Hobiti sa Jastrepca2016-06-16T21:41:03+0200LifeTypeCopyright (c) hobitijastrebactag:www.blog.rs,2016-06-16:276628Srpski hobiti2016-06-16T21:41:03+02002016-06-16T21:41:03+02002016-06-16T21:41:03+0200 Godine 2010 dva istraživača iz Srbije, koji su svoj put obrazovanja nastavili preko okeana, na Njujorškom Univerzitetu na departmanima antropologije i arheologije, PhD arheologije Boris ...hobitijastrebachttp://hobitijastrebac.blog.rs/blog/hobitijastrebac
Generalna
<br /><p align="justify">Godine 2010 dva istraživača iz Srbije, koji su svoj put obrazovanja nastavili preko okeana, na Njujorškom Univerzitetu na departmanima antropologije i arheologije, PhD arheologije Boris Kanački i PhD antropologije Petra Fajdiga započeli su svoje istraživanje u okviru naučnih projekata. Predmet istraživanja je bila izumrlia vrsta<em> Hominida, </em>reda<em> Homo Florensis </em>na tlu Evrope, Južne Azije i Indonezije. </p><p align="justify">Godine 2003, na ostrvu Flores arheolozi su pronašli skeleta entiteta, dužine oko 1,1 m. Pronađeni su skeleti 9 jedinki, uključujući i jednu potpunu lobanju<sup>.</sup>
Ti ostaci postali su predmet intenzivnog istraživanja u svrhu saznanja
da li predstavljaju vrstu zasebnu od današnjih ljudi. Taj hominin bio je
poseban zbog svog malenog tela i mozga i relativno nedavnog izumiranja,
moguće pre samo 12.000 godina.
Uz njihove ostatke pronađeni su kameni alati iz arheoloških horizonata u
rasponu od pre 94.000-13.000 godina. Neki smatraju da je istorijski <em>H. floresiensis</em> možda vezan za mitove o <span class="new">Ebu gogou</span>, koji su česti na ostrvu Flores.</p><p align="justify">Arheolog Kanački je još prilikom nekih drugih istraživanja arheoloških lokaliteta u oblasti Jastrepca, saznao priče i legende, koje meštani okolih sela ispredaju o "malim proždrljivim ljudima. Naime, prema pričama lokalaca,u vreme turske okupacije, tadašnji meštani su imali velikih problema oko misterioznih nestanaka sitne i krupne stoke, a u dramatičnijim slučajevima i dece. Po odluci seoskog kneza, kada je problem popriomio velike razmere, određeno je da se organizuje skupina odraslih, zdravih muškaraca, koji bi stražarili noću i čuvali ognjišta. Kako su prvobitno očekivali da je grabljivac neka divlja životinja, veliki iznenađenje je kada su ugledali male ljude, visine oko 5 stopa. Prema jednom predanju, opisani us:<em>"Mali, brzi, gadni, sa gustom crnom neurednom kosom, izrazito velikim zubima i širokim šakama, lošeg zadaha". </em>Ispostavilo se da je borba sa njima blla izrazito teška, jer su imali veoma dobar noćni vid, te je bio problem uhvatiti ih. No, posle decenija borbe, meštani su uspeli da ih pobiju. Ostala je legenda o patuljcima i vilenjacima. Ova priča posebno je zainteresovala g-dina Kanačkog, te je rešio sa svojim timom i neophodnim alatom da istraži pomenute delove. U pomoć je pozvao g-đicu Fajdigu, koja se ranije još istakla svojim otrićima o hominidima koje je radila pod okriljem Ruske akademije nauka. Kada je tim bio okupljen, a vremenske prilike dozvoljavala iskopavanja, rezultati su bili izvan najoptimističnijih očekivanja. Naime, otkrivene su čak tri porodice. U pitanju su srednje očuvani skeleti, od kojih čak 7 lobanja, parcijalno očuvanih. Prema daljim istraživanjima, utvđeno je da su 3 lobanje bile muškog pola, 2 lobanje ženskog i jedna lobanja deteta starog 2-3 godine. S obzirom na fizičke karakteristike, a pre svega se misli na malo telo i volumen moždane duplje, Petra Fajdiga je dalje istražila i zaključila da se ova vrsta definiše kao predatorska, sa vrlo lukavim metodama love, no da u pogledu nekih esencijalnih ljudskih osobina, poput empatije, humanosti, ne može se zaključiti da su iste posedovali.</p><p>Hobiti u srednjovekovnoj Srbiji </p><p>Istraživački rezultati gorepomenutog dvojca, zainteresovali su i Rusku Akademiju nauka, kao i areheološke departmene Univerziteta u Masačusetstu, te su ove dve institucije vodile odvojena, ali paralelna dodatna istraživanj. Nedavno su se rezultati poklopili sa onim pronađenim na Jastrepcu. </p><p>Ispostavilo se da su legende o vilama interpretacija susreta čoveka sa Homo Florensisom, npr Vila Ravijojla, iako bi to bilo teško i zvanično potvrditi, ali veruje se da je bila jedna od vođa svog klana. U srednjevekovnoj Srbiji, srpski velikaši su koristili hobite za građevinske radove i proricanje, jer se verovalo da poseduju čarobnjačke moći. Legenda o zidanju Skadra je tipičan primer. U vreme vlasti Uglješe Mrnjavčevića i drugih velikoglavaša, ovi hobiti-pečalbari držani su kao robovi u specijalno napravljenim kolonijama, a prema navodima Franačkog putopisca takvih komuna je bilo šest.</p><a id="res_150629" href="http://hobitijastrebac.blog.rs/gallery/31053/pecelbar.jpg"><img src="http://hobitijastrebac.blog.rs/gallery/31053/previews/pecelbar.jpg" border="0" width="306" height="239" /></a><p> <a id="res_150630" href="http://hobitijastrebac.blog.rs/gallery/31053/vila ravijojla.jpg"><img src="http://hobitijastrebac.blog.rs/gallery/31053/previews/vila ravijojla.jpg" border="0" alt="Vila Ravijojla - umetnička rekonstrukcija" width="263" height="263" /></a></p>
tag:www.blog.rs,2016-06-16:276627Čestitamo2016-06-16T21:40:20+02002016-06-16T21:40:20+02002016-06-16T21:40:20+0200Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.hobitijastrebachttp://hobitijastrebac.blog.rs/blog/hobitijastrebac
Generalna
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.