Ja u zemlji čuda
http://sanjalice.blog.rs/blog/sanjalice
sanjalice2026-05-14T23:30:19ZPriča o čarobnjaku
http://sanjalice.blog.rs/blog/sanjalice/generalna/2010/07/13/prica-o-carobnjaku
<p> Sve je počelo bezazleno. Mašina za sudove je promenila zvuk.</p><p> U mojoj Zemlji čuda najnormalnija stvar je da donesete neki nov aparat iz radnje i zaključite da ne radi. Na primer mašinu za veš. Ono što možete da proverite u radnji, kod kuće radi koji dan, pa stane. Onda nas najviše na svetu obraduje ako nam to odmah zamene, znate, onda izbegnete servis, majstore i druge draži koje to povlači za sobom. Prosto vam dođe da izljubite velikodušnog prodavca, produženu ruku svog velikodušnog gazde.</p><p> Pravu čaroliju ćete doživeti ako se to desi dan dva po isteku garancije koju naravno kao i u svakoj iole uređenoj zemlji dobijete. Tu garanciju vam uvek lepo i uredno napisanu i potpisanu i overenu pečatom uruče pri kupovini aparata. Prosto ste ponosni na nju. Dođe vam kao neka diploma, prosto priznanje za uložen trud u sakupljanju novca, tabananju od radnje do radnje i konačnom odabiru aparata. </p><p> Najfascinantnije u celoj priči je kako pogode datum. Mislim da sede neki stručnjaci i zarađuju svoj lični dohodak proračunavajući vreme uspešnog rada svojih proizvoda. Svaka im čast. Ne znam samo kako se niko nije setio da nekoga od njih predloži za Nobelovu nagradu.</p><p> Da bih izbegla kupovinu jednog tako kvalitetnog uređaja rešim ja ipak da pozovem majstora da pogleda mašinu za sudove. Navršila jadna četvrt veka i naravno klonula. Dođoše druga dva stručnjaka iz neke druge priče, pogledaše i zaključiše da nemam računa da popravljam. Počeše da me more najcrnje misli. Od finansija do onog tabananja.</p><p> E tu na scenu iskoči moj hipnotizer, muž, i reši da uzme stvar u svoje ruke. K'o sve računajući ne može da napravi ništa gore nego što jeste. Opremljen alatom svake vrste krene u akciju. Pronađe kvar, razmontira motor, kupi dva inače jeftina dela i jutros ga zateknem u njegovoj šnajderskoj radnji kako ga sklapa. Potvrdi čovek svoj talenat dok si rek'o piksla. Ništa lakše, motor na našoj mašini radi po principu motora nekadašnjih gramofona.</p><p> Padoše u vodu moje crne misli i ulepša mi se divan sunčan dan. Sad ako je neka baba uvrebala mog majstora kako popravlja motor to i neće biti loše, ali samo da ga ne uvreba neka inspekcija što obavlja delatnost za koju nije registrovan.</p><p> Ova priča neka bude oda mom hipnotizeru čarobnjaku, ne mogu da smišljam besplatan savet.</p><p> U zdravlje! </p>Generalna2010-07-13T12:49:34Zsanjalice"Moji su drugovi...
http://sanjalice.blog.rs/blog/sanjalice/generalna/2010/06/30/moji-su-drugovi...
<p> Naravno,.. " biseri rasuti po celom svetu", kako kaze pesma, " a ja sam selica, pa ih po nekad sretnem u letu"... E tu nastaje problem, gde počinje ovaj let. Pesma me pogodi svaki put kad je čujem i razgali mi dušu, al' brate, ja slabo putujem, a o letenju, mislim avionom, da i ne govorim.</p><p> Sve drugo se uklapa, imam ih stvarno svuda, čujemo se, dopisujemo, vidjamo kad oni dodju, zovu me u goste, a ja ni makac. Život me skoptisao u ovoj mojoj Zemlji čuda i samo tumaram u lokalu, najdalje do prestonice. Uglavnom tamo gde pasoš ne traže. </p><p> Ali,ne dajte se prevariti ovom mojom pričom. Skoro sam čula da su o meni pričali u Danskoj. Hej, nisam mogla da verujem. I tako, čestitaju rođjendan, banu mi na vrata ne najavljeni, sretnemo se kod zajedničkih prijatelja, najave se pa pažljivo planiram kako da provedemo vreme i tako. Ali da krenem ja, nikako. Sedim tako povremeno, pa nesto razmišljam. Pa i koji ću đavo negde da idem. Da me deru na aerodromu, da rizikujem, kakav sam maler, treba da prorade još neki vulkani, malo li je ovaj što već zajebava. </p><p> Oni i onako pričaju o meni, a to je znak da me nose u srcu. Ne pravimo trošak a zajedno smo. Tako sam vam ja istovremeno u Danskoj, Madridu, Švajcarskoj, Americi, Novom Zenlandu, Puli, Oslu, na Blogu.rs. Da da lepo ste pročitali. Šta se čudite, pa valjda smo i mi blogeri svet. Svet je i onako veliko selo. </p><p> Naravno da vas neću ostaviti bez besplatnog saveta. Putujte dragi moji, u srcima vaših drugova i obiđjite ceo svet.Karta je pozitivna energija i ljubav, osvežava a ne goji.</p><p> U zdravlje! </p>Generalna2010-06-30T10:26:34ZsanjalicePosveta
http://sanjalice.blog.rs/blog/sanjalice/generalna/2010/06/27/posveta
<p> Sada ću kao jedna nadasve skromna žena da vam se, dragi moji čitaoci, pohvalim nečim. Skoro sam napunila 128 godina i tim povodom primila više iskrenih čestitki i naravno poklona od mnogobrojnih obožavalaca iz familije a i šire.</p><p> Jedan od njih, ima izezetnu vrednost za mene. Dobila sam ga od moje kumaseke. To je rodbinska veza koju smo nas dve patentirale i sada koristim priliku da promovišem taj naš patent. Elem, poklon je knjiga, ali ta knjiga sadrži posvetu. Inače se zove Igra andjela pisca Karlosa Ruisa Safona. Posveta je sledeća :</p><p> Oni se kupaju u tvojoj kafi </p><p> baš kad ti na vrata</p><p> pokuca neko drag.</p><p> </p><p> Oni sede na oblaku</p><p> koji će da polije</p><p> tvoju bastu.</p><p> </p><p> Oni te vode za ruku</p><p> iza ugla,gde ćeš da sretneš</p><p> ljubav svog života.</p><p> </p><p> Oni ti ne daju da spavaš u noći</p><p> u kojoj treba</p><p> nešto divno da se desi.</p><p> </p><p> Oni su andjeli.</p><p> I oni se samo igraju</p><p> jer je igra dar bogova</p><p> i zove se život.</p><p> </p><p> Igraj se i ti s njima.</p><p> Srećan rodjendan!</p><p> Mojoj dragoj kuma seki</p><p> Samo da znate da moja kumaseka inače ne piše pesme, mislim ne piše ništa, uopšte se ne bavi ničim sličnim. Kaze da joj je pesma naišla onako iznenada i u jednom dahu je napisala na knjizi. I šta reći? Naravno da sam bila oduševljena što sam konačno nekome inspiracija i što sam zaslužila da mi neko napiše pesmu. Kumaseko volim te do neba!</p><p> I na kraju naravno da imam besplatan savet. Volite se dragi moji čitaoci, delite sa drugima i dobro i zlo i lepo i ružno, radujte se i tugujte zajedno i uzgajajte kumaseke, bracakumove i sve moguce kombinacije ljudi koji će da vas vole.</p><p> U zdravlje! </p> <br /><p> </p><p> </p><p> </p>Generalna2010-06-27T12:56:31ZsanjaliceRezon
http://sanjalice.blog.rs/blog/sanjalice/generalna/2010/06/19/rezon
<p> U mojoj Zemlji čuda ljudi su stvarno čudni. Imaju neke čudne rezone i na svašta se žale.</p><p> Na primer u prodavnici će uporno da čekaju i pojedu kasirku ako kojim slučajem nema dinar, dva, to je naša valuta, sitno, da im vrati kusur, ali zato će kao prave patriote da oproste državi dug od nekoliko penzija. Čudan neki narod. Skupljaju neke markice na kasama da kao kupe neko posuđe po nekoj ekstra ceni. Da bi sakupili petnaest markica treba da potroše bar petnaest hiljada dinara zbog šerpe koju će da plate tri ipo hiljade. Doduše sa sve poklopcem koji se posebno plaća. Ako moj dragi čitalac nije stanovnik ove čarobne zemlje malo ću da mu pojasnim stvar. Za te pare može u svojoj zemlji da kupi osrednji klima uređaj. Najgore od svega što i mene ponese taj sakupljački žar. Sva sreća na vreme napravih računicu, pa pošto zaključih da dotičnu šerpu neću nositi na glavi da je ceo grad vidi, ja odustadoh na vreme. Kuvaću u mojim starim sudovima, a umesto šerpe kupiću nešto drugo.</p><p> Kažem vam ja, neki čudan narod. Zbog prirode posla ja stalno slušam žalopojke o starosti. Kako je starost teška, pa napadaju razne bolesti tipa kostobolje, naročito kad se menja vreme, pa ne mogu više da šetaju po pet kilometara po obližnjim brdima, a tek im je osamdeset druga godina, pa ih zabole ramena od kačenja zavesa i mlevenja paprike za ajvar. A eto hoće da pomognu unucima koji rade i nemaju vremena. A u međjuvremenu su ostali bez roditelja. Mislim unuci sirotani. I sve tako neki problemi. Praunučići nemirni, jedva ih sustižu u parku. </p><p> Naravno da kao humana i sažaljiva osoba odmah pristupim tešenju i smirivanju. Sve u smislu " pa nemojte tako, odmorite malo, pa neka i mlađi urade nesto, pa samo polako i po malo, koliko možete", ali uporni su oni, ne daju se lako i naravno uvek jedna te ista priča.</p><p> Dok se meni ne upali sijalica! Valjda kao odbrambeni mehanizam, da ne poludim od monotonije tih dijaloga. Sad i ja imam svoju žvaku. Krenem " Pa nemojte tako. Nije sve baš tako crno. Ima i gorih bolesti. Treba i ostariti. Sad ispada blago onima sto su umrli mladi ! " I tu ih matiram! Nikad više ne pomenu starost. Obradila sam tako većinu slučajeva i sad mi je mirna glava. Izgleda da šire priču među sobom pa se i neobrađeni više ne žale.</p><p> Naravno da ću vas na kraju posavetovati da kad ostarite, što vam od sveg srca želim, smanjite kilometražu, i uživate u svojim najboljim godinama, jer, ne zaboravite da su najbolje godine one u kojima ste tog trenutka.</p><p> U zdravlje ! </p>Generalna2010-06-19T10:55:19ZsanjaliceKnjiga lica
http://sanjalice.blog.rs/blog/sanjalice/generalna/2010/06/08/knjiga-lica
<p> Evo me opet na sceni. Nije da mi je ponestalo inspiracije, ma kakvi, ideje samo naviru. Drogiram se i knjigama i igricom, sve postižem. Nego, ubi me knjiga lica.</p><p> Elem pojavi se u mojoj Zemlji čuda još jedno, ta knjiga lica. Nije to od skoro. Ne znam tačno ni kad je počelo. Ušunja se u naše živote samo tako. Deca poludela, ne skidaju se. Ne možeš da dođeš na red na kompjuter, makar malo da prospeš pamet. Kud sva deca tu i moja seka, čitaj ćerka, ne silazi.Vidim i penziju je tražila od knjige lica. Još joj nisu odgovorili.</p><p> E sad. Ajd' što ona tamo talabesa, nego i mene nakači. Doduše pitala me, da ne grešim dušu. I ja pristadoh. Odmah mi je sve bilo jasno. Stavila moju sliku sa njom. Malo joj bilo njenih slika na njenom profilu, to se jelte zove profil, nego se svuda iskačila i kod mene. E to li je bio cilj vežbe!? I tako kad sam već tu krenem i ja da talabesam po toj knizi lica i eto zapostavim moje pisanije.</p><p> A tamo, na toj knjizi, nakačila se deca, pa se preko dece nakačili roditelji, a mogu vam reći i pojedine babe. Pa kad tu krene prepiska, pa pohvale, pa izlivi emocija,pa pametne misli tipa "tvrd je orah voćka čudnovata,al' je čekić sprava zajebana", pa ljudi, nikad kraja. A onda u sred razgledanja, cuješ "poing", a ono ti se neko direktno javlja na vezu. Pa onda tu klikneš, milina božja od priče. </p><p> Sad, sve to ima prednosti i mane. Prednosti, ne košta puno, ne pereš šoljice od kafe, ne plaćaš autobus i avion da bi nekoga video. A mane, pa šta da vam kažem? Ako hoćete nekom da skrešete nešto, onako sočno, ipak je bolje skuvati kafu pa uz nju. Posle ti slatko dok pereš šoljice i sećaš se njegove face.</p><p> I da ne dužim više, uključite se i vi ako u vašoj zemlji ima toga. Sami, preko dece, baba, unuka, kako bilo. Pa da vidite koje ludilo.</p><p> Naravno, za kraj jedan savet. Ne preterujte osim ako imate još mnoooogo da radite do penzije. Treba pokušati. </p><p> U zdravlje! </p><p> </p>Generalna2010-06-08T21:34:25ZsanjaliceŠta reći ?
http://sanjalice.blog.rs/blog/sanjalice/generalna/2009/10/26/sta-reci
<p> Konačno se dokopah ovog savremenog sredstva komunikacije. Seka počela da sprema ispit, pa eto sad se to ne može bez kompjutera. E majko moja, da je meni bio jedan, nego sve iz knjiga i na pešaka što bi se reklo. </p><p> Nego nisam htela o tome. Ovih dana , sticajem okolnosti, dodje mi jedna epohalna misao na pamet, pa evo da je podelim sa zainteresovanim čitaocima. Dodjoh do zaključka da ako čovek hoće duže da poživi mora da počne na vreme da umire. Da da, dobro ste pročitali. Da počne na vreme da umire. Evo znam više takvih slučajeva koji umiru tako već tridesetak godina. Lepo ljudi sebe proglase za bolesne i slabačke. Svi ih štede, sklanjaju i paze i ono tako bolesni eto umiru i uz put te što ih paze sahranjuju. I naravno uvek ucveljeni objave da su eto oni sledeći sigurno. Uz to naravno piju oni po neki lek, kako da ne piju kad su skoro pa gotovi. Malo da smanje kiselinu, jelte da ne progore želudac, pa i poneku tabletu za pritisak, jer taman da im se nešto dogodi a nikog od publike pred kojom su umurali godinama. Sram bilo publiku pomrla u međuvremenu. </p><p> Mudar je ovaj naš narod u mojoj Zemjli čuda, lepo kaže "žuti žutuju, a rumeni putuju". Ne otkrih ja rupu na saksiji nego se malo pozamislih nad svojom sudbinom. Da l' da predjem u te žutaće? </p>Generalna2009-10-26T23:20:17ZsanjaliceUšteda
http://sanjalice.blog.rs/blog/sanjalice/generalna/2009/10/12/usteda
<p> Ode moja Seka (čitaj ćerka), na studije u prestonicu. Moji raniji verni čitaoci znaju da je nadimak Seka dobila po čuvenom pitanju iz jednog domaćeg, više puta repriziranog filma: " Ko će danas da šeta seku?" Od malih nogu je imala potrebu da bude šetana. I tako ta naša mala Seka poraste, bi na vreme u obrazovanju usmerena i krenu s Božom pomoću na fakultet.</p><p> Da bismo izveli taj poduhvat sednemo ja i moj hipnotizer (čitaj muž) da napravimo finansijsku konstukciju. U stvari nismo sedeli. Legne on na jedan trosed, ja na drugi i počnemo da mudrujemo. Ležeći položaj je pripomagao dotoku krvi u mozak jer takvi poduhvati zahtevaju dooobru prokrvljenost. Prvo smo mudrovali svako za sebe, a onda je počelo izlaganje. Prvo je on izbacio cifru, kao bolji matematičar. Ne rekoh da se radnja odvijala mnogo pre Sekinog upisa. Cifra ohoho. Tu mi ležeći položaj pripomože da ne padnem. A mozak vri. Padoše tu i prve ideje, za uštedu naravno. </p><p> Pošto stalno prigovara kako pušim, rekoh, pošto on ne puši, da vidimo to što on ne pogori pred očima. Da da u kasu pedeset evra što ne puši! Kad smo kod pušenja, ja ne obustavljam, jer ću kao majka da se sekiram za oboje, on ne mora. Ja ću da se oblačim kod Kineza. I ko mi od sad kaže nešto protiv njih naj....o je. Kad ode Seka, klopa dva puta dnevno. I onako smo pustili stomake, dobro će nam doći. Pranje, peglanje itd, sve na jeftinu struju. Vidimo mi ne ide nam loše. Obuću na gomilu,dve stonoge da obuješ. Sve kod obućara na popravku, od babe da pravi devojku. Tu meni pade na pamet, ako jedemo margarin, a može slan ili sladak uz jogurt ili čaj, eto rešenja. Džemove i onako dobijam, a bogami i po neku teglu meda. Sve džabe. Sapun ne umemo da kuvamo, ali brate mnogo ga trošimo. Kupanje samo subotom, kao kad smo bili deca. Samo isušujemo kožu bespotrebno. Radnim danima peremo samo kritične tačke. Deterdžent najjeftiniji, i onako su svi puni sode, što da idu pare u kanalizaciju?</p><p> Ideje samo naviru, troškovi se smanjuju, a fond za školovanje raste.Muž popravlja po kući, ja grickam slane štapiće i pijem običnu vodu, još da ubedim obućara da mi negde nabavi blokeje,eto je i rata za autić.</p><p> Ja vam dadoh neke predloge, ako imate sličnu muku, a radite za platu i imate vredno i dobro dete koje hoće da se školuje. Na kraju i besplatan savet. Obavezno lezite pri donošenju važnih odluka i pronalaženju rešenja. Zbog boljeg dotoka krvi u mozak i prevencije pada u nesvest.</p><p> U zdravlje! </p>Generalna2009-10-12T18:35:31ZsanjaliceKako do penzije
http://sanjalice.blog.rs/blog/sanjalice/generalna/2009/09/19/kako-do-penzije
<p> Završi nam se u Zemlji čuda epizoda sa paradom pod nazivom " Čega se pametan stidi budala se ponosi ". Nazivu je kumovao pametan narod koji je nekada živeo na ovim prostorima i imao velikih muka sa Turcima. </p><p> U stvari je uvek imao muka sa nekim. Kako god se oni zvali, narod je najebavao ovako ili onako. Evo sad je aktuelan predlog zakona o penzijama. To vam je ako niste znali, ono kad mi radimo, a od plate nam uzimaju deo novca, kao bolje će oni to da nam sačuvaju od nas samih, za starost. Da mi to kojim slučajem ne potrošimo, pa da u starosti budemo jadni siromašni i gladni. Ne, ne dozvoljavaju to oni koji brinu o nama u Zemlji čuda. E sad, oni to nama čuvaju do određenih godina naše starosti ili radnog staža, pa nam dele kako kad i koliko ima, dozirano, da ne preteramo. Nikako se tu ne možete prejesti, obući kako valja, putovati. Pogotovu ne sve to u isto vreme. Taman posla. Pa matori su to ljudi. Da se sad pod stare dane blesave po banjama i brukaju nas, ajde Boga ti. Ne, ma brine naša vlast o svemu, nema šta.</p><p> Eto sad je najnovije da ćemo da radimo do šezdeset pete godine, naravno ako budemo te sreće da dočekamo istu. Evo ja sam prva skeptična. Ja ako dočekam, radiću četrdeset jednu godinu. Zamislite moju sreću, kolike će pare oni meni da sačuvaju za starost. A tek unuci, ako ih bude bilo, nikako neće krenuti pogrešnim putem. Svaki dan će im počinjati vođenjem bake na posao. Tu će se upoznavati sa drugim unucima, a sve će to biti zlatna deca, jer se brinu o svoji starima.</p><p> Nego, vrzma mi se ovih dana jedna gnusna misao, ne znam i koliko je pametna. Ako izglasaju taj zakon, da za koju godinu, prošetam gola do posla, pa da ako daju neku invalidsku. Em da krcnem koju penzijicu više, em da ne mučim unuke, omrznuće me deca bez veze.</p><p> Vi znate da sam u ranijem mom pisaniju imala običaj da dajem besplatan savet. Evo ga. Ako želite da dočekate penziju, smišljajte originalan način. Ovo naravno važi samo za stanovnike Zemlje čuda, jer nikad se ne zna. Vi taman u šezdeset šestu, a oni proglase do sedamdeset treće. </p><p> U zdravlje! </p>Generalna2009-09-19T18:49:36ZsanjaliceJadna braća žalosna im majka
http://sanjalice.blog.rs/blog/sanjalice/generalna/2009/09/15/jadna-braca-zalosna-im-majka
<p> Sad mi je mnogo lakše kad pročitah da će policija da mi zaštiti braću pedere na zakazanoj im paradi. Ne dajte se zbuniti sa ovim " braću pedere". Pa i ja sam peder, kad bolje razmislim, eto priznajem javno. Volim jednog muškarca, oca moje voljene ćerke. A boga mi umem i da se okrenem za zgodnim muškarcem, eto priznajem.</p><p> Samo, kao humanista zabrinuta sam za ostale pojedince devijantnog ponašanja. Šta sa mučenicima pedofilima, sad oni mogu da se pobune kao progonjeni, pa jadni voajeri, pa egzibicionsti, mukice, moraju da se kriju po žbunju, a ovi iz gradskog zelenila potkresali parkove, zgodnih mesta sve manje. Baš bi bio lep transparent " VRATITE NAM ŽBUNJE". Ili " ZAšTITITE KOZE", to bi naravno nosili oni što vole seks sa životinjama. A onda bi neki rekli, a što koze seljoberi, šta je sa nama iz gradova, i tako u nedogled. Priznajem da sam konzervativna , valjda me j...e godina proizvodnje,ali sve mi se nekako čini da fali jedan kao što je nekad bio jedan drug Tito, pa da udari veto na sve to. Jebote, ovo ispade u stihu na kraju!</p><p> Izvinjavam se gore navedenim grupacijama, nisu oni krivi što se priroda poigrala, znamo da postoje pa baš ne moraju i da paradiraju. Ja napisah, a vi braćo pederi neka vam je Bog u pomoći.</p><p> U zdravlje! </p>Generalna2009-09-15T22:23:05ZsanjaliceDroga
http://sanjalice.blog.rs/blog/sanjalice/generalna/2009/09/14/droga
<p> Još sam među živima, na planeti Zemlji, a u Zemlji čuda. Ovo u slučaju da se neko nekada zapitao gde sam. Možda mu je nedostajalo moje mudroserisanje ili mudroserosanje, ne znam šta lepše zvuči. E sad što me nije bilo, šta da kažem? Nešto izgubih volju za pisanjem, a dobih za nešto drugo. Obuzela me takva strast kojoj nisam mogla da se oduprem. Nije da nisam imala inspiraciju, tema na pretek, pa ja zivim u Zemlji čuda, ali ...</p><p> Počela sam da se drogiram. Nema drugog objašnjenja. Naizmenično Zumom i knjigama. Svaki slobodni trenutak provodila sam za kompjuterom na Zumi. Vrtela sam je bezbroj puta i do besvesti. Kuglice su mi išle pred očima i ispirale mozak od svakodmevnih problema i krv od adrenalina. To mi je tako prijalo da sam pretpostavila da se verovatno tako osećaju oni na lakim drogama. A onda tako ispranog mozga, lutala sam svuda kroz moje knjige. Čitala sam sve što mi padne pod ruku, halapljivo, nezasito i ponekad uporedo dve, tri knjige, zavisno od raspoloženja. Bežala sam od stvarnosti kad god je to bilo moguće. Neke delove čitala i po nekoliko puta, podvlačila, terala sebe da pamtim rečenice. A zašto? Pojma nemam, tako me je nesto teralo iznutra. Kao narkoman u potrazi za drogom, čim stignem do zadnje trćine knjige, ja u potragu za novom.</p><p> I još uvek je tako. Skinula sam se sa Zume, sad sam na pasijansu, knjige gutam i dalje, i tako verovatno do sudnjega dana. Čula sam da je neki momak umro neprestano igrajući igrice,što ne verujem da će mi se desiti jer još uvek radim i imam i druge obaveze. Od čitanja, nisam čula da je neko umro. Za sada toliko, moram da se vratim u moj svet.</p><p> U zdravlje! </p><p> </p>Generalna2009-09-14T22:07:00Zsanjalice