Sve sto mislim, to i kazem

POVERENJE i/ili ONO, kad neko radi svoj posao iz ljubavi

ludaamala — Sat, 02 Jan 2016 08:50:36 +0100

Evo vam priče, za portale, za novinske članke, za statuse, za sve ono što treba da bude PROČITANO sa uvažavanjem u Srbiji.

Naime, situacija nije ni za hvalu ali nije ni za zaboravljanje, jer u 5h ujutru, od juče popodne, ja ne mogu da spavam. Da, bili smo u poseti sigurnoj kući, kako su supruga i mene sačekale stanarke, mene su već upoznale, pa, sam delimično upoznata sa problemima pojedinih žena. Ali...

DESIO SE PROPUST! Pri iznošenju i raspakivanju paketa koje smo odneli, prilazi jedna od trenutnih stanarki kuće, rukuje se sa Goranom, više nego obična srdačna dobrodošlica, tako je delovalo, pozdravljanje dve osobe koje se već poznaju. Malo mi je bilo čudno ali su mi pažnju odvukle druge ženice ali kada sam čula prvo nju:”Odakle Vi ovde?”, a onda Gorana, “Odakla VI ovde?!”, tek tada mi ništa nije bilo jasno. Sve mi se pojasnilo kada sam videla dečaka, koji je strčao niz stepenice i skočio Goranu u zagrljaj, sa uzvikom:” Jaoooooo, došao mi trener! Treneruuuuuuuuuuu!”

Nismo znali da u klubu imamo dete koje je žrtva porodičnog nasilja! PROPUST! Opet, ALI... Dečak trenira tek dva i po meseca, majka misleći da sam kao menadžerka, ja ta kojoj treba na neki način ukazati na dešavanja u klubu i kako ona sve doživljava, izgovorila je sledeće:” Oni su divni, oni su tako predani deci, onaj mladi trener, njega već deca iz kuće imitiraju, jer im je.......preneo kako je na treningu, on samo o treningu priča i kako se sprema za polaganje, svima nam je ovde pokazao šta je sve naučio i od kada trenira, više nije depresivan, baš mu je dobro došla disciplina i druženje. Moram da Vam ih pohvalim, svi su stvarno divni prema deci...” ŠOK! Gledam, slušam, ne verujem... Međutim, kasnije kroz razgovor, shvatimo da je naglasila da po dete dolazi samo ona. Nije ni to suština priče.

Dečak je sedeo pored Gorana, pa, su imali neke svoje teme za razgovor, ispitivao je koji pojas ima trener, pa koji pojas ima drugi, pa treći trener, sa kojima vežba i na kraju se obratio majci, koja je sedela i pričala sa nama, o sasvim drugim temama, tiho joj je rekao:”Mama, ako tata slučajno dođe na trening, znaš, moj trener će ga prebiti, ne sme više niko da nas dira!”, ženica se nasmejala i prenela šta joj je rekao.

POENTA: Dete, žrtva porodičnog nasilja, ono koje bi, u praksi, trebalo da svakoga prihvata sa dozom “rezerve” vezalo se emotivno za svog trenera i u njemu našlo sigurnost i potporu, a oni, kojima je ukazivana ista emocija i ista pažnja, čak možda i veća posvećenost, godinama, recimo, desi se da prođu ulicom i okrenu glavu. Ovo je samo jasan znak, da dete koje poznaje čoveka i viđa ga tri puta nedeljno, je za kratak vremenski period osetilo ko može, želi i voli da radi sa decom, deca retko greše u odabiru ljudi koje će da poštuju ili vole, naročito u uzrastu od 6, 7, 8, 9, 10, godina. Treneri su “drugi roditelji”, po pravilu, oni pored roditelja, rade na usavršavanju dece ali ne samo za sport kojim se bave, nego za život, uopšteno. I kada bi svaki roditelj radio svoj “posao”, a trener svoj, deca bi bila idealna. Ali eto, ponekada, se nađe, neko ko “bolje zna” od trenera, da li je njegovo dete “talenat, budući šampion i sl.”, jednostavno, ne puste da svako radi svoj posao, jer treneri sigurno ne ulaze u kancelarije roditelja i glume direktore, a roditelji, nekada misle, za ono što sam platio, mogu nekome da skačem po glavi ili da ga degradiram u svakom pogledu.

Ovo je deo jedne jako velike emocije koju ja nosim u sebi od juče i nikako ne mogu da je potisnem u sebi. O ovome, treba da se piše i čita, o tome kako i uz koga nam deca rastu, uz kakve učitelje, trenere, profesore, KO JE TOJ DECI PRIMER...

Moj lični primer: Moj instruktor je mlađi od mene skoro celu deceniju ali on je taj koji zna više od mene o onome što me uči, a to, da, moram da pitam da li smem da popijem vodu(u kojoj mi je skoro uvek razmućen lek bez kojeg ne mogu da živim, na treningu i onda kada znam da ću se onesvestiti, da, upoznat je delimično dobro sa mojim zdravstvenim problemima i da, moram da pitam da li smem do svlačionice po opremu(NORMALNO šta ako se nešto desi ili šta kada bi svi izlazili kako se kome....) ali ne znači ako je mlad ili mlađi od mene da mora da stoji u stavu mirno kada mu se ja obraćam... To što dođu "neki novi klinci" pa se ponašaju kao da su popili svu pamet ovoga sveta, to bih ja poslala kod mame i tate na prevaspitavanje ili doradu. Ne može neki picopevac da mi palamudi šta treba, a šta ne, SLUŠAJ SINKO INSTRUKTORA, platili ti mama i tata da nešto naučiš, ne da se ponašaš kao kabadahija... To što, kada napustimo salu mogu da kažem ili ukažem na neki propust ili da pohvalim, to je van treninga i to je privatno, u sali je on za mene "Bog", da li zbog članarine koju plaćam ja trebam da mu skačem po leđima i da radim šta hoću?!? NE!!! E, TO je GREŠKA kod tzv. sujetnih roditelja, bila sam jedna od takvih, priznajem ali sve to šteti detetu.

Sada govorim o roditeljima, koji imaju loše vizije... Misle da ako je dete jednom pohvaljeno, da treba da bude izolovano od ostalih, ostala mu nisu ni do kolena, treba mu posvetiti pažnju, e, baš... Takvih je bilo par i eno ih sada po ulici lanzaju i prave budale od sebe, jer "vrana vrani oči ne vadi", govorili ili ne sa konkurencijom, roditelj treba da shvati da ako jedan trener IZBACI dete iz kluba, drugi će ga primiti samo da uzme pare ali neće ulagati u njega ili ga uopšte neće primiti, jer će razmišljati:"Čekaj, ako ovome nije bio dobar, šta će meni..."

I na kraju, dođemo do onoga, da žena bez svog krova nad glavom, bez nekog preteranog znanja, žrtva nasilja, poveri svoje dete, slučajno pravoj osobi i bude zadovoljna što joj je dete i bolje u školi i postalo samopouzdanije, naravno uz pomoć i drugih stručnih lica i puna hvale i zadovoljstva priča o tome!

Tako vodimo statistiku za svakoga, svi su isti na početku, priroda sama pravi selekciju

MISIJA USPELA, ostaje mi samo, da kao žena, čestitam svakom muškarcu koji se postavi KAO MUŠKARAC! Malo je danas onih kojima se može verovati...

OD PACIJENTA do BUNTOVNIKA

ludaamala — Sun, 20 Dec 2015 11:53:38 +0100

PO STAROM DOBROM OBIČAJU:čitaj sitna slova, tamo piše ONO NAJVAŽNIJE ili pogledaj okolo, sitna slova su možda čak i na klupama, zidovima...

"Doktorka"(navodnici stavljeni iz razloga, što je ona bruka i sramota za svoju profesiju), sedi, žvaće žvaku, razjapila čeljusti toliko da joj se vide krajnici, u mini suknji ispod mantila, čizme sa štiklom i platformom, kao da odmah posle posla ide na nastup u lokalnu kafanu, čipkani deholte... Elem, verbalno je nasrnula na mene, sve dok sam je fino i kulturno molila, samo da ispiše recepte za pacijenta, koji je otpušten iz KBC, sa dijagnozom miokarditisa i radom srca od 20%(46 godina ima), što sam se ja više "povlačila" ona je bila bezobraznija, onog trenutka, kada sam ja povisila ton i rekla, kako NEMAM NAMERE da kao trenutno zdrava, ali sam pacijent IORS-a sedim u čekaonici sa bolesnim ljudima i čekam pet papirića, da ona odštampa, eto nas u ordinaciji, odmah prozvani, a knjižica pacijenta predata u 14h. Ista ta, nazovimo, doktorka, ne čitajući otpusnu listu, koju je napisao jedan profesor univerziteta, nego je pročitala samo konačni zaključak, na pitanje Gorana:"Jeste li pročitali CELU otpusnu listu?", 'ladno je slagala i rekla "DA!", a kako znamo da laže, pa, postavili smo joj par potpitanja i videli da NEMA POJMA o anamnezi, ispitivanju i bolesti, jer je to pred nama čitala, a imala je 4h dok smo čekali, pauzu ne računam... Dalje, na pitanje, od čega je ONA lečila pacijenta, počela je da prevrće po kartonu i rekla, baš ono što je napisano, "slučajno" u otpusnoj listi, citiram:"Žalio mi se na gušenje i nesvesticu i ja sam mu dala antibiotik, jer je bila obična prehlada u pitanju...", samo što je to bila UPALA PLUĆA, "Dala sam mu upute da snimi grudni koš i on se više nije pojavio!" NORMALNO DA SE NIJE POJAVIO, jer čekajući na snimak, završio je u KBC na odeljenju za kardiovaskularne bolesti, gde su ODMAH ustanovili da mu srčani mišić ne radi kako treba. Kako ona kao, lekar o.p, nije čula stetoskopom, šum na srcu, vodu na plućima, nije videla otečene noge i još niz stvari koje je, isto lekarka o.p, primetila u drugom domu zdravlja, naravno posle privatne intervencije(ŠTA RADE ONI KOJI NEMAJU KOGA DA POZOVU-UMRU)? K

Ime, prezime i praksa koju obavlja lekar sa nevažećim radnim vremenom istaknuto na ulaznim vratima ordinacije

Obaveštenje, koje treba da stoji na vratima, ja, recimo, ne čitam oglasne table ako mi plakat ne "upada u oči", bojom, izgledom i sl...

ako je počela da "cvrkuće" kada sam na njeno pitanje, zašto sam kivna na nju, odgovorila da nisam kivna, da nemam namere da se raspravljam, sve će to zaštitnik pacijenata da reši... E, tada dolazimo do onoga, dok ne pokažeš zube, izvadiš dokumenta potkrepljena dokazima da laže i štiti sebe, krene da se povlači, nema više drskosti, čak je položaj u sedenju promenila... Nisam slikala, gomilu stvari, jer ovo je tek početak, stavljanje naslova na jedno fino poglavlje. DOSTA mi je više, moljakanja i kukanja, što po domovima zdravlja što po klinikama, javašluk i bezobrazluk je isti i na VMA i u ispostavi pomenutog doma zdravlja... Na Rakovici, me na šalteru sačekaju recepti, lekarka, za babu od 83 godine, ČITA otpusnu listu, šalje patronažu(to kako oni funkcionišu, to je već druga stvar ali u svakom žitu ima kukolja), neću više ni, ne 100, 300 ili 500gr čokolade ili kafe da odnesem, nego će čim počnu da se prave Bogovi, što vrlo često rade, odmah da pišem u sve institucije! Prvo za šta se uhvatila je lek koji se plaća, čitavih 3600,oo rsd, a lek je dobijen u bolnici za narednih šest meseci, pa je onda počela, sa onim:"Čekajte da vidim, šta piše ovdeeeeeeeeeeeeeeee, ah, da, dobro, to sam mu napisala..." Vrhunac situacije je da se pacijentu mora vaditi krv na dva dana, a on trenutno ne može da dođe i još dugo neće moći do d.z., pa, će ona "nama da učini" da pošalje patronažu, ŠTA, BRE, DA ČINI? Njemu to sleduje, pa, mu sleduje, da bi PREŽIVEO. Za kraj, slanje kod OFTAMOLOGA, koji radi(e, to sam uspela da slikam i ako je zabranjeno i znam da sam prekršila Zakon ali ljudski život je u pitanju), a oftamolog, radno vreme, stoji na vratima, slike priložene, a na tabli pored, zakačeno otštampano stvarno radno vreme, pa, se prosto pitam, gde je dotična petkom popodne... Neko radi, ne stiže preko nedelje, može samo petkom, recimo, da izađe, a lekar ne radi... E, to su ljudi u službi građana, takvi slični nas j... dva puta nedeljno na VMA, dovezeš im pacijenta, moja "dužnost" je da je smestim čak i u krevet, možda će za par meseci da traže da joj ja prikačim cevčicu za hemodijalizu, verovatno, čekaju da se uhodam, sa prebacivanjem iz kolica(kojih često nema) u krevet, pa, će da me obuče, da prikačim i aparat... E, NEĆE, neće više NIKO na tuđoj muci i nesreći da "zarađuje"(jer za sitne pare, oni bi je smestili iz kolica u krevet ali mi je savetovano da je davanje mita isto krivično delo, tako da ja Zakon neću da kršim, a za dva bolesnika, trenutno, teška u mojoj okolini, osim ako se ne daj Bože pojavi treći ili četvrti, pisaću, ROMANE ako treba(što sam već i uradila na par mesta i dobila uputstva o ponašanju, dakle, INSTITUCIJE rade svoj posao) ja ću samo i dalje da isterujem pravdu, dok ne dođem do ostvarivanja svih prava, koja sleduju bolesnim ljudima... Nema veze da li neko ima 80, 45, 65 ili 35 godina, bolesnik je bolesnik i prema njemu se treba ponašati onako kako su naučili u školi... Svi se divimo obaveštenju koje hara fb, direktorke medicinske škole, e, odatle potiče ponašanje prema pacijentu, lepo je napisala, nešto u smislu:"...obavljaćete ozbiljnu profesiju, vaše oblačenje i ponašanje je ogledalo kakvi ćete sutra biti zdravstveni radnici...!", izgleda da ovi sada nisu imali koga da ih usmeri ili su godine prakse, primanja mita, učinile svoje...

MTS-moj svet-tuđ svet

ludaamala — Sun, 20 Dec 2015 11:33:29 +0100

IRONIJA ZA MEDALJU: isključen internet juče ujutru, okrenem "MOJ MTS BROJ", naravno, razgovor sa operaterom 10,oo din. Kaže operaterka:"Niste platili račun za OKTOBAR!", ja ispred sebe držim račune plaćene u banci za oktobar i novembar(jer iz banke se odmah prikazuje uplata), kaže:" Skenirajte pa nam pošaljite e-mailom!", pitam je "Preko čega da Vam pošaljem, preko goluba pismonoše, kada ste isključili internet?!"(muzika), e, sada ona meni, "Dobro gospođo, evo idite do poslovnice na Banovom brdu!". E, to je bio vrhunac:" Ja da idem do poslovnice, da izlažem sebe trošku i da gubim vreme zato što je neko neagilan? Molim Vas, nemojte da pravimo problem tamo gde ga nema!"(muzika), a ona:" Evo, učinićemo Vam, uključićemo "NA REČ"!"(muzika), ja se složim, računajući, ok, znači znaju, napravili su propust i složim se, a ona me pita :"Znate li kako funkcioniše uključivanje "na reč"?", pitam :"Kako?", kaže:" Pa, doplata je 234,oo din uz sledeći račun!" i ja počnem da se smejem i ne mogu da se obuzdam, još joj se i izvinim, jer stvarno je smešno. "Dobro, MOŽE, 'aj samo uključite!", ona:" Dajte podatke.........Internet će Vam biti uključen u naredna 24h ili pre! Hvala na pozivu!"(a HVALA za trista kinti-ništa...) Ovo "HVALA" je za onih 234,oo din + 10,oo za razgovor, u trenutku mi izvukoše trista dindži iz džepa, NA MOJU REČ...
KO JE OVDE NORMALAN? Ja, operaterka ili ... Ja nisam sigurno, jer, mi je i dalje smešno, da me neko na finjaka, uradi za tako sitne pare ali MOJA REČ vredi 234,oo din. GDE TO IMA? U MTS-tvoj svet
POUKA: SVAKA ŠKOLA SE PLAĆA, a internet, pa, nije prošlo 15 min., je bio ukjučen...
ŠTA REĆI, A NE ZAPLAKATI, OD SMEHA, NARAVNO!

Čestitamo

ludaamala — Sun, 20 Dec 2015 07:18:28 +0100

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.