaljubiš u mene..."</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino"> </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino">"Kasno!"</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino"> </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino">"Dozvoli mi da završim..."</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino"> </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino">"Molm te."</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino"> </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino">"Pre nego što se zaljubiš u mene, postoje stvari koje treba da znaš. Pre svega, plačem često, bilo da je zbog filma, tužne pesme koju čujem. Čak i zbog stvari koje su me nekada povredile iako me više ne dotiču. Plašm se da budem ostavljena, zato i odlazim i kada je to pogrešno, jer se plašim da nisam dovoljno dobra. Reći ću ti stvari koje ne volim kod sebe, i neću poverovati u ni jedan razlog zašto se ne slažeš sa mnom. Možeš mi reći bezbroj puta da me voliš, ali ja ću ipak biti uplašena da ćeš me ostaviti. Nemoj nikada kriviti sebe zbog toga. Jer moram očekivati najgore, zato što uvek dobijem najgore. Ali ako te zavolim, voleću te bezuslovno, slepo. Voleću svaku poru na tvojoj koži, svaki mladež na licu, ruci. Voleću načn na koji spavaš i kako ti se usne pomeraju dok izgovaraš moje ime. Mogu biti komplikovana za voleti, ali način na koji volim je jednostavan. Sve što ću ti ikada tražiti jeste da ne odustaneš od mene, čak i kada ja odustanem od tebe. Jer jedino tako ja nikda neću odustati od tebe. I uvek ću te voleti svim srcem. Čak i ako jednog dana odlučiš da odeš i dalje ću misliti sve najlepše o tebi. I u mom srcu će imati mesta samo za tebe."</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino"> </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino">"Sada me dobro slušaj. Želim da te odvedem negde, na mesto koje niko drugi ne vidi. Želim da mi ispričaš sve, sve što te muči, sve što sanjaš, sve što želiš i sve u šta sumnjaš. Želim da te slušam kako se smeješ mojim glupom pričama. Hoću da te držim čvrsto kada ti se svet ruši. Da ti ublažim bol. I onda da vičem na sav glas koliko sam ponosan na tebe, na tvoju snagu i hrabrost. Želim slaviti sa tobom šta god da je u pitanju. Ali ono što više od svega želim je je da radim ono što radim svakoga dana i obećavam da ću to raditi sve dok me ima. A to je da te volim celim bićem. A da li ti mene voliš?"</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino"> </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino"> "Volim je preslaba reč za ono što osećam."</span></div><p> </p>Generalna2020-09-11T02:20:10ZplavisafirGledala sam te na milion načina i na svakom te volela.
http://plavisafir.blog.rs/blog/plavisafir/generalna/2020/09/07/gledala-sam-te-na-milion-nacina-i-na-svakom-te-volela.
<p><em><u><span style="color: #0000ff">"Odgurnuće te od sebe jer te previše želi. A to previše je plaši. Zato što ljudi izgube sebe u tom previše."</span></u></em></p><p> </p><p> </p><p>"Volim te." zastao je, a ja sam čekala ono 'ali'. Tog 'ali' ovoga puta nije bilo. Umesto toga došle su njegove ruke i "uprkos svemu." </p><p>"Zašto me i dalje trpiš?" pitala sam ga.</p><p>"Zato što si ti vatra, a meni je celog života bilo hladno." Odgovorio je sa puno hrabrosti. Kao da je jedva čekao to da kaže. </p><p>"Rekao si da voliš oluje, zato sam te i pustila blizu sebe. A ispostavilo se da možeš da podneseš samo malu kišu. A ja... ja sam uragan." Sklonila sam njegove ruke.</p><p>"Nemoj da misliš da ću odustati. Samo se pripremam." Rekao je kroz osmeh.</p><p>"Za šta?"</p><p>"Da prođu te prirodne nepogode."</p><p>"I šta onda?"</p><p>"Onda ću ti pokazati da svi ti oštećeni delovi tvoje duše, koju pokušavaš da sakriješ sa svojom nedodirljivošću i dalje sijaju kao zlato."</p><p>"Ne zasmejavaj me." odmahnula sam rukom.</p><p>"Nisam prvi koga si volela. I ti i ja znamo za gubitak kao oštre ivice noža. Oboje smo živeli sa usnama punim ožiljaka više nego što ih je na koži. I možda je sve ovo došlo preko noći, neočekivano. Ali takva je ljubav, dolašla je onda kada smo odustal od potrage za istom. I zato je ona čudo. Tako jedno drugo lečimo. Moje ruke će te držati, kao i sva obećanja. Držaće te čvrsto kao što knjige drže cveće između stranica. Pisaću sonete po tvojoj koži. Neću se bojati tvojih ožiljaka. Znam da mi nećeš dozvoliti da te vidim takvu. Rasutu u komade, jednom rukom držeći mene a drugom pokušavajući da sklopiš sebe. Ali jedno znaj, bilo da tvoj dan sija jače od sunca ili tvoje slomljeno telo polaže glavu na moje krilo, uvek ćeš bti najdivnije biće koje sam sreo. I uvek ću te voleti bilo da si običan sunčan dan ili uragan."</p><p>Slušala sam ga pažljivo i upijala svaku reč koju je izgovarao. I dalje nisam uspevala da sedim preko puta njega a da se ne zaljubim u sve što radi. Obećala sam sebi da se neću zaljubiti. Ali bilo je tri sata ujutru, previše sam se smejala sa njim, i posle dugo vremena ponovo sam se osetila srećno. A posle toga nije bilo povratka.</p><p>"Ovo je glupost. Ti i ja smo glupost."</p><p>"Znam koju kartu sada izvlačiš. Ovoga puta ti to neće uspeti. Sada na trenutak pokušaj da zaboraviš šta se desilo pre mene i saslušaj me. <br />Ne idem nigde. Neću te ostaviti. Neću odustati. Biću tu svaki put kada ti budem potreban. To ti obećavam. Znam da me guraš od sebe zato što misliš da ću svakako otići. Ali varaš se, to nikada neći biti tako. Briga me ako postoji milion razloga da odem...TI si jedini razlog koji će mi ikada biti potreban da ostanem"</p><p>I tada, u tom trenutku, to je bilo jedino što sam ikada želela da čujem.</p>Generalna2020-09-07T09:00:02ZplavisafirEnigma
http://plavisafir.blog.rs/blog/plavisafir/generalna/2020/09/01/enigma
<p style="text-align: justify">"Ti si zaboravna, ali opet sve pamtiš." Gledao me je kao da sam negde pogrešila. "Zaboravljaš na vreme, dogovorene sastanke, ali se sećaš šta je neko nosio, kako je mirisao i kako se smejao kada si ga prvi put videla. Sećaš se svake priče koju ti je ikada ispričao, ali zaboraviš šta si upravo rekla." Nisam umela da protumačim da li je to bila pohvala ili kritika. "Zaboraviš šta si pošla da kupiš, ali ne nikada ne zaboravljaš kako da nekog nasmeješ. Znam da ne voliš kada te zovu tako, ali ti si pisac. A pisci su sami po sebi zaboravni. Zaboravni jer su zauzeti pamteći sve one bitne stvari koje mi normalni ljudi ne primećujemo." Nasmejao se.</p><p>"Nikada nisam tako gledala na to." Namrštio se na moj odgovor.</p><p> "Ne zato što kreiraš neki svoj svet, koji meni nikada neće biti jasan, ali ću mu se uvek diviti. I uvek ću se pitati kako ti pojedine stvari padaju na pamet."</p><p>"Pa to je lako objasniti." Odmahnula sam rukom. Pogledao me je željan objašnjenja.</p><p>"Pa objasni mi."</p><p>"Onda pažljivo slušaj jer ćeš imati pravo samo na jedno pitanje."</p><p>"Pretvorio sam se u uvo."</p><p style="text-align: justify">"Likovi koje kreiram nisu ja. Oni su mali deo mene. Deo mene koji je: avanturista, ratnik, heroj, beznadežan romantik, princeza, zlo, prijatelj. To su delovi koje krijem. Delovi koje sam doživela ili koje želim da doživim. Oni su ono što sam bila, ono što sam i onu što ću biti. Svaka priča je bazirana na jednoj rečenici. Jednoj od mnogih koje su mi ostale urezane u sećanju. I na neki način svaka priča je istina, moja istina." Htela sam da dodam još nešto ali me je prekinuo.</p><p>"I svakoj priči znaš kraj?"</p><p>"Uglavnom, a ako ne znam izmislim ga."</p><p>"Zašto ga izmišljaš?"</p><p>"Jer ne volim iznenađenja."</p><p>"Izgleda da si takva i u realnom životu."</p><p>"Kako to misliš?"</p><p>"Pa teraš ljude od sebe."</p><p>"Nije tako. I ne znam kako dođe do toga."</p><p>"Jeste. I ti to znaš, samo nećeš da priznaš."</p><p>"Šta neću da priznam?"</p><p style="text-align: justify">"Ne daš nikome da ti priđe. A kada se mrvicu više približi oteraš ga. A to radiš jer ne znaš kraj. Ili kako si ti rekla ne voliš iznenađenja. Izmišljaš krajeve na mestima gde je tek početak jer ne možeš da predvidš budućnost. Ne možeš to da radiš. Da uskraćuješ ljudima mogućnost da te upoznaju bolje, i da reše tu enigmu, koja si ti. Ovo nije roman kojem ćeš uvek znati kraj, niti ga možeš sama kreirati. Zivot je sam po sebi iznenađenje, a i ti si nekom iznenađenje samom činjenicom što postojš i nemoj da mu uskraćuješ da uživa u tom iznenađenju."</p><p>"Glupost. "</p><p>"Gledaj na to kako hoćeš, ali tako je. A sada bih hteo da te pitam zašto to radiš?"</p><p>"Mislim da si sam sebi već odgovorio."</p><p>"Nisam. Izneo sam samo ono što vidim. Ne odugovlači, nego mi odgovori."</p><p>"Dobro. Možda zato što sam bila povređena i više nego što sam o tome pričala i pisala. Ne govorim samo ljubavi već i o prijateljstvu i porodici."</p><p>"I onda guraš ljude od sebe da te ne bii povredili."</p><p>"Da li ti želiš da ti odgovorim?"</p><p>"Izvini, nastavi."</p><p style="text-align: justify">"DA, zato to radim. Kad primiš udaraca više nego što možeš da podneseš, i preživiš, izgubiš veru da ćeš zbog nekog ponovo moći da veruješ u dobro. A mene i najmanja laž, ona bela laž, ili kako danas ljudi govore za tvoje dobro laž, može da otera. A najviše bih volela da je sve kao 'ono što ne znaš, ne može te ubiti'. Ali ja sam magne za istinu i ništa me ne može zaobići. I tako se ponekad pravim luda da ne znam, u nadi da se neke stvari neće ponoviti, ali se uvek ponove. I tako..."</p><p>"I tako... od sebe teraš ljude koji te vole i koje voliš jer si se opekla na neke. Potpuno druge ljude. I da te oni ne bi povredili, povrediš sama sebe."</p><p>Nisam želela ništa da kažem. Činilo mi se kao da sam i previše rekla za nekog ko gotovo nikad ne govori osebi. </p><p>"Ne moraš ništa da kažeš. Znaš da sam u pravu."</p><p>I bio je. </p>Generalna2020-09-01T03:03:18ZplavisafirDok si pazila da ne povrediš tuđa osećanja, ko je pozio na tvoja?
http://plavisafir.blog.rs/blog/plavisafir/generalna/2020/08/30/dok-si-pazila-da-ne-povredis-tudja-osecanja-ko-je-pozio-na-tvoja
<div style="text-align: justify">Kiša je počela.</div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: justify">"Pusti ga, samo ga pusti." Rekao joj je držeći je čvrsto za ruke. "Ali ne mogu.." Pokušala je da mu odgovori ali nije mogla nastaviti. "Šta? Pružaćeš mu ruku, a da te on svojom nikada ne uhvati?" Gledao je njeno bledo lice. Pustio je da tišina polako ispuni sobu. Znao je da je i ona znala da je teško pustiti nekoga koga voliš onda kada shvatiš da ti nisi njegova sreća. "Pogledaj me..." ugušio je tišinu. "...ti nisi opcija, ti si jedini izbor, glavni cilj. Zaslužuješ sve, a ne samo pola." Gledao je rosu u njenim očima, jer je znala da joj je on uvek govorio istinu. "Ali ti znaš da bih ja tu polovinu grlila za sve ove dane što nisam." Prošaputala je da poslednja nit ne bi pukla. "Znam, ali ti bi grlila samo polovinu, a on celu tebe. U tome je razlika. Zato, izaberi sebe, kad već on neće tebe." Zastao je na trenutak. "Seti se kako si, kad sam ja bio u pitanju, uvek znala, pretpostavila šta će biti. I uvek, ali uvek si bila u pravu. Zato te sada molim za jedno, zamisli da sam ja na tvom mestu i da mi se dešava ovo što se tebi dešava, šta bi mi rekla?" Pitao je iako je unapred znao odgovor. "Rekla bih ti da ne prihvataš manje od onoga što zaslužuješ i da pustiš nešto što nikada neće biti u celosti tvoje." Polako je shvatala da ono što je govorila njemu je u stvari bilo sve vreme trebala da govori sebi. "Jel vidiš sada, da te stvarno voli grebao bi i rukama i nogama da dođe do tebe, borio bi se svim silama da te sačuva umesto toga on te ostavlja da kisneš dok on drži kišobran. Da te stvarno voli ne bi pokušavao da te menja, već bi te upravo takvu prihvatio. Ti si najbolja osoba koju poznajem, najbolja za druge, ali najgora za sebe." Bio je u pravi. "Ali ja sam naučena da uvek stavljam druge ispred sebe." Gledao je ljutito. "Da ali ovoga puta, ako se ne pobrineš za sebe, neće ti ostati ništa da se brineš za druge!"</div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: justify">Kiša je prestala. </div>Generalna2020-08-30T03:03:39ZplavisafirGledaj da u pravom trenutku ne bude kasno.
http://plavisafir.blog.rs/blog/plavisafir/generalna/2020/08/20/gledaj-da-u-pravom-trenutku-ne-bude-kasno.
<p>"Da ti je zaista stalo razmislio, bi o tome što radiš." </p><p>"Stvarno misliš da meni nije stalo?"</p><p>"Ni najmanje, inače se ovo ne bi dešavalo."</p><p>"Žao mi je što tako misliš, al to nije istina."</p><p>"Pa šta je?"</p><p>"Vidi, kad nekoga brzo zavoliš, konstantno imaš osećaj da će ti iskliznuti iz ruke. Večito si u nekoj strepnji da je sutra taj dan. Jel' znaš?"</p><p>"Ti zaista ništa ne shvataš."</p><p>"Pomozi mi da shvatim i to ispravim."</p><p>"Mislim da to više nije moguće."</p><p>"Nemoj to da mi radiš."</p><p>"Ti to meni radiš. Puštaš me kada treba čvrsto da me držiš."</p><p>"Ali plašim se da.."</p><p>"Da šta? Da te ne ostavim? Pobogu, da sam ikada to htela, to bi i uradila. Ali, nateraćeš me na to jednog dana. I to neću uraditi jer te ne volim, već zato što te volim i previše, a ne dobijam ni deo od onoga što dajem."</p><p>"Sve si pogrešno shvatila."</p><p>"Verovatno je to iz razloga što se gubiš danima, i kad se vratiš uvek je nešto preče od nas, od mene."</p><p>"Nije tako. Ti si mi najbitnija."</p><p>"Na pogrešan način to pokazuješ." </p><p>"Pogledaj me, na trenutak samo. Vidiš li ove ruke, one su oduvek samo tebe grlile. I ove usne samo tebe žele da ljube. A ja, ja samo želim da budem tvoj i ničiji više. Svako veče zahvaljujem Bogu što smo se nas dvoje našli. Reci mi samo jedno. Voliš li me?"</p><p>"Nikad nisam ni prestajala." </p>Generalna2020-08-20T15:15:17ZplavisafirMila, najmilija...
http://plavisafir.blog.rs/blog/plavisafir/generalna/2020/08/15/mila-najmilija...
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="line-height: 115%"><span style="font-size: large; font-family: 'times new roman', times">Jednog dana ćeš naći nekog
ko se neće bojati da te voli. Nekog ko neće ostati na obali čekajući da se
nešto dogodi, već će plivati sa tobom u dubine. Znam da bi volela da je sve
drugačije. Da ljudi govore ono što zaista misle. Znaš ono tipa: „Volim te.“ Ili
„Ne sviđa mi se to.“ Ili „Zaljubljen sam u tebe.“ Ili čak „Nedostaješ mi i ne
mogu da prestanem da mislim na tebe.“ Ali ovo je surov svet mila, i to što sada
osećaš će nestati. Vreme je da kažeš zbogom. Treba da znaš da ćeš se u početku
osećati izgubljeno, možda čak i slomljeno. Ali obećavam ti, da ćeš se jednog
dana probuditi i nećeš osećeti tu bol koju si osećala pre. Sve će to nestati,
te emocije će potonuti duboko u tvojim grudima, izbledeće, i tada ćeš osetiti
da ti je srce konačno izlečeno. Obećavam ti da ćeš jednog dana ponovo biti
srećna. </span></span></p><p class="MsoNormal" style="text-align: right"><span style="font-family: 'times new roman', times"><span style="font-size: large">Obećavam ti, mila, najmilija...</span><span style="font-size: medium"> </span></span></p>Generalna2020-08-15T03:33:29ZplavisafirU tvom osmehu vidim nešto lepše čak i od zvezda.
http://plavisafir.blog.rs/blog/plavisafir/generalna/2020/08/13/u-tvom-osmehu-vidim-nesto-lepse-cak-i-od-zvezda.
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%; font-family: 'Bookman Old Style', serif">„Izađi.“ Poruka je osvetlila ekran telefona.
Otvorila sam vrata. „Zvučala si mi tužno preko telefona, pa sam došao što sam
brže mogao“ Osmehnula sam se. „Hajde, idemo Zvezde padalice samo što nisu
počele.“ Uhvatila sam ga za ruku i povela na krov. „Pa ti si već sve
pripremila.“ Rekao je kada je ugledao prostrano ćebe sa nekoliko jastuka. „Lezi
pored mene, ulična svetla samo što se nisu ugasila.“ Legao je ne skidajući
pogled sa mene. „Šta je?“ <span> </span>„Neverovatno,
ali sam tek sada primetio koliko su ti oči zaista lepe, izbliza.“ Ulična svetla
su se ugasila. „Prestani to da radiš. Evo upravo si propustio zvezdu padalicu.“
Kroz osmeh je pitao. „Šta to radim?“ Okrenula sam se prema njemu. „Pa to što
upravo sada radiš.“ Približio se. „Ooh, misliš ovo.“ Krenuo je da me poljubi,
ali sam se izmakla. „Tako znači. Igramo na kartu nedodirljivosti.“ „Ako ti tako
kažeš neka bude.“ Spustio je glavu na jastuk i pogledao u nebo. „Jel znaš da
ako bi mi tražila ja bih ti skinuo zvezde sa neba.“ To me je nasmejalo. „I
zašio ih za tvoje haljine, znaš, da mi sijaš. Ali bojim se da bi ih nadsijala.“
Ono što je govorio zvučalo je smešno, al opet na neki način romantično i
totalno neočekivano od njega. „Volela bih da znam šta se mota po toj tvojoj
ludoj glavi.“ Pogledao me je. „Ti.“ Odgovorio je kratko i jasno. „To ti nije
dobro.“ Ponovo se primakao, njegovo lice je bilo na par milimetara od mog. „Pokušavao
sam to da ignorišem, ali mi nije uspevalo.“ „Pokušaj ponovo“ Pokušala sam da se
našalim, ali je on to ozbiljno shvatio. „Neću dozvoliti da bilo šta stane na
putu između mene i onoga što volim.“ Onoga što voli, ponovila sam u sebi. „Pa
dobro, onda ću se sama eliminisati sa tog 'puta'.“ Nešto se čudno dešavalo sa
njim, nije to bio bes, već nešto drugačije. Nešto kao želja, ako se uopšte
želja moze videti na čoveku. „Ti stvarno ne kapiraš. Ti si ona koju volim
budalo.“ „Ali..“ „Nema ali.. Ovoga puta nema ali. Ti si najbolji deo mene. Ti
znaš sve moje slabosti i nikada ih nisi upotrebila protiv mene. A mogla si jer
sam ti davao hiljadu razloga da to uradiš, ali ti si nalazila onaj hiljadu i
prvi da to ne uradiš. Zašto?“ Gledao me je direktno u oči i nestrpljivo
očekivao odgovor. „Zato što se to ne radi ljudima koje voliš.“ „Stvarno me
voliš?“ U njegovim očima stajala su dva meseca. „Pa ja sam tebe volela mnogo
pre nego što si ti zavoleo mene.“ „Zašto mi to nisi rekla ranije, već si me pustila
da mislim drugačije?“ „Nekada stvari nisu onakve kakve bismo želeli da budu.
Pustila sam te da sam nađeš put do mene.“ „Sada kada sam te pronašao sam te nikada
te neću pustiti.“</span></p>Generalna2020-08-13T04:45:08Zplavisafir