Za sve u životu postoji granica. Kada se ona pređe-povratka nema.

cobra — Wed, 08 Jun 2016 09:41:11 +0200

Granica? Da li su svima granice iste? Da li to kolika je nečija granica zavisi od toga koliko mu je osigurana budućnost od strane roditelja ili to zavisi isključivo od nas? Šta se dešava kad ta granica bude pomerena ili oborena, da skroz nestane? Može li nestati? U životu za sve postoji prvi put. Kažu da treba sve da se proba dok smo mladi. Ta igra sa izazovima može ponekad i previše da košta. Poznavao sam jednu devojku. Lažem da sam je poznavao, jako dobro sam je znao. Odrasli smo zajedno. Bila je to devojka iz kraja, svega nekoliko kuća od mene. Njeni su doduše bili malo imućniji od mojih. Pružili su joj sve što joj padne na pamet. Pokaže prstom i već je njeno. Tako je bilo i sa momcima. Igrala se sa svakim. Prestajalo bi da joj bude zanimljivo čim bi postalo malo ozbiljnije. Uvek mi je govorila da postane dosadno ako neko postane "papučar", da joj sve nudi "na tacni" čak iako ona to ne želi.Imala je te neke svoje čudne reči koje bi mi izazvale osmeh na licu kad bih se setio. Volela je da igra "toplo-hladno". Da nikada ne zna zasigurno na čemu je. To je i dobila. Bio je to jedan tatin sinčić. Igrao se sa svakom, ni jednu nije shvatao ozbiljno. Nisam siguran ni sam kako su se upoznali, previše toga se u to vreme dešavalo u mojoj glavi. Malo zbog toga što sam bio ljubomoran na njega jer će uživati u svim njenim delićima, koji su za mene strogo zabranjeni jer bi granica prijateljstva bila prekoračena, malo zbog toga što sam znao tog dečka još od ranije iz škole dok smo bili klinci. Svima je uzimao stvari, mučio je i kinjio vršnjake samo da bi im pokazao da mu se može. Jedinu stvar koju je voleo više od svega bila je marihuana. Uživao je u tom osećaju "letenja" kako je ona meni pričala. Bojao sam se da će je navući na to. Uspeo je. Ta njihova igra mačke i miša polako je prelazila granicu. Nagovarao ju je da uzima stare dragocene predmete iz kuće. Nisam mogao da verujem u šta se pretvorila moja devojčica iz kraja krupnih smeđih očiju. Izgubila je dosta na kilaži. Obrazi meki kao kod bebe postali su uvučeni. Polako je postajala živi kostur. Njeni su počeli da je opominju da previse drži dijete. Eh, kako su samo bili naivni. Nisam više mogao to da gledam, otišao sam do njih. Ispričao sam im. Znate šta sam dobio kao odgovor? Zalupljena vrata uz rečenicu: "Idi kući i gledaj svog oca što je pao na četiti noge!". Ostao sam u neverici ispred njene kuće, širom otvorenih usta i očiju, zabezeknut, nekoliko minuta. Polako sam prekidao svaki kontakt sa njom. Pokušao sam da je izvučem iz toga i nisam uspeo. Odustao sam. Povukao sam se iz te priče kao kuče kad se vrati u svoju kućicu, jer je shvatilo da ne može dalje od lanca koji mu je gazda odredio. Ona nije postovala svoj lanac. Otrgnula se i pala u bezdan iz kojeg nema izlaza. Čuo sam da je počela da se bavi i prostitucijom. Naravno, svi ti novci su išli njemu u džep i za drogu. Kasnije sam čuo da ju je "šutnuo" jer je bila "istrošena" i "otrcana". Pala je na samo dno. Prešla je sve svoje granice, čak je i samu sebe prevazišla. Dala je sebe za ljubav, za drogu. Najveća ironija u celoj priči je to što je toliko skupo platila sve a jeftino se prodala. Za sve u životu treba imati meru. Treba sve probati. Pomeriti sve granice i postaviti nove rekorde, ali ti rekordi ne smeju mnogo odudarati od te neke granice koju niko ne spominje i niko ne zna gde se nalazi, ali postoji. Ako se granica pređe pad je neizbežan, a kad padneš ili ustaneš i nastaviš da puziš i migoljiš se po zemlji ili ostaneš tu gde i jesi i tapkaš u mestu. Živiš dan po dan. Danas isto k'o i juče a sutra isto k'o i danas. Živiš samo da preživiš o čekaš da umreš.

Čestitamo

cobra — Tue, 07 Jun 2016 19:26:54 +0200

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

Cobra

Za sve u životu postoji granica. Kada se ona pređe-povratka nema.

Čestitamo