Musketari

Poštovani čitaoče,

Pre čitanja ove kratke priče moram da naglasim da je svaka sličnost sa stvarnim likovima potpuno namerna J za moju priču inspiraciju sam našla 1990 god. Kada su njeni junaci krenuli u prvi razred jedne osnovne škole u srcu Vojvodine, njih troje spojio je čudan splet okolnosti (jedan je došao iz ratom zahvaćenog područja, drugi je sa samohranom majkom pobegao iz jednog malog sela u potrazi za boljim životom, a treća junakinja je završila tu kada je njen otac odlučio da je bolje gajiti decu u Sremu pored Dunava), jedna tiha i sramežljiva devojčica tada je upoznala dva dečaka koji su bili sušta suprotnost od nje same i ne znajući da će kroz vreme ta dva dečaka da zavoli kao članove svoje porodice, troje dece koja su bila tri posebna sveta druže se i dan danas , danas su odrasli ljudi ali i dalje deca u srcu, bilo je tu svega i puno suza i puno smeha, kada je bilo lepo njih troje su bili jedno uz drugog, ali kada je bilo teško njih troje su bili nerazdvojni, uspevajući da prebrode sve nedaće čak i tešku bolest jednog od svojih drugara! Tih davnih ’90-ih bili smo nindža kornjače,štrumfovi i naravno tri musketara!, kao jedino žensko u toj grupici, ja sam uvek mogla da biram koji musketar ću da budem, danas čak 26 godina kasnije mi smo i dalje Portos, Atos i Aramis, i ako još nismo našli D’Artanjana i dalje smo musketari koji dele neraskidivu vezu koja će ih spajati do kraja života, koji će uvek moći da se oslone jedno na drugog i koji će uvek nalaziti spas u prijateljstvu koje opstaje uprkos okolnostima i vremenu, svi za jednog, jedan za sve....

Posvećeno mojim drugarima N.N. i B.I.

„Ovaj tekst je nastao u okviru akcije #MUSKETARIBLOGIZAZOV koju su pokrenuli Viasat History i mts TV“

Zima

Ne volim zimu, ne volim ogromne jorgane kojima se pokrijes i zarobljen si do ujutru. Jeste mozda je lepo kada padne sneg onaj pravi, koji se ne topi odmah, ali i tada je lepo uzivati u njemu tako sto ga gledam kroz prozor dok vatra u kaminu pucketa a ja pijem kuvano vino sa cimetom i karanfilicem. Voleli je ili ne voleli ipak je ona neizbezno godisnje doba koje svakako da ima i svojih prednosti i ako ja sada ne mogu da se setim ni jedne, a sada odoh da navucem na sebe 50 kom. odece i dok budem skupljala opalo lisce sa grana iz dvorista jos jednom cu sebi da potvrdim ovu teoriju!