Ispravi se!

Isčezlo

ninaviciosa — Fri, 01 Jul 2016 17:13:06 +0200

Šta li se dešava kad stvar počne da gubi svoju čar?

Kako mozgu, a i srcu nametnuti činjenicu da više neke stvari nisu iste, da u nama ne bude one osećaje kao pre, da hoćeš da ekplodiras jer nije tako, hoćeš da plačeš, nervozan si... stoga idi i sredi kuću...

Al ozbiljno, kako? To nešto postaje sve dalje, dalje, ti nisi faktor koji utiče na to i u početku daješ svu svoju energiju da preokreneš tok....

I nije prijala ta kafa, boli što nije, dosta ne ispričanih priča koje sam želela da ispričam, silno ne razumevanje, veći jaz između nas dve....ne ide, ne ide, uzalud guras, znojiš se, kraj je puta,a početak je dva nova, koja se račvaju i gube se u nepoznatom smeru.

I ti ćeš napraviti korak, a i ja ću, al ne istim putem.

Isčezlo * činjenica - a ti mozgu,a naročito srce, adaptiraj se!

Mrzovolja

ninaviciosa — Tue, 14 Jun 2016 23:45:49 +0200

Umirujuće na mane deluje autobus koji se ugasi svaki put kad stane na stanici, pa bih mu rekla da ne staje, prvo zato što se plašim da se pokvari, a ja bih dobila slom živaca ako bi stao na sred autoputa, a drugi razlog je taj što sam naslonila glavu na prozor i zvuk motora mi ublažava bol koji mi tandrče u mozgu, uz to se budim na svaki minut, ma kakav minut,na svaki sekund bre, jer mislim da cu promašiti stanicu iako je moja stanica grad, a ne autoput, mrzovoljna zbog bola u glavi,izlećem iz autobusa i upućena ka drugoj stanici, na travnjaku ispred crkve deca iz vrtića beru cveće, neko maljušno, plavo cveće, i trče ka učiteljicama i nose im, a njima pune ruke nekog maslačka, valjda je i on bio tu na livadi, al su ga ta stvorenja svog počupala, i one verovatno razmišljaju kako da najbrže bace to cveće jer ne znaju šta će da rade sa njim, a oni, mislim na decu, išla su mi na živce, ružno od mene, trebalo bih da kažem kako je to divno što rade, da se raznežim, ali eto, ja ne znam zašto, ali znam da me je glava mnogo boli, da ne mrzim u ovom treutku samo decu, već ceo svet,a svoju glavu prvu!

Fikcija.

ninaviciosa — Tue, 14 Jun 2016 23:18:01 +0200

Hmmm...

Fikcija, šta je to? To je kad uzimamo da neke činjenice (ne)postoje, iako one u stvarnosti ne(postoje). Razumete?

Svejedno, uzmimo to ovako. Fikcija je u ovom slučaju da ste vi ustvari razumeli moju (iz glave) definiciju fikcije.

Eto, sad kapirate.

Tako i ja moju glavu punim činjenicama koje ne postoje u stvarnosti, pa se u realnosti prilagođavam njima.

Bol u grlu koji me reže, ne znajući da li je od upale ili reči koje su mi ostale tu, ne želeći da izađu, pa umesto toga, suze mi oči.... zašto, jer sve kod mene poprima u jednom momentu boje patetike, jer ako je sve u najboljem redu, gospođici je dosadno, kao ajde sad malo drame, bla,bla, posle hoće dupe da pojede zbog tog poduhvata koji naziva ubijanje monotonije, prisećam se toga da sam videla Sandru dva puta ove nedelje, koja mi govori da se ispravim i pita me da li jesam ili nisam dama, o čemu sam razmišljala dok sam gledala film, jer mi se stil glumice mnogo dopao, jeste da je to početak prošlog veka ako ne i pre, ali meni se dopalo, i to je nešto što bi mi stajalo, u isto vreme opasno i ženstveno, ali meni dođe da se nekad obučem kao baba, a drugom trenutku kao kurva, a u trećem kao najveći fan Metallice, sve sa mojim čizmama, kao martinkama, a u stvari su gladijatorke, i tako ih je neka baba juče u busu baš zagledala, iskrivila glavu i gleda u njih, i malta onaj jezik po ustima kao da vadi neki komadič hrane, na kraju je zaspala, ovaj komadić hrane mi zvuči odvratno, pa evo još jedne stvari, dok sam cedila bubuljicu u kupatilu, setih se kad sam bila mala kako je moja mama isto to radila, pa kad je onaj kao gnoj ili šta već izašlo, ona bi mi rekla kako je to mali crv, tako da se uvek toga setim kad to radim, hvala ti mama.

Fikcija... šta je stvarnost ?

P.S. Pravnici, primenite ekstizivno tumačenje, pa izađite malo iz zone komfora, pa fikciju primenimo na malo šire polje od prava, a to je svet oko nas.