http://marko2307.blog.rs/blog/marko2307 Thu, 14 May 2026 15:37:19 +0200 http://www.lifetype.net <div style="text-align: justify"><span style="font-size: medium; font-family: 'times new roman', times">Beograd, 22.07.2015. godine..., vreme oko 14.50 časova, železnička stanica...čekam voz koji treba da krene u 15.25 časova za Novi Sad, vrata zatvorena na vozu, a voz postavljen na peronu broj 4. Temperatura ko zna kolika, da padnes u nesvest. Na železničkoj stanici mnogo azilanata ko zna sve odakle su dosli, belih, crnih, tamnoputih....od muskaraca, žena i dece male. U prvi mah se pitam za&scaron;to su vrata zatvorena na vozu, jer voz klimu nema po&scaron;to nije ovaj novi tramvaj koji sada saobraća Železnicama Srbije...Al nema veze, stoji&scaron; i čeka&scaron;... Stojim i posmatram ljude oko sebe, te azilante koji beže u neku bolju budućnost. Neki sede na betonu, neki na klupama, neki leže...primećujem da slabo pričaju međusobno, svi deluju zami&scaron;ljeno, gledaju u svetlije sutra. Čekaju ne&scaron;to, čekaju nekoga...Sigurno im je svaki sekund dug kao sat, svaki sat dug kao dan, svaki dan kao mesec, a svaki mesec kao godina. Za oko mi zapada jedna devojčica koja sedi na klupi, ćuti i gleda u daljinu...Pogledam u nju, ona pogleda u mene...meni neprijatno da stalno gledam ka njoj jer može ko zna &scaron;ta da pomisli. Sedi tako, izula cipele...u ruci drži okrajak fi&scaron;eka od sladoleda. Ja stojim i razmi&scaron;ljam, u kom svetu ja ovo živim... Čujem svakave komentare na račun njih, ali vi&scaron;e ne obraćam pažnju jer imam svoj stav o njima, imam svoje mi&scaron;ljenje koje ne dam da mi niko ukrade. Da li su gladni. žedni? Pita li se neko? POmaže li im neko, ili su prepu&scaron;teni sami sebi? Ma hiljadu pitanja mi prolazi kroz glavu, odgovora nema. Gledajući u tu devojčicu i razmi&scaron;ljajući o njenoj sudbini a ko zna kakva je, imam osećaj da mi suze nadiru na oči...Žao mi je svakog čoveka koji je morao da napusti svoj dom, nekog najmilijeg da ostavi i da krene u bolju budućnost. Sirotinjo i Bogu si te&scaron;ka.... Ona bez igde ičega, a ja u ruci držim kesu a u njoj trenerka i patike koje sam danas kupio. Mislim se u tom očaju, bolje da sam te pare npr. njoj dao i na neki način pomogao, učinio neko dobro delo nego &scaron;to sam to sebi kupio. Celo vreme me prati ta slika, i te misli... Voz je krenuo i ja sa njim, jer znam gde idem...Ona je ostala kao i mnogi drugi čekajući nekoga, ne&scaron;to, čekajući bolje sutra, bolju budućnost...</span></div> http://marko2307.blog.rs/blog/marko2307/generalna/2015/07/22/jad-i-beda-azilanata... http://marko2307.blog.rs/blog/marko2307/generalna/2015/07/22/jad-i-beda-azilanata... http://marko2307.blog.rs/blog/marko2307/generalna/2015/07/22/jad-i-beda-azilanata... marko2307 Generalna Wed, 22 Jul 2015 21:41:07 +0200 jad i beda azilanata Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem. http://marko2307.blog.rs/blog/marko2307/generalna/2015/07/22/cestitamo2 http://marko2307.blog.rs/blog/marko2307/generalna/2015/07/22/cestitamo2 http://marko2307.blog.rs/blog/marko2307/generalna/2015/07/22/cestitamo2 marko2307 Generalna Wed, 22 Jul 2015 21:35:38 +0200 jad i beda azilanata