Novi Sad 's beauty

Novi Sad 's beauty http://miljana21.blog.rs/blog/miljana21 miljana21 2026-06-17T09:13:02Z Rulet http://miljana21.blog.rs/blog/miljana21/generalna/2016/08/16/rulet    Svi smo mi igrali igre na srecu,neko je igrao rulet,neko je igrao bingo,neko loto itd...Uglavnom sta god da ste igrali verovatnoca da dobijete je jako malo ali vi se i dalje nadate,jer mislite krenuce i vase kolo srece.A i ako dobijete to uglavnom bude neka sitna isplata,verovatno ne dobijete ni ulozeni novac.E ovako mi ljudi razmisljamo nemam para za(nesto),ali nabavicu pare brzo za to nesto i oticu na rulet nisam valjda toliki baksuz da ne mogu da udvostrucim tu svotu koju imam.I tako odes na rulet odigras malu on ti baci veliku,odigras veliku on ti baci malu.Ti upalis dve teble za svaki slucaj odigras na jednoj malu na drugoj veliku i on baci orfanelu.Na primer odigras malu ,ne odigras jedanbroj iz male on ce baciti lopticu bas tu gde je rupa.Da li je to znak da ste baksuz?Ne to je znak da treba da se pokupite i odete kuci.Ovo su bila neka moja iskustva.Od kocke se jos niko nije obogatio,zato batalite kocku idite na sladoled,kupite sebi majcu,pantalone,patike,platite racun za struju,telefon,bilo sta sto vam koristi ali ne dozvolite sebi da cupate glavu zbog kocke to je moj savet.  <img src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/13-02-27-spielbank-wiesbaden-by-RalfR-093.jpg/220px-13-02-27-spielbank-wiesbaden-by-RalfR-093.jpg" border="0" alt="13-02-27-spielbank-wiesbaden-by-RalfR-093.jpg" />Ako neko ne zna o cemu sam pisala neka procita nesto vise o tome. Рулет је <a class="new" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%BE&action=edit&redlink=1" title="Казино (страница не постоји)">казино</a> и <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%86%D0%BA%D0%B0%D1%9A%D0%B5" title="Коцкање">коцкарска</a> игра (Roulette је француска реч која има значење мали точак односно точкић). <a class="new" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" title="Крупије (страница не постоји)">Крупије</a> је човек који окреће точак рулета који има 37 или 38 раздвојених поља у које лоптица мора да упадне. Збир свих бројева на рулету <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/1" title="1">1</a>-<a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/36" title="36">36</a> је <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/666" title="666">666</a>, због чега га многи називају <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D0%B0%D0%B2%D0%BE" title="Ђаво">ђавољи</a> точак.Амерички рулет садржи 36 бројева и нулу. Распоред <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%BE%D1%98" title="Број">бројева</a> нема одређен редослед осим што се наизменично смењују црвени и црни бројеви (изузев нуле која је зелена) и велики и мали бројеви.Постоји неколико сектора које је могуће играти на америчком рулету:<ul style="margin: 0.3em 0px 0px 1.6em; padding: 0px; list-style-image: url('http://www.blog.rs/'data:image/svg+xml,%3C%3Fxml%20version%3D%221.0%22%20encoding%3D%22UTF-8%22%3F%3E%0A%3Csvg%20xmlns%3D%22http%3A%2F%2Fwww.w3.org%2F2000%2Fsvg%22%20version%3D%221.1%22%20width%3D%225%22%20height%3D%2213%22%3E%0A%3Ccircle%20cx%3D%222.5%22%20cy%3D%229.5%22%20r%3D%222.5%22%20fill%3D%22%2300528c%22%2F%3E%0A%3C%2Fsvg%3E%0A''); color: #252525; font-size: 14px; line-height: 22.4px"><li style="margin-bottom: 0.1em">мала серија за коју је потребно 6 жетона и покрива следеће бројеве: 5-8 (половина или сплит на енглеском), 10-11, 13-16, 23-24, 27-30 и 33-36.</li><li style="margin-bottom: 0.1em">велика серија за коју је потребно 9 жетона и покрива следеће бројеве: 2 жетона на 0/2/3 (трећина),4-7, 12-15, 18-21, 19-22, 2 жетона на 25/29 четвртина и 32-35.</li><li style="margin-bottom: 0.1em">орфанели где 5 жетона и покривају: један жетон на броју 1</li></ul>-пун број или плен. 6-9, 14-17, 17-20 и 31-34. -зеро шпил -4 жетона који покривају 0-3, 12-15, 26 плен и 32-35.Постоји још могућност играња суседних бројева, тј. жељени број и још два броја лево и десно од жељеног. Минимум за ову најаву (сваки улог који се даје <a class="new" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" title="Крупије (страница не постоји)">крупијеу</a> за пласирање је најава) је 5 <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDeton" title="Žeton">жетона</a>. Најава се обично даје као жељени број два-два (нпр: 8 два-два и подразумева 8 и два суседна броја са леве и десне стране). Исплате иду следећим редоследом:<ul style="margin: 0.3em 0px 0px 1.6em; padding: 0px; list-style-image: url('http://www.blog.rs/'data:image/svg+xml,%3C%3Fxml%20version%3D%221.0%22%20encoding%3D%22UTF-8%22%3F%3E%0A%3Csvg%20xmlns%3D%22http%3A%2F%2Fwww.w3.org%2F2000%2Fsvg%22%20version%3D%221.1%22%20width%3D%225%22%20height%3D%2213%22%3E%0A%3Ccircle%20cx%3D%222.5%22%20cy%3D%229.5%22%20r%3D%222.5%22%20fill%3D%22%2300528c%22%2F%3E%0A%3C%2Fsvg%3E%0A''); color: #252525; font-size: 14px; line-height: 22.4px"><li style="margin-bottom: 0.1em">жетон на плену (пуном броју) исплаћује се 35 за 1</li><li style="margin-bottom: 0.1em">жетон на половини (између два броја) исплаћује се 17 за 1</li><li style="margin-bottom: 0.1em">жетон на трецини (покрива 3 броја) исплаћује се 11 за 1</li><li style="margin-bottom: 0.1em">жетон на четвртини (покрива 4 броја) исплаћује се 8 за 1</li><li style="margin-bottom: 0.1em">жетон на шестини (покрива 6 бројева) исплаћује се 5 за 1</li></ul>По правилу за сваки нови спин (спин је процес бацања куглице која мора да направи минимум 3 ротације у цилиндру да би спин био валидан) правац цилиндра се мења и куглица се увек баца у супротном смеру од кретања цилиндра. <img src="http://rulet-sistemi.com/casinoeuro-petrovic.jpg" border="0" />  Generalna 2016-08-16T11:04:51Z miljana21 Kultura Novog Sada * http://miljana21.blog.rs/blog/miljana21/generalna/2016/08/15/kultura Novi Sad je kulturni centar <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Vojvodina" title="Vojvodina">Vojvodine</a> i jedan od najznačajnijih kulturnih centara <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Srbija" title="Srbija">Republike Srbije</a>. Jo&scaron; u vreme <a class="mw-redirect" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Otomansko_Carstvo" title="Otomansko Carstvo">osmanske</a> uprave<a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Balkan" title="Balkan">Balkanom</a> i <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Panonska_nizija" title="Panonska nizija">Panonskom nizijom</a> (16-17. vek), okolina Novog Sada je predstavljala značajno kulturno sredi&scaron;te <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Srbi" title="Srbi">srpskog</a> naroda. Tu se na <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Ba%C4%8Dka" title="Bačka">bačkoj</a> strani <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Dunav" title="Dunav">Dunava</a> nalazio <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Manastir_Kovilj&action=edit&redlink=1" title="Manastir Kovilj (jo&scaron; nenapisan)">manastir Kovilj</a>, dok su se na <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Srem" title="Srem">sremskoj</a> strani nalazili <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Fru%C5%A1kogorski_manastiri" title="Fru&scaron;kogorski manastiri">fru&scaron;kogorski manastiri</a> i grad <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Sremski_Karlovci" title="Sremski Karlovci">Sremski Karlovci</a>, koji je polovinom 16. veka bio najveći srpski grad u Osmanskom carstvu.Tokom <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Habsbur%C5%A1ka_Monarhija" title="Habsbur&scaron;ka Monarhija">habzbur&scaron;ke</a> uprave u 18. i 19. veku, Novi Sad je bio centar srpske kulture, politike i dru&scaron;tvenog života, zbog čega je dobio nadimak Srpska <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Atena" title="Atena">Atina</a>. <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Srpsko_narodno_pozori%C5%A1te" title="Srpsko narodno pozori&scaron;te">Srpsko narodno pozori&scaron;te</a>, najstarije profesionalno pozori&scaron;te među <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Ju%C5%BEni_Slaveni" title="Južni Slaveni">Južnim Slovenima</a>, osnovano je u Novom Sadu 1861. godine, dok je sedi&scaron;te <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Matica_srpska" title="Matica srpska">Matice srpske</a>, značajne kulturno-naučne ustanove srpskog naroda, preseljeno iz <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Budimpe%C5%A1ta" title="Budimpe&scaron;ta">Pe&scaron;te</a> u Novi Sad <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/1864" title="1864">1864</a>. godine. U 19. i početkom 20. veka, veliki broj srpskih književnika, pesnika i pravnika živeo je ili radio u Novom Sadu, a među njima su bili <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%90uro_Dani%C4%8Di%C4%87" title="Đuro Daničić">Đura Daničić</a>,<a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%90ura_Jak%C5%A1i%C4%87" title="Đura Jak&scaron;ić">Đura Jak&scaron;ić</a>, <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Jovan_Jovanovi%C4%87_Zmaj" title="Jovan Jovanović Zmaj">Jovan Jovanović Zmaj</a>, <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Svetozar_Mileti%C4%87" title="Svetozar Miletić">Svetozar Miletić</a>, <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Laza_Kosti%C4%87" title="Laza Kostić">Laza Kostić</a>, <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%90or%C4%91e_Nato%C5%A1evi%C4%87" title="Đorđe Nato&scaron;ević">Đorđe Nato&scaron;ević</a>, <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Kosta_Trifkovi%C4%87" title="Kosta Trifković">Kosta Trifković</a>, <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Vuk_Stefanovi%C4%87_Karad%C5%BEi%C4%87" title="Vuk Stefanović Karadžić">Vuk Stefanović Karadžić</a>, itd.Danas je Novi Sad drugi po značaju kulturni centar Srbije (posle <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Beograd" title="Beograd">Beograda</a>), a gradske vlasti poku&scaron;avaju da učine grad privlačnijim organizovanjem brojnih kulturnih manifestacija i muzičkih koncerata. Od 2000. godine se u gradu održava muzički festival <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Egzit&action=edit&redlink=1" title="Egzit (jo&scaron; nenapisan)">Egzit</a>, najveći letnji muzički festival u Srbiji i regionu. U Novom Sadu se održava i jedini festival alternativnog i novog pozori&scaron;ta u Srbiji - <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=INFANT&action=edit&redlink=1" title="INFANT (jo&scaron; nenapisan)">INFANT</a>, zatim <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Zmajeve_de%C4%8Dje_igre&action=edit&redlink=1" title="Zmajeve dečje igre (jo&scaron; nenapisan)">Zmajeve dečje igre</a> - najpoznatiji festival dečje književnosti, <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Dani_Brazila&action=edit&redlink=1" title="Dani Brazila (jo&scaron; nenapisan)">Dani Brazila</a> - Novosadski Samba Karneval, <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Sterijino_pozorje" title="Sterijino pozorje">Sterijino pozorje</a>, <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Novosadski_d%C5%BEez_festival&action=edit&redlink=1" title="Novosadski džez festival (jo&scaron; nenapisan)">Novosadski džez festival</a>,<a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Me%C4%91unarodni_novosadski_knji%C5%BEevni_festival&action=edit&redlink=1" title="Međunarodni novosadski književni festival (jo&scaron; nenapisan)">Međunarodni novosadski književni festival</a> i mnogi drugi.<img src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/aa/Serbian_National_Theatre_Sept_2005.jpg/200px-Serbian_National_Theatre_Sept_2005.jpg" border="0" /> Pored Srpskog narodnog pozori&scaron;ta, druga poznatija pozori&scaron;ta u gradu su <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Pozori%C5%A1te_mladih" title="Pozori&scaron;te mladih">Pozori&scaron;te mladih</a> i <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Novosadsko_pozori%C5%A1te&action=edit&redlink=1" title="Novosadsko pozori&scaron;te (jo&scaron; nenapisan)">Novosadsko pozori&scaron;te</a>. U <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Novosadska_sinagoga&action=edit&redlink=1" title="Novosadska sinagoga (jo&scaron; nenapisan)">Novosadskoj sinagogi</a> se takođe održavaju brojni kulturni događaji. Druge značajne kulturne ustanove u gradu su ogranak <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Srpska_akademija_nauka_i_umetnosti" title="Srpska akademija nauka i umetnosti">Srpske akademije nauka i umetnosti</a>, <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Vojvo%C4%91anska_akademija_nauka_i_umetnosti&action=edit&redlink=1" title="Vojvođanska akademija nauka i umetnosti (jo&scaron; nenapisan)">Vojvođanska akademija nauka i umetnosti</a>, biblioteka Matice srpske sa oko 3.000.000 publikacija, <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Gradska_biblioteka_u_Novom_Sadu&action=edit&redlink=1" title="Gradska biblioteka u Novom Sadu (jo&scaron; nenapisan)">Gradska biblioteka u Novom Sadu</a>,<a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Istorijski_arhiv_u_Novom_Sadu&action=edit&redlink=1" title="Istorijski arhiv u Novom Sadu (jo&scaron; nenapisan)">Istorijski arhiv u Novom Sadu</a>, <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Arhiv_Vojvodine&action=edit&redlink=1" title="Arhiv Vojvodine (jo&scaron; nenapisan)">Arhiv Vojvodine</a> (koji čuva mnoge istorijske dokumente sa područja Vojvodine koji datiraju u pro&scaron;lost do 1565. godine), <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kulturni_centar_Novog_Sada&action=edit&redlink=1" title="Kulturni centar Novog Sada (jo&scaron; nenapisan)">Kulturni centar Novog Sada</a> (koji organizuje značajne manifestacije i predstavlja aktuelnu kulturu), <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Azbukum&action=edit&redlink=1" title="Azbukum (jo&scaron; nenapisan)">Azbukum</a> (centar za srpski jezik i kulturu), itd. U Novom Sadu se nalaze i najznačajnija umetnička udruženja Vojvodine: <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Dru%C5%A1tvo_knji%C5%BEevnika_Vojvodine" title="Dru&scaron;tvo književnika Vojvodine">Dru&scaron;tvo književnika Vojvodine</a>, <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Udru%C5%BEenje_likovnih_umetnika_Vojvodine&action=edit&redlink=1" title="Udruženje likovnih umetnika Vojvodine (jo&scaron; nenapisan)">Udruženje likovnih umetnika Vojvodine</a> i druga.<img src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Sinagoga_u_Novom_Sadu.JPG/180px-Sinagoga_u_Novom_Sadu.JPG" border="0" /> U gradu se nalazi nekoliko muzeja i brojne privatne ili javne galerije. Najpoznatiji muzej je <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Muzej_Vojvodine&action=edit&redlink=1" title="Muzej Vojvodine (jo&scaron; nenapisan)">Muzej Vojvodine</a>, koji je osnovala Matica srpska 1847. godine, u kojem se nalazi trajna kolekcija koja predstavlja srpsku kulturu i život u Vojvodini tokom istorije.<a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Muzej_Novog_Sada&action=edit&redlink=1" title="Muzej Novog Sada (jo&scaron; nenapisan)">Muzej Novog Sada</a> na Petrovaradinskoj tvrđavi ima stalnu kolekciju vezanu za istoriju tvrđave. <img src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e4/Building_of_the_Matica_srpska%2C_Novi_Sad.jpg/200px-Building_of_the_Matica_srpska%2C_Novi_Sad.jpg" border="0" /><a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Galerija_Matice_srpske&action=edit&redlink=1" title="Galerija Matice srpske (jo&scaron; nenapisan)">Galerija Matice srpske</a> je najveća i najcenjenija galerija u Novom Sadu, a podeljena je na dve zasebne galerije koje se nalaze u centru grada. Tu su jo&scaron; i <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Galerija_likovne_umetnosti_-_Poklon_zbirka_Rajka_Mamuzi%C4%87a&action=edit&redlink=1" title="Galerija likovne umetnosti - Poklon zbirka Rajka Mamuzića (jo&scaron; nenapisan)">Galerija likovne umetnosti - Poklon zbirka Rajka Mamuzića</a> i <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Spomen-zbirka_Pavla_Beljanskog&action=edit&redlink=1" title="Spomen-zbirka Pavla Beljanskog (jo&scaron; nenapisan)">Spomen-zbirka Pavla Beljanskog</a> - jedna od najvećih kolekcija srpske umetnosti 20. veka (od 1900-ih do 1970-ih). Generalna 2016-08-15T15:08:10Z miljana21 Istorija Novog Sada http://miljana21.blog.rs/blog/miljana21/generalna/2016/08/15/istorija-novog-sada <div style="text-align: left">   Mnoge ljude ne zanima nasa istorija,a mozda bi trebalo jer zaista imamo o cemu da pricamo.Pa ako ste jedan od onih koje zanima nasa istorija mozete poceti sa citanjem.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left"> Prema tumačenjima rezultata novijih arheolo&scaron;kih istraživanja, na prostoru Petrovaradinske tvrđave su pronađeni ostaci mlađeg paleolitskog stani&scaron;ta, iz perioda od 19.000. do 15.000. godina pre nove ere, iz čega se zaključuje da je čovek na prostoru Petrovaradinske stene živeo jo&scaron; u <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Paleolit" title="Paleolit">paleolitu</a>, kada su se ljudska stani&scaron;ta uglavnom nalazila u <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Spilja" title="Spilja">pećinama</a>, a retko kada na otvorenom prostoru.</div>Postojanje ljudskih naselja na području dana&scaron;njeg Novog Sada može se pratiti u kontinuitetu od <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Kameno_doba" title="Kameno doba">mlađeg kamenog doba</a> - neolita (od oko 4500. godine pne.). Pored područja <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Petrovaradin" title="Petrovaradin">Petrovaradina</a>, na kojem su nađeni tragovi naselja iz skoro svih epoha, na Bačkoj strani Dunava (na <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Klisa" title="Klisa">Klisi</a>, <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Slana_Bara&action=edit&redlink=1" title="Slana Bara (jo&scaron; nenapisan)">Slanoj Bari</a>, <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Stari_Grad_(Novi_Sad)&action=edit&redlink=1" title="Stari Grad (Novi Sad) (jo&scaron; nenapisan)">Starom Gradu</a> i <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Detelinara" title="Detelinara">Detelinari</a>) takođe su pronađeni tragovi <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Prahistorija" title="Prahistorija">praistorijskih</a> naselja iz<a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Kameno_doba" title="Kameno doba">kamenog</a>, <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Bakarno_doba" title="Bakarno doba">bakarnog</a>, <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Bron%C4%8Dano_doba" title="Brončano doba">bronzanog</a> i <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/%C5%BDeljezno_doba" title="Željezno doba">gvozdenog</a> doba.Najstariji arheolo&scaron;ki ostaci (iz vremena kamenog doba) pronađeni su sa obe strane Dunava, na području dana&scaron;njeg<a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Petrovaradin" title="Petrovaradin">Petrovaradina</a> (koji je u kontinuitetu nastanjen od praistorije do danas) i području dana&scaron;nje <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Klisa" title="Klisa">Klise</a>. Istraživanjem ostataka naselja iz mlađeg <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Bron%C4%8Dano_doba" title="Brončano doba">bronzanog doba</a> (3000. godina pne.) na području dana&scaron;njeg Petrovaradina, arheolozi su prona&scaron;li i <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Bedem" title="Bedem">bedeme</a> pojačane koljem i palisadama iz tog perioda, koji svedoče da je jo&scaron; u vreme <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Vu%C4%8Dedolska_kultura" title="Vučedolska kultura">vučedolske kulture</a> ovde postojalo utvrđeno naselje.u 4. veku pre nove ere se na području dana&scaron;njeg Novog Sada pojavljuju <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Kelti" title="Kelti">Kelti</a>, koji na desnoj obali Dunava, na području dana&scaron;njeg Petrovaradina, podižu utvrđenje, a tragovi Kelta pronađeni su i na području <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Detelinara" title="Detelinara">Detelinare</a>. Zatim se, u 1. veku pre nove ere, na ovom području pojavljuju <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Anti%C4%8Dki_Rim" title="Antički Rim">Rimljani</a>, koji u 1. veku nove ere na desnoj obali Dunava podižu prvu veću tvrđavu pod imenom Kuzum (Cusum) i uključuju je u provinciju <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Panonija" title="Panonija">Panoniju</a>. Dunav je tada činio <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Limes_(granica)&action=edit&redlink=1" title="Limes (granica) (jo&scaron; nenapisan)">limes</a> <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Rimsko_Carstvo" title="Rimsko Carstvo">Rimskog carstva</a>, koje je obuhvatalo njegovu desnu (sremsku) obalu, dok je na levoj obali reke, U Bačkoj, od 1. veka nove ere stanovalo <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Sarmati" title="Sarmati">sarmatsko</a> pleme <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Jazigi" title="Jazigi">Jazigi</a>. Nalazi rimskog novca na području Novog Sada svedoče o trgovačkim vezama Jaziga i Rimljana. Rimljani su povremeno zaposedali i južnu Bačku i držali ove pogranične prostore u funkciji kontralimesa, a u cilju obezbeđivanja dodatne granice, izgradili su u Bačkoj &scaron;ančeve sa jarkom, danas poznate kao <a class="mw-redirect" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Rimski_%C5%A0an%C4%8Devi" title="Rimski &Scaron;ančevi">Rimski &Scaron;ančevi</a>.U 4. veku, u doba <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Velika_seoba_naroda" title="Velika seoba naroda">Seobe naroda</a> utvrđenje Kuzum je poru&scaron;eno od strane <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Huni" title="Huni">Huna</a>, a ovo područje zatim dolazi pod vlast <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Ostrogoti" title="Ostrogoti">Ostrogota</a> (5. vek), <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Gepidi" title="Gepidi">Gepida</a> (5-6. vek), <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Langobardi" title="Langobardi">Langobarda</a> (6. vek),<a class="mw-redirect" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Византијско царство">Vizantije</a> (koja u 6. veku obnavlja utvrđenje Kuzum i daje mu ime Petrikon), <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Avari" title="Avari">Avara</a> (6-8. vek) i <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Franci" title="Franci">Franaka</a> (8. vek).Sredinom 6. veka, područje naseljavaju <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Slaveni" title="Slaveni">Sloveni</a>. U 9. veku, tvrđava Petrikon (ili na <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Slavenski_jezici" title="Slavenski jezici">slovenskim jezicima</a> - Petrik) ulazi u sastav <a class="mw-disambig" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Bugarsko_carstvo" title="Bugarsko carstvo">Bugarskog carstva</a>, a u 11. veku njom vlada <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Srem" title="Srem">sremski</a>vojvoda <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Sermon" title="Sermon">Sermon</a>, čiji su zlatnici u 19. veku pronađeni u jednom petrovaradinskom <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Vinogradarstvo" title="Vinogradarstvo">vinogradu</a>. Po&scaron;to je Bugarska poražena od Vizantije a Sermon ubijen, tvrđava ponovo postaje deo Vizantije, da bi, posle borbi Vizantinaca i <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91ari" title="Mađari">Mađara</a>, krajem 12. veka, u&scaron;la u sastav srednjovekovne <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kraljevina_Ugarska_(1000-1918)&action=edit&redlink=1" title="Kraljevina Ugarska (1000-1918) (jo&scaron; nenapisan)">Kraljevine Ugarske</a>. Na području Bačke, ugarska vlast se ustaljuje ne&scaron;to ranije, tokom 10. veka.  Tokom ugarske vladavine, na području dana&scaron;njeg Novog Sada nalazilo se nekoliko naselja, koja se u istorijskim dokumentima pominju od 13. veka. Prema istorijskom dokumentu iz 1237. godine (povelja ugarskog kralja <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Bela_IV&action=edit&redlink=1" title="Bela IV (jo&scaron; nenapisan)">Bele IV</a>), pored <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Petrovaradin" title="Petrovaradin">Petrovaradina</a>(Pétervárad) i <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Sremska_Kamenica" title="Sremska Kamenica">Sremske Kamenice</a> (villa Camanch) na sremskoj strani Dunava, postojalo je i nekoliko naselja na bačkoj strani:<a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Klisa" title="Klisa">Va&scaron;aro&scaron;-Varad</a> (poznat i kao Peturvarad, Stari Petrovaradin i Varadinci), <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Mrtvaljo%C5%A1&action=edit&redlink=1" title="Mrtvaljo&scaron; (jo&scaron; nenapisan)">Mrtvaljo&scaron;</a> (poznat i kao Mortaljo&scaron; - Mortályos), <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Telep" title="Telep">Sent Marton</a> (Ke Sent Marton), <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Stari_Grad_(Novi_Sad)&action=edit&redlink=1" title="Stari Grad (Novi Sad) (jo&scaron; nenapisan)">Bak&scaron;a</a> (poznato i kao Bak&scaron;ić, Bačić, Bak&scaron;afalva i Bačka - Bachka), <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Gornje_Sajlovo&action=edit&redlink=1" title="Gornje Sajlovo (jo&scaron; nenapisan)">Sajlovo I</a> i <a class="mw-redirect" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Sajlovo" title="Sajlovo">Sajlovo II</a> (poznata i pod imenima Gornji i Donji Zajol - Zoyl, Sajol i Isailovo), <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Slana_Bara&action=edit&redlink=1" title="Slana Bara (jo&scaron; nenapisan)">Bivalo</a> (poznat i kao Bivaljo&scaron; i Bivolo&scaron; - Bywolos), <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Rivica_(Novi_Sad)&action=edit&redlink=1" title="Rivica (Novi Sad) (jo&scaron; nenapisan)">Rivica</a> i <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cenej" title="Čenej">Čenej</a>(poznat i kao Čeme - Cheme ili Chemey). Petrovaradin se u ovo doba prvi put spominje pod dana&scaron;njim imenom, iako je ono u osnovi evoluiralo od prvobitnog vizantijskog imena Petrikon. U kasnijem periodu (16. vek), na ovom području se pominju jo&scaron; dva naselja - <a class="mw-redirect" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Novo_Naselje_(Novi_Sad)" title="Novo Naselje (Novi Sad)">Bistrica</a> (Bistritz) i <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Kamendin" title="Kamendin">Kamendin</a> (poznat i kao Kemind - Keménd). Slovensko naselje Bistrica pominje se na vi&scaron;e karata koje datiraju iz 16. i 17. veka, a nalazilo se prekoputa <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Petrovaradinska_tvr%C4%91ava" title="Petrovaradinska tvrđava">Petrovaradinske tvrđave</a>, na području dana&scaron;njeg Novog Sada, dok se naselje Kamendin nalazilo u &scaron;iroj okolini dana&scaron;njeg grada. Bivaljo&scaron; je bio veliko naselje <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Slaveni" title="Slaveni">slovenskog življa</a> koje datira iz perioda seobe naroda (5-6. vek).Između 1526. i 1687. godine, ovo područje je u sastavu <a class="mw-redirect" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Otomansko_Carstvo" title="Otomansko Carstvo">Osmanskog carstva</a>. Tokom osmanske uprave, neka od naselja na bačkoj strani Dunava su i&scaron;čezla, dok su druga nastavila da postoje i bila su nastanjena Srbima. Po poreskom spisku iz 1522. godine, među stanovnicima ovih naselja na bačkoj strani Dunava srećemo kako <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91ari" title="Mađari">mađarska</a>, tako i <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Slaveni" title="Slaveni">slovenska</a> imena (Božo, Radovan, Radonja, itd), da bi po <a class="mw-redirect" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Otomansko_Carstvo" title="Otomansko Carstvo">turskim</a> podacima iz 1590. godine na ovom području bilo zabeleženo 105 kuća koje plaćaju porez i to isključivo <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Srbi" title="Srbi">srpskih</a>. Po&scaron;to se zna da je bilo i Srba koji nisu plaćali porez (ukoliko su recimo bili u turskoj službi), onda je broj stanovnika ovih naselja sigurno bio veći.U vreme Osmanske uprave poznat pod imenom Varadin, Petrovaradin je bio sedi&scaron;te nahije u okviru <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Sremski_sand%C5%BEak" title="Sremski sandžak">Sremskog sandžaka</a>. <a class="mw-redirect" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Podgra%C4%91e_Petrovaradina" title="Podgrađe Petrovaradina">Podgrađe tvrđave</a> imalo je oko 200 kuća, tu se nalazila Sulejman-hanova džamija, a postojale su i dve manje džamije, Hadži-Ibrahimova i Huseinova. Pored dve turske mahale, u sastavu grada nalazila se i <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anstvo" title="Hri&scaron;ćanstvo">hri&scaron;ćanska</a> četvrt sa 35 kuća, naseljenih isključivo <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Srbi" title="Srbi">Srbima</a>. Od praistorije pa sve do kraja 17. veka, centar urbanog života na području dana&scaron;njeg grada nalazio se na sremskoj strani Dunava, na prostoru dana&scaron;njeg Petrovaradina, koji je svojim značajem uvek zasenjivao naselja na bačkoj strani. Osnivanjem Racke varo&scaron;i, potonjeg Novog Sada, sredi&scaron;te lokalnog urbanog života će se tokom 18. veka definitivno pomeriti na bačku obalu Dunava. <img src="https://encrypted-tbn3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcTXWmw7No-tNMXehfYcEyv4Z4llja8VLfgOHMFDfO6du0qPgS6vHQ" border="0" alt="Резултат слика за petrovaradin" /> <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Austro-Ugarska" title="Austro-Ugarska">Austrougarska monarhija</a> se pri zavr&scaron;etku <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Prvi_svjetski_rat" title="Prvi svjetski rat">Prvog svetskog rata</a> krajem oktobra 1918. godine raspala, a 3. novembra i kapitulirala. U Novom Sadu je obrazovan je privremeni <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Srpski_narodni_odbor&action=edit&redlink=1" title="Srpski narodni odbor (jo&scaron; nenapisan)">Srpski narodni odbor</a> sa zadatkom da u interregnumu preuzme prerogative vlasti i obezbedi red do uspostavljanja redovnog poretka. 2. novembra članovi Srpskog narodnog odbora su se dogovorili da se organizuje narodna straža, a istog dana na ulicama se pojavilo obnovljeno socijaldemokratsko glasilo "Sloboda", koje je najavilo nacionalno oslobođenje srpskog naroda u <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Vojvodina" title="Vojvodina">Vojvodini</a>. Srpski narodni odbor uputio je ultimatum komandantu nemačkih trupa da 8. novembra, najkasnije do &scaron;est časova ujutru, njegovi vojnici napuste grad. Po izlasku i poslednjeg neprijateljskog vojnika, srpske straže su zauzele sve važne punktove u gradu, a u noći između 8. i 9. novembra mandatori Srpskog narodnog odbora su i zvanično preuzeli vlast u Novom Sadu od mađarskog Magistrata. Na sednici je, pola sata pre ponoći, vlast pre&scaron;la u srpske ruke, tako da su novosadski Srbi faktički sami sebe oslobodili dan pre ulaska <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Kraljevina_Srbija" title="Kraljevina Srbija">srpske</a> vojske u Novi Sad 9. novembra. Kada je javljeno da srpska vojska dolazi u Novi Sad, u susret joj je po&scaron;lo u toku prepodneva oko 400 konjanika, koji su bili u narodnim odelima, a nosili su srpski barjak. Na mostu je u ime Novosađana prvi pozdravio srpske vojnike ugledni građanin <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Sava_Stojkovi%C4%87&action=edit&redlink=1" title="Sava Stojković (jo&scaron; nenapisan)">Sava Stojković</a>, član Upravnog odbora <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Matica_srpska" title="Matica srpska">Matice srpske</a>. On je okićenu srpsku zastavu predao majoru <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Vojislav_Bugarski&action=edit&redlink=1" title="Vojislav Bugarski (jo&scaron; nenapisan)">Vojislavu Bugarskom</a> kao komandantu jedinice srpske vojske koja je imala čast da oslobodi Novi Sad.Posle sprovedenih izbora po svim <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Vojvodina" title="Vojvodina">vojvođanskim</a> mestima (od 18. do 24. novembra), u Novom Sadu se 25. novembra 1918. godine sastala Velika narodna skup&scaron;tina <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Srbi" title="Srbi">Srba</a>,<a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Bunjevci" title="Bunjevci">Bunjevaca</a> i ostalih <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Slaveni" title="Slaveni">Slovena</a> <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Banat" title="Banat">Banata</a>, <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Ba%C4%8Dka" title="Bačka">Bačke</a> i <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Baranja" title="Baranja">Baranje</a>, koja zvanično progla&scaron;ava otcepljenje ovih regiona od <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Ugarska" title="Ugarska">Ugarske</a> i njihovo prisajedinjenje <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Kraljevina_Srbija" title="Kraljevina Srbija">Srbiji</a>, a na istoj skup&scaron;tini formira se i pokrajinska vlada (Narodna uprava) <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Banat,_Ba%C4%8Dka_i_Baranja" title="Banat, Bačka i Baranja">Banata, Bačke i Baranje</a> sa sedi&scaron;tem u Novom Sadu. 1. decembra 1918. godine, progla&scaron;eno je <a class="mw-redirect" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Kraljevstvo_Srba,_Hrvata_i_Slovenaca" title="Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca">Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca</a>, a Novi Sad ulazi u tu novu državu kao sastavni deo <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Kraljevina_Srbija" title="Kraljevina Srbija">Kraljevine Srbije</a>. Iako je do 1918. godine imao ulogu kulturnog i političkog centra Srba, Novi Sad do tada nije bio administrativni centar neke upravne teritorije ili pokrajine, &scaron;to se ulaskom u novu državu menja: od 1918. do 1919. godine, Novi Sad je administrativni centar pokrajine <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Banat,_Ba%C4%8Dka_i_Baranja" title="Banat, Bačka i Baranja">Banat, Bačka i Baranja</a>, a takođe (sve do 1922. godine) i administrativni centar <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Novosadska_%C5%BEupanija&action=edit&redlink=1" title="Novosadska županija (jo&scaron; nenapisan)">Novosadske županije</a>, koja je obuhvatala Bačku i Baranju, zatim je (od 1922. do 1929. godine) administrativni centar <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Ba%C4%8Dka_oblast" title="Bačka oblast">Bačke oblasti</a>, koja je obuhvatala zapadne delove Bačke i Baranju, da bi 1929. godine postao administrativni centar <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Dunavska_banovina" title="Dunavska banovina">Dunavske banovine</a>, jedne od pokrajina <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Kraljevina_Jugoslavija" title="Kraljevina Jugoslavija">Kraljevine Jugoslavije</a>. Po popisu iz 1921. godine, Novi Sad je imao 39.122 stanovnika, od kojih je 16.293 govorilo <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Srpski_jezik" title="Srpski jezik">srpski</a>, 12.991 <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91arski_jezik" title="Mađarski jezik">mađarski</a>, 6.373 <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Nema%C4%8Dki_jezik" title="Nemački jezik">nemački</a> i 1.117 <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Slova%C4%8Dki_jezik" title="Slovački jezik">slovački</a>.<div class="thumb tright" style="clear: right; float: right; margin: 0.5em 0px 1.3em 1.4em; width: auto; color: #252525; font-family: sans-serif; font-size: 14px; line-height: 22.4px"><div class="thumbinner" style="border: 1px solid #cccccc; padding: 3px; font-size: 13.16px; text-align: center; overflow: hidden; width: 252px; background-color: #f9f9f9"><a class="image" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Petrovaradin_i_%C5%BErtve_racije.JPG"><img class="thumbimage" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Petrovaradin_i_%C5%BErtve_racije.JPG/250px-Petrovaradin_i_%C5%BErtve_racije.JPG" border="0" width="250" height="188" /></a><div class="thumbcaption" style="border: none; line-height: 1.4em; padding: 3px; font-size: 12.3704px; text-align: left"><div class="magnify" style="float: right; margin-left: 3px; margin-right: 0px"><a class="internal" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Petrovaradin_i_%C5%BErtve_racije.JPG" title="Uvećaj"></a></div>Spomenik žrtvama racije i Petrovaradinska tvrđava</div></div></div>Posle <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Aprilski_rat" title="Aprilski rat">Aprilskog rata</a> 1941. godine, Kraljevinu Jugoslaviju su okupirale i podelile <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Sile_Osovine" title="Sile Osovine">Sile osovine</a>. Novi Sad, kao i cela <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Ba%C4%8Dka" title="Bačka">Bačka</a>, anektiran je od strane <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Mikl%C3%B3s_Horthy" title="Miklós Horthy">Hortijeve</a> <a class="mw-redirect" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Kraljevina_Ma%C4%91arska_(1920%E2%80%941946)" title="Kraljevina Mađarska (1920—1946)">Mađarske</a>, dok je <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Srem" title="Srem">Srem</a> sa <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Petrovaradin" title="Petrovaradin">Petrovaradinom</a> pripojen <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Nezavisna_Dr%C5%BEava_Hrvatska" title="Nezavisna Država Hrvatska">Nezavisnoj Državi Hrvatskoj</a>. Tokom četvorogodi&scaron;nje okupacije (od 1941. do 1944. godine), okupatori su počinili brojne zločine (hap&scaron;enja, ubijanja, paljenja, streljanja, maltretiranja) nad<a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Srbi" title="Srbi">srpskim</a> i <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Jevreji" title="Jevreji">jevrejskim</a> stanovni&scaron;tvom grada, a jedan od poznatijih masovnih zločina je <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Novosadska_racija" title="Novosadska racija">Novosadska racija</a> sprovedena januara 1942. godine, u kojoj su, samo u tri dana (<a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/21._1." title="21. 1.">21. januar</a> - <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/23._1." title="23. 1.">23. januar</a>), mađarski fa&scaron;isti ubili i pod <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Dunav" title="Dunav">dunavski</a> led bacili 1.246 Novosađana (po drugim podacima 1.426), po nacionalnosti 809 <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Jevreji" title="Jevreji">Jevreja</a>, 375 <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Srbi" title="Srbi">Srba</a>, 18 <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91ari" title="Mađari">Mađara</a>, 15 <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Rusi" title="Rusi">Rusa</a> i 2 <a class="mw-disambig" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Rusini" title="Rusini">Rusina</a>, a po polnoj i starosnoj strukturi 489 mu&scaron;karaca, 415 žena, 177 starih osoba i 165 dece. Jedan od poslednjih zločina okupatora u Novom Sadu bilo je i masovno odvođenje Jevreja, čitavih porodica, od dece do staraca, u nemačke logore 1944. godine. Tokom celog rata, fa&scaron;isti su ukupno ubili oko 5.000 Novosađana, a mnogi drugi su raseljeni. <img src="https://sites.google.com/site/portretnovogsada/_/rsrc/1468741949828/petrovaradinska-tvrdjava/36%20b.jpg?height=240&width=320" border="0" />U Novom Sadu je, tokom <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Drugi_svjetski_rat" title="Drugi svjetski rat">celog rata</a>, delovao pokret otpora i <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Narodnooslobodila%C4%8Dki_pokret_Jugoslavije" title="Narodnooslobodilački pokret Jugoslavije">oslobodilački pokret</a> pod vođstvom <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Komunisti%C4%8Dka_partija_Jugoslavije" title="Komunistička partija Jugoslavije">Komunističke Partije Jugoslavije</a>. U gradu se nalazilo sedi&scaron;te okružnog komiteta Komunističke Partije Jugoslavije, koji je u okviru narodnooslobodilačkog pokreta bio deo Pokrajinskog komiteta KPJ za <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Vojvodina" title="Vojvodina">Vojvodinu</a>. U narodnooslobodilačkoj borbi, u partizanskim odredima i vojvođanskim brigadama, neposredno je učestvovalo 2.365 Novosađana, pripadnika svih nacionalnosti, (Srba, Mađara, Slovaka i ostalih). 22. oktobra <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/1944" title="1944">1944</a>. godine, ugrožen nadiranjem <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Crvena_armija" title="Crvena armija">Crvene armije</a> i Narodnooslobodilačke vojske, okupator je napustio Novi Sad, a <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/23._10." title="23. 10.">23. oktobra</a> grad su oslobodile partizanske jedinice iz <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Srem" title="Srem">Srema</a> i <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Ba%C4%8Dka" title="Bačka">Bačke</a>, čime se Novi Sad ponovo na&scaron;ao u okviru nove socijalističke <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_Federativna_Republika_Jugoslavija" title="Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija">Jugoslavije</a>. Tokom vojne uprave (17. oktobar 1944. - 27. januar 1945.), nove jugoslovenske vojne vlasti su likvidirale jedan broj građana srpske, mađarske i nemačke narodnosti, koji su optuženi za kolaboraciju sa mađarskim fa&scaron;istima ili su smatrani neprijateljima novog državnog poretka. Godine <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/1975" title="1975">1975</a>. grad je odlikovan <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Orden_narodnog_heroja" title="Orden narodnog heroja">Ordenom narodnog heroja</a> i progla&scaron;en za <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Gradovi_heroji_u_SFRJ&action=edit&redlink=1" title="Gradovi heroji u SFRJ (jo&scaron; nenapisan)">grad-heroj</a>.Od 1945. godine Novi Sad je glavni grad <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Vojvodina" title="Vojvodina">Autonomne Pokrajine Vojvodine</a>. Na zasedanju u Novom Sadu 30. i 31. jula 1945. godine, Skup&scaron;tina izaslanika naroda Vojvodine donosi predlog da se Vojvodina priključi federalnoj <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_Republika_Srbija" title="Socijalistička Republika Srbija">Srbiji</a>, &scaron;to je na Trećem zasedanju <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Antifa%C5%A1isti%C4%8Dko_vije%C4%87e_narodnog_oslobo%C4%91enja_Jugoslavije" title="Antifa&scaron;ističko vijeće narodnog oslobođenja Jugoslavije">AVNOJ</a>-a od 10. avgusta 1945. godine jednoglasno prihvaćeno, a 1. septembra 1945. godine Predsedni&scaron;tvo Narodne skup&scaron;tine Srbije donelo je Zakon o ustanovljenju i ustrojstvu Autonomne Pokrajine Vojvodine, u okviru <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_Republika_Srbija" title="Socijalistička Republika Srbija">Narodne Republike Srbije</a> i <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_Federativna_Republika_Jugoslavija" title="Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija">socijalističke Jugoslavije</a>.<img src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/25/Petrovaradin_ship_1821.jpg" border="0" /> U posleratnom periodu, grad je pro&scaron;ao kroz brzu <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Industrijalizacija" title="Industrijalizacija">industrijalizaciju</a>, a njegovo stanovni&scaron;tvo se do kraja 20. veka znatno uvećalo. Pored starih srednjih &scaron;kola, i novih, koje su se u toku vremena specijalizovale i znatno povećale broj đaka, Novi Sad dobija i vi&scaron;e &scaron;kole. Prvo je to vi&scaron;a pedago&scaron;ka &scaron;kola (osnovana 1946. godine), a zatim Filozofski i Poljoprivredni fakultet (1954.), da bi 1960. godine najzad bio osnovan i ceo samostalan <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Univerzitet_u_Novom_Sadu" title="Univerzitet u Novom Sadu">Univerzitet</a>, u čijem su sastavu devet fakulteta i jo&scaron; nekoliko vi&scaron;ih &scaron;kola. 1980. godine počinje da deluje i novoosnovana <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Vojvo%C4%91anska_akademija_nauka_i_umetnosti&action=edit&redlink=1" title="Vojvođanska akademija nauka i umetnosti (jo&scaron; nenapisan)">Vojvođanska akademija nauka i umetnosti</a>. Između 1980. i 1989. godine, grad Novi Sad je bio podeljen na 7 gradskih op&scaron;tina: <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Op%C5%A1tina_Stari_Grad_(Novi_Sad)&action=edit&redlink=1" title="Op&scaron;tina Stari Grad (Novi Sad) (jo&scaron; nenapisan)">Stari Grad</a>, <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Op%C5%A1tina_Podunavlje&action=edit&redlink=1" title="Op&scaron;tina Podunavlje (jo&scaron; nenapisan)">Podunavlje</a>, <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Op%C5%A1tina_Liman&action=edit&redlink=1" title="Op&scaron;tina Liman (jo&scaron; nenapisan)">Liman</a>, <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Op%C5%A1tina_Slavija_(Novi_Sad)&action=edit&redlink=1" title="Op&scaron;tina Slavija (Novi Sad) (jo&scaron; nenapisan)">Slavija</a>, <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Petrovaradin" title="Petrovaradin">Petrovaradin</a>, <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Op%C5%A1tina_Detelinara&action=edit&redlink=1" title="Op&scaron;tina Detelinara (jo&scaron; nenapisan)">Detelinara</a> i <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Sremski_Karlovci" title="Sremski Karlovci">Sremski Karlovci</a>. Godine 1989. &scaron;est gradskih op&scaron;tina je spojeno u jedinstvenu op&scaron;tinu Novi Sad, dok je <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Sremski_Karlovci" title="Sremski Karlovci">op&scaron;tina Sremski Karlovci</a> izdvojena iz sastava grada i postala posebna administrativna jedinica.6. oktobra 1988. godine, u Novom Sadu su organizovanivane demonstracije pod čijim je pritiskom sru&scaron;ena tada&scaron;nja vojvođanska vlada. Po prosutom <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Jogurt" title="Jogurt">jogurtu</a> koji je deljen demonstrantima, a ovi ga bacali na neke funkcionere Vojvodine, ovaj događaj je ostao poznat kao "<a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Jogurt-revolucija" title="Jogurt-revolucija">jogurt revolucija</a>". Cilj ovih demonstracija bio je ru&scaron;enje tada&scaron;njeg autonomnog statusa Vojvodine, koji je pokrajina imala po ustavu iz 1974. godine. Posle raspada <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_Federativna_Republika_Jugoslavija" title="Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija">Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije</a>, odvajanja <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Slovenija" title="Slovenija">Slovenije</a>,<a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Hrvatska" title="Hrvatska">Hrvatske</a>, <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Bosna_i_Hercegovina" title="Bosna i Hercegovina">Bosne i Hercegovine</a> i <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Republika_Makedonija" title="Republika Makedonija">Makedonije</a> i formiranja nove <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Savezna_Republika_Jugoslavija" title="Savezna Republika Jugoslavija">Savezne Republike Jugoslavije</a> 1992. godine, Novi Sad iznenada postaje drugi po veličini grad u trećoj Jugoslaviji, &scaron;to mu daje dodatni zamajac u razvoju, iako je to doba bilo veoma krizno i turbulentno. Grad je <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Bombardovanje_Novog_Sada_1999.&action=edit&redlink=1" title="Bombardovanje Novog Sada 1999. (jo&scaron; nenapisan)">pretrpeo veliku &scaron;tetu</a> tokom <a class="mw-redirect" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/NATO_bombardovanje_SRJ" title="NATO bombardovanje SRJ">NATO bombardovanja SRJ</a> 1999. godine, tokom kojeg je ostao bez sva tri mosta preko Dunava. Stambene zone su nekoliko puta gađane avio-bombama i projektilima, dok je novosadska <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Rafinerija_nafte" title="Rafinerija nafte">rafinerija</a> bombardovana gotovo svakodnevno, &scaron;to je izazvalo veliko zagađenje životne sredine i ekolo&scaron;ku &scaron;tetu. 2003. godine, SR Jugoslavija se transformisala u <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Srbija_i_Crna_Gora" title="Srbija i Crna Gora">Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore</a>, da bi se njenom podelom, 2006. godine, Novi Sad na&scaron;ao u sastavu samostalne <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Srbija" title="Srbija">Srbije</a>. Generalna 2016-08-15T14:39:54Z miljana21 *Novosadski Kej* http://miljana21.blog.rs/blog/miljana21/generalna/2016/08/15/novosadski-kej <div style="text-align: left">     Gradjani Novog Sada rado provode vreme na keju pored Dunva.Poznate su nam biciklisticke staze,staze za trcanje kao i setaliste.Studenti svakodnevno posecuju kej i bave se raznim aktivnostima kao sto su : trcanje,setnja,voznja rolera,voznja bicikla itd...U letnjem periodu se nocu okupljaju mladi i vode duge razgovore na obali Dunava.A sada mozete procitati nesto vise o nasem gradu.</div><div style="text-align: left"> <img src="http://www.hostelkutak.com/wp-content/uploads/novosadki-kej.jpg" border="0" /></div><div style="text-align: left">    Novi Sad je najveći grad <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Vojvodina" title="Vojvodina">Autonomne Pokrajine Vojvodine</a>, severne pokrajine <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Srbija" title="Srbija">Republike Srbije</a>, kao i sedi&scaron;te pokrajinskih organa vlasti i administrativni centar <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Ju%C5%BEnoba%C4%8Dki_okrug" title="Južnobački okrug">Južnobačkog okruga</a>. Grad se nalazi na granici <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Ba%C4%8Dka" title="Bačka">Bačke</a> i <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Srem" title="Srem">Srema</a>, na obalama <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Dunav" title="Dunav">Dunava</a> i <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Mali_ba%C4%8Dki_kanal" title="Mali bački kanal">Malog bačkog kanala</a>, u <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Panonska_nizija" title="Panonska nizija">Panonskoj ravnici</a> i na severnim obroncima <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Fru%C5%A1ka_gora" title="Fru&scaron;ka gora">Fru&scaron;ke gore</a>.</div><div style="text-align: left"> <img src="http://www.novisad.rs/sites/default/files/imagecache/800xXXX/images/drvored_na_keju_21novembar.jpg" border="0" /></div>Novi Sad je, posle <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Beograd" title="Beograd">Beograda</a>, drugi grad u Srbiji po broju stanovnika (bez podataka za područje <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Kosovo" title="Kosovo">Kosova i Metohije</a>). Na poslednjem zvaničnom popisu iz 2011. godine, sam grad je imao 231.798 stanovnika. Na op&scaron;tinskom području Novog Sada (uključujući i prigradska nasenja) broj stanovnika je 2011. godine iznosio 341.625.Osnovan <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/1694" title="1694">1694</a>. godine, Novi Sad je dugo vremena bio centar <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Srbi" title="Srbi">srpske</a> kulture, zbog čega je dobio ime &bdquo;Srpska Atina“. Danas je Novi Sad veliki <a class="new" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Industrijske_zone_u_Novom_Sadu&action=edit&redlink=1" title="Industrijske zone u Novom Sadu (jo&scaron; nenapisan)">industrijski</a> i finansijski centar srpske ekonomije, <a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Univerzitet_u_Novom_Sadu" title="Univerzitet u Novom Sadu">univerzitetski</a> grad i &scaron;kolski centar, kulturni, naučni, zdravstveni, politički i administrativni centar Autonomne Pokrajine Vojvodine, grad domaćin mnogih međunarodnih i domaćih privrednih, kulturnih, naučnih i sportskih manifestacija, kao i grad muzeja, galerija, biblioteka i pozori&scaron;ta.<div style="text-align: left"><img src="http://smestajnovisad.com/wp-content/uploads/2015/11/kej.jpg" border="0" /></div> Generalna 2016-08-15T14:14:48Z miljana21