Онима који остају

, 23 2016 20:28:39 +0100

Већ мјесецима једна од главних тема у медијима али и међу народом су избјеглице, ријека људи која је кренула у велику сеобу из ратом захваћеног региона Средњег истока. Знам да многи негодују због тога, сумњају у стварне разлоге тих сеоба али свако ко и мало познаје прилике које су довеле до Арапског прољећа мора имати разумјевање за те људе.

Прије само десет година Сирија је била једна од најразвијенијих земаља регије. Пољопривреда је била главна извозна грана привреде, поред тога у градовима се развијала трговина и лака индустрија, покренути су били и многи пројекти из области експлоатације фосилних горива. Међутим, неколико година незабиљежених суша све је промјенило. Пољопривреда , некада покретач привредног развоја Сирије била је доведена до уништења. Осиромашени сељаци почели су да се сливају у градове, мањак разумјевања државе уз вишак страног уплитања ускоро је од њих створио критичну масу. Та маса је запалила ватру грађанског рата који траје већ 5 година и нема назнака скоријег ријешења сукоба. У рату, без хране и воде, окружени пустињом, многи су да би сачували сопствени и живот њихових породица били спремни да се ухвате за сваку пружену сламку спаса, самим тим, сеоба у Европу појавила се као логично рјешење. Многи ће поставити питање зашто поново прича о Сирији, све је то већ познато, кога још то интересује к'о да ми немамо својих проблема?

Ово је прича и о Србији! И одавде бјеже ријеке људи, младих, они нису тема медија. Није популарно о томе говорити и писати. Земља коју је у последњих двадесет година напустило око милион и пет стотина хиљада младог, радно способног становништва мора да постави себи питање ЗАШТО, како је кренуло све наопако? Одговоре на ово питање треба да дамо заједно. Одговор је важан како у будућности не би поновили грешке наших старих. Треба да поставимо темеље да МИ, али и они што долазе за нама врате овој земљи оно нешто због чега се овде ишло у живот и у смрт са пјесмом.

Наставиће се...

Барјак

Онима који остају