Moj pogled na svet!2016-02-25T12:22:34+0100<p>Napravio sam blog jer želim da podelim sa svima svoje mišljenje i svoje stavove u vezi mnogih svakodnevnih situacija. Smatram da mnogima mogu da pomognem ali da isto tako i mnogi mogu meni pomoći. Pre svega, radim ovo zbog sebe jer mi je potreban neki ' izduvni ventil ' mimo svih!</p>
LifeTypeCopyright (c) plavookitag:www.blog.rs,2016-02-25:270124Neopisiva radost2016-02-25T12:22:34+01002016-02-25T12:22:34+01002016-02-25T12:22:34+0100 Vraćanjem filma unazad 10 do 15god mi se javljaju mnogobrojne uspomene. Naravno, prednjače one lepe i uvek će tako biti. Sa velikim zadovoljstvom ću im sačuvati mesto... ...plavookihttp://plavooki.blog.rs/blog/plavooki
Генерална
<div style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; font-size: 14.85px; line-height: 20.79px"><div style="font-size: 14.85px; line-height: 20.79px"> Vraćanjem filma unazad 10 do 15god mi se javljaju mnogobrojne uspomene. Naravno, prednjače one lepe i uvek će tako biti. Sa velikim zadovoljstvom ću im sačuvati mesto... No, prva pomisao na te godine jeste koliko sam zaista bio srećan dečak. Ispunjen pre svega ljubavlju sebi najbližih a zatim svemu manje važnom u poređenju sa istim ali u neku ruku izuzetno važnim. Neizbežnim. Neću ići na ruku ' nisam imao mnogo ali sam bio srećan, bla bla '. Nisam pristalica istog. Šta je meni trebalo u tim godinama? Bio sam klinja kojem su zaista sitnice bile potrebne da bih bio srećan. Neko probrano društvance, lopta uz nekoliko cigala i puna kapa. Ja presrećan... Da bi se kasnije, ne u tako dalekoj budućnosti ispostavilo kako je fudbal moja najveća inspiracija u životu. Za sve što radim. Šta god to bilo. Nebitno šta je u pitanju. Mnogima će ovo zazvučati suludo, ali ja na te ljude gledam kao ljude prepune preprasuda. Ljude koji se radije zaintrigiraju tuđim životom no svojim iako ne vide koliko su zapravo ' slepi ' u takvim momentima. </div><div style="font-size: 14.85px; line-height: 20.79px"> Gledam ljude, zaista mnoge kako beže od realnosti. Ne daju se suočiti sa istom i na taj način propuštaju vrlo verovatno svojih pet minuta u životu. Radi čega? Strah nikad nikome dobrog doneo nije. Niti će. Ikada. Jednostavno, svaki čovek ima nešto što ga ispunjava. Radije ćemo odustati od nečega što je nama od velike važnosti no što ćemo dati sve od sebe. Rizikovati, pa šta bude. Zapitate li se kad šta može da vam se dogodi ako rizikujete? Ne možete izgubit nešto ili nekoga ako ga ne posedujete, ili nemate. Šta je onda najgore što vam se može dogoditi? Nije valjda uspeh? Ili ipak jeste, a? Da vam kažem nešto. Rizikujte. Budite odlučni i rizikujte. Ili se barem pravite kako ste odlučni. Sastavite spisak svojih strahova i počnite da ih se oslabađate čim pre. Dosta je bilo čekanja da vam se nešto dogodi. Podignite svoje lenje guzice i napravite to što želite. Pa se posle kajite ako baš imate želju. Ali, sledećeg jutra ćete imati blagi osećaj zadovoljstva ili 'pak ne samo blagi. Možda neki ogromni osećaj zadovoljstva. Zapitaćete se da li ste stvarno to vi sami uradili? Zatim ćete se slatko svemu tome nasmejati i nastaviti da živite. Lepše, zadovoljnije i rasterećenije. Puniji samopouzdanja za neke borbe koje tek prethode. <img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-smile.gif" border="0" alt="Smile" title="Smile" /></div></div>
tag:www.blog.rs,2016-02-25:270120Честитамо!2016-02-25T11:53:56+01002016-02-25T11:53:56+01002016-02-25T11:53:56+0100Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.rs и можете почети са блоговањем.plavookihttp://plavooki.blog.rs/blog/plavooki
Генерална
Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.rs и можете почети са блоговањем.