http://lightica.blog.rs/blog/lightica <span style="font-size: small; background-color: #ccffcc">Ako pogledamo malo bolje oko sebe, shvatimo koliko ustvari nismo svoji. Koliko sa nama uvek upravljaju drugi ljudi, uređaji. Koliko se god borimo da budemo originalni uvek ćemo naći nekoga sličnog sebi. Dok ležim i pi&scaron;em ovaj tekst shvatam tu prolaznost života, počinjem da osećam monotoniju. Iako postoje trenuci koji obećavaju da će izbrisati tu monotoniju to je samo trenutno. Na primer kada radimo ono &scaron;to volimo u tom trenutku smo srećni, taj trenutak trebamo da iskoristimo najvi&scaron;e &scaron;to možemo, jer ipak, posle tog trenutka nastavlja se život. Poenta je da živimo za trenutke i da ih stvaramo &scaron;to vi&scaron;e, i pamtimo uvek neke od njih. Ponekad osetimo da nismo u koloseku. Evo jedne priče koja to dokazuje. Odlučila sam da izađem na jedno mesto na koje inače nisam izlazila, i sad u redu, tu su ljudi koje poznajem. Ali čekaj malo ti ljudi su se pretvarili u ne&scaron;to &scaron;to ne poznajem. Odjednom su se stopili sa masom polovnih mozgova kojima su vredne stvari u životu sat na ruci, skupo piće, skupe cigarete. Dok sve to posmatram vidim jednu devojku sa strane koja je sasvim normalna, nije ,,napadna&quot;, čak i lepa, pije vino, ume da se pona&scaron;a. Pomislih ,,pa ovde ipak ima jo&scaron; neko normalan&quot;, ali onda je usledio &scaron;ok. Njoj je pri&scaron;ao mu&scaron;karac bar 30 godina stariji, dalje ne moram ni da pi&scaron;em. Onda sam se zapitala gde sam ja? Za&scaron;to uporno poku&scaron;avam da pronađem sebe, a ne mogu nikako. Za&scaron;to je sve tako polovno, za&scaron;to se u dana&scaron;njem svetu kupuje? Posle nekog vremena prona&scaron;la sam se, ali o tome kasnije.. :)&nbsp;</span> http://lightica.blog.rs/blog/lightica/generalna/2016/01/18/sivo-crveni-svet , 18 2016 14:39:09 +0100 <div style="text-align: left"><span style="background-color: #ccffcc">Ponekad nedostaje list da bi se napisala cela knjiga. Nedostaje deo da se sklopi slagalica, to je život. Svi znamo taj period kada pronalazimo sebe, kada se menjamo prelazimo iz jedne osobe u&nbsp;</span><span style="background-color: #ccffcc">drugu. Nekada davno živela sam za sport, druženja, ali to je nekako bilo ono &scaron;to mi je i bilo najpristupacnije. Vremenom, upoznamo nove ljude, one prave ili ne. One lo&scaron;e ili dobre, vremenom shvatimo. Kada sam upoznala one ,,lo&scaron;e&quot; ljude, one ljude koji žive samo od danas do sutra, kojima ni&scaron;ta nije sveto. Tim ljudima je osnova života provod. Polako ulazila sam u taj svet i analizirala pojedine situacije. Prilagodavanje mi je uvek bila jaca strana. Onda se zapitam za&scaron;to sam ja tu, da li ja pripadam tim ljudima. I shvatim, ti ljudi nisud eo mene, ja nisma deo njih. Poku&scaron;ala sam da se vratim na staro ali te&scaron;ko je izaci iz zacaranog kruga laži i manipulisanja, te&scaron;ko je da se vrati&scaron;. Ali nikada se nisam kajala, jer sve je to za mene bilo jedno novo iskustvo. I verovatno ne bi znala da se nisam opekla, jer koja je svrha života ako ne rizikujemo da razumemo i druge svetove? Svako ima svoju pricu, zar ne? Iz koje si ti?</span></div><div style="text-align: left">&nbsp;&nbsp;</div><div><img src="https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xfl1/v/t34.0-0/p206x206/12571091_985549994849301_1892686602_n.jpg?oh=501f46ccc1320850828baa14e98f91f3&amp;oe=569BDA6E" border="0" alt="undefined" title="undefined" width="200" height="200" /></div><div style="text-align: left">&nbsp;</div> http://lightica.blog.rs/blog/lightica/generalna/2016/01/15/padam-na-vrh , 15 2016 22:43:12 +0100