http://kapijabalkana33.blog.rs/blog/kapijabalkana33 kapijabalkana33 2026-08-18T19:17:11Z http://kapijabalkana33.blog.rs/blog/kapijabalkana33/generalna/2015/12/24/nebo <p><span style="font-size: 10pt; font-family: Verdana, sans-serif">И данас ће ноћ изнемогло лећи у груди оних који нестрпљиво чекају јутро. Осетиће неку тежину и кривиће ветар,а не своју слабост како би требало.</span></p><p><span style="font-size: 10pt; font-family: Verdana, sans-serif">&nbsp;</span><span style="font-size: 10pt; font-family: Verdana, sans-serif">Размишљам,како ли се рађа небо,свакога дана другачије,носећи нове елементе и своју старост... Бојим се,разбиће се у парампарчад и нећемо имати кров над главом. Одлетеће и птице,неће падати ни кише ни снегови. Биће то тужна гологлава кућа на ветрометини свакојаких сила...</span></p><p><span style="font-size: 10pt; font-family: Verdana, sans-serif">&nbsp;</span><span style="font-size: 10pt; font-family: Verdana, sans-serif">Не чувају Срби своје небо.Године пролазе и чекају да се све сравни са земљом. Верују у погрешно јер заборављају исправно,јер им лукаво прекрајају и својатају историју (чији велики део је наше небо,са својом небеском војском).</span></p><p><span style="font-size: 10pt; font-family: Verdana, sans-serif">&nbsp;</span><span style="font-size: 13.3333px; font-family: Verdana, sans-serif">С</span><span style="font-size: 13.3333px; font-family: Verdana, sans-serif">л</span><span style="font-size: 13.3333px; font-family: Verdana, sans-serif">у</span><span style="font-size: 13.3333px; font-family: Verdana, sans-serif">ти</span><span style="font-size: 13.3333px; font-family: Verdana, sans-serif">м</span><span style="font-size: 10pt; font-family: Verdana, sans-serif">,последња су времена,па као у време какве год природне катастрофе,људи покушавају да извуку живу&nbsp;главу негледајући где и како газе (и преко кога газе). Некако сам и ја сурова,осећам да припадам делу те гомиле. Свесна сам прљавштине ,рана,и тако свесна и повређена постајем помало сурова. Очекујем своје парче правде,свој мир и напокон,своју слободу. И морам признати,треба извесна количина храбрости да се прихвати бити слободан у свету који те управо тада заробљава својим правима и обавезама,и који те одгаја својим учењем да ниси пожељан крој и сој као маргиналац.&nbsp;</span></p><p><span style="font-size: 10pt; font-family: Verdana, sans-serif">&nbsp;</span><span style="font-size: 10pt; font-family: Verdana, sans-serif">Одбијам да поверујем обећањима у која нас уљуљкују политика,нови светски поредак. Ипак,подсећа ме на то колико смо неспособни и ретки да чинимо оно што је исправно,што је смело. Почињем од себе...Како се празно и напето осећа обманута целокупна личност човека...</span></p><p><span style="font-size: 10pt; font-family: Verdana, sans-serif">Желим,силно желим,да се поврате разум и правда. Саосећајност. Добра дела. Песме које маме осмехе и сузе. Од којих се у дубини душе гине јер проживљаваш старо штедећи ново.И тако живиш хиљаду година...</span></p><p><span style="font-size: 10pt; font-family: Verdana, sans-serif">Док небо не одлучи да је ипак крај.</span></p><p>&nbsp;</p><p class="MsoNormal">&nbsp;<img src="https://encrypted-tbn3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcTw7BBRm2uJ0CHvzqgDgv6mBXniV7RqXGRv40IAlxJhhRzFd-4i" border="0" title="undefined" width="350" height="280" /></p> Генерална 2015-12-24T00:32:20Z kapijabalkana33