Niko kao ti. :)

Prva ljubav.

Moja prva ljubav,mozda moj najveci uspeh ili neuspeh, zavisi iz kog ugla gledamo.. Resila sam da to podelim sa svima vama..

Bila sam jako mlada,neiskusna,ne znajuci nista o ljubavi, prepustila sam se cela svojoj prvoj ljubavnoj prici.. Oduvek sam imala iskljucivo duze veze,ali se ja nikada nisam osecala zaljubljeno..A onda tog 18.oktobra lose volje kao i svaka 16togodisnjakinja sam krenula na privatan cas matematike.. Onako mrzovoljna, nesrednjena, i potpuno smorena cekala sam svoju profesoricu dok je nisam srela i shvatila da je ona zaboravila na mene, i zakazala jos dvojici momaka. Tog casa, upoznala sam njega.. Odmah mi je srce zaigralo kao ludo, krv u venama je skrkljala, ja sam cak i zamucala svoje ime.. Tokom celog casa smo razmenjivali poglede i osmehe, znala sam da se nece zavrsiti na tome.. Resila sa da ce on biti prvi muskarac za koga cu se istiniski boriti

.On, njegov drug i ja smo se dogovorili da se vidimo nakon casa.. Tad sam shvatila, nista u zivotu nije slucajno, nista se ne desava bez razloga.. Odmah sam osecala tu neku hemiju.. Nisam pogled skidala s njega..Bio je prelep, visok, crne kose, braon ociju i ocaravajuceg osmeha.. Bila sam mlada, neiskusna ali sam znala da sa njim nece biti lako, i nije bilo.. Ubrzo je usledio nas poljubac, osetila sam nesto prema nekom' decku, po prvi put.. Resila sam da se borim za njega, da ja budem njegova ljubav kao sto je on moja.. Tu je usledilo na hiljade prepreka, a o tome cu pisati u sledecem blogu jer sada zurim, ali vam se svima zahvaljujem sto odvajate svoje vreme citajuci ovo, saljem vam ljubav i poljupce :-*

Niko kao ti :)

Pre svega zelim da naglasim da ovim putem ne zelim nikome da namecem svoje misljenje.Hobi mi je pisanje, pa sam resila da to radim javno :) Bice ovo lepo druzenje, sto se mene tice :)

Zivimo u vrlo kompleksnom svetu,okruzeni takvim ljudima i jako je tesko suzdrzati se.Svako od nas je bio izdan,povredjen,prevaren, u tom slucaju je vecina pravila ogromnu gresku, vecina je potcenjivala sebe,svoje kvalitete i svoju vrednost.To ce biti tako,dok ne shvatimo da sve sto nas snadje,mi mozemo poneti na svojim ledjima.Ma koliko god da je tesko,ma sta god da je u pitanju,mi to mozemo.Moramo voleti i postovati sebe,drzati do nase licnosti,i ono najvaznije,moramo je izgraditi.Kada izgradimo svoju licnost,mozemo sve.Mozemo preboleti svaki gubitak,mozemo uspeti u svemu sto naumimo.Nikada ne smemo praviti fatalne greske koje sam vec navela.Ne smemo sebi dozvoliti da pocnemo da sumnjamo u svoje vrednosti, jer sebi moramo biti najbolji.Iz dana u dan se treba usavrsavati,u bilo kom smislu.Iz dana u dan treba raditi na sebi,bilo da je rec o fizickom izgledu ili psihockom stanju.Prvi korak je da ubedimo sebe da mozemo sve,jer zapravo i jeste tako.Svaki problem u kome se nadjemo,mozemo resiti sami,jer u zivotu dobijamo iskljucivo bitke iz kojih izlazimo kao pobednici.Moramo nauciti da postujemo sebe,a zatim sve ostale.Moramo vec jednom shvatiti,da smo mi krojaci svojih sudbina.Mi odlucujemo kako cemo gledati na stvari oko nas,mi odlucujemo da li cemo da se radujemo malim stvarima,ili cemo zivot provesti trazeci srecu ne znajuci da je ona uvek negde na dohvat ruke,mozda je potrebno samo da na nju gledamo iz drugog ugla.Sami odlucujemo da li cemo uzivati u zivotu,i biti srecni ili cemo je uzaludno trazeci, jer ne postoji prava definicija srece.Moramo sebe ubediti,da smo odlicni ali ne sme nam to biti poslednja stanica,moramo nastaviti da radimo na sebi.Koliko vas je posumnjalo u sebe u bilo kom smislu,nakon izdaje prijatelja ili partnera?Sigurna sam da je to ucinio svako od nas.Nista nam ne sme biti prioritet osim nas samih,a svako od nas to stalno zaboravlja i sebe ne postavlja za sopstveni prioritet.Kada shvatimo da niko nije vredniji od nas samih,da smo sami sebi dovoljni,shvaticemo kolike greske smo pravili.Svakog dana treba ponavljati "Ne daj na sebe!" , jer izda nas svako,ali ne smemo izdati sami sebe.

Čestitamo

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.