neki drugi blog
http://jovana.blog.rs/blog/jovana
piskaranje.<p>opet ću da zaglavim večeras pišući seminarski.<br />još jedan.<br /><br />al' dobro. bolje seminarski nego da vežbam zadatke iz metematike, ili ne daj bože hemije, fizike. </p><p>ja i brojke-tri pojma.<br />ne volim da baratam brojevima.previše mi je to nekako beživotno. znaci na papiru.</p><p>ja baratam ljudima.<br />kulturom i običajima.</p><p>a to je, čini mi se, mnogo teže od brojki.<br />mada, šta znam.<br />svako svome.</p><p>elem...seminarski.<br />opet ga pišem u petdo dvanaest.<br />ali, to je moje neodgovorno ponašanje. 'prežitak' kampanjskog rada u srednjoj.<br />valjda ću ga iskoreniti, samo da mi se ne vrati kao 'obnovak'. to ne bi vajalo.</p><p>i tako ja u pauzi od seminarskog, pišem i dalje, ali na drugom mestu.<br />čudo jedno kako nam je uvek lakše da radimo ono što ne moramo....</p><p>al' eto.</p><p>ja se vraćam 'upoznavanju sa drugim i drugačijim' a vi uživajte.</p><p>i da.<br />ako vam šta nije jasno-slobodno pitajte!</p>
http://jovana.blog.rs/blog/jovana/etno-antropoloske-igrarije/2008/05/12/piskaranje.
, 12 2008 23:12:20 +0200prosto da ne poveruješ<p>pitala mene tužna pre neki dan(a ja tek sad to videla) gde sam.</p><p>e pa, sad tju da vam kažem.</p><p>elem, kod mene u pančevu, rešili da telefonska veza ne bude više,onako, sa bandera ko što je i bila, nego da uvedu podzemne kablove.superiška.</p><p>e sad.</p><p>ja živim u dvorišnom stanu, sa još 5 stanara. u našem dvorištu postoje 2 stana koja su opštinska i služe za raseljavanje. glavna stvar je da u jednom od ta dva stana živi mnogobrojna porodica cigana(doduše, nema ih već više od pola godine, jer su tu u dvorištu ubili nekog čoveka pa su sad kolektivno na robiji), a neki njihovi rodjaci su kupili stan koji je na samom početku dvorišta.</p><p>kao španska serija. znam.</p><p>najveći fazon je što su ovi iz pošte, kad su dolazili da kopaju kanale za te kablove, slučajno-ili namerno,preskočili naše dvorište.</p><p>i sad...vidimo mi ne radi nam nešto telefon.</p><p>jedan dan.<br />drugi dan.<br />treći dan.</p><p>osmi dan.</p><p>a oni lepo već prebacili na tu podzemnu mrežu.i mi izvisili.</p><p>i ode tako tata u poštu da se, jelte, žali.</p><p>oni kad su ga videli,usprckali se i uzmuvali.</p><p>kažu:pa znate,mi smo videli da tu žive cigani,pa smo mislili da je tako u celom dvorištu.</p><p>tata da poludi.mađutim,dogovore se on sa njima da oni to odrade u što kraćem vremenskom roku. a on se,bogami, odužio.</p><p> </p><p>mislim zaista..kakva logika.<br />pa možda i ti cigani imaju telefon...</p><p>sve u svemu, ja bejah bez telefona i bez interneta skoro 3 nedelje.</p><p>i eto. zato me nema. a ti tužna, ne brini. </p><p>:*</p>
http://jovana.blog.rs/blog/jovana/generalna/2008/05/07/prosto-da-ne-poverujes
, 07 2008 23:20:38 +0200copy-paste people<p>kaže meni pre neki dan moja ivana...</p><p><span style="font-size: small"><strong>copy-paste people.</strong></span></p><p>i u pravu je.<br />sve je više takvih.</p><p>trče i gledaju od koga će šta da maznu.</p><p>ideju za nakit, za stajling, za uređenje stana...za dečka ili muža.</p><p>i pitam se ja-<span style="font-size: medium">kako ih nije sramota!?!</span></p><p> </p><p>ok. </p><p>dargo mi je kada neko poželi da ima nešto slično kao ja. pomalo i laska.<br />ali da ti ceo život kradeš tuđe ideje?!<br />ja to ne mogu da razumem.<br />gde je njima dostojanstvo?<br />imaju li ga uopšte?...</p><p> </p><p>i na kraju...čemu sve to?<br />ima li svrhu?</p><p>biti nečija kopija... imati istu majcu kao tamo neka...imati iste patike,iste minđuše...</p><p align="center"><span style="font-size: large"><strong>pih! </strong></span></p><p align="center"><img src="http://humboldtherald.files.wordpress.com/2007/10/copy-paste.jpg" border="0" width="307" height="182" /> </p><p align="left"><span style="font-size: medium"><strong>zar nije lepše biti svoj?!</strong></span></p><p align="left">živeti svoj život.</p><p align="left">bez granica. </p>
http://jovana.blog.rs/blog/jovana/life-is-life/2008/04/19/copy-paste-people
, 19 2008 19:40:49 +0200put u nepoznato<p align="center">koliko smo <span style="font-size: small">hrabri?</span></p><p align="center">koliko <span style="font-size: small">istrajni?</span></p><p align="center">koliko <span style="font-size: small">odlučni?</span></p><p align="center">bila sam u dilemi.<br />nije to svejedno.<br />odreći se dobro utabanih staza, poznetih puteva i prečica.<br /><span style="font-size: medium">nije lako.</span><br />odreći se poznatih lica, poznatih glasova.</p><p align="center">biti sam u mravinjaku.</p><p align="center">makar na godinu, dve.</p><p align="center">ja ne bih mogla.<br />previše je ovde uspomena,previše spona.</p><p align="center">nisam dovoljno hrabra.<br />zavidim onima koji su to uspeli.<br /><span style="font-size: medium"><strong>divim im se.</strong></span> njihovoj smelosti. njihovoj snazi.</p><p align="center">ja ne bih mogla. ne bih smela. ne bih ostavila sve i otišla na put u nepoznato.<br />pa makar to bilo i na godinu, dve. </p><p align="center"> <img src="http://www.hrphotocontest.com/data/gallery1/6208/54508.jpg" border="0" width="499" height="750" /></p>
http://jovana.blog.rs/blog/jovana/life-is-life/2008/04/16/put-u-nepoznato
, 16 2008 18:13:41 +0200zaraza<p>ehh..</p><p>kako smo mi ljudi čudni.<br />zar ne?</p><p align="right">eto na primer ja.<br />nisam ništa pisala...ne pamtim.<br />ne zato što nisam htela, već jednostavno-nisam mogla.</p><p>i sad evo,<strong><span style="font-size: small">preturam</span></strong> po vašim životnim pričama i razmišljanjima...<strong><span style="font-size: small">čitam</span></strong>..komentarišem..</p><p align="center">i svrbe me jagodice.</p><p>zaista.</p><p>nemam ništa pametno da kažem.<br />a povrh svega, sutra rano ustajem.</p><p>predavanje od <span style="font-size: large">8</span>.</p><p align="center">pa opet.</p><div align="center"><span style="font-size: large">svrbe.</span></div><p>i ja tu ne mogu ništa.<br />osim da odkucam par glupavih redova,bez ikakvog smisla.</p><p align="right">čudni smo.<br />jesmo zaista.</p><p align="center">ja prva. </p><p align="left">i ovaj post je čudan.<br />ali mi se sviđa.</p><p align="center"><img src="http://www.missouriskies.org/aug_2006_rainbow/rainbow_conception_missouri_1_crop.jpg" border="0" width="565" height="800" /> </p>
http://jovana.blog.rs/blog/jovana/life-is-life/2008/04/15/zaraza
, 15 2008 23:05:30 +0200nema me...<p>...</p><p>tu sam, a opet me nema.</p><p>zašto<span style="font-size: large">?</span><br />verujte, ne znam....</p><p>toliko misli, a tako <span style="font-size: x-small">malo</span> vremena.</p><p>pregazilo me vreme. <span style="color: #000000"><span style="font-size: large"><strong>definitivno</strong></span>. </span></p><p>a i ne znam šta bih...imam toliko toga da kažem, a onda...ostajem nedorečena..</p><p>već par dana sedam za kompijuter ne bih li nešto napisala.<br />ali, samo sedam.</p><p><span style="font-size: large">puno</span>, <span style="font-size: medium">puno</span> obaveza. svake nedelje nešto drugo. sad kolokvijum, sutra esej, prekosutra seminarski. crvena sam, i zadihana. mišići me bole, treba mi odmor, a, tek sam na nekom 260om metru...treba preći <strong><span style="font-size: medium">400</span></strong>. zatvoriti krug.</p><p>puno prepona. možda više nego što treba.</p><p>i <span style="font-size: x-small">želim da odem</span>. <span style="font-size: xx-small">da nestanem</span>.</p><p>sa njim naravno. da nije njega...pih! davno bih odustala...</p><p>on kaže: <span style="font-size: medium">budi jaka!</span><br />i jesam. za njega. </p><p>pa ipak...kada se svetla u publici ugase, ja stajem na pozornicu obasjana reflektorima...<br />gledalište je puno, a ja poželim da im kažem nešto što je moja ivana tako lepo sročila...</p><p align="center"><em>and now excuse me, while i disappear </em></p><p align="center"> <img src="http://s266.photobucket.com/albums/ii252/_puzzle_/th_l_5c39ff9ca1484c2beec4af3f7d386432.gif" border="0" /></p><p align="center"><span style="font-size: xx-small">autorka fotke je</span><span style="font-size: xx-small"> ivv* zalutali zvezd</span><br /><span style="font-size: xx-small">www.myspace.com/smorenaeva </span></p>
http://jovana.blog.rs/blog/jovana/life-is-life/2008/04/15/nema-me...
, 15 2008 18:25:14 +0200lica<p>danas smo isti ljudi koji smo bili i juče. i gledamo ista lica svakoga dana. na poslu, fakultetu, u školi...na ulici,u prevozu. u kafićima, u pozorištima,na svirkama i koncertima.</p><p>što se više puta srećemo,sve više se prepoznajemo i upoznajemo. ja se ne trudima da pamtim sva ta lica-ali eto. desi se. skladištim ih negde u glavi i kada ih ponovo vidim-peti, sedmi...deseti put...odlučim da kažem zdravo! jer,meni su ta lica poznata.</p><p>a onda, za uzvrat, u većini slučajeva dobijem ćutanje, i okretanje glave...</p><p>u momentu ostajem zatečena, i poželim ogledalo da vidim u čemu je problem.</p><p>u meni?</p><p>hmmm...</p><p>ne verujem...</p><p> <img src="http://republika.pl/blog_ki_934104/1863107/sz/maska.jpg" border="0" alt="maska" title="maska" width="300" height="300" align="absmiddle" /></p>
http://jovana.blog.rs/blog/jovana/life-is-life/2008/03/31/lica
, 31 2008 11:01:31 +0200razgovor sa alter egom<p>-šta ti je? </p><p>-nije mi ništa.</p><p>-jel...</p><p>-jeste. </p><p>-ma daj! vidim da si neštoo....</p><p>-nešto šta??</p><p>-pa izgledaš k'o kuvana noga!</p><p>-ko mi kaže...</p><p>-ajdee...reci mi šta ti je? što si tako smorena? hoću da znam o čemu se radi?</p><p>-aman! ostavi me na miru! kažem ti-nije mi ništa.</p><p align="center"> * okrećem se na drugu stranu. ona se smeje. * </p><p>-dobro. hajde da pričamo o nečemu drugom...hmmmm...šta ćeš da obučeš danas??</p><p>-šta ću da obučem??! pa obući ću nešto! sigurno neću gola da idem...</p><p>-alo bre!! koji ti je?! šta si nadrndana??</p><p>-nisam.</p><p>-ma jok. moj deda je.</p><p align="center"> * pauza *</p><p>-dakle, šta oblačiš??</p><p>-ne znam. trenerku i patike.</p><p>-trenerku??!?</p><p>-da. trenerku...šta fali tome??</p><p>-HA! šta fali...šta ne fali...</p><p>-e aj' oladi...</p><p>-ma da. i šta onda?! ti bez mene nisi ti...</p><p>-hm.</p><p>-što ne obučeš suknju..i one zelene čarape sa žutim cvetovima?? hmm?? taman uz onu zelenu bluzu i...</p><p>-neću.</p><p>-maaa...radi šta hoćeš. smo...vreme ti je da ustaneš.</p><p>-znam..a tako me mrzi..</p><p align="center"> * i tako ustajem i oblačim crnu rolku i donji deo moje crne šuškave trenerke. izlazim napolje.</p><p align="center"> sunce. shvatam da sam se gaadno zeznula. bila je u pravu. dođavola. </p><p align="center">ali neću to da joj priznam. * </p><p align="center"> </p><p> </p><p> </p><p> </p>
http://jovana.blog.rs/blog/jovana/life-is-life/2008/03/28/razgovor-sa-alter-egom
, 28 2008 17:06:47 +0100još jedan tmuran dan<p>vučem se po kući kao prebijeni pas.</p><p>nemam volje,a ni energije da bilo šta radim...a opet,želela bih da na tren pobegnem od svega. da se udubim u neki posao-da stvaram. da budem svemoguća,makar na pola sata. da moja bude poslednja.</p><p><span style="font-size: medium">ne ide.</span></p><p>koncentracija mi izmiče i beži kao pesak. negde izven sebe čujem stihove iz zmajeve pesmarice,i pred oči mi izlaze sve one ilustracije i stihovi. čoveče! znala sam tu knjigu napamet...</p><p>ceo ovaj dan je usran.i onaj pre njega,i dan pre tog dana je bio isti ovakav.uff... <span style="font-size: medium"><strong>nebo liči na odmotanu rolnu sivog štofa koja nema kraja...</strong></span></p><p>htela bih nešto da uradim sa sobom...da popravim raspoloženje..da večeras budem nasmejana. ali,ne onako lažno..veštački.. da budem nasmejana u sebi i za sebe..</p><p>ma lažem<span style="font-size: medium">!</span></p><p>hoću da budem nasmejana za njega. ne volim da budem hetjterski raspoložena kad sam sa njim. <strong><span style="font-size: small">volim ga.</span></strong></p><p>...ehh.. pačija škola....</p><p align="left">aaaaaaaaaa!! hoću da radim nešto kreativno-nešto sa glinom, plastelinom, kanapom, papirom...<span style="font-size: medium">blatom!!!</span> ...bilo šta...</p><p>u nekim trenutcima zavidim osobama kojima je ceo dan ispunjen. svi mi kažu da sam budala što jedva čekam da počne fax. šta da radim. ovo nisam ja. ne mogu više da ne radim ništa..</p><p>valjda će ovaj usrani septembar da prođe brzo...</p><p> </p><p><img src="http://farm2.static.flickr.com/1216/1157862728_de1364e265.jpg" border="0" alt="stormy clouds" title="stormy clouds" width="500" height="333" align="absmiddle" /> </p>
http://jovana.blog.rs/blog/jovana/life-is-life/2008/03/26/jos-jedan-tmuran-dan
, 26 2008 17:14:47 +0100crvene starke<p>hoću crvene starke. duboke. crvene. starke.</p><p>i to pricham već dve godine. i nikako da postanu moje. </p><p>kao da me nešto sprečava u mojoj nameri.nije mi jasno. zar one ne bi bile savršene za mene? </p><p>ma, ako treba, uz sve bih ih nosila. i uz onu haljinu sa mature... baš bi mi dobro stajale...</p><p>ali..nikako da ih kupim...nečega se bojim??</p><p>šta ako bude kao u onoj priči "crvene cipelice"??</p><p>šta ako ne budem mogla da ih izujem??</p><p>ako ostanu zalepljena za moja stopala?</p><p>neću da budem kao karina. lakomislena. </p><p>hmmm..a da kupim plave?</p><p>neee..</p><p>to ne bi bilo to...</p><p>nema magije...</p><p>ehh.</p><p>kupiću ih. hoću. zaista. kad-tad. da. biće moje.</p><p>pa makar igrala ceo život...</p><p><img src="http://www.cloggs.co.uk/content/ebiz/cloggs/invt/491/con_allstar_red_l_03.jpg" border="0" alt="allstar" title="allstar" width="379" height="450" align="middle" /> </p><p> </p>
http://jovana.blog.rs/blog/jovana/life-is-life/2008/03/26/crvene-starke
, 26 2008 15:11:26 +0100