Myself,yorself,themselves
http://pepeljugapn.blog.rs/blog/pepeljugapn
pepeljugapn2026-08-22T08:32:26ZBoljitak
http://pepeljugapn.blog.rs/blog/pepeljugapn/generalna/2019/04/19/boljitak
<p>Napokon krece na bolje. Bol za Kremcetom je tu, dolazi mi u snove...ostavila je prazninu. Ali jedan deo mog ziota je poceo da se poboljsava. Posao. Nije Bog zna sta, ali medju ljudima sam, radim sa ljudima i upoznala sam neke zaista divne osobe. Mladja koleginica je moja generacija, komunikativna, fina, potrudila se da me uputi i obuci kako treba. Devojka na mestu, potencijalna komsinica, osoba vredna upoznavanja. Cak i pored obaveza koje je imala, bila je na raspolaganju da pomogne. I starija koleginica je ok, ali generacija je generacija.</p><p>I moram da naglasim da svi imaju ogromno strpjenje sa mnom. Jbg, dok ja skontam, moram vise puta da se konsultujem sa njima. Stranke koje dolaze su uglavnom ljubazne uz nekoliko izuzetaka gde ti svaki zivac zaigra koliko budes iziritiran. Ali i to proje.</p><p>Poenta je u tome sto sam, nakon dugo vremena srecna, ispunjena, korisna. Ponosna sam na sebe, bre. Izlazim iz svoje caure, druzim se sa ljudima, razvijam i poboljsavam socijalne vestine. Finasijska situacija ce se takodje poboljsati, ma sve krece na bolje. Cak i moj pogled na svet. Na kraju krajeva, uzivam u svom poslu i to jeste bitno. Da nam svima krene na bolje i da budemo srecni. Neke emocije nije vredno gajiti... </p>Generalna2019-04-19T15:48:43ZpepeljugapnBol
http://pepeljugapn.blog.rs/blog/pepeljugapn/generalna/2019/03/30/bol
<p>Ovo je nesto o cemu moram da pisem. Obozavam svoje macke, one su delovi mog srca. Do pre dve nedeje ih je bio devet, sada ih je osam. Ona je slomila moje srce svojim odlaskom. Kremce, moja arogantna lepotica,moje umisljence.</p><p>Te davne 2016. sam gledala kako se mace oromne glave radja. Gledala sam njen prvi udisaj i naravno da sam je zavolela iste sekunde. Mladunce macke, beba. Za njom se rodila i njena sestra, ali o njoj cu posebno pisati. To mace ogromne glave je naravno dobilo ime Kremce. Zastane mi knedla u grlu kada samo malo pomislim na nju.</p><p>Naime, pre tri nedelje smo saznali da je Kremce pokupila neki virus koji joj je zavatio jetru. Jetra otkazuje. Koliko god suludo zvucalo, svet mi se srusio. Ali nismo odustali, borili smo se, veterinar se borio. Cetiri dana infuzije, antibiotika, lekova protiv bolova, davanja surutke na silu, mjaukanje prepuno bola koje slama srce, gledanje nje, slabe, mrsave, kako baulja, jedva hoda. Ali mi se boimo,nadamo se i zelimo da joj bude bolje.</p><p>Tog groznog 16. marta, Kremce je zauvek zatvorila svoje zelene oci. Sada se odmara, bez igala, bez moljakanja da jede i pije. Ostavila nas je slomljenih srca i odnela pola duse, pola srca. Ona je sada tamo gde je lepo,u raju, a mene je ostavila u paklu. Znam ja da ako neko ovo procita moze da mu deluje nebulozno. Ali, da sam mogla, dala bih joj pola svog zivota, pola jetre bih donirala, samo da mogu da je slusam kako mi prede.</p><p>Nedostajes mi,Kemce. Svakoga dana mislim na tebe, ali ne usudjujem se da pogledam tvoje slike, kada si bila zdrava i vitalna. Previse je bolno. Dala bih sve da mogu da vratim vreme, ali ne mogu. Nadam se da si secna tamo, da imas sa kim da se igras. Uvek cu te voleti, bez obzira na to sto si mi slomila srce i dusu. </p>Generalna2019-03-30T22:25:05ZpepeljugapnNasilje
http://pepeljugapn.blog.rs/blog/pepeljugapn/generalna/2016/03/31/nasilje
<p>Nije mi dobro nakon što sam pročitala par stranica dnevnika iz 2003. Stravično je kako mozak pojedina sećanja zatrpa duboko u podsvest. Da,reč je o nasilju,i to vidu nasilja o kom se ćuti,jer je sramota da se to događa u našoj kući. (zadrti Balkanci).</p><p>Devojčica sa nepunih 14. godina piše:</p><p>''Dragi moj, nije mi jasno šta radim ovde. Otac (recimo tako) je već nekoliko puta tukao mamu i isterivao nas iz ''njegove kuće''. Ne mogu. Lakše ćemi,sigurno,biti kada odem iz ove proklete kućerine. Sada shvatam poruku srca kada mi nije dalo da napustim svoj grad. Najzad ću se vratiti svojima. Biću tužna jer ovde imam neke prijatelje,ali odlučila sam.'' Datum je 17.4.2003.</p><p>Kada dete doživi taku traumu od nekoga ko ga nije želeo ne treba ćutati o tome, ne treba gasiti čula pred nasiljem,protiv nasilja se treba boriti. Pitam se hoću li ikada izbrisati šamar koji je moja majka dobila jer je mene branila,da li ću izbrisati sliku njegovih ruku oko njenog vrata. Hoću li mu ikada oprostiti?</p><p>Moja je majka heroj,stoički je podnela uvrede i poniženja, ali tu je bila njena greška. Trpela je zbog mene. Držale smo se zajedo kako bi izdržale do momenta kada ćemo otići iz tog pakla. Jer upravo to mi je moj otac priredio,pakao. A kada je došao momenat za odlazak nismo ni časile.</p><p>Žao mi je što ga nije sustigla ruka zakona,ali verujem u karmu,neku drugu vrstu zakona. Naučila sam da ga ne mrzim,ali nisam naučila da se otresem besa koji nosim u sebi. Moje reči jesu možda previše lične,ali njima želim da olakšam dušu koja se stegla i ponovo gori u istom onom paklu od kada sam otvorila dnevnik.Ali isto tako želim da prenesem poruku: NEMOJTE SE PLAŠITI NASILNIKA,KO GOD DA JE; SUPRUŽNIK,VRŠNJAK,POSLODAVAC. GLASNO PROGOVORITE O TOME ŠTA VAM SE DEŠAVA. A vi komšije,koji svakog bogovetnog dana virite iza zavese kako bi videli ko je proš'o,ko je doš'o,nemojte da ćutite ako čujete plač ili vrisak iz komšijske kuće. Kada znate da tračarite i prenosite habrove,onda znajte da pomognete nekome da ne trpi nasilje. </p><div id="__if72ru4sdfsdfruh7fewui_once" style="display: none"></div><div id="__zsc_once"></div>Generalna2016-03-31T21:01:58ZpepeljugapnZaljubljenost,preljuba,odljubljivanje
http://pepeljugapn.blog.rs/blog/pepeljugapn/generalna/2016/03/19/zaljubljenost-preljuba-odljubljivanje
Drugarica mi je dala ideju,a inspiracija mi je moj bivši dagi. Na neki način. Pitam se šta je ljubav. Mnogo sam glupih ''definicija čula,ali jedna je pobedila-ljubav mora da boli. Zašto pobogu??? Za mene je ljubav ono što mečini srećnom, što me vine do nivoa sedmog neba,ljubav mi daje najlepši ''make-up'' poznatiji u narodu: smejem se od uva do uva,a da ih nemam smejala bih se oko glave. Ako nas nešto boli, to svakako nije ljubav,to je mučenje,čist mazohizam.
Kod mene je ta zaljubljenost propraćena i nekim simptomima trudnoće...(a da nisam trudna), tipa: mučnina,promena raspoloženja,glavobolja. A ti prokleti leptirići u stomaku...totalno me oslepe! Toliko da ne vidim preljubu kada mi je ispred nosa. A preljuba je veličine aviona.
Moj bivši dragi je stručnjak za preljube; bio je subjekt i objekat preljube. Da, moj dragi se preljubio u...drugu devojku. Noć je bila KAO divna, ali jedan užasan status na društvenoj mreži upropasti,pa sve. Nakon toga sledi metak istine koji me pogađa po sred' čela koji putem krvnih sudova prenosi bol do srca koje se lomi,bukvalno. Bol razara um rađa želju za osvetom.
Osveta se servira hladna,kažu ljudi. A ja? Ja sam htela da iskopiram Umu Turman kako ubija Bila...totalni promašaj jer sam grabulju ostavila na pogrešnom mestu. Narano da sam je ja nagazila i dobro me je zviznula u potiljak. Tada sam shvatila da je osveta loš lek za slomljeno srce.
najbolji lek za to su osobe koje me zaista vole. Nakon bure je došlo na red odljubljivanje. Teško je doći do toga,ali prijatelji,hobiji,omiljeni filmovi i knjige zaista pomažu. A meni je najviše pomogla HRANA! Kažu da se jedna zavisnost leči drugom.Mislim da sam upravo to uradila. Emotivne praznine sam najviše popunjavala najdivnijom i najukusnijom hranom. Srce se oporavlja,um se povremeno pomuti,telo traži mnogo toga,ali njega ne. Ne više.
Dozvoliću sebi da se zaljubim,ali ne i svom umu,voleću srcem,ali misliću glavom. Samo je pitanje vremena i osobe.Generalna2016-03-19T14:59:49ZpepeljugapnSmeće,đubre,otpad,kako god ga zvali
http://pepeljugapn.blog.rs/blog/pepeljugapn/generalna/2016/03/15/smece-djubre-otpad-kako-god-ga-zvali
<p>Mene su učili da se omoti čokoladica,kesice čipsa,papirne kese u koje mi pakuju sendvič i ostala isprađnjena ambalaža baca u kantu ili kontejner. Ne znam kakva su vaša iskustva,ali moja su užasna. Živim blizu škole i nakon svakog velikog odmora moja ulica,kroz koju se deca vraćaju u školu, je ravna deponiji. Tu su kesice čipsa,čokoladica,smokija,krekera, prayne flašice sokova,čokoladnog mleka, nepojedeni sendviči. Tačno se vidi putanja tatinih i maminih sinova. Kao da su Ivica i Marica, pa za sobom ostavljaju trag.</p><p>Pitam se samo šta rade ti roditelji i čemu uče svoju decu. Da li im iko usađuje prave vrednosti? Pa meni su džepovi uvek puni otpadaka (jer najčešće nemam gde da ih bacim). Ali taman posla da se današnji klinci pomuče da ponesu otpatke do školskog kontejnera. Otpašće im njihove kraljevske krune sa glave. Oprostite,Vaše kraljevsko visočanstvo,nisam vas prepoznala!</p><p>Da bace đubre ne znaju, ali su zato odlični u ismevanju druge dece,bilo zbog odeće,proteze,naočara,pa čak i neizlečive kožne bolesti. Šta se desilo sa drugarstvom, dečijom nevinošću,dobrotom i gde se sakrilo to kućno vaspitanje. Znam da smo u modernom dobu,ali kultura,vaspitanje,lepo ponašanje,šta je sa tim. Jer,nemoguće je da se to izgubi...te tri stavke su uvek u modi...i među najlepšim su modnim dodacima. <img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-wink.gif" border="0" alt="Wink" title="Wink" /></p>Generalna2016-03-15T17:51:25ZpepeljugapnLjudi među ''neljudima''
http://pepeljugapn.blog.rs/blog/pepeljugapn/generalna/2016/03/15/ljudi-medju-neljudima
<p>Čudnasu vremena došla; drugovi ne znaju biti drugovi,momci varaju svoje devojke,devojke postaju kurve,pardon,starlete. Danas se pamet meri dužinom suknje,što je suknja kraća,pamet je duplokraća. Ni momci više nisu momci,gledam ih i mislim se u sebi: Od kad' nam ukinuše vojsku postali su toooooooooliko ženskasti. <img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-frown.gif" border="0" alt="Frown" title="Frown" /> Mada nije ni čudno kada vidim šta se plasira na telvizijama i ko postavlja moralne standarde. </p><p>Ni mi malo stariji nismo bolji.Toliko smo postali sebični i samoživi,da smo u stanju sami sebe da upropastimo samo da nekome drugom ne bude bolje. Kod nas važi: Da komšiji crkne krava! Plitki smo i površni. Deca nam ne znaju ko je napisao ''Na Drini ćuprija'', ''Romea i Juliju'', nemaju osnovnu kulturu ni obrazovanje,a o čemu mi brinemo? Brinemo ko je koga opsovao ili udario u ''reality show''-ovima. Oči nam ispadnu kada čujemo neku svađu,uši nam porastu da čujemo. Ali ne daj bože da pomognemo detetu koga tuku 4 vršnjaka ili da prijavimo nasilnog komšiju koji tuče ženu i decu.Okrećemo glavu uz opravdanje: To se nas ne tiče! Nije moje da se mešam u tuđe probleme. E pa dragi moji, umešajte se povremeno,mislim kad' već slušate i buljite,možda spasete nečiji život,možda spasete dete neke veće traume,možda učinite dobro delo.</p><p>U suprotnom,pročitajte neku dobru knjigu,popijte omiljenu vrstu kafe,recite voljenim osobama koliko ih volite,ustupite mesto starijoj osobi ili trudnici u autobusu, mirišite cveće,pa makar bio to i cvet kajsije. </p><p>Kakve su vam misli,takav vam je i život,pa dajte da bude poyitivan. <img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-wink.gif" border="0" alt="Wink" title="Wink" /> </p>Generalna2016-03-15T00:02:49Zpepeljugapn