суд части

ријалити програми

Много пута сам чуо и прочитао за најновији ријалити "Парови" (2015) да су дно дна,али лично се не слажем у потпуности с тим.
Тешко је то такмичење,у кући је ситација гора него у затвору или лудници.
Ко год да победи,тешко су то зарађене паре.
Можда је њихово учествовање у ријалитију за људе покрај малих екрана виртуелни живот,за учеснике је то и те како реалан живот.
Као и у стварности ту има много глуме,лицемерја али и тактика како би се дошло до одређене своте новца.
Медијске куће које организују овакве програме имају велику корист и они су можда и највећи манипулатори.
Прекрајају гласове,сами не поштују правила која су сами поставили , имају двоструке аршине кад је у питању кажњавање или награђивање такмичара.
Дакле све су гадости дозвољене али је такође дозвољено да човек буде искрен и нормалан.
Гледаоцима се очигледно допада продавање магле,изигравање финоће превејаних превараната а за поштене људе у тим програмима нема пуно места ,јер и они коју уђу ,гледаоци их веома брзо избаце,јер су им најчешће незанимљиви.
Толику количину патетике,лажи,претварања је и превише али шта рећи у држави где се тешко изговара реч "извините".
Ако ову емисију посматрамо са неке друге стране ово су људи не више покварени од многих наших државника,политичара,корумпираног судства,здравства и осталих државних институција.
Нису лошији ни од шалтеруша (фали ти један папир),надрнданих комуналних полицајаца и осталих државних или приватних утеривача дугова.
Држава у којој се не кажњава естрадна проституција, већ се и организује преко највиших органа,добијају се одређене дозволе за рад у земљи и иностранству.
Пара врти где бургија неће,бујни,размажени,саможиви успевају да се одрже у кући и чему толика згражавања,па ти људи ни у реалном животу нису ништа другачији.
Лицемерно би било да један ријалити фаворизујемо а неке друге сатанизујемо.
Постоји читава палета програма ове врсте : Летећи старт,Велики Брат,Мењам жену,Тренутак истине,48 сати свадба,Проводаџија итд.
Постоји и много квизова у којима људи учествују и јавно показују своје знање у циљу зараде новца,по мени најбезболнија варијанта.
Само још не постоји шоу "48 сати сахрана".
За сахране су задужени политичари и тајкуни заједно у спрези са свим осталим високо одговорним државним институцијама.
Па они као и такмичари у оваквим програмима краду пред камерама и нико им ништа не може.
Ко би иначе поштено зарађен новац бацао на смс поруке.
Што се физичког контакта тиче,ни у влади није дозвољен али се ипак дешавају поливања водом,вређање,пљувања,туче.
И у нормалном животу су људи изложени неправдама,одбацивањима,шиканирању,и ван куће има лицемера,вулгарних ,безобразних и безобзирних људи...
Што се мог упоређења са затвором тиче,у затвору увек постоји неки потплаћени полицајац који дотури,паклу цигарета,новости од куће,дрогу или алкохол ,и остале потрепштине.
У затвору чувари затварају очи у неким догађајима.
Што би ово обезбеђење у ријалитију било поштеније од полиције.
Не би ме зачудило да такмичари крену да се шибају песницама,касније у неком ријалитију нападаће једни друге ножевима ,с тенденцијом да им се у програм прокријумчари и ватрено оружје.
Чисто сумњам да су у кући такмичари скроз необавештени као Коштуница шта се ради код њихових кућа или о новинским натписима,рејтизима итд.
Новости им вероватно доносе пријатељи музичари из оркестара,певачи и певачице,фризери,као и други специјални гости.
Свако некога познаје и ако у затвору може да се унесе дрога затвореницима,поред толиких стража,зашто то не би могло да се деси у ријалитију.
Нису ови такмичари најгора ствар на свету у држави у којој убице и лопови шетају слободно улицама.
Свет у коме се сваки покушај да водиш нормалан живот карактерише као асоцијалност.
Свет у коме не можеш да се опустиш ако ниси на неком алкохолу или ако не упражњаваш дрогу.
Свет у коме девојка која пише књигу а у 5 минута 17,5 пута изговара "чак штавише".
Настраност,хомосексуалност која наилази на одобравање као морална норма.
Промоција колективне шизофреније,наглих промена расположења,раздражљивос,које често уздрмају и психички најјаче особе.
Игре са тудим осећањима, ни у једном моменту осећај одговорности за то.
Све је ово заступљено у реалном животу,само што је у ријалитијима много транспарентније за разлику од људи који не желе да се појављују у јавности.
Многе су ситуације много сличне са поступцима у реалном животу,али ово није нормалан живот.
Ови људи су добровољни заморчићи,који су сами пристали на то у нади да се постану познати,да покушају да се експонирају у јавном животу, како би зарадили нешто већу суму новца,такозвани - 'лебац без мотике...
Можда је то и део безобразлука који носе у себи али могуће да и неки покушавају да се реше својих страхова и комплекса али мислим ако и то раде да то не раде где то требају ни на начин на који би требали.

Моји разлози зашто не осуђујем овакве пројекте
Ја сам православнои верник а у нашој вери нема места осуђивању.
Може нешто да ми се допадне или не и по својој савести могу да то прокоментришем.
Гледао сам део првог серијала Великог Брата.
Лично све то ми се није много допало али ето десило се да сам с времена на време одгледао коју емисију.
До пре пар дана уопште нисам гледао друге ријалитије и сад одгледах неколико емисија из овог најновијег ријалитија у Србији.
Јавно бламирање,свађе,оговарања,дволичност,подсмех,омаловажавање других.
Питање је да ли би верујући људи пристали да учествују у такмичењу овог типа.
Не верујем да би људи који добро познају своју веру ушли у кућу у којој не знају ни кад је петак а кад светак.
Православном свету би недостајао пост и причест.
Вероватно да би и верујућим људима других вероисповести недостајао део њихових верских обреда.
Ова држава у којој је православље легитимна вероисповест и где се људи највећим делом изјашњавају као православни Срби а када их питаш да ли су крштени многи кажу : "не знам".
Зато није ни чудо што има људи који пред очима публике (људи који прате ријалити) лажу,па и сами верују у своје лажи,губећи сваки осећај за реалност.
Манипулација заузима велики део на оваквим јавним такмичејима.
Мало је ту племенитог и спортског духа,мада су и ови последње наведени данас веома укаљане части.
И у спорт се одавно увукле прљаве работе откад су велике цифре у игри,тј откад је спорт професионализован и комерцијализован.
Много је лоше кад учесници ријалитија покушавају да буду нешто друго,оно што нису, па се погубе у простору и времену.
Многи се понашају као да се не подразумева да се после тог шоуа морају вратити у реалан живот.
Много је стресних ситуација,конфликата,неслагања карактера.
Превише вулгарности,промовисања лажних моралних норми,као што су хомосексуалност,упражњавање пластичне хирургије,као и пласирање многих других такође погрешних стандарда.

Ако икога интересује моје мишљење,то је да и доктор и психијатар и кардиолог и полицајац и инжењер и комерцијалиста и Курта и Мурта чак и најсветији људи имају своју борбу са својом негативном страном а и тежњу ка умножавају својих врлина у скромности.
Тешко је живети без Бога,колико тражимо Свевишњег и од Свемогућег,толико и добијамо.
Ови људи су одабрали да буду експериментални кунићи али ништа већи од деце која примају вакцине,које могу да их доведу до аутизма,болесника на којима се испробавају неки нови лекови и нови оперативни захвати.
Нови експерименти који иду у етар преко тв сигнала,те је многима доступно за гледање.
Занимљива је та повезаност између такмичара и гледалаца.
Жртве су са обе стране али ове жртве нису посвећене Богу и то је велика жалост.
Учесници ријалитија су жртвовали спавање у свом дому у свом кревету,а највише у оваквим ријалити програмима жртвују своју приватност.
Неко од њих и добије награду али то је нешто мања вероватноћа од добијања на Лотоу.
Убоги гледаоци жртвују своје драгоцено време а не добијају ништа опипљиво.
Ма како се дефинисао профил људи који прате ријалити,не бих ни них осуђивао,као ни такмичаре.
Свако може да одабере да ли ће да буде ученик или гледалац ријалитија,као што може и да одабере да не буде део тога.
То је њихово право,као што је много људи отишло у мање или веће градове или чак ван своје државе у борби за "бољим животом".
И међу таквима постоје људи који су се обогатили али већина се бори за живот као и ми у Србији,само што су можда лепша светла великих градова,а вероватно се тренутно опуштеније живи,него код нас код куће.
Нећу да улазим у причу да ли је уопште могуће обогатити се на поштен начин.

Измишљени страх да овакве емисије могу лоше да утичу на децу
О деци која гледају овакве програме,па они познају све ове ниске ударце,прљавштине и све лоше стране живота.
Многе вулгарности и неправде могу да виде у многобројним филмовима,игрицама,на улици у школи али и код својих кућа.
Немојте да се плашите за децу толико,јер се не износи живот из ријалитија напоље већ се реалан живот у такмичење уноси из вана.
У сваком деца гледаоци ријалитија могу да буду само деца чији родитељи то гледају пред њима ,то јест деца родитеља који одобравају гледање овог типа тв емисија.
Овакве програме гледа и старо и младо,али је сигурно да много људи нити имају времена нити желе да га троше ако га имају на овакав тип тв програма.
Многи би волели да гледају емисије у којима се приказује свестраност а не настраност такмичара,зато сам и написао раније да има много љубитеља квизова.

Одрасли смо људи и будимо свесни да свако одговара за своје поступке
Можда овакви програми нису лоши за преиспитивање себе.
Не треба омаловажавати ничије поступке,не осуђивати првенствено из хришћанских разлога али и због себичности јер смо и сами много острашћени,пуни предрасуда,мана,грешака.
Не бих волео да ово моје писање не увреди неке људе који се не слажу са мнон и који не желе да се поистовете са учесницима у оваквим ријалитијима.
Треба човек имати јак и велики желудац да прогута сва ова ријалити сТања.
Мене лично ових пар епизода које сам одгледао у ријалитију "Парови", подсећају на то колико сам ја агресиван.
Не не бих умео да глумим добрицу и када би ми се неко мушко унело у лице откинуо бих му нос а ако би то било крештаво женско задавио бих је голим рукама.
Значи ово њихово чувено како ти према мени - тако ја према теби,заменио бих својим,немој ти мене да малтретираш психички - ја тебе нећу физички.
Праг толеранције ми је на незавидном нивоу.
Кад мало размислим ни ниски ударци ми нису страни а имам ген и за вулгарности.
Што се оговарања тиче,вероватно бих био главни балавко.
Сигурно бих тамо био омражени партибрејкер.
Вероватно да бих се понашао природно,брисао слине рукавом,прдео,смрдео,подригивао дирекно у камере.
Мало ли је мојих недостатака,које бих требао да коригујем у свом животу.
Много имам својих грехова са којима морам да се изборим,много је људи које требам да испопштујем самом чињеницом да постоје,па и много послова које морам да обавим.
Много хвале Богу требам да узнесем али сам одвојио мало времена да напишем,зашто мислим да овакви ријалити програми,не би требали да се гледају.
Још кад бих нашао лектора да граматички среди ове моје разбацане мисли,па да се овако неписмен,похвалим својим мудрописанијем...

written by Saša Dimitrijević

јануар 2016

"Не волим јануар",пева наш велики кантаутор Ђорђе Балашевић,па покушавам да докучим зашто народ у Србији поприлично саосећа са њим.

Ту су нам били празнични дани,још да смо сви умели да им се обрадујемо.

Прост и скроман народ је богоугодно славио Славу Рождества Христа,Радости над радостима.

Остаје да се надамо да ће нам Бог бити у помоћи и ове године,али ни Свевишњи не помаже онима који не покушавају сами себи помоћи.

Званична година нам је лепо почела,са снежним падавинама на трговима на којима су се смрзавали грађани жељни хлеба и игара.

Ми на селу нисмо жељни ни хлеба ни игара јер су нам такве могућности.

Хлеб производимо а за игру нам није потребан концерт било које народне или забавне музико-уметничке величине,који за Новогодишњи дочек коштају градске власти од неколико десетина до неколико стотина хиљада евра.

Казах паде нам снег,неко би рекао,ех да је среће па да падне и влада да не буду само деца радосна.

Мала смо држава али нам спорт и наука иду од руке тако да смо се ових дана радовали и успесима на такмичарском плану.

Неко је написао афоризам : "Ни фудбалери нас нису разочарали ове године",нормално кад нису одиграли ниједну утакмицу.

И тако док смо још у еуфорији још једне од победа нашег ватерпола разочарава истина да нам се смеше нови избори,који ће додатно осиромашити већ довољно огољену државну касу а све то због сујете, хира и бахатости људи из власти.

Све ће већи проблем бити и како проследити мигранте на њихова крајња одредиишта.

Пси лају а каравани пролазе.

И тако док је у Србији стање средње жалосно,на Западу ништа ново а на Истоку је све по старом.

Уједињена Европа која иначе "нема границе",затвара границе због мигрантске кризе.

Ко год вам каже да споразум о слободном кретању није угрожен,слободно му реците да лаже.

Све ми се чини да ће да ће "Шенгенски споразум" стопирати караване и да ће каравани постати кампови (вероватно овде на брдовитом Балкану) а плашим се да ће пси постати пси рата.

Знам Библијски је: "Ко тебе каменом,ти њега хлебом",само се плашим да ће нам понестати хлеба да се бранимо.Више нам приличи она народна:"Храни куче да те уједе."

Кад ђаволу покажеш крст он бежи главом без обзира,а ови кидишу на крст као маче на џигерицу.

Многи од нас не би волели да мигранти пусте корене код нас и почну чинити све оне проблеме које приређују у Европским државама,које не смеју у јавност ни да изнесу какве им све гадости причињавају екстремни исламски фундаменталисти.

Не знам само да ли изговарају "Аллаху Акбар" док силију младе девојке у Немачкој,Шведској,Британији...

Ово моје мудренописаније не би требало да увреди било кога са власти,није ширење верске и расне мржње,не позива ни на какав вид насиља.

Много тога можете и прочитати из новинских чланака а имате и интернет,па погледајте,постоје видео снимци.

Ово је реално чињенично стање и требало би да нам буде наук шта нам је радити,како би превазишли већ најављену нову велику светску кризу.

Лепо би било да се што више приближимо браћи Русима којима још много година никаква криза неће моћи ништа.

И овако са Запада стално долазе гласови да Србија никада неће бити примљена у Европу јер и неке чланице Европске заједнице планирају да изађу из исте.

Сад ако нисте паметни...

written by Saša Dimitrijević