My Harry Potter Version

Klopke

, 09 2008 18:06:16 +0200

Pali smo na nešto grbavo, meko i pomalo... ljigavo.
- Sreća sto je ova biljka ovde. - reče Ron.
Ja nisam mislila tako. Ovo je bilo isuviše jednostavno. Sigurno je neka klopka... Ajoj! Šta je ovo? Nešto se migolji oko i ispod mene. Oko svih nas. Hari i ja u isto vreme povikasmo "Au!". Ja sam se ukočila, ali onda sam se setila...
- Prestanite! Ovo je Đavolja zamka. Opustite se ili će vas još brže ubiti. - rekla je Hermiona, koja kao da mi je čitala misli. Ja sam to htela da kažem! Naravno, opustila sam se i čekala da zamka uradi svoje.
- Ubiće nas brze? E sad stvarno mogu da se opustim. - rece Ron sarkastično. Razaznala sam šta je rekao iako sam već skoro bila dole. Ubrzo padoh na tvrdo tlo. Posle par sekundi i Hermiona mi se pridruži.
- Upomoć! Šta sad? - zavapi Ron.
- Samo se opusti. - posavetuje ga Hari iako je i on očigledno bio na ivici nervnog sloma. - Gde si ti, Hermiona?
- Nas dve smo ovde dole, jer smo se OPUSTILE!!! Samo uradite šta vam je Hermiona rekla, verujte mi! - rekoh im ja.
Ubrzo sam videla neke noge kako se sve više spuštaju ka nama i prepoznala sam ih. To su one bez somotske Harijeve pantalone. Sad je i on bio pored mene.
- Ah! Hariiiiii! - prodra se Ron.
- Nije se opustio, zar ne? - cupkala je Hermiona.
- Moramo da uradimo nešto! - rekoh. Sad sam bila krajnje uznemirena.
- ŠTA? - odbrusi mi Hari. Znam da nije nameravao da viče na mene, ali i on je uznemiren, pa ga razumem.
- Čekaj, čitala sam nešto iz herbologije... - poče Hermiona. - Đavolja zamka, Đavolja zamka... To je smrtonosna zabava...
- Ali će je sunce ubiti! - dovrših ja. BaŠ sam bila prelistavala herbologiju pre neki dan.
- Tako je! Ona mrzi sunčeve zrake! - sijala je Hermiona.
Hari, ona i ja uperismo štapiće ka Đavoljoj zamci i uglas povikasmo: "Lumos Maxima".
Grane počeše da popuštaju i Ron nam pade ispred nogu. Podiže se i reče.
- Uh, dobro je da nismo paničili.
- Dobro je što njih dve uče herbologiju. - reče Hari i svi popreko pogledasmo Rona.
Tada ja začuh neko lako lepršanje. Očigledno su i ostali to primetili, jer je Hermiona upitala:
- Šta je to?
- Zvuči kao lepet krila. - odgovori Hari zamišljeno.
Spazismo neka vrata oko deset stopa od nas i krenusmo ka njima. Hari ih otvori i mi zakoračismo u veliku prostoriju sa zidovima od kamena. Napravismo par koraka i ja videh kako iznad nasih glava leprša na stotine malih krilaca. Nisu to bile ptice, krila su im bila tanka i opnasta... Primetila sam da su i ostali bili zbunjeni. A onda Hermiona progovori:
- Čudno. Nikada nisam videla ovakve ptice.
Pogledah ih malo bolje, a onda Ron reče:
- To nisu ptice. To su...
- Ključevi. - dovrših ja.
- Neki od njih sigurno otvara ona vrata. - Hari pokaza na vrata ista kao i ona na koja smo malopre ušli.
A onda se svo četvoro zagledasmo u metlu koja je lebdela na par stopa iznad zemlje i bila na samo stopu ispred nas. Odmah smo shvatili kako upotrebiti je. Ili sam bar ja tako mislila.
- O čemu se ovde radi? - upita Hermiona.
- Nemam pojma. - slegnu Hari ramenima.
- Pa zar nije očigledno? Treba da uzletiš na njoj i uhvatiš pravi ključ kako bi mogao da otključaš ona vrata. - rekoh ja.
Nisam ni primetila da je Ron već bio kod njih i probao sa onim starim trikom zvanim "Alohomora".
- Pa, vredelo je probati. - opravda se on.
- I, šta sad? - poče Hermiona. - Ovde sigurno ima na stotine ključeva. Kako da nađemo onaj pravi. Svi se zamilslismo. - Mora biti neki veliki, zarđali, staromodni. - zaključi Ron. Nisam ni stigla da se složim s njim, kad Hari povika:
- Eno, onaj tamo, sa polomljenim krilima! - povika Hari. I ja sam ga primetila.
- Pa, šta čekas? Uzleti! - rekoh.
Ali on se dvoumio.
- Šta nije u redu? - upita Hermiona.
- Previše je jednostavno. - reče Hari.
- Ma, hajde! Ako je Snejp mogao na onoj staroj metli, možeš i ti! - ohrabri ga Ron.
- Da! Ti si najmlađi tragač u ovom veku! - reče Hermiona. Hari klimnu i dodirne metlu kao da je začarana ili tako nešto. Odjednom, svi ključevi se sjatiše na njega.
- To malo komplikuje stvari. - rece Ron u njegovom stilu. Hari se trudio da ga ignoriše i počeo je da juri pravi ključ. Pokušavao je da se odupre ključevima koji su ga jurili i da im pobegne. Hrlio je ka onim velikim, zarđalim ključem. I kada su mu se prsti konačno sklopili oko njega, ostali su jos uvek nasrtali na njega. Kada je Hari prošao pored nas, bacio nam je odgovarajući ključ. Hermiona ga uhvati i poče da otključava vrata ignorišući krilca koja su je lupala po šaci.
- Brže! - viknu Ron. Hermiona zgrči lice i - otljuča vrata. Otvori ih i mi zakoračismo u sledeću prostoriju. Pogledali smo ka Hariju, koji je sada jurio ka nama. Uleteo je na metli i mi brzo zatvorismo vrata. Čuli smo kako se stotine ključeva zabada u drvena vrata. Hari je sišao sa metle i odlozio je u jedan ćošak. Ispred nas su bila još jedna, gvozdena vrata. Nisu bila zaključana. Otvorismo ih i - zinusmo u čudu.

Iznenađenja

, 09 2008 18:00:51 +0200

Sledećeg dana nisam bila ništa bolje raspoložena nego juče.
Krenula sam na ručak, jer sam se uspavala i propustila doručak. Zakoračih u Veliku salu, kad...
- Hej, ti! - čuh.
Okrenuh se. Stajala sam licem u lice sa Pensi Perkinson.
- Š'a hoćeš? - upitah je.
- Da li je s tobom sve u redu? Mislim, tebi u zadnje vreme na jedno uđe a na drugo izađe. - reče ona.
- A otkud ti to?
- Pa, zar ti nisam rekla da se kloniš Melfoja, ti, štrokava jedna!
- Ha! Ko je rekao da moram tebe da slušam? Tvoja glava je toliko štrokava da ti je mozak zakržljao. Idi pa se valjaj sa tvojim ljubljenim Meflojem u vašoj štal... Mislim, kući, kol'ko ti volja.
- Pitanje je od strane koga je ljubljen. - reče ona za zlobnim sjajem u hladnim očima punim mržnje.
Ošamarih je i otidoh do svog mesta, dok me je cela Sala posmatrala i zviždala za mnom osim, naravno, Sliterinaca i Melfoja koji me je gledao kao da me se gadi. Fred i Džordž su skandirali:
- Emili je carica! Emili je carica!
Kada su nastavnici i Dambldor ušli, sve je utihnulo kao da se ništa nije ni dogodilo. Ne želim ni da pogađam kako je saznala. Kad sam završila s ručkom, otišla sam na čas preobražavanja koji smo imali sa Grifindorcima. Sela sam sa Hermionom.
- Ima li nekih novosti? - upitah je.
- Ima ako porekneš da je istina ono u vezi Melfoja.
- Pa naravno da nije. On je šugav.

Ona me sumnjičavo pogleda, pa se razvedri i reče:
- OK. Danas smo bili kod Hagrida. Otkrili smo da je ono jaje zmaja osvojio od Voldemora kockanjem. Eh, da, i da Flafi zaspi kad mu se svira neka muzika. I još nešto: Snejp ne pokušava da ukrade Kamen! Kad smo sve to skontali, otrčali smo do profeskorke McGonagall da je pitamo gde je Dambldor. On je u Londonu, ali mi ne možemo da čekamo. Idemo do lažnih vrata večeras. Ideš sa nama?
- Da, naravno. Možda nisam hrabra kao vi, Grifindorci, ali mi čini i kletve veoma dobro idu.
- Dobro. Znači, budi ispred tvog dnevnog boravka u ponoć, a mi ćemo doći pod Nevidljivim ogrtačem. Zatim idemo na treći sprat i onda sve već znaš...
- Dogovoreno.
Danas smo na preobražavanjima učili kako da pauka pretovrimo u lopticu za golf, što je Ronu bila prava noćna mora, ali smo Hermiona i ja to vrlo dobro savladale.
Imala sam još jedan briljantan čas Napitaka, dvočas Herbologije i Istoriju magije.
Kad sam uveče uradila sav domaći i malo se podsetila nekih čini koje nam možda zatrebaju, izašla sam u hodnik. Posle par minuta predamnom se stvoriše njih troje i prepadoše me kad me onako nevidljivi pozvaše pod Ogrtač. Kad ga navukoh preko glave, mi krenusmo ka trećem spratu. Otključah vrata prostorije gde se nalazio Flafi i mi uđosmo jedan po jedan u nju. Harfa je bila začarana da svira neku umirujuću melodiju, a "psić" je duboko spavao i glasno hrkao.
- Dah mu je odvratan. - rece Ron i svi se složismo sa njim.
Pogurasmo njegovnu ogromnu (Falfujevu, ne Ronovu) šapu koja je stajala na lažnim vratima. Hari otvori vrata i reče nam da on ulazi prvi, a zatim mi ostali. Rekao je da, ako se nesto loše dogodi, moramo da se izbavimo odatle. Sve je bilo dogovoreno. Ali kad je Hari krenuo da skoči, sve je nekako postalo tiho i on je to primetio. Nešto sluzavo se svalilo Ronu na rame.
- Ew! - reče on, zahvativsi šakom tu tečnost. - Nečija pljuvačka!
Zatim svi podigosmo glave. Fluffy se probudio. Mi brzo poskakasmo jedan za drugim u rupu.

Kamen mudrosti

, 07 2008 18:22:03 +0200

Čim sam se jutros probudila, krenula sam do Harija da ga pitam da li je išta našao u biblioteci. Ali, čekaj... Nisam znala šifru za ulazak u grifindorski dnevni boravak. Nagađala sam jedno pola sata dok Persi Vesli nije došao i rekao.
- Skrivalica. - reče on.
Kako li se toga nisam setila? Uđoh zajedno sa njim u grifindorski dnevni boravak. Bio je sav crven, a sve što je bilo od metala, bilo je pozlaćeno. Nikad nisam bila ovde... Spazih Harija i Rona kako sede ispred kamina.
- Hej, momci! - rekoh.
- Hej. Kako si ušla? - upita Hari.
- Za Persijem. - rekoh, a Ron složi facu. - Kakogod, da li si našao nešto u Zabranjenom odeljenju? - obratih se Hariju.
- Nažalost, ne. Samo da Hermiona što pre dođe, sigurno je ona nešto pronašla.
Nasmeših se. Već sam zamislila Hermionu kako čita neku ogromnu knjigu svaki put kad nađe slobodnog vremena.

* * *

Bližio se kraj januaru, što znači da je i raspust bio pri kraju. Uopšte nisam videla Draka otkako smo se smuvali. Nijednom. Samo sam čekala da časovi počnu, da imam šta da radim u dosadnim kišovitim danima. A i Hermiona se vraća dva dana pre početka školske godine, što znači sutra.
Legla sam ne mogavši da dočekam jutro da je pitam da li je našla nešto o Nikolasu Flamelu.
Kada sam se probudila, Sunce je bilo tek do polovine na horizontu. Obukla sam se, jer, kad se jednom probudim, ja više ne mogu da zaspim. Malo sam prelistavala školske knjige, kada se Kristina Džonson probudila. I ona se obukla i sišla u boravak. Ja sam uzela da dovršim crtež koji sam započela pre nekoliko meseci.
Kada sam ga konačno dovršila, sišla sam u dnevni boravak da pokupim Čo i Kris, pa da siđemo na doručak.
Tako i bi. Na brzinu nešto strpah u usta. Htela sam da odem do stola gde je Drako, ali bih tako rizikovala da me ona dvojica vide.
Pre podne je proletelo, jer sam se dosta dobro zabavljala igrajući čarobnjački šah i pričajući sa Čo i Kristinom. Bilo je vreme za ručak i mi siđosmo. Hari, Ron i - hej! - Hermiona sedeli su za grifindorskim stolom. Okrenuše se i mahnuše mi kada me videše da ulazim u Veliku salu pokazavši mi rukom da sednem sa njima. To i učinih. Izvinuh se ovima dvema i krenem ka Grifindorcima.
- Ćao, Hermiona! Kako si provela raspust? - upitah Hermionu kada sedoh do nje.
- O, lepo. Bila sam na skijanju sa roditeljima. Naučila sam veoma dobro da skijam.
- Čestitam. Nego, jel' si našla nešto?
- Idemo danas u biblioteku. - reče ona samouvereno.
- Super. - rekoh i navalih na ručak.
Hermiona reče da idemo odmah posle ručka.
- Ona baš ne gubi vreme. - šapnu mi Ron na pta se ja nasmejah.
Čim smo jeli odosmo do biblioteke.
- Malo sam čituckala ovo otkako sam se vratila.
- To ti je za ČITUCKANJE? - reče Ron.
Ona ga samo popreko pogleda. Otvori knjigu na sredini poče da je prelistava.
- Naravno, evo ga! Slušajte: Nikolas Flamel je jedini znani stvaralac Kamena mudrosti.
- Čega? - upitaše Hari i Ron uglas. Ali ja sam znala o čemu Hermiona priča.
- Stvarno, da li vas dvojica ikad čitate? - reče ona.
Ona nastavi:
- Kamen mudrosti je legendarna supstanca čudesnih moći. Može pretvoriti bilo koji metal u čisto zlato i stvoriti Eliksir života od koga se postaje besmrtan.
- Besmrtan? - reče Ron.
- To znači da nikad nećeš umreti.
- Znam šta to znači! - pobuni se Ron.
Hari ga ućutka.
- Jedini Kamen koji postoji trenutno pripada g. Flamelu, priznatom alhemičaru koji je prošle godine proslavio svoj 665. rođendan. Znači, to Flafi čuva na trećem spratu! To je ispod lažnih vrata. Kamen mudrosti.
Mi brzo otrčasmo do Hagrida, mada je već bila noć.

Perfect kiss

, 07 2008 18:17:18 +0200

Naše usne se spojiše. Njegove su bile tako meke i zaista sam uživala, mada je trajalo kratko. Blago ga uhvatih za ruku, a onda se odmakosmo jedan od drugog. Još uvek sam bila ošamućena.
- Ipak je to imela... Mora se, zar ne? - reče Melfoj.
- Da. Kakva nagrada. - prošaputah. Nasmejasmo se.
Da li mu se svidelo? Nadam se da mu nisam upropastila rođendan...
On mi se samo usiljeno nasmeši i ode. I to je to? Mislim, to je nagrada? Nije da nisam zadovoljna ili tako nešto, ali delovalo je kao da nije imao šta da mi da i da se zbog toga trudio da me uhvati pod imelom. Bilo kako bilo, zaista sam uživala. Kad sam se vratila u boravak, još uvek nisam mogla da verujem... Onesvešćeno se sručih u jednu fotelju i zatvorih oči. U glavi su mi se još uvek vrtele slike njega kako mi se približava. Možda uopšte nije tako loš kao što se čini... Iz sanjarenja me trgne Čo Čang, koja se vratila sa zimovanja...
- Hej, da li si dobro? - protrese me. Kada naglo otvorih oči i uspravih se, ona se povuče. - Izvini, mislila sam da si onesvešćena. Tako mi je delovalo. Izvini.
- Ma, nema frke. Zar ti je toliko dosadno kod kuće bilo da si se vratila?
Ona klimnu.
-Da, stvarno sam se smorila.
-Nego, moram da ti kažem ne baš lepe vesti. - počeh ja.
Ona sede na fotelju preko puta mene.
- Okej. Pričaj.
- Pa, saznalak sam ko se sviđa Sedriku Digoriju. Znaš, o kome si mi pričala? - rekoh, a ona klimnu. - E, on voli jednu Grifindorku.
Ona se rastuži.
- Ko je ta? - upita me.
- Tajra. Tajra Roberts. Znaš, ona sa smeđom kosom, visoka... Ima sa nama herbologiju i čini.
- Šta li vidi u njoj? - upita me razdraženo.
Slegoh ramenima.
- Ne znam, valjda mu se sviđa to što je vrlo kreativna. Ne bih da ti protivrečim, ali meni je baš slatka.
- Ma, OK je. Samo me je malo začudilo, znaš, jer je ipak godinu dana stariji od nje.
Ona uzdahnu i podiže pogled.
- A ko se tebi sviđa? - upita me.
- Pa, ne mogu da ti kažem, smejaćeš se. A možda ćeš me zauvek zamrzeti.
- Ma hajde, reci bar iz koje je kuće!
Pročistih grlo. ,,Sliterin'', rekoh. Ona se zacereka.
- Šta je smešno?
- Da nije Gojl?
- Ma, daj.
- Jao, kakva sam ja kvočka, podrazumeva se da je Kreb.
Sad sam se i ja kidala od smeha. A onda obe utihnusmo. Mislim da me je provalila.
- Mislim da znam ko je. - reče ona sa blagim, pobedničkim osmehom.
Ups. Nisam joj trebala reći.
- Da?
- Mislim da je u pitanju Drako Melfoj. Jesam li u pravu?
- Sama razmisli.
To rekoh i ustadoh. Odšetala sam do spavaonice. U frci sam. Šta ako nekome kaže? Šta ako... O, ne, šta ako Grifindorci saznaju? Goreću u paklu zauvek.

Drako Melfoj

, 06 2008 15:46:35 +0200

Jutros sam se probudila sa gomilom emocija. Bila sam veoma uzbuđena zbog današnjeg susreta sa Melfojem. Znam da je zao i sve to... Ali, šta ću kad mi se sviđa...

Obukla sam se i sišla na doručak. Zaista sam imala apetita. Videla sam Draka kako sedi sa nekim zubatim sliterincem, Krebom i Gojlom i predano jede. Zašto je ostao na Hogvortsu? Sliterinski sto je bio prazan, osim njih četvoro, mada su Kreb i Gojl zauzimali pola stola. Brzo skrenuh pogled sa njega kada Ron i Hari uđoše u Veliku salu i sedoše za grifindorski sto. Za haflpafovskim stolom sedeo je samo Sedrik Digori. Kažu da je jako dobar igrač kvidiča. Čo ga odmerava već duže vreme. Ustadoh, i, šta mislite, gde sam otišla? Netačan odgovor. Sela sam do Digorija.

- Ćao! - rekoh kad sedoh do njega.

On podiže pogled. Bio je sladak, ali ne dovoljno.

- Poznajem li te? - reče on pomalo odbojno.

- Ne, ja sam prvakinja. Videla sam da sam sediš, pa sam došla da ti pravim društvo. - rekoh. Zaista mi je trebalo neko normalno društvo i nešto što će me oraspoložiti i opustiti.

- Pa, kako se zoveš? - upita me Sedrik pomalo odsutno.

- Emily Eleanor Black. Ej, da li si siguran da si dobro? Bled si.

- Da, OK mi je. U kojoj si kući?

Konačno je počeo da se malo zanima i budi.

- U Revenklu. A ti si u Haflpafu. Znam to. Znaš li nekoga iz moje kuće? - upitah.
- Ne, ali znam iz Grifindora dosta njih.

- Ah, pa ko ne zna Harija Potera...

- Nisam na njega mislio. Nego na Tajru. Znaš je? Tajra Roberts. Dopada mi se.

- Ah, da. Znam je sa herbologije. Zaista joj dobro ide taj predmet.

- Znam. Baš mi je zao što nije tu za raspust.

- Nisi jedini koji ima ljubavne jade.

Oboje se nasmejasmo.

Provela sam dosta vremena pričajući sa Sedrikom. Otkrila sam da je skroz OK. Nisam ni primetila da je vreme prosto preletelo. Već je bilo pola jedanaest. Odoh do spavaonica da se sredim. Ne mogu ići raščupana i sa bubuljicom nasred čela. Kad sam se sredila, krenula sam ka sliterinskom dnevnom boravku. Stigla sam par minuta pre vremena. Nisam ni primetila da stojim ispod imele. Kada sam već mislila da neće doći, on je otvorio vrata boravka.

- Ćao. - rekoh duboko udahnuvši.

- Hej. Pa, znaš zašto smo ovde.

- Da, ti mi duguješ uslugu.

On se samo blago nasmeši.

- Tako nekako. Ipak si mi radila domaći i davala neke korisne informacijie o Poteru. Kad smo već kod toga, ima nečeg novog?

- Ne. Ustvari, ima...

Bilo mi je žao što moram da izdajem prijatelje, ali sam mu ipak ispričala za psa, Nikolasa i ostalo. Pa, ipak je u ljubavi i ratu sve dozvoljeno, zar ne?

Kad sam završila, pogledala sam u imelu. I on je podigao pogled.

- Imela... - nečujno promrmljah.

- Da.

Osetila sam obrtanje u stomaku. Bio je sve bliže...

Božić

, 06 2008 15:34:08 +0200

Jutros kada sam se probudila i sišla dole, u revenklovski dnevni boravak, videla sam nekoliko povelikih paketa ispod jelke. Ali, na Hogvortsu smo za raspust ostale samo Kristina Džonson i ja. Mislim, iz revenkla. Je l' moguće da su polovina moji?

Siđoh dole i počeh da ih otvaram jedan po jedan. Od roditelja sam dobila žute starke sa crvenim i zelenim zvezdicama. Opa! Obožavam starke. Imam oko deset pari. Od sestre sam dobila crnu maramu sa belim lobanjama... Moj najbolji drug Normalac, Danijel, mi je poslao tri narukvice na plavo-sive pruge. Hej, pa to su revenklovske boje! Takođe sam dobila i dva pakovanja bombona svih ukusa i bočicu ljubavnog napitka od bake. Ona radi u jednoj krojačkoj radnji u Hogsmidu, veoma blizu Mednog vojvode. Dobila sam i... Šta je to? Otvorila sam teget kovertu koja je bila povrh svih poklona, a do sada nisam na nju obracala paznju. Iz nje sam izvukla kratak pergament. Na njemu je pisalo:

Emili,

Sutra u podne dođi ispred mog dnevnog boravka da se dogovorimo za obećanu nagradu.

Drako Melfoj

Vau. Na to sam potpuno zaboravila... Šta bih želela da dobijem? Nemam pojma... Samo da se nađemo pod imelom... I nije tako nemoguće jer su postavljene na svakom koraku. Da, da, znam na šta mislite. Imamo samo jedanaest. Pa, dobro, on sutra puni dvanaest. Ne mogu da dočekam!

Ali, back to reality. Danas treba u jedanaest da odem sa Ronom i Harijem u biblioteku. Uh. Koliko je uopšte sati? Ah, još deset minuta! Dobro, bolje bi bilo da krenem.

Kad sam stigla do grifindorskog boravka, Ron je upravo izlazio.

- Hari će ici sam u Zabranjeno odeljenje ispod svog Nevidljivog ogrtača koji je dobio za Božić. - reče on znalački.

- OK.- odgovorih mu pomalo smoreno jer ne znam sta ću raditi ceo dan. Krenuh ka boravku u nadi da ću nesto smisliti usput. Taman sam bila kod portreta Ser Kadogana kad...

- Čekaj malo... - razmišljala sam naglas.

- Izazivam te na dvoboj! Hajde, kukavice! - čula sam ga kako viče.

Setila sam se. Iskoristiću Sobu po potrebi da bih našla nešto da se zabavim. O njoj sam čitala u Istoriji Hogvortsa. Ako ti treba neko skrovište, samo treba da prođeš tri puta pored tepiserije sa likom trolova koji se bore i da se jako fokusiraš na to šta ti treba. To sam i uradila. Prošla sam pored nje tri puta i u sebi ponavljala: Treba mi soba sa puno zanimljivih stvari za zabavu. Kad to uradih, preda mnom se stvoriše drvena vrata. Uđoh u sobu. Ona je bila kao lavirint namešten od stvari. "Zidovi" su bili od odloženih stvari složenih jedna na drugu. Verovatno ljudi ovde dolaze kad hoće da nesto odlože ili sakriju. Ovo mesto postoji već hiljadama godina. Procunjala sam malo između zidova. Svašta sam našla: Neke crne kaubojke, zlatan prsten sa urezanim slovom E, jednog nezaboravka i strava crnu torbu koja ide preko ramena sa puno bedževa sa nazivima kvidičkih timova u koju sam stavila pronađene stvari. Taman sam htela da krenem, kad zapazih nešto divno. Nešto o čemu se priča i nešto što se traži već godinama... Već stotinama godina... Divna mala zlatna dijadema. Ne bilo kakva dijadema, vec dijadema Rovene Revenklo. Priča se da je njena ćerka, Siva Dama, duh kuće Revenklo, ukrala. Ali, kako je završila ovde? Ludnica. Nisam htela da je uzmem, jer je zaista vredna. Već sam drpila dovoljno stvari. Vreme je da krenem. Nisam ni primetila koliko je vremena prošlo otkad sam otišla. Kada sam stigla u spavaonicu, nebeska ptica je već spustila svoje tamno krilo išarano sjajnim zvezdicama na imanje Hogvortsa. Pa, nije ni čudo. Bilo je već osam, a sada se prilicno rano smrkava, s obzirom na to da je skoro Nova godina! Nisam znala šta bih radila do kraja dana, pa sam lagano skopila oči misleći na sve stvari koje sam danas dobila i našla. Zaspala sam dok su mi reči iz Drakovog pisma odzvanjale u glavi. Sanjala sam imelu. U krupnom planu. Samo je menjala boje. Plava se slivala u ljubičastu, ona u roze, roze u crvenu i tako u nedogled. Čini mi se da sam celu noć to sanjala.

Početak raspusta

, 06 2008 15:27:43 +0200

Stigao je i Božić. Svi su se pakovali za polazak kući i bila je prava praznična atmosfera. Profesor Flitvik je magijom spuštao ukrase na dvanaest jelki u Velikoj sali, svaki na svoju granu, tako da su izgledale božanstveno. Imele su bile okačene svuda po hodniku. Duhovi su leteli svuda po hodnicama i želeli nam srećan Božić. Išla sam iz Sale i krenula ka boravku, kada je Hermiona profurala pored mene. Odustala sam od namere da odem do boravka, i stigla sam je.

- Hej! - rekoh joj zadihano kada sam joj prišla. - Gde si krenula?

- Ćao! Eno su Hari i Ron. Igraju čarobnjački šah. Hajde da ih pozdravimo.

Krenula je ka njima tegleći kofer sa sobom. Približismo se onoj dvojici.

- Skakač na e5. - reče Hari.

Hermiona i ja zastadosmo. Ron razmisli na trenutak, a onda se pobednički nasmesi.

- Kraljica na e5.

Njegova kraljica pređe tri polja, ustade, uzme stolicu i razbije Harijevog konja u paramparčad. Ja uzdahnuh zaprepašćeno.

- To je skroz varvarski! - rece Hermiona zaprepašćeno.

- To je čarobnjački šah. Vidim da si se spakovala. - reče Ron.

- Vidim da ti nisi. - reče Hermiona.

- Promena plana. Roditelji su mi otišli u Rumuniju u posetu mom bratu Čarliju. Tamo studira zmajeve.

- Odlično. Onda možeš da pomogneš Hariju i Emili.

Hari i Ron se zbunjeno pogledaše, a ja sam osetila kako mi se iznad glave pojavio jedan velik znak pitanja.

- Tražiće informacije o Nikolasu Flamelu u biblioteci. - objasni Hermiona.

Ron se uznemiri.

- Tražili smo sto puta!

- Ali ne u Zabranjenom odeljenju. Srećan Božić.

- Mislim da smo loše uticali na nju. - reče Ron.

On i ja odigrasmo jednu partiju šaha, a onda krenusmo na spavanje. Ni ja ne idem kući za raspust, jer su mi roditelji i sestra na Havajima.

Prvi kvidički meč

, 05 2008 21:12:48 +0200

Danas će se održati prvi kvidički meč u sezoni, i to Gryffindor protiv Slytherina. Biće gadno. Posle doručka odmah sam sišla na teren. Na tribinama još uvek nije bilo mnogo njih. Stala sam ispred svih stolica i naskonila se na ogradu koja me deli od terena. Zamišljala sam sebe kako igram Tragača za revenklovski tim. Hmm, to bi bilo divno...

Ljudi su već počeli da dolaze. Svi su već bili tu i meč je mogao da otpočne. Oba tima otišla su na teren i formirala krog oko središnje linije, dok su dva Tragača lebdela visoko u vazduhu. Kvafl, Bladžerke i Skrivalica su puštene i igra je počela. Svi su se izmešali na terenu. Anđelina Džonson iz Grifindora je ubacila jedan gol. Jedan Sliterinac ubacuje u gol i... Drvce odbrajuje. Njegov neprijatelj iz Sliterina uzima Bladžerku i gađa Drvceta koji - oh moj Bože - pada na zemlju ozbiljno povređen. Sad, kad Čuvara nema, Sliterinci mogu da daju golove koliko im je volja. Anđelina Džonson je u međuvremenu dala još jedan gol isada je opet uzela Kvafl. Jurila je ka stativama. Dva dečaka iz Sliterina su je gurala, svako na svoju stranu. Kada su naletali na jedan od stubova prekrivenih tkaninom, izmakoše se, a Anđelina stade da klizi kroz njega i najzad je pala na peščani pod. Sa tribina su se zaorili zabrinuti uzdasi, jer, ipak je to devojka.

A onda mi je pogled skrenuo na Harija. Šta se to dešava? Trese se i obrće u vazduhu. Šta on misli da izvodi? Ali, čekaj... Pa ne izgleda baš kao da on upravlja metlom. Ne... Neko ju je začarao. Ali, ko? Hari je vec počeo ludački da se klima i trese. A onda sam pogledala u Snejpa. Govorio je nešto neprestano ne trepnuvši, kao da govori neku kletvu. A onda skontah. On je začarao Harijevu Nimbusicu! Čini se da je Hermiona to primetila, pa je napustila teren. Šta li namerava? Željno sam iščekivala sve vreme posmatrajući Snejpa. U međuvremenu je Sliterin dao još jedan gol, a Hari je sada visio o metli pridržavajući se samo jednom rukom za dršku. Hajde, Hermiona!

Uh... Hari se sve više klatio, a onda konacno preuzeo kontrolu nad metlom. Seo je i nastavio da igra. On i sliterinski Tragač već su jurili zlatnu Skrivalicu čija su hitra krila lepršala kroz vazduh neverovatnom brzinom. Gurali su se i stalno nadmetali ko će brže do nje. Odjednom, Skrivalica je pocela da hrli dole. Sliterinac je odustao pošto je verovatno pomislio da će se lupiti o pod ako nastavi. Ali Hari ne odustaje tako lako. Polako se dizao na metli. Ubrzo je stajao na njenoj dršci ispružene ruke. Skrivalica je ubrzavala. Hari se malo više nagnuo ka vrhu metle i... Pao. A zatim je ustao drzeći se za stomak. Hoće li mu pozliti? Izgledao je kao da će da povrati. A onda je uz jedno glasno pop izbacio lopticu iz usta. Jedno vreme svi su, pa čak i on, gledali u neverici, a onda on podiže Skrivalicu trijumfalno, visoko u vazduh. Sudija je proglasio pobednika. Grifindorci su cičali i vrištali od sreće, a Sliterinci odmahivali glavama.

Posle toga odoh do Harija da mu čestitam, a zatim se njemu, Ronu i Hermioni pridružih. Otišli smo do Hagrida, koji je stajao na travnjaku nedaleko od tribina. Ispričasmo mu sve sumnje u vezi Snejpa, a on nas začuđeno pogleda.

- Budalaštine. Zašto bi Snejp bacio čini na Harijevu metlu? - reče Hagrid na to u neverici.

- Zašto je hteo da prođe pored troglavog psa za Noć Vestica? - reče Hari.

Hagrid ga malo uznemireno pogleda.

- Ko ti je rekao za Fluffyja? - reče Hagrid.

- Flafija? Ta stvar ima ime? - upita Ron krajnje zblenuto.

Čupavko: ime za takvu stvar? Ludnica.

- Naravno da ima ime. On je moj. - rece Hagrid ponosno. - Otkupio sam ga od jednog Irca i pozajmio Dambldoru da cuva... Nisam hteo to da kažem. Nema više pitanja! To je strogo poverljivo.

- Ali šta god to Flafi čuva, Snejp pokušava da ukrade. - rekoh ja.

- Svašta. Snejp je učitelj na Hogvortsu! - reče Hagrid sad već pomalo razdražen.

- Učitelj ili ne, znam šta su čini kad ih vidim. - prozbori Hermiona svadljivo. - Znam sve o njima. Moraš stalno da gledaš, a Snejp nije ni trepnuo.

- Tačno tako. - oglasismo se ja i Hari u isto vreme.

- Slušajte me. Svo četvoro. - poče Hagrid. - Petljate se u stvari u koje se ne valja petljati. To je opasno. Šta Dambldor čuva znaju samo Nikolas Flamel i on sam.

- Nikolas Flamel? - ubacismo se svo četvoro i zbunjeno se pogledasmo.

- Nije trebalo to da kažem. Nije trebalo. - reče Hagrid krajnje zbunjeno. On se okrenu i ode prekorevajući sebe.

- Nikolas Flamel? Ko je Nikolas Flamel? - reče Hari.

- Ne znam. - oglasi se Hermiona pokunjeno vrteci glavom.

Ona nešto ne zna? Ludnica.

Paketi

, 05 2008 20:51:05 +0200

Kad sam otišla da potražim Melfoja, čula sam kako njih troje odišu i uspaničeno gunđaju. Da li govore istinu? Naravno da će mi kazati ne ako ih pitam da li su nešto loše uradili, zar bi mi se oni poverili? Hermiona nije glupa. A nisam ni ja. Htela sam da pitam Draka za nagradu, ali on je već bio za sliterinskim stolom, a ja ne želim da doživim još jedan susret sa Pensi.

* * *

Prošlo je šest nedelja i Halloween je. Danas je mom rođaku Sirijusu rođendan, ali od njega ni traga ni glasa već dugo. Ali sam ga obožavala kao mala. Otisla sam na ručak prilično dobro raspoložena. Jela sam prilično mnogo i punog stomaka krenula prema izlazu. Otišla sam u dnevni boravak.

Malo sam igrala čarobnjački šah sa Kristinom Džonson, Angelininom sestrom, a onda navalila na domaći. Zaista smo imali dosta toga da uradimo.

Vreme je prosto proletelo i nisam ni primetila da je vreme za večeru. Sišla sam u Veliku salu. Prizor je bio zaista spooky: izrezbarene bundeve lebdele su visoko u vazduhu, a začaranom tavanicom sevale su munje. Taman je došao na red dezert, kad je profesor Kvirel uleteo u salu zadihan, dok mu se ljubičasti turban preteće klatio na glavi.

- Trol je u podrumu! - reče on kad je zastao na sredini sale sa rukama na kolenima. - Mislio sam da želite da znate. - reče i strovali se na pod.

Nastade muk a zatim se svi razbežase i počeše da vrište.

- Tišina! - povika Dambldor i svi zanemeše. Nikad ga nisam videla toliko uzmenirenog. Deca iz svih kuća stadoše izmešana i raštrkana. - Asistenti će odvesti sve u svoje boravke, a profesori idu sa mnom u podrum.

Tako i bi. Ja sam krenula u dnevni boravak, krajnje potresena. Svi revenklovci su ostali budni i nestrpljivo iščekivali vesti u boravku. Nikome se nije spavalo.

Nakon nekog vremena u boravak uđe profesor Flitvik.

- Sve je u redu, deco, niko nije povređen, mada su pojedinci kažnjeni.

Mnogi su odahnuli, ali su se neki i začuđeno zgledali. Čudno. Otišla sam na spavanje.

Stajala sam u poznatoj kružnoj prostoriji. Na zidovima svuda oko mene bili su portreti bivših direktora. Odjednom, sve postade tamno. Samo su oči bivših direktora sijale u mraku. Bile su crvene. Odjednom, svi počeše da sablasno skandiraju: "Ubij trola, ubij trola!". Odjednom, sa mesta na kom je sedeo Dambldor zasijaše svetloplave oči koje kao da su lebdele u mraku parajući tamu. Skandiranje se utiša, a zatim iz pravca plavih očiju začu se glas: "Vreme je." Blesnu zelena svetlost i sve postade crno.

Nalazila sam se na podu. Ne na podu Dambldorove kancelarije, već na podu revenklovske spavaonice. Oko mene su se okupile devojčice iz revenkla i zabrinuto me gledale. Čo se probila kroz gomilu i pogledala me.

- Opet košmari? Da li si se jako udarila?

- Ne, okej sam. Valjda.

Ustadoh i sedoh na krevet. Kada su se uverile da sam dobro, ostale devojke se raziđoše i ostadosmo samo nas dve.

- Šta sam pričala u snu? - upitah obazrivo.

- Vikala si "Ubij trola!" oko deset puta a ona si rekla "Vreme je.". U tom trenutku si se svalila na pod.

Obe se nasmejasmo.

Sišla sam na doručak. Ispred mene je Snejp ulazio u salu hramajući. Došla sam do revenklovskog stola, a ženske glave su se okretale za mnom i gledale me kao da sam nenormalna. I tako ja sedoh za moj sto. Kada su svi posedali za svoje stolove i hrana se mistično pojavi za stolovima, jedna bela sova prelete preko sale noseći dugački paket uvijen u braon papir za pakovanje. Ispusti ga tačno Hariju ispred nosa. Svi su gledali. On je takođe bio zgranut. Ubrzo svi skrenuše poglede i navališe na hranu, ali ja nastavih da gledam šta će se desiti. Šta je to i ko mu šalje pre svih sova? On, Ron i Hermiona počeše uzurbano da otpakuju paket. Ubrzo su strgli sav pak papir i pred njima se na stolu ukazala - Nimbus 2000!!!

Ko mu to šalje? Hari se okrenu ka nastavnickom stolu, blago klimnu glavom i nasmeši se. Dambldor? Ili možda Minerva? Ko zna. Navalih na pire i batake i ostavih se ćorava posla.

Dok sam izlazila iz sale, videh Freda i Džordža Vesli kako pričaju. Hodali su tačno ispred mene. Htela sam da ih pitam nešto što me je dugo kopkalo.

- Hej! - povikah. Oni se okrenuše.

- Molim, ko si ti? Znamo se? - reče Fred.

- Ja sam Emily Eleanor Black. Iz revenkla sam. Treba mi usluga.

- Koji tip usluge? - upita Fred.

- Radi se o Hariju Poteru.

- Uuuuu! - povikaše njih dvojica uglas.

- Ne, ne radi se o tome. Treba da mi kažete da li su Hari, Ron i Hermiona ikada pričali o nekom psu ili tako nešto?

- Da, on nesto čuva, čini mi se. - reče Džordž.

- Neki Hagridov paket koji Snejp pokušava da ukrade. Uopšte ih nismo videli na prošloj večeri. - ubaci se Fred.

- Hvala vam. Vidimo se!

- Nadam se... - reče Džordž tiho.

Dakle, taj troglavi pas na trećem spratu čuva nešto. Čudno... Mora da je jako vredno...

Troglavi pas

, 05 2008 20:36:24 +0200

Stigla sam u revenklovski dnevni boravak, još uvek ne verujući šta se upravo desilo. Pošto mi više nije bilo do spavanja, uzela sam da prelistavam knjigu iz napitaka. Naučila sam da pravim i najsloženije napitke i to mi je omiljeni predmet. Prošla je prva nedelja i nisam više morala da radim Melfojeve zadatke. Nisam znala kako da se osećam zbog toga. Bila sam srećna sto nisam imala i tu obavezu, ali više nemam izgovor da pričam s njim. Ustvari... Imam. Sećate li se kada je rekao da mi sleduje nagrada za izradu tih glupavih zadataka? Moram ga podsetiti na to. Moram ga presresti na ručku. I nadam se uspehu.

Bilo je deset kada sam završila sa prelistavanjem knjige iz napitaka. Otišla sam u spavaonicu da malo sredim kofer, jer je bio u totalnom haosu.. Nisam išla na doručak, jer zaista nisam gladna. Kad sam završila s tim, pogledala sam zamišljeno kroz prozor. Sunce je sada bilo visoko na nebu, a sunčevi zraci su se probijali kroz kvidičke golove. Trgnula sam se iz transa i krenula dole, u dnevni boravak, da malo crtam. To uvek radim kad sam nervozna ili kada mi je dosadno. Jako volim da crtam stripove. Sela sam pored kamina i počela da crtam pejzaž koji se video kroz prozor. Tek što sam počela, Čo je sišla niz stepenice spavaonice.

- Ćao! Šta radiŠ? - upita me veselo i sede na fotelju do mene.

- Crtam. - rekoh, zamišljeno se osmehnuvši.

- Da li si čula sta se priča po skoli? - upita me ona sapućući.

- Bolje bi ti bilo da je nešto u vezi sa Har... Mislim, da je zanimljivo.

Čo me upitno pogleda. Setih se da mi je Drako rekao da mu kažem sve što čujem o Hariju.

- Da, naravno da jeste. - reče ona. Jeste ŠTA? O Hariju ili zanimljivo? Da li me je provalila? - Priča se da su Hari, Ron i Hermiona noćas lunjali hodnicima i videli troglavog psa na trećem spratu. Da li se sećaš kada nam je Dambldor rekao da je zabranjen odlazak tamo svakome ko ne želi da umre najbolnijom smrću? E, to je verovatno razlog.

Pogledala sam je zgranuto. Odakle ona zna? Odakle bilo ko zna? Kako to da nisu izbačeni? Pitanja su mi se rojila po glavi. Još smo malo pričale a onda je bilo vreme za ručak. Sišla sam u Veliku salu i potražila ono troje. Srela sam ih pred ulazom.

- Hej! - doviknuh im.

- Ćao, Ema. - reče Hermiona, dok su Hari i Ron samo promrmljali ''ć'o''.

- Ćao. Htela bih da vas pitam nešto, jer mi je zaista frka. Neke priče kolaju po skoli, hoću da znam istinu.

- Okej. Pitaj. - reče Hermiona pomalo uplašeno.

- Da li je istina da ste se vi noćas smucali po skoli i naišli na neko cudoviste na trećem spratu?

Njih troje se zgledaše.

- Err.. Ne, odakle ti to? - upita Hermiona panično.

- Pa, čula sam od nekoga.

- Od koga? - oglasi se Ron.

- Nije bitno. Znači, nije istina?

- Ne. Zar sumnjaš? - reče Hari.

- Nimalo. Samo htedoh da proverim.