Sutra je prvi Svetski dan borbe protiv gojaznosti

menadzerprodaje — Sat, 10 Oct 2015 19:29:05 +0200

Sutra, 11. oktobra će se obeležeti prvi Svetski dan borbe protiv gojaznosti. Pored kardiovaskularnih bolesti i karcinoma gojaznost je na trećem mestu uzroka smrtnosti.

Broj gojaznih ljudi u Evropi trostruko je povećan za dve decenije, a epidemija gojaznosti hara i Srbijom - svaki drugi građanin ima prekomernu težinu.

Naročito zabrinjava to što je među gojaznima u Srbiji sve više mladih između sedam i 19 godina.

- Prema istraživanju iz 2006. godine, skoro jedna petina mladih (18 odsto) bila je umereno gojazna i gojazna što predstavlja značajan porast u odnosu na 2000. godinu. Takođe, zabeležen je pad broja pothranjene dece (6,2 odsto) u odnosu na 2000. godinu (8,4 odsto). Prema ovim podacima, ni redovnost obroka u Srbiji nije bila zadovoljavajuća: najstariji, najsiromašniji i oni koji žive van gradskih naselja redovnije uzimaju obroke od mlađih osoba, osoba boljeg materijalnog stanja i gradskog stanovništva - priča dr Jelena Gudelj-Rakić, specijalista higijene i magistar ishrane.

Gojaznost kod dece posebno je problematična budući da uzrokuje velike probleme sa zdravljem u kasnijim godinama, čak i ako osoba više nije gojazna. Ipak, oko 60 do 85 odsto gojazne dece školskog uzrasta ostane gojazno i u odraslom dobu, što dovodi do ranije i češće pojave hroničnih nezaraznih bolesti (hipertenzija - povišen krvni pritisak, rana ateroskleroza, šećerna bolest tip 2) te endokrinih, ortopedskih i psihosocijalnih poremećaja.

- Udruženost gojaznosti i ovih oboljenja u tako ranom životnom dobu prouzrokuje skraćenje očekivane prosečne dužine života i doprinosi velikom opterećenju bolestima u narednoj generaciji. Kod dece i omladine u Srbiji nisu zastupljeni svi obroci u toku dana koji zadovoljavaju nutritivne preporuke. U Srbiji je 2006. godine 87,3 odsto dece i omladine svakodnevno doručkovalo, a 74,4 odsto je imalo svakodnevno sva tri obroka što predstavlja smanjenje u odnosu na 2000. godinu - kaže Gudelj-Rakić.

Savremen način života koji karakteriše dug radni dan, neredovan unos hrane, kao i unos bar jednog obroka u toku dana van kuće samo su neki od razloga za uvećanu učestalost zdravstvenih problema na bazi nepravilne ishrane.

- Smanjiti unos hrane i povećati potrošnju, to je cilj. Dobitna kombinacija je: umereno, raznovrsno i dovoljno - u ishrani i fizičkoj aktivnosti - kaže lekarka.

Izračunajte svoj indeks telesne mase

Merenjem telesne težine na vagi ne dobijamo pravi podatak o tome da li smo normalno uhranjeni, nedovoljno ili možda prekomerno uhranjeni. Za procenu stepena uhranjenosti koristi se indeks telesne mase (ITM ili BMI engl. skraćenica Body Mass Index) koji se izračunava na sledeći način:
ITM (BMI) = TEŽINA (kg)/ VISINA NA KVADRAT (m2).

Stepen uhranjenosti - kg/m2 - Nivo rizika

Pothranjenost <18,5 Rizik za brojne probleme
Normalna uhranjenost 18,5-24,9 Prosečan rizik
Prekomerna uhranjenost 25-29,9 Povećan
Gojaznost > 30 Visok
I stepen 30-34,9 Umereno visok
II stepen 35-39,9 Značajno visok
III stepen > 40 Izuzetno visok

Saveti za pravilnu ishranu

- Ne preskačite obroke! Pravi rezultati se postižu sa tri glavna obroka i dve užine.

- Izbacite slane i slatke grickalice, beli šećer, gazirane i negazirane sokove, konzerve, gotova jela, sosove i prelive za salate, vegetu, suhomesnate proizvode, punomasne sireve, kajmak, pavlaku, puter, majonez, kečap...
- Jedite pahuljice, integralno brašno i testenine, crni hleb, žitarice u zrnu, mahunarke (pasulj, sočivo, grašak, boranija), pijte biljne čajeve, koristite prirodne biljne začine (bosiljak, mirođija, peršun), razno sveže voće i povrće, posna mesa, mleko i mlečne proizvode sa manjim sadržajem masnoće i spremajte hranu u pravom posudju na pravilan način.

Zepter Menadzer Prodaje

Sutra je prvi Svetski dan borbe protiv gojaznosti