Otputuj dovoljno daleko da upoznaš sebe

micmic — Mon, 07 Mar 2016 14:18:16 +0100

Staze kojima hodam su različite i duge, prepliću se, razilaze. Tečemo kao i vreme, smejemo se, radujemo, patimo, bolujemo, volimo. Puno uspona i padova koji nam se događaju iz dana u dan. Tada shvatam da je sve u životu prolazno i da život provodimo u iščekivanju. Čekamo da odrastemo, završimo školovanje, da stvorimo svoje porodice, ali šta nam na kraju ostane? Uspomene koje bi rado opet proživeli. Sećanja na burne dane naše mladosti, a mladost je samo prva strana, možda i poglavlje velike knjige koja se zove život. Svako ceni život na svoj način.
Živimo u svetu gde su izdaja i laž postale svakodnevnica, u svetu licemerja i hladnih ljudi. U svetu gde je jako malo prijatelja.
Svesna da su moj karakter i životni stavovi mnoge ljude udaljili od mene, dolazim do činjenice da je najbitnije da su zadržali one prave. Današnja prijateljstva su obično građena na temeljima interesovanja, sva se nekako brzo sklapaju, a još brže pucaju. Ono što ja imam smatram posebnim, vrednim truda. Jednom mi je neko rekao: ‘’Sve je u sitnicama’’. Nisam bila sigurna da li ga razumem, ali kako su godine prolazile, činilo mi se da je u pravu. Lepota se pojavila samo u rečima ‘’A kako si ti provela dan?’’ ili jedna bela ruža na 8.mart uz posvetu ‘’Možda nemaš dečka koji će ti dati ovo, ali imaš najboljeg druga’’. To možda nisu trenuci koje ćeš prepričavati, ali ćeš ih pamtiti. Trenuci i sitnice koje vas jačaju.
To možda i nisu prijatelji koji su sa vama tu od detinjstva, ali to ih ne čini ništa manje vrednim.
Neko novi je možda video samo epizode u vašem životu, ali nastavljate da pišete nova poglavlja. Dođu i teški trenuci sa njima, kad vam se pogledi na svet razilaze ali ih sa svim manama i vrlinama prihvatate jer znate da niste isti, da je svako svoj čovek, sa svojim stavom i upravo u tome je lepota. Pored svih razlika, oni su vaš oslonac i neke dane bi možda teže podnosili bez njih.
Ovo je valjda trebala da bude priča o mom pogledu na život, svet, ljude u kojoj je zapravo glavna tema ‘prijatelj’, ali za mene to i jeste život. Ljudi razmišljaju o životu tek kad shvate da ga možda mogu izgubiti.
Život je više od ‘preživljavanja’.
Život je avantura, uživanje uz šolju kafe, miris maminog ručka.. ili smo isprogramirani da reagujemo samo na velike i bitne stvari? Da li bi uopšte primetili koliko je divan dan iako smo zaglavljeni u sobi, kancelariji?
Život je ono što se dešava između svih tih ‘bitnih’ trenutaka.
Nemam neki zaključak. Jednostavno nastavljam da pišem stranice ispunjene nekim novim momentima, ljudima, snovima, gde se nešto menja, ali ne i ja. Ostajem ista, možda malo zrelija i jača. Borim se jer.. svi smo učili istoriju, ali da li smo u njoj videli bitku koja je dobijena bez borbe?
Možda još uvek nisam spremna da se suočim sa svime što donosi život, ali koračam u nepoznato, zavirujem svuda po malo jer me sve zanima I trenutno zarobljena u kavezu sopstvenih misli, vodim se svojom novom omiljenom rečenicom - ‘’Otputuj dovoljno daleko da upoznaš sebe’’.

Čestitamo

micmic — Mon, 07 Mar 2016 14:15:31 +0100

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

Zapiši.. jer misli lete :)

Otputuj dovoljno daleko da upoznaš sebe

Čestitamo