mentor.bg
http://lilanina.blog.rs/blog/lilanina
<p>''Mozemo se izdici iz neznanja, otkriti da smo pametna, umesna i savrsena stvorenja.''</p>
VOLIM VAS<h3> <span style="font-size: small; color: #008000"> Čekaj me</span></h3><p><span style="font-size: small; color: #008000">Čekaj me, i ja cu doći,<br />samo me čekaj dugo.<br />Čekaj me i kada žute kiše<br />noći ispune tugom.<br />Čekaj me i kada vrućine zapeku,<br />i kada mećava briše,<br />čekaj i kada druge nitko<br />ne bude čekao više.<br />Čekaj i kada čekanje dojadi<br />svakome koji čeka.</span></p><p><span style="font-size: small; color: #008000">Čekaj me, i ja ću sigurno doći.<br />Ne slušaj kad ti kažu<br />kako je vreme da se zaboraviš<br />i da te nade lažu.<br />Nek poveruju i sin i mati<br />da više ne postojim,<br />neka se tako umore čekati<br />i svi drugovi moji,<br />i gorko vino za moju dušu<br />nek piju kod ognjišta.<br />Čekaj i nemoj sesti s njima,<br />i nemoj piti ništa. </span></p><p><span style="font-size: small; color: #008000">Čekaj me, i ja cu sigurno doći,<br />sve smrti me ubit neće.<br />Nek kaže tko me čekao nije<br />Taj je imao sreće!<br />Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,<br />niti će znati drugi<br />da si me spasila ti jedina<br />čekanjem svojim dugim.<br />Nas dvoje samo znat ćemo kako<br />preživjeh vatru kletu -<br />naprosto, ti si čekati znala<br />kao nitko na svetu...</span></p><p><span style="font-size: small; color: #008000">Konstantin Simonov</span></p><p><span style="font-size: small; color: #008000"></span></p><p><span style="font-size: small; color: #008000">...u stvari...ne tražim baš toliko od vas....</span></p><p><span style="font-size: small; color: #008000">dovoljno je ....što ste me danas...pa...rasplakali.....</span></p><p><span style="font-size: small; color: #008000"></span></p><p><span style="font-size: small; color: #008000">Treba mi malo vremena....</span></p><p><span style="font-size: small; color: #008000">ali doćiću....</span></p><p><span style="font-size: small; color: #008000">obećavam</span></p>
http://lilanina.blog.rs/blog/lilanina/secanja/2008/08/04/volim-vas
, 04 2008 21:48:19 +0200Za nekog posebnog<p> </p><p> </p><p><strong><span style="font-size: small; color: #008000"><span style="background-color: #ffffff"><em><span style="font-size: large; color: #ff0000">D</span>obrotom si nas osvojila svojom i</em></span></span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; color: #008000"><span style="background-color: #ffffff"><em><span style="font-size: large; color: #ff0000">O</span>smehom nam razvedravaš dan.</em></span></span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; color: #008000; background-color: #ffffff"><em><span style="font-size: large; color: #ff0000">M</span>esto je tvoje u našim srcima</em></span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; color: #008000; background-color: #ffffff"><em><span style="font-size: large; color: #ff0000">A</span> mi smo se, znam, ugnjezdili u tvom.</em></span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; color: #008000; background-color: #ffffff"><em><span style="font-size: large; color: #ff0000">Ć</span>utati o toj bliskosti?</em></span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; color: #008000; background-color: #ffffff"><em><span style="font-size: large; color: #ff0000">I</span>li reći hiljadu reči?</em></span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; color: #008000; background-color: #ffffff"><em><span style="font-size: large; color: #ff0000">C</span>vet je jedan dovoljan mislim...</em></span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; color: #008000; background-color: #ffffff"><em><span style="font-size: large; color: #ff0000">A</span> ti samo i dalje budi tu ...</em></span></strong></p><p><strong><em><span style="font-size: small; color: #008000"></span></em></strong></p><p><strong><em><span style="font-size: small; color: #008000"></span></em></strong></p><p><strong><span style="font-size: x-small; color: #008000">(Onaj cvet i onaj donosilac nemaju premca)</span></strong></p>
http://lilanina.blog.rs/blog/lilanina/secanja/2008/07/22/za-nekog-posebnog
, 22 2008 16:55:02 +0200Poklon za tužnu<p align="center"><span class="postbody1"><strong><em><span style="font-size: 16pt; color: red; font-family: Verdana">AKO </span></em></strong></span><strong><em><span style="font-size: 16pt; color: red; font-family: Verdana"><br /><br /><span class="postbody1"><span>Ako mozes da vidis </span></span><br /><span class="postbody1"><span>unisteno delo svoga zivota, </span></span><br /><span class="postbody1"><span>i bez jedne reci da ga ponovo gradis, </span></span><br /><span class="postbody1"><span>ili da bez uzdaha ili protesta, </span></span><br /><span class="postbody1"><span>podneses gubitak onoga sto si dugo tekao; </span></span><br /><span class="postbody1"><span>ako mozes da budes zaljubljen, ali ne i lud od ljubavi, </span></span><br /><span class="postbody1"><span>ako mozes da budes jak, a da ipak ostanes nezan, </span></span><br /><span class="postbody1"><span>da ne mrzis one koji tebe mrze, </span></span><br /><span class="postbody1"><span>a da se ipak boris i branis; </span></span><br /><span class="postbody1"><span>ako mozes da slusas kako tvoje reci </span></span><br /><span class="postbody1"><span>izvrcu nevaljalci, da razdraze glupake, </span></span><br /><span class="postbody1"><span>i da cujes kako luda usta o tebi lazu, </span></span><br /><span class="postbody1"><span>a da sam ne kazes ni jednu laz; </span></span><br /><span class="postbody1"><span>ako mozes da sacuvas dostojanstvo i slavu, </span></span><br /><span class="postbody1"><span>ako mozes da budes skroman, </span></span><br /><span class="postbody1"><span>iako si savetodavac kraljeva, </span></span><br /><span class="postbody1"><span>ako mozes da volis svoje prijatelje kao bracu, </span></span><br /><span class="postbody1"><span>a da ti ni jedan ne bude sve i svja; </span></span><br /><span class="postbody1"><span>ako znas da razmisljas, da posmatras i upoznajes, </span></span><br /><span class="postbody1"><span>a da nikad ne postanes skeptik ni rusilac, </span></span><br /><span class="postbody1"><span>ako znas da sanjaris, a da ti san ne bude gospodar, </span></span><br /><span class="postbody1"><span>da mastas, a da ne budes samo mastar; </span></span><br /><span class="postbody1"><span>ako mozes da budes cvrst, ali nikad divalj, </span></span><br /><span class="postbody1"><span>ako mozes da budes dobar, </span></span><br /><span class="postbody1"><span>ako mozes da budes pametan, </span></span><br /><span class="postbody1"><span>a da nisi cistunac i sitnicar; </span></span><br /><span class="postbody1"><span>ako mozes da zadobijes pobedu posle poraza, </span></span><br /><span class="postbody1"><span>a da te dve varke podjednako primis, </span></span><br /><span class="postbody1"><span>ako mozes da sacuvas hrabrost i glavu, </span></span><br /><span class="postbody1"><span>kad je svi ostali izgube. </span></span><br /><span class="postbody1"><span>Tada ce sreca i pobeda </span></span><br /><span class="postbody1"><span>biti zauvek tvoji poslusni robovi, </span></span><br /><span class="postbody1"><span>i ono sto vise vredi nego slava: </span></span><br /><span class="postbody1"><span>Bices Covek Sine moj! </span></span><br /><br /><span class="postbody1"><span>Radjard Kipling</span></span></span></em></strong></p><p align="center"><strong><em><span style="font-size: 16pt; color: red; font-family: Verdana"><span class="postbody1"><span></span></span></span></em></strong></p><p align="center"><strong><em><span style="font-size: 16pt; color: red; font-family: Verdana"><span class="postbody1"><span></span></span></span></em></strong></p><p align="left"><strong><em><span style="font-size: 16pt; color: red; font-family: Verdana"><span class="postbody1"><span>Meni je ova pesma mnogo značila u životu. Predajem je tebi da ti ulije snagu i mudrost </span></span></span></em></strong></p><p align="left"><strong><em><span style="font-size: 16pt; color: red; font-family: Verdana"><span class="postbody1"><span></span></span></span></em></strong></p><p align="left"><strong><em><span style="font-size: 16pt; color: red; font-family: Verdana"><span class="postbody1"><span>SREĆAN TI ROĐENDAN </span></span></span></em></strong></p><strong><em><span style="font-size: 16pt; color: red; font-family: Verdana"><span class="postbody1"><span></span></span></span></em></strong><strong><span style="font-size: 16pt"></span></strong>
http://lilanina.blog.rs/blog/lilanina/secanja/2008/06/28/poklon-za-tuznu
, 28 2008 23:36:12 +0200A zašto<p><span style="color: #008000"><strong>Zašto se poštenje uvek povlači pred licemerjem?</strong></span></p><p> </p><p> </p>
http://lilanina.blog.rs/blog/lilanina/secanja/2008/06/22/a-zasto
, 22 2008 21:03:35 +0200Bravo majstore<p><span style="font-size: small; color: #333300"><em>Verovatno mnogi od vas znaju ono novinarsko pravilo - nije vest kad pas ujede čoveka nego kad čovek ujede psa. Jednom rečju vest je samo neuobičajan događaj. U tom smislu ovo je svakako vest ili bar - nesvakidašnja minijatura.</em></span></p><p><span style="font-size: medium; color: #808000"><strong>Vozim se ja pre neki dan autobusom 25, prilično zamišljena, na onom prvom sedištu do prednjih vrata. Odjednom mi pažnju zaokupi sasvim neuobičajna scena. Baka sa punim cegerima ulazi na vrata a vozač skoči, prihvati joj torbe i pomogne joj da uđe. </strong></span></p><p><strong><span style="font-size: medium; color: #808000">Nekoliko stanica dalje, vrlo slična situacija. Vozač je sa osmehom i nekoliko prijateljskih reči pomogao jednoj majci sa detetom i kolicima da siđe sa autobusa.</span></strong></p><p><strong><span style="font-size: medium; color: #808000">Gledala sam kako vozi. Nije jurio. Propustio bi ponekad vozilo koje bi se uključivalo iz sporedne ulice.</span></strong></p><p> </p><p><span style="font-size: medium; color: #808000"><strong>Nisam izdržala a da ga pri izlasku ne upitam koji je broj telefona za građane. Kada mi ga je izdiktirao zahvalila sam mu se na vožnji i rekla mu da se nadam da na datom telefonu primaju i pohvale.</strong></span></p><p><strong><em><span style="font-size: small; color: #808000">Eto ljudi. Zar to nije vest?</span></em></strong></p><p><strong><em><span style="font-size: small; color: #808000">Broj sam zaista pozvala, izdiktirala na kojoj sam liniji bila i rekla zašto zovem. Tako se zatvorio jedan mali krug pozitivne energije. Eh...kad to samo ne bi bila vest već svakodnevica....</span></em></strong></p>
http://lilanina.blog.rs/blog/lilanina/secanja/2008/06/16/bravo-majstore
, 16 2008 20:47:31 +0200Baladaševiću :)<p><span style="font-size: small; color: #ff9900"><strong><em>Videh da je Baladaševiću rođendan i taman htedoh da takav dogadjaj dostojno propratim kad mi komp načisto zablokira. Doduše, otprilike u isto vreme sam i ja shvatila da sam takođe zablokirala od umora pa reših da prvo odspavam....</em></strong></span></p><p><strong><span style="font-size: small; color: #ff6600">U onim smušenim mislima pred san opet pomislih na našeg dragog blogera. Blizanac...hm..otuda ona tako različita raspoloženja u njegovim postovima...vazdušni znak......dakle sklon promišljanju, filozofiji....ravnica...mala garava...nepopravljivi romantik...hm...možda smo mi na blogu privilegovani...ne verujem da svima pokazuje tu svoju stranu...ali sigurno svi znaju da je šeret i spadalo..ha...ali ako ga dotaknu u osetljivu tačku ume da se naljuti sa onim čuvenim ''ne volem''...primetila sam i kako ume očinski da posavetuje mlađe blogere.....e..u septembru..kad se vidimo...moraću da mu kažem...</span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; color: #ff6600">..ko zna šta sam to htela da mu kažem. Zaspala sam...i očigledno nisam bila jedina koja ga je i sanjala....</span></strong></p><p><span style="color: #ff6600"></span></p><p><span style="font-size: small; color: #993300"><strong>Kod sestre sam u stanu i radim sa sestrićem engleski. Sestra mi kaže da joj dolazi kolega, na kratko, samo nešto da donese.</strong></span></p><p><span style="font-size: small; color: #993300"><strong>Kolega sa sobom donosi punu torbu projekata koju on i sestra rasprostiru po dva stola. Jedino što čujem od njihove priče je da projekat treba da bude gotov do septembra i da se to nešto gradi na Zvezdari. Kolega se nervira samo zbog predračuna - sve ostalo je u redu.</strong></span></p><p><span style="font-size: small; color: #993300"><strong>Sestra odlazi da skuva kafu a ja iznosim neke kolače koji mi liče na štrudle. Na to kolega kaže ''E, ovako ih pravi i moja mala garava.''</strong></span></p><p><strong><span style="font-size: small; color: #993300">''Verovatno i Domaćica'' odgovaram.</span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; color: #993300">Gleda me iznenađeno, smeška se....</span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; color: #993300">a ja se budim....</span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; color: #993300"></span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; color: #993300"></span></strong></p><p><strong><span style="font-size: medium; color: #993300">Srećan ti rođendan Baladaševiću :)</span></strong></p><p><strong><span style="font-size: medium; color: #993300">I hvala ti što si mi došao u san, danas mi je stvarno sve nekako mnogo mirnije :)))</span></strong></p><p><span style="font-size: medium"></span></p>
http://lilanina.blog.rs/blog/lilanina/secanja/2008/06/09/baladasevicu
, 09 2008 18:38:25 +0200Rani jadi ...<p><span style="font-size: small; color: #808000"><strong><em>Nedavno mi je prišla jedna žena. Zagledala se u mene i pomalo nesigurno izustila: ''Da niste vi možda ili ste se prezivali M...?'' Prezime mog detinjstva. Osetila sam onu specifičnu toplotu oko srca i bolje osmotrila ženu. Poznala sam je po očima gotovo istog trena.....</em></strong></span></p><p><span style="font-size: small; color: #808000"><strong><em>Već sledećeg trenutka smo se zagrlile. Nekada smo delile istu klupu, znale sve male tajne, šaputale jedna drugoj...a onda su dunuli neki vetrovi....</em></strong></span></p><p> </p><p><span style="font-size: medium; color: #99cc00"><strong>Čudno kako smo brzo preskočile formalnosti tipa ko si, šta si i gde si sada.</strong></span></p><p><span style="font-size: medium; color: #99cc00"><strong>Čudno kako smo i dalje razumele jedna drugu.</strong></span></p><p><span style="font-size: medium; color: #99cc00"><strong>A onda mi je ona sa osmehom rekla:''Sećaš li se onog leta kad si nam u Brusu (nastava u prirodi) svako veče pričala priče? Uvek kad bih pomislila na tebe setila bih se toga''</strong></span></p><p><span style="font-size: medium; color: #99cc00"><strong>Eh...naravno da sam se sećala tog leta. Stidljiva, povučena devojčica, pomalo nespretna. Nikako nisam uspevala da naučim neku komplikovanu ritmičku vežbu bez koje nisam mogla da učestvujem na završnoj priredbi. Kakva patnja i bol zbog toga. Pamtim to i danas.</strong></span></p><p><span style="font-size: medium; color: #99cc00"><strong>A eto, skoro sasvim zaboravih te večeri kad bi svojim drugaricama pred spavanje pričala svoje izmišljene priče...</strong></span></p><p><span style="font-size: medium; color: #99cc00"><strong>Čudno kako detinjstvo ponekad bolje pamti jade....</strong></span></p>
http://lilanina.blog.rs/blog/lilanina/secanja/2008/06/07/rani-jadi-...
, 07 2008 20:29:31 +0200I bez interneta ....<p><span style="font-size: small; color: #99cc00"><strong><em>Internet spaja ljude. Ponekad se razvije i prava ljubav.Ona na daljinu kad svaka reč mora biti pažljivo napisana, svaka misao dorečena da se slučajno ne bi nešto pogrešno protumačilo. Čita se naravno i između redova, zamišlja se...Ljudi počnu da čeznu za upoznavanjem...</em></strong></span></p><p><span style="font-size: small; color: #99cc00"><strong><em>Eh....kako je moralo biti ljudima dok nisu imali internet....</em></strong></span></p><p><strong><span style="font-size: small; color: #339966">Ovo je priča iz tog doba.....</span></strong></p><p><strong><span style="color: #339966"><span style="font-size: small">Dešava se u Beogradu, tridesetih godina prošlog veka. Ona je mlada, pametna, obrazovana devojka. Međutim, otac se razboleo i više nije mogao da radi. Porodica se našla u krizi. Rešila je da se zaposli. Našla je posao kao teleprinterista u ŽTP-u. Naučila morzeovu azbuku. Sa žarom mladosti se bacila na posao. Nisu joj smetale ni noćne smene, ni stalna gužva, ni napetost. Zapravo, sve češće je sa nekim posebnim nestrpljenjem i iščekivanjem išla na posao. Beše uočila ''rukopis'' nekih službenih poruka u koje bi se uvek umešao i neki pozdrav, par prijateljskih reči... <em>(Iako su morzeova slova uvek ista razlikuje se način na koji ih neko kuca, to je prosto ''rukopis'' te osobe).</em></span></span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; color: #339966">Uskoro je saznala i prezime svog prijatelja iz daljine. Sve češće je mislila na njega. Poruke su bile sve srdačnije. Osmelila se da odgovara na njih. Sve je to kratko..par reči koje putuju žicom, a opet.....</span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; color: #339966">Jednog dana na njeno radno mesto stiže čovek koji je, kako reče, prijatelj njenog kolege iz Kragujevca. Srce joj zakuca brže. I taj kolega je visok, naočit čovek...eh...da je on bar onaj....</span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; color: #339966">Sedoše. Popiše kafu. Reč o ovom, reč o onom. Prijatan razgovor.</span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; color: #339966">Na polasku čovek se nakloni.</span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; color: #339966">''Morao sam da vas upoznam. Ja sam M....''. Malo je i pocrveneo a onda brzo izašao....</span></strong></p><p><strong><span style="font-size: small; color: #339966"></span></strong></p><p><strong><em><span style="font-size: small; color: #339966">Priča se završava tako što se iz te ljubavi rodio moj otac...A ja sam često od moje nane slušala tu priču...</span></em></strong></p><p><strong><em><span style="font-size: small; color: #339966">I naučila morzeovu azbuku....</span></em></strong></p><p><strong><span style="font-size: x-small; color: #339966"></span></strong></p><p> </p><p> </p>
http://lilanina.blog.rs/blog/lilanina/generalna/2008/06/02/i-bez-interneta-....
, 02 2008 21:35:15 +0200Štafeta<p><span style="font-size: small; color: #00ff00">Svakog 25. maja radovala sam se jednom rođendanu.</span></p><p><span style="font-size: small; color: #00ff00">Moja tetka, sestra i ja bi se danima pripremale za to.</span></p><p><span style="font-size: small; color: #00ff00"></span></p><p><span style="font-size: small; color: #00ff00">Smišljale smo recitaciju, pravile štafetu od crvenog somota i tražile odgovarajuću crvenu mašnu.</span></p><p><span style="font-size: small; color: #00ff00">25-og maja bi se lepo obukle, uzele štafetu i pretrčale ponosno celu jednu ulicu....</span></p><p><span style="font-size: small; color: #00ff00"></span></p><p><span style="font-size: small; color: #00ff00"> Štafetu bi onda uz prigodni govor predale mojoj nani kojoj je upravo tog dana bio rođendan. Izvele bi zatim samo za nju i ceo recital, a ona bi nas poslužila sokom i kolačima.</span></p><p><span style="font-size: small; color: #00ff00">Taj dan za mene je zato uvek bio više Dan ljubavi nego Dan mladosti....</span></p>
http://lilanina.blog.rs/blog/lilanina/secanja/2008/05/24/stafeta
, 24 2008 21:28:15 +0200Ništa nas ne sme iznenaditi<p><span style="font-size: x-small; color: #ff0000"><strong>UPOZORENJE: Ovaj tekst nije za strašljive blogere i DMC-ove sa slabim živcima.....</strong></span></p><p> </p><p> </p><p><span style="color: #ff0000"><strong>''Zar ne vidiš da samo taj tvoj blog ne radi''</strong></span> <span style="color: #008000"><strong>dobacuje mi sin nehajano dok uzalud pokušavam da se ulogujem na blog.rs</strong></span></p><p><span style="color: #008000"><strong>Šaljem Pinokiu poruku u nadi da će javiti da kod nje sve radi. Hm...sa logikom se ne treba raspravljati ali eto ipak...</strong></span></p><p><span style="color: #008000"><strong>Odgovor - ne radi ni kod mene.</strong></span></p><p><span style="color: #008000"><strong>Pa dobro. Tehnički problemi. Treba samo sačekati.</strong></span></p><p><span style="color: #008000"><strong>Vreme prolazi....i prolazi...i prolazi...</strong></span></p><p><span style="color: #008000"><strong>Dan...dva...tri...</strong></span></p><p><span style="color: #008000"><strong></strong></span></p><p>Dobro. Dosta! Ovo nije bio san, a (hvala Bogu) ni java - samo pretpostavljena situacija. Šta bi u ovo doba noći čovek ionako mogao pametno da smisli?</p><p><strong><span style="font-size: x-small">Pa ipak malo ste se zamislili dragi moji blogeri, zar ne?</span></strong></p><p> </p><p>Upravo zato moram s vama da podelim problem koji me muči. </p><p>Šta bi trebalo uraditi u ovoj pretpostavljenoj situaciji?</p><p>Imate li neku dobru, efikasnu, upotrebljivu, delotvornu, bilo kakvu - ideju?</p><p>Zamislite da smo ponovo u onim davnim vremenima kad su se održavale vežbe ''Ništa nas ne sme iznenaditi''. Neprijatelj u vidu pada sistema uvek vreba. Smislite rešenje kao da do toga može doći već sutra a blogujte mirno i zadovoljno kao da se neće desiti nikad <img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-wink.gif" border="0" alt="Wink" title="Wink" width="18" height="18" /></p>
http://lilanina.blog.rs/blog/lilanina/generalna/2008/05/23/nista-nas-ne-sme-iznenaditi
, 23 2008 03:47:49 +0200