sreda

voli sebe kao bližnjeg svog

Ovo je veoma važna rečenica. Obrnuto važi samo za sebične narcise, a oni su manjina, znam to, upoznala sam barem duplo više ljudi koji sebe ne vole dovoljno. Ponekad je teško voleti sebe, a trebalo bi, upravo tad kad je u ogledalu gad. I raditi čučnjeve. Obavezno. Onaj ko ne radi čunjeve ne sme da nosi farmerke.

voli sebe kao bližnjeg svog

šta je zapravo bitno

To je dobro pitanje. Ali mora da se postavi na vreme. Pred smrt je glupo pitati se šta je bilo bitno. Izgleda da je samo meni važno to pitanje. Svi ostali koje znam žive kao da nikada neće umreti. E pa sasvim sigurno hoće. Ne kažem da je pametno trošiti vreme na pisanje bloga ni da ću se baš toga sećati kada budem umirala. Ali ja sam se barem zapitala, 50 godina pre nego što planiram da umrem. I znam odgovor.

paučina i prašina

Kad pocnem da primecujem paučinu i prašinu to znači da sam bolesna.

Ide mi na nerve jer ne mogu da ustanem i očistim je. Zabole uvo

zdrave ljude za paučinu. Ali ja neću da budem bolesna i neću da gledam

na tu stranu. Ne zanima me ni bronhitis ni upala pluća, a ni to

što je

kuća u haosu.

Možda ću da smršam od ove dosade. Onda će i sise da mi se istope što nije dobro. Moći ću da ih slikam kao što ih slikaju one pre i posle ugradnje silikona. Samo bi kod mene bilo obrnuto. Zašto niko ne kači slike pre i posle bebe? To bi bilo mnogo poštenije. Generalno sam razočarana srpskim ženama, inteligentne su ali se glupo ponašaju. Zanimljivo je to da su, možda slučajno, najlepše osobe koje sam upoznala ujedno bile i najplemenitije i najskromnije. Neki ljudi su jednostavno divni. Genijalno jednostavni. Nesebični. Ne počinju rečenicu sa JA i umeju da ćute i slušaju. Dosledno. Šteta što ne živimo u istom gradu ili barem državi. Baš mi nedostaju. U ovoj sredini mogu da crknem kao pas od upale pluća, sama, bez čaja i limuna, leđima okrenuta paučini. Ali neću. Kings never die - eminem