http://njeremi.blog.rs/blog/njeremi <p>- Vatra če se ponovo zapaliti, ako samo jedno zrno žara ostane, vatre Bergevirka će ponovo goreti - bile su poslednje reči Grabera, poslednjeg iz Langarmi naroda, gledajući njeno prelepo lice, bledo punačko, sa prodornim sivim očima i rukama kao pamuk. Problem je samo u tome &scaron;to je Inatod u svojim prelepim rukama nosila kosu, a lice joj prekrivala crna koprena, a celo telo crni pla&scaron;t sa kapuljačom.&nbsp;</p><p>Već vekovima ona nosi du&scaron;e naroda donjeg sveta u vatreni podzemni svet. Dolazi tiho, nečujno i samo u trenu vi&scaron;e nisi svoj, već tvoja du&scaron;a počiva na njenim rukama, a prosto telo nestane u pra&scaron;ini. Uvek je tu kad naj manje treba, i čini se da je bolje da je do&scaron;la samo trenutak kasnije, da može jo&scaron; ne&scaron;to da se uradi, jo&scaron; ne&scaron;to da se kaže, ali kao i svaka smrt ona se ne najavljuje, dođe ba&scaron; kada treba.</p><p>Graber ju je pogledao gotovo zaljubljeno u njene kao krv crvene usne i gotovo je zagrlio, nije ni osetio da se njegovo telo stopilo sa mrkom pra&scaron;inom Bergevirskih hodnika, samo se leno prepustio u njene ruke i pogledom pratio put koji ostaje iza njega.</p><p>Zauvek će pamtiti te hodnike i visoke dvorane koje ne sluteći ne napu&scaron;ta zauvek.&nbsp;</p><p>&nbsp;</p> http://njeremi.blog.rs/blog/njeremi/generalna/2015/12/29/povratak-u-bergevirk , 29 2015 16:30:29 +0100 Pismo i ako pišem mogu jedino sebi. Pisma više niko ne prima niti šalje, niti iko mari za to. Brzi tempo i spori metabolizam ne daje nam slobodu ni govora ni mišljenja. Pritajeni u svojim krletkama čekamo da mlađ poleti, a za nas ako bude neka mrvica bude, ako ne, nije ni važno. Ja sam polu invalid, tako me bar vode. Ostao sam bez posla, imam četiri predivne kćeri i suprugu koja je izgleda jedini borac u kući. Spram nje se osećam bespotrebno i jadno. Iako ova zemlja deklarativno pomaže zapošljavanje invalidnih lica, naći posao je kao dobitak na LOTO-u. Nije da se žalim, i nije da mi je svejedno, ali ipak onako, u sebi, osećam da lagano postajem višak i kako bi to neki rekli "neprilagođeni pripadnik zajednice". Tako... to je početak, a možda i kraj, ali će mo se sigurno još čuti i videti. Ako već ništa ne radim, barem o nečemu mogu imati svoje mišljenje. Bi svetlost, i vide Bog da je dobro i to bi dan prvi. http://njeremi.blog.rs/blog/njeremi/generalna/2015/12/03/o-meni , 03 2015 17:11:55 +0100 Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem. http://njeremi.blog.rs/blog/njeremi/generalna/2015/12/03/cestitamo2 , 03 2015 17:09:01 +0100