mentor.bg

VOLIM VAS

, 04 2008 21:48:19 +0200

Čekaj me

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat ćemo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svetu...

Konstantin Simonov

...u stvari...ne tražim baš toliko od vas....

dovoljno je ....što ste me danas...pa...rasplakali.....

Treba mi malo vremena....

ali doćiću....

obećavam

Za nekog posebnog

, 22 2008 16:55:02 +0200

Dobrotom si nas osvojila svojom i

Osmehom nam razvedravaš dan.

Mesto je tvoje u našim srcima

A mi smo se, znam, ugnjezdili u tvom.

Ćutati o toj bliskosti?

Ili reći hiljadu reči?

Cvet je jedan dovoljan mislim...

A ti samo i dalje budi tu ...

(Onaj cvet i onaj donosilac nemaju premca)

Poklon za tužnu

, 28 2008 23:36:12 +0200

AKO

Ako mozes da vidis
unisteno delo svoga zivota,
i bez jedne reci da ga ponovo gradis,
ili da bez uzdaha ili protesta,
podneses gubitak onoga sto si dugo tekao;
ako mozes da budes zaljubljen, ali ne i lud od ljubavi,
ako mozes da budes jak, a da ipak ostanes nezan,
da ne mrzis one koji tebe mrze,
a da se ipak boris i branis;
ako mozes da slusas kako tvoje reci
izvrcu nevaljalci, da razdraze glupake,
i da cujes kako luda usta o tebi lazu,
a da sam ne kazes ni jednu laz;
ako mozes da sacuvas dostojanstvo i slavu,
ako mozes da budes skroman,
iako si savetodavac kraljeva,
ako mozes da volis svoje prijatelje kao bracu,
a da ti ni jedan ne bude sve i svja;
ako znas da razmisljas, da posmatras i upoznajes,
a da nikad ne postanes skeptik ni rusilac,
ako znas da sanjaris, a da ti san ne bude gospodar,
da mastas, a da ne budes samo mastar;
ako mozes da budes cvrst, ali nikad divalj,
ako mozes da budes dobar,
ako mozes da budes pametan,
a da nisi cistunac i sitnicar;
ako mozes da zadobijes pobedu posle poraza,
a da te dve varke podjednako primis,
ako mozes da sacuvas hrabrost i glavu,
kad je svi ostali izgube.
Tada ce sreca i pobeda
biti zauvek tvoji poslusni robovi,
i ono sto vise vredi nego slava:
Bices Covek Sine moj!

Radjard Kipling

Meni je ova pesma mnogo značila u životu. Predajem je tebi da ti ulije snagu i mudrost

SREĆAN TI ROĐENDAN

A zašto

, 22 2008 21:03:35 +0200

Zašto se poštenje uvek povlači pred licemerjem?

Bravo majstore

, 16 2008 20:47:31 +0200

Verovatno mnogi od vas znaju ono novinarsko pravilo - nije vest kad pas ujede čoveka nego kad čovek ujede psa. Jednom rečju vest je samo neuobičajan događaj. U tom smislu ovo je svakako vest ili bar - nesvakidašnja minijatura.

Vozim se ja pre neki dan autobusom 25, prilično zamišljena, na onom prvom sedištu do prednjih vrata. Odjednom mi pažnju zaokupi sasvim neuobičajna scena. Baka sa punim cegerima ulazi na vrata a vozač skoči, prihvati joj torbe i pomogne joj da uđe.

Nekoliko stanica dalje, vrlo slična situacija. Vozač je sa osmehom i nekoliko prijateljskih reči pomogao jednoj majci sa detetom i kolicima da siđe sa autobusa.

Gledala sam kako vozi. Nije jurio. Propustio bi ponekad vozilo koje bi se uključivalo iz sporedne ulice.

Nisam izdržala a da ga pri izlasku ne upitam koji je broj telefona za građane. Kada mi ga je izdiktirao zahvalila sam mu se na vožnji i rekla mu da se nadam da na datom telefonu primaju i pohvale.

Eto ljudi. Zar to nije vest?

Broj sam zaista pozvala, izdiktirala na kojoj sam liniji bila i rekla zašto zovem. Tako se zatvorio jedan mali krug pozitivne energije. Eh...kad to samo ne bi bila vest već svakodnevica....

Baladaševiću :)

, 09 2008 18:38:25 +0200

Videh da je Baladaševiću rođendan i taman htedoh da takav dogadjaj dostojno propratim kad mi komp načisto zablokira. Doduše, otprilike u isto vreme sam i ja shvatila da sam takođe zablokirala od umora pa reših da prvo odspavam....

U onim smušenim mislima pred san opet pomislih na našeg dragog blogera. Blizanac...hm..otuda ona tako različita raspoloženja u njegovim postovima...vazdušni znak......dakle sklon promišljanju, filozofiji....ravnica...mala garava...nepopravljivi romantik...hm...možda smo mi na blogu privilegovani...ne verujem da svima pokazuje tu svoju stranu...ali sigurno svi znaju da je šeret i spadalo..ha...ali ako ga dotaknu u osetljivu tačku ume da se naljuti sa onim čuvenim ''ne volem''...primetila sam i kako ume očinski da posavetuje mlađe blogere.....e..u septembru..kad se vidimo...moraću da mu kažem...

..ko zna šta sam to htela da mu kažem. Zaspala sam...i očigledno nisam bila jedina koja ga je i sanjala....

Kod sestre sam u stanu i radim sa sestrićem engleski. Sestra mi kaže da joj dolazi kolega, na kratko, samo nešto da donese.

Kolega sa sobom donosi punu torbu projekata koju on i sestra rasprostiru po dva stola. Jedino što čujem od njihove priče je da projekat treba da bude gotov do septembra i da se to nešto gradi na Zvezdari. Kolega se nervira samo zbog predračuna - sve ostalo je u redu.

Sestra odlazi da skuva kafu a ja iznosim neke kolače koji mi liče na štrudle. Na to kolega kaže ''E, ovako ih pravi i moja mala garava.''

''Verovatno i Domaćica'' odgovaram.

Gleda me iznenađeno, smeška se....

a ja se budim....

Srećan ti rođendan Baladaševiću :)

I hvala ti što si mi došao u san, danas mi je stvarno sve nekako mnogo mirnije :)))

Rani jadi ...

, 07 2008 20:29:31 +0200

Nedavno mi je prišla jedna žena. Zagledala se u mene i pomalo nesigurno izustila: ''Da niste vi možda ili ste se prezivali M...?'' Prezime mog detinjstva. Osetila sam onu specifičnu toplotu oko srca i bolje osmotrila ženu. Poznala sam je po očima gotovo istog trena.....

Već sledećeg trenutka smo se zagrlile. Nekada smo delile istu klupu, znale sve male tajne, šaputale jedna drugoj...a onda su dunuli neki vetrovi....

Čudno kako smo brzo preskočile formalnosti tipa ko si, šta si i gde si sada.

Čudno kako smo i dalje razumele jedna drugu.

A onda mi je ona sa osmehom rekla:''Sećaš li se onog leta kad si nam u Brusu (nastava u prirodi) svako veče pričala priče? Uvek kad bih pomislila na tebe setila bih se toga''

Eh...naravno da sam se sećala tog leta. Stidljiva, povučena devojčica, pomalo nespretna. Nikako nisam uspevala da naučim neku komplikovanu ritmičku vežbu bez koje nisam mogla da učestvujem na završnoj priredbi. Kakva patnja i bol zbog toga. Pamtim to i danas.

A eto, skoro sasvim zaboravih te večeri kad bi svojim drugaricama pred spavanje pričala svoje izmišljene priče...

Čudno kako detinjstvo ponekad bolje pamti jade....

Štafeta

, 24 2008 21:28:15 +0200

Svakog 25. maja radovala sam se jednom rođendanu.

Moja tetka, sestra i ja bi se danima pripremale za to.

Smišljale smo recitaciju, pravile štafetu od crvenog somota i tražile odgovarajuću crvenu mašnu.

25-og maja bi se lepo obukle, uzele štafetu i pretrčale ponosno celu jednu ulicu....

Štafetu bi onda uz prigodni govor predale mojoj nani kojoj je upravo tog dana bio rođendan. Izvele bi zatim samo za nju i ceo recital, a ona bi nas poslužila sokom i kolačima.

Taj dan za mene je zato uvek bio više Dan ljubavi nego Dan mladosti....

Secanje

, 19 2008 15:18:30 +0200

Kao student imala sam raznih profesora ali vecini njih sam se divila. Bili su to ljudi siroke kulture, ogromnog znanja, erudite. Neka od njihovih predavanja su bila pravi estetski dozivljaj. Naravno, bilo je i strasno dosadnih predavanja i jos dosadnijih profesora. Secam se profesorke latinskog (na svu srecu slusala sam ga samo fakultativno – i jedva dobila potpis na kraju semesttra) koja je ‘’plenila’’ svojom strogocom i bila isto toliko teska i precizna koliko i jezik koji je predavala.

S druge strane i van fakulteta je bilo raznog sveta koji sam poznavala ili o njemu slusala. Posebno me je intrigirala zena jednog tatinog kolege. Ne bejah je upoznala ali po pricama mi se cinila kao stvarno, sto bi danas klinci rekli, kao stvarno cool tip. Znala sam o njoj da ima svoje zensko drustvance za preferans (moja omiljena igra), da je resila da rodi dete u cetrdesetoj (pre toga se borila i izborila sa TBC) i da je izuzetno obrazovana.

E pa, jednog dana (taman sam razglabala sa drugaricom preko telefona – internet jos ne bese dostupan) kad dolazi tatin kolega sa svojom zenom. Ulaze u sobu a meni samo sto slusalica nije ispala iz ruku – zena tatinog kolege je ni manje ni vise nego moja profesorka latinskog. Jedva promrmljah pozdrav, a ona me pita ‘’Jel’ se mi to poznajemo odnekle?’’. Poznajemo se, mislim ja, jedva dobih potpis od tebe.

Pricale smo zatim skoro tri sata. Citale smo i volele iste knjige, divile se istim piscima. Bila je duhovita i vesela kao da nikad u zivotu nije morala da se bori sa jednom opakom, podmuklom bolescu. Spremala se za materinstvo sa energijom mlade devojke. Jednom recju – osvojila me za ceo zivot.

Umrla je pre par godina ali ja i danas ponekad pomislim na nju. Pomislim i kako cesto olako procenjujemo ljude oko sebe a da ih zapravo ne poznajemo…..