temperatura iskrenosti: -8c

, 31 2010 01:20:37 +0100

Ako cemo ovu kasnu noc u Beogradu meriti jedinicama kao sto su temperatura, centimetri snega, kasni sati koji grickaju vreme nemilosrdno, nemam izbora nego da i sebe i srce stavim na vagu - i po ustaljenim parametrima kazem:

Postovani citaoci, proslo je par cetvrtina sati od mog poslednjeg razgovora sa Urosem,a jedno 6 meseci otkako smo se upoznali; pala je obilna kolicina zavaravanja, a kako stvari stoje, najavljena je i oluja dodatnog laganja, da mozemo biti prijatelji. Temperatura se vestackim putem spusta na normalu, zbog opasnosti od eksplozije ako se prizna njena stvarna visina.

A meni se ruke ni malo ne lede od ovakvog scenarija, jer sam bila tamo vec i ranije - nauce te necemu nadolazece tridesete, ipak. I nemojmo lagati sebe, ako vec ne mogu njemu da izgovorim - gledam ga, slusam ga... ne volim ga, zelim ga. Prica mi, ne slusam. Zelim ga. Gledam njegove slike, dosadan mi je, predvidiv ceo njegov svet. Ne vidim sebe u tu. Zelim ga. Nije mi slatka njegova paznja i ne laska mi, ne budi u meni neznost. Samo ga zelim.

Nasli smo se par puta dok smo jos analizirali taj famozni pojam prijateljstva, kada je poceo delovati zaljubljeno u mene. Ja se nisam pitala, samo sam pustila masti na volju da odluta sa njim iza nekog plasta sena u izgubljenom selu, u sobu nicijeg stana na apsolutnom kraju grada, u haustor zgrade koja nakon sto cu ga ispiti do kraja, nece vise postojati. Ali u Beogradu nema zgrada koje nestanu preko noci. I zato nisam posegla za njim.

"Ne zelim da te povredim." -Prva velika elementarna nepogoda glupih izjava. Da sam sebe videla sa njim,naravno da ga ne bih povredila.KO je uopste smislio ovaj idiotizam?! Da li bi postoji ekvivalent u svetu,koji ce reci "E,fin/a si uzasno,bio bih s tobom,majke mi,ali ne znam sta mi je, prosto zelim da te povredim!"-?! Ali kada ste ovo govno lepo upakovali u iskreno sjajan papir vere da je mozda bolje za drugog da mu servirate ovu verziju, tolerise se - pod uslovom da makr deo istine, onaj veliki, ipak bupnete na kraju - "Pojavio se neko drugi."

Onda prodje par meseci i u veceri kao ovoj, kada je drugi vec postao naveliko prvi, Uros zove, da se vidimo kao stari prijatelji. Kad je nase nepostojece prijateljstvo stiglo jos i da ostari? Sve sto smo imali je pretvaranje dase ta mala nakaza mozda nekad u buducnosti moze roditi. Ali, kako ga cujem, shvatam da su se uloge promenile - sad je Uros "onaj drugi". I jos uvek - zelim ga. Gledacu ga sutra u lose odglumljenoj predstavi, za koj cu kartu mozda platiti i previse. Htecu da ga vidim opet, ne zbog njega, vec zbog neke pohlepe za njegovom kosuljom, potkosuljom,pantalonama...htecu kao i uvek da ih rastrgnem, da ih zbacim sa njega i izgazim kao ljutog neprijatelja. I dok god taj balvan neizrecene zelje stoji na mojim plecima, moj decko nece biti cak ni "on". Nece postojati u razgovoru sa Urosem, bice kao duh cije se prisustvo oseca ali se ne prica o njemu jer uzivamo u kratkoj izolaciji iz sveta duhova.

I nije bilo druge nego da bacim ultimativnu bombu - "Nisi ti kriv...do mene je." Naravno da je kriv.Kriv je sto je rekao istinu- da mi nikada necemo moci da budemo prijatelji. Kriv je jer me i dalje onako gleda, i cini da ga zelim. Kriv je jer ne priznaje sebi to, i laze na sav glas, od kojeg ne stizem da kazem da sam se u medjuvremenu zaljubila u svog decka. Ali sada je lakse meni da se izborim sa iskusenjem, jer to je moj cilj - i da kazem "JA sam u pitanju.JA se ne osecam dobro da se vidjam sa tobom, jer nisi mi prijatelj. Ne mozes biti." Nisam mu dodala najveci deo istine - ne mozes mi biti prijatelj jer zelim jednostavno da se potucam sa tobom, ne mozes mi biti decko jer me ne privlacis sustinski, i jer postoji neko drugi ko mi vise znaci od tebe.

Naravo da se naljutio. Sta god rekao. A vi shvatite kako vam drago - kao filantropiju? kao sust egoizam? kao borbu sa iskusenjem? kao kukavicluk? kao hrabrost?

Ali ja veoma snazno osecam u sebi da sam ucinila pravu stvar. Nemojmo preterivati - kakvo bre prijateljstvo? Znam ja vrlo dobro ko su mi prijatelji, a novi mi ne trebaju. Narocito ne takvi. Ja svojim prijateljima ne zelim da zavucem ruku u pantalone. Sa bivsim ili potencijalnim objektima pozude ne pijem kafe. Nisam u fazonu "ne pusim,samo puckam...dobro,ajde-pusim...ali ne zadrzavam dugo dim!!!" Ako sam prestala da pusim, ici cu u nepusacke zone. Od dima cigareta ne mozes pobeci...ali zasto ici za njim, kad si svoju borbu, pre svega sa sobom, vec objavio na drugoj strani?

Ivana

ono sto imam da kazem o njoj

temperatura iskrenosti: -8c