profesorka2016

profesorka2016 http://profesorka2016.blog.rs/blog/profesorka2016 profesorka2016 2026-06-16T19:44:42Z Blog nastave informatike http://profesorka2016.blog.rs/blog/profesorka2016/generalna/2016/10/10/nastava-informatike Појам информатика се састоји од речи <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Информација">информација</a> и <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Аутоматика">аутоматика</a>. Први пут се помиње у <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Немачка">Немачкој</a> године 1957. од стране Карла Штајнбуха. Овај појам покрива истовремено науку о рачунарима (рачунарство) и науку о информационим системима.Информатика има за основу <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Математика">математику</a>, <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Електроника">електронику</a>, <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Физика">физику</a> и неке инжењерске науке.Настала је у <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/19._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="19. век">19. веку</a> размишљањем тадашњег генија <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B0%D1%80%D0%BB%D1%81_%D0%91%D0%B5%D0%B1%D0%B8%D1%9F" title="Чарлс Бебиџ">Чарлса Бебиџа</a>, који је замислио машину која би узимала податке, обрађивала их на неки начин и онда обрађене податке приказивала.Бебиџ је то наравно замислио потпуно <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%85%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Механика">механички</a>, док су данас <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80" title="Рачунар">рачунари</a> <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Електроника">електронски</a>.Данашњи рачунари имају сличности са Бебиџовом машином:<ul style="margin: 0.3em 0px 0px 1.6em; padding: 0px; list-style-image: url('http://profesorka2016.blog.rs/'data:image/svg+xml,%3C%3Fxml%20version%3D%221.0%22%20encoding%3D%22UTF-8%22%3F%3E%0A%3Csvg%20xmlns%3D%22http%3A%2F%2Fwww.w3.org%2F2000%2Fsvg%22%20version%3D%221.1%22%20width%3D%225%22%20height%3D%2213%22%3E%0A%3Ccircle%20cx%3D%222.5%22%20cy%3D%229.5%22%20r%3D%222.5%22%20fill%3D%22%2300528c%22%2F%3E%0A%3C%2Fsvg%3E%0A''); color: #252525; font-family: sans-serif; font-size: 14px; will-change: auto !important"><li style="margin-bottom: 0.1em; will-change: auto !important"><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC" title="Бинарни систем">бинарни систем</a> - скоро сваки рачунар данашњице користи такав бројни систем, који се састоји само од јединица и нула.</li></ul>То је тако зато што је то рачунару најједноставније: 1 - има струје, 0 - нема струје. Систем који има десет цифара (0..9) се зове <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC" title="Декадни систем">декадни</a>. Бебиџ је имао идеју коришћења <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Бушена картица">бушених картица</a> за свој рачунар, а управо то се и користило за чување података пре него што су у употребу ушле магнетне меморије.<ul style="margin: 0.3em 0px 0px 1.6em; padding: 0px; list-style-image: url('http://profesorka2016.blog.rs/'data:image/svg+xml,%3C%3Fxml%20version%3D%221.0%22%20encoding%3D%22UTF-8%22%3F%3E%0A%3Csvg%20xmlns%3D%22http%3A%2F%2Fwww.w3.org%2F2000%2Fsvg%22%20version%3D%221.1%22%20width%3D%225%22%20height%3D%2213%22%3E%0A%3Ccircle%20cx%3D%222.5%22%20cy%3D%229.5%22%20r%3D%222.5%22%20fill%3D%22%2300528c%22%2F%3E%0A%3C%2Fsvg%3E%0A''); color: #252525; font-family: sans-serif; font-size: 14px; will-change: auto !important"><li style="margin-bottom: 0.1em; will-change: auto !important">Улазно/излазни систем - начин убацивања података и алгоритма за обраду података у рачунар и приказ обрађених података.</li></ul>Касније се велики број људи бавио аутоматизованом обрадом података и информатика као наука се родила.Данас, када је информатика толико развијена и када људски род полако улази у златно доба рачунара појмови рачунарства (наука о рачунарима) и информатике (наука о подацима) се полако разилазе. Више није потребно, и вероватно није могуће, да <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80" title="Програмер">програмер</a> добро познаје све процесе који се одвијају у рачунару. Док се инжењер рачунара бави <a class="mw-redirect" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B2%D0%B5%D1%80" title="Хардвер">хардвером</a> инжењер информатике се бави <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%84%D1%82%D0%B2%D0%B5%D1%80" title="Софтвер">софтвером</a>.Један од најбитнијих теоретичара модерне информатике је <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Уједињено Краљевство">британски</a> <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Математика">математичар</a> <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A2%D1%98%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Алан Тјуринг">Алан Тјуринг</a>. Тјуринг се током <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Други светски рат">Другог светског рата</a> бавио <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Немачка">немачком</a><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B8%D0%B3%D0%BC%D0%B0" title="Енигма">"Енигмом“</a>, апаратом који је Немачка војска користила за шифровање и дешифровање порука. До краја рата Тјуринг је развио процес којим су се све поруке могле дешифровати. Током тих истраживања настала је <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%98%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Тјурингова машина">Тјурингова машина</a>. Тјурингова машина је замишљени уређај који може да представи податке и над њима изврши алгоритам. Иако је врло просте структуре она је еквивалентна свим електронским и механичким рачунарима. Generalna 2016-10-10T10:41:45Z profesorka2016