Dnevnik Depresije http://myspace.blog.rs/blog/myspace myspace 2026-05-14T13:01:09Z Sami poceci.... http://myspace.blog.rs/blog/myspace/generalna/2015/09/08/sami-poceci.... <p>Heeej ljudi.. evo mene. Uuuuh, bas sam dugo razmisljala da li da pocinjem uopste pisanje ovog bloga ili ne, a onda ipak nesto u meni je prevagnulo za. I tako pocinjem, nadam se da ce nekome biti interesantno. A meni je to neka vrsta terapije.</p><p>Kako poceti, i sta staviti kao uvod?&nbsp;Rec depresija mi je bila poznata, previse cesto sam je cula u mojoj okolini, a ponekad je i sama upotrebljavala, ne znajuci njeno pravo znacenje tj. tezinu te bolesti...</p><p>A onda pocinje, krajem novembra 2014, primam telefonski poziv u kojemmi muz javlja da je neko njemu blizak umro. poznavala ga jesam, i bio mi je simpatican ali neke bliskije odnose i nismo imali. Ali ja iz potpuno normalnog stanja prelazim u neko totalno konfuzno, meni nepoznato stanje. Odlazim takva pogubljena u kupovinu, veliki supermarket, okrecem se, tu sam i nisam&nbsp;tu. Neznam sta mi treba, sta hocu. Nabrzaka kupim par sitnica i dolazim na kasu, sa koje bukvalno bezim, plativsi racun. Izlazim van, nedostaje mi vazduha, tesko disem, vruce mi je, hladno mi je.&nbsp;Eeeej sta mi se to desava? &nbsp;</p><p>Dolazim kuci, svesna sam okoline ali nekako kao odvojena od nje...&nbsp;ostajem sama sa decom celu nedelju. Dva dana prolaze sasvim normalno... A onda dolazi treci, jutro pocinje ok, odlazim sa decom popodne u park, vracamo se kuci. Dobijam posetu, vodimo normalan razgovor ali ja opet kao da pocinjem da se udaljavam, da nemogu da pratim razgovor, i jedva cekam da ode. Ostajem opet sama sa decom, u mene se neka nervoza uvukla, neki nemir...nemogu da se smirim, nemogu da sedim, sta god da pocnem&nbsp;nemogu da zavrsim. E sad vidim situacija postaje ozbiljna i da su to neki cudni simptomi,necega cemu jos nisam znala ime. Noc prolazi burno, nemogu da zaspim, okrecem se, prevrcem ali nemirno, cudno...molim Boga da umrem, jer sta cu nekome a i sama sebi pomucenog razuma, jer imam osecaj da me upravo razum napusta.&nbsp;Dozivljavam neki cudan dogadjaj, neznam da li je san ili se stvarno desava. U toj mojoj molitvi Bogu da me uzme osecam odjedanput&nbsp;toplinu i vidim ogromnu svetlost i to dozivljavam kao neku ljubav, olaksanje. Jutro stize, ja nikakva, sve ukupno nisam mozda sat spavala. Otpracam decu u skolu, i direkt taksijem do doktora, na psihijatrisko odeljenje. Primaju me, saslusaju i salju me kuci sa recima da je to normalna reakcija na takvu vest, da pokusam da se opustim, radim stvari sto mi prijaju... i dobijam neke tablete za smirenje na biljnoj bazi.</p><p>Ok, malo mi je bilo lakse saznavsi da to nije nikakavo ludilo ali opet to nije menjalo moje stanje. I dalje sam bila&nbsp;nemirna, bez mogucnosti da se skoncentrisem, jednostavno sva neka rasejana sa konstantnim pritiskom na zeludac. Hranu vise nisam osecala, glad nisam osecala.&nbsp;Kad bih kuvala za decu jelo mi je smrdilo, povracalo mi se. Pocela sam da gubim na tezini.&nbsp;U tom teskom razdoblju vraca se i moj muz, pa sam mislila valjda ce sad da mi bude lakse. Prvih dan dva mozda i je, ali onda opet isto stanje. Teskoooo. Nikome nista nisam pricala dok nisam osetila da tako vise nemoze, poveravam se muzu, on se trudi da me razume i da mi pomogne ali i sam je zatecen. trajalo je to tako jedno mesec dana i onda dolazi moj rodjendan a ja nikad u zivotu nisam bila u gorem stanju. Moji zovu i ja im kazem, i to me nekako pritiskalo, kako ce oni reagovati, ne u smislu da se bojim reakcije nego dali ce to mirno da prime, bez da se i njima nesto desi. Tatu je bas pogodilo. Plakali smo na telefonu i on i ja. Mama se jos drzala, samo je ona znala koliko joj je tesko u tom momentu. Mucna je to situacija, zelis im pomoci a nemocan si, nemozes sebi pomoci. </p><p>Shvatila sam da moram definitivno doktoru da idem. Odlazim kod&nbsp;kucnog doktora, i dobih dijagnozu DEPRESIJA. Ok nekako mi je u tom momentu bilo lakse sto takvo moje stanje ima naziv, sto to nije nikakvo ludilo, i taj dan sam cini mi se mogla da poletim. Naravno dobila sam i tablete sa recima, da se to danas hvala Bogu uspesno leci. Nakon 2-3 nedelje pijenja istih vec bih trebala osetiti poboljsanje.....</p><p>&nbsp;</p> Generalna 2015-09-08T12:42:56Z myspace Čestitamo http://myspace.blog.rs/blog/myspace/generalna/2015/09/08/cestitamo2 Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem. Generalna 2015-09-08T12:20:23Z myspace