Medju nama
http://nensi888.blog.rs/blog/nensi888
nensi8882026-04-07T07:23:15ZGde smo na lestvici?
http://nensi888.blog.rs/blog/nensi888/generalna/2017/11/12/gde-smo-na-lestvici
<p>Od rođenja smo podučavani kojekakvim hijerarhijama - ko ima više novca, ko je na višem položaju, ko je duhovno više uznapredovao, ko je "gazda", a ko sluga...</p><p><span style="font-size: 13px">Visine privlače i dovijamo se kako znamo i umemo da ih dosegnemo, koristimo raznovrsne merdevine, pa i liftove kako bismo dosegli određene ciljeve, a, s vremena na vreme, ne libimo se ni da podmetnemo nogu kako bismo svoju "konkurenciju" gledali sa visine.</span></p><p><span style="font-size: 13px">I ja se, naravno, sa ovim hijerarhijskim ustrojstvom, nikako ne slažem. Ne samo da se ne slažem, već verujem da poziva na neosnovanu aroganciju i uobraženost. Da postoji samo kako bismo, u svojoj nesigurnosti, imali osećaj moći time što postoje oni "ispod". I, svakako sam sklonija dubinama, te mi se ove hijerarhijske podele čine plitkim i površnim.</span></p><p>Šta ako svako jednostavno ima svoju ulogu - različitu, ali važnu? Šta ako ne postoji hijerarhija već krug - kao u astrologiji - gde nema penjanja i spuštanja, već različitosti koje se dopunjavaju?</p><p>Moji roditelji su lekari, prilično priznato zanimanje, no ne bi ih bilo da babe nisu obrađivale njive i plele džempere i vunene čarape. Svi mi postojimo, između ostalog, i zahvaljujući jedni drugima, ma gde se nalazili na društsenoj lestvici.</p><p>Zato pozivam na poštovanje svakoga sa kim koegzistiramo. I onih izgubljenih duša što na ovom svetu još uvek ne mogu da puste korenje, i onih sveprozivanih materijalista što nas prizemljuju i podsećaju da dugujemo i zemaljskom, ne samo nebeskom, i onih što se za nas mole u tišini, i onih što se ni u čemu nisu pronašli.</p><p>Svi imamo nešto zajedničko - dat nam je život. I, ako smo ga preživeli do sada - nosimo seme mudrosti, ma gde nas hijerarhijski smeštali. </p>Generalna2017-11-12T18:40:41Znensi888Nekonkretno kao more
http://nensi888.blog.rs/blog/nensi888/generalna/2017/08/21/nekonkretno-kao-more
<div>Evo me opet na kopnu. I poželeh da pišem. Muka je samo golema, što nemam ništa konkretno. U toj sam muci prelistavala hrpu citata ovde i shvatila da je možda sve isuviše konkretno. Sve same kapljice mudrosti, destilovane iz mora Bog zna kojih dela. Tako se zapitah: ne fali li nam malo poezije, malo morskih talasa što te zapljusnu i vodom i muljem. Sve su te raznobojne mudrolije što samu srž izvuku na površinu fini priručnik za neki lepši život, ali imaju li dušu? I može li duša tako da se sažme u par redaka?</div><div>Neko je jednom rekao za moje pesme da su prljave, da jezik nije "pročišćen". Kad smo se to tako oglušili o prljavštinu, pa sve od nje okrećemo glavu dok nam ulice smrde?</div><div>Gledala sam danima u more, slano, mutno od peska i ljudi, zaneseno vetrom, dok je sunce pržilo i samo je takvo, celo, i lepo. Inače bismo radije birali kadu.</div><div>Godinama su me učili da od ljudi krijem bol, tugu, bes, osetljivost, pa čak i privrženost, što bi možda, u datom kontekstu i ovde bio višak informacija, jer ime teksta nalaže štogod drugo. Onda se sav taj nataloženi mulj kao bujica slio u moje redove. Neki su plakali čitajući ih, neki su ih smatrali prljavim, ali ti su se redovi redjali u jedan most koji prelazi preko praznine izmedju mene i sveta. Samo pišući zatalasam, zalelujam i ne uplašim se da će se neko udaviti u mom mulju. Nema to toliko veze sa publikom, koliko sa potrebom da se čovek pokaže ceo.</div><div>More sa muljem i talasima, čovek sa suzama u očima, čovek sa stisnutom pesnicom, čovek sam i čovek zajedno.</div><div>More kome se raduješ cele godine, čovek pred kojim srce zadrhti. Celi, lepi, ružni, prljavi i čisti.</div><div>Dušom se čitaju cele knjige, tek očima i razumom citati.</div><div>Dušom se voli celi čovek, sve manje od toga je trgovina.</div><div>Dušom se piše nekonkretno, ostalo je birokratija.</div><div>Zato biram da pišem, i prljavo i čisto, i lepo i ružno, crno i raznobojno, razliveno suzama, umazano karminom i lakom za nokte...i drvce po drvce gradim svoj most...ako vas zapljusne talas, to je most postao naš.</div>Generalna2017-08-21T17:27:49Znensi888Izgradite zonu komfora
http://nensi888.blog.rs/blog/nensi888/generalna/2017/08/02/izgradite-zonu-komfora
<p>Možda sam ja suštinski inadžija, neko ko će po svaku cenu težiti da bude u suprotnosti sa trenutnim standardima, ali to ne menja činkenicu da mi se gadi sijaset copy-paste saveta, koji se, bez izuzetka, svode na jedno te isto: ti taj tvoj život ne živiš kako treba i "ušuškan si" u svojoj zoni komfora.</p><p><span style="font-size: 13px">Ko je bre danas i u čemu ušuškan? Imamo sve osim sigurnosti i stabilnosti. Na sve strane part-time poslovi, part-time roditelji, part-time ljubavnici. Izašli bismo iz zone komfora, no nemamo odakle.</span></p><p><span style="font-size: 13px">I da, naravno da mislim da treba da se radi na fleksibilnosti struktura, ali, da bi se bilo šta razgrađivalo, mora najpre da se izgradi.</span></p><p>U redu je biti "ušuškan", u redu je imati okvir u kome se osećamo stabilno i sigurno, i komfor je u redu, ako ga čovek sebi može priuštiti. U redu je ostati u starom dok ne budeš spreman da izgradiš novo. Biti dovoljno dugo tu da znaš da možeš da se vratiš.</p><p>Raditi na onome što imaš, da bi mogao da izgradiš novo kada su ti temelji dovoljno jaki. Osetiš tlo pod nogama, da bi mogao da nastaviš da koračaš. Sretneš se, da bi mogao da se rastaneš i nastaviš da slediš svoj put.</p><p> Kada je ta baza dovoljno jaka, i najopasniji putevi nisu tako zastrašujući. Tek je onda taj iskorak zapravo proširivanje zone komfora, a ne skok u provaliju.</p><p>Nema ništa loše u tim ostrvima kojima znamo svaki, i najnepregledniji ćošak, i gde je sve predvidivo. Nema ništa loše u tome da posetimo druga lepa mesta uz saznanje da nas ovo ostrvo čeka, zahvalno na lepoti i ljubavi koje smo u njemu izgradili.<span style="font-size: 13px"> </span></p>Generalna2017-08-02T15:28:07Znensi888Ogovaranje
http://nensi888.blog.rs/blog/nensi888/generalna/2017/07/20/ogovaranje
<p>Prošla godina... koncer Gibonni-ja i njegova rečenica (parafraziram): "Koliko je romana nastalo ogovaranjem, ogovaranje je čudo!"</p><p>Od tada još razmišljam o važnosti ogovaranja. Inače, volim da kažem po koju o ljudima kojima sam okružena. I sigurna sam da oni to znajju. Kao što je izvesno i da se moje ime ponekad, ili češće, nađe na njihovim usnama. Iza leđa. Dobro ili loše. No ipak, ne verujem da je ikada zlonamerno.</p><p>Nekada je generalna proba. Makar za mene lično. Ono za šta nemam hrabrosti da kažem u četiri oka, izgovorim najpre pred nekim trećim. Pokazalo se korisnim. Ili zato što bih dobila novu perspektivu situacije i odustala, ili zato što bi generalna proba jednostavno bila uspešna i ja bih bila spremna za premijeru.</p><p>Neke emocoje ne želim da iznesem pred drugima. Tako birač. Ne zato što sam kukavica, nego što ponekad verujem da nije vredno, da su vredniji od sitnica koje s vremena na vreme zagolicaju moje nerve. Onda ogovaram. Čisto terapeutski.</p><p>Kada sam prvi put krenula na terapiju, mama je graknula: "Davala si pare da me ogovaraš?" Ne bih mogla da poreknem ovu na oko smešnu tvrdnju. No, to mi je ogovaranje pomoglo da neke njene delove ipak razumem i neke postupke ipak oprostim.</p><p>Primetila sam da se neki ljudi povezuju prisustvom te treće osobe. Posluži kao nit na koju će se ređati perlice razgovora, mada, moram da priznam, da ako osetim mržnju u tome, ta me nit podseti na udicu na koju bih lako mogla da se upecam. Tada, ma kako ga volela, odustajem od ogovaranja.</p><p><span style="font-size: 13px">Ima trenutaka kada ogovaram ljude koji mi nedostaju. Otputovali su, odlutali, razišli nam se putevi, nema ih... Tada ih rečima prizivam da budu malo sa mnom tu. Prisećam se njihovih vrlina, mana, budalaština, lepote, ružnoće... I to me zabavlja i raduje.</span></p><p><span style="font-size: 13px">"Alapača", "bitch", "mega-bitch", "opajdara", "palaverka" - svi nazivi onih koji ogovaraju su ružni, pežorativni i ženskog roda. A ja znam mnogo muškaraca sa kojima rado ogovaram i ne vidim ništa posebno loše u tome. Pitam se, kada bi postojao fini naziv, kakav li bi bio? </span></p><p><span style="font-size: 13px">Ako zavirim u samu reč, reklo bi se da znači "govoriti o nekome". Ko što reče Gibonni, nisu li svi romani "govorenje o nekome"?</span></p><p><span style="font-size: 13px">Često se ljutimo kad shvatimo da smo "predmet ogovaranja". Reče jednom jedna žena "Ogovaraju oni tebe, ogovaraš i ti njih." Ništa strašno. A možda i onda kada smo "predmet ogovaranja", možemo da se zahvalimo ljudima koji ne mogu bez nas, makar samo u priči. Ova je zahvalnost, bilo ogovaranje zlonamerno ili me, svakako znatno efektnija. </span></p>Generalna2017-07-20T16:07:49Znensi888Patetika
http://nensi888.blog.rs/blog/nensi888/generalna/2017/07/15/patetika
<div>Ima dana kada joj duša prosto pohita u zagrljaj, kad se sva sećanja skupe u suzu i svima sve oprostim. Kad mi ne treba vrućina da bih se topila, i kada se osećam toliko nežno i krhko da ne mogu da izdržim, pa ta bujica osećanja ispliva kroz reči ili kroz suze.</div><div>Ima dana, a ovaj je datum uvek jedan od njih. Rođendan mog učitelja patetike. Onog što mi se radovao još pre rođenja. Što je još od studentskih dana želeo čupavu devojčicu, da je upozna sa svetom. Onog što je u svem svom odsustvu umeo da bude prisutan u mom srcu, pa me naučio da bliskost za daljinu ne zna.</div><div>Tako i sada, dok slavim njegov 63. rođendan, a šesti već pri kojem ne mogu da mu uručim poklon i da ga zagrlim, i dalje ta bliskost postoji.</div><div>Malo mi je ostalo sećanja. Lutka koju mi je doneo sa nekakvog odsustva i čijoj se kosi divio, a ja je ošišala da je ne bi voleo više nego mene. Aikido trening na koji je došao u helankama, pa mu se svi smejali iza leđa, a mene postideli. Klizave, plave sandale što mi je doneo posle pijane noći, u kojima sam stalno padala i lojalno ih nosila. Kućica za domaći za oto i ljutnja, jer je dobio četvorku. Kako me uči da pri recitovanju pravim pauze posle "i", taj majstor dramskih momenata. Ulazi na moj sedamnaesti rođendan sa buketom cveća. Ispravlja gramatičke greške u mom govoru, nesuđeni novinar. Uči me da vozim, kaže "Ako ti krivina teško padne, zažmuri." Njegovo "Hvala ti." u već poodmakloj bolesti kada ga zagrlim.</div><div>Ređaju se slike kao slagalica u ove patetične dane. Samo to ostane na kraju. I pitam se... da li je "samo"? Ili je to jedina valuta koja zaista vredi na ovoj ljuljašci između rođenja i smrti? Ne čine li nas te patetične slike bar malo manje prolaznim, zar nisu to jedini važeći pečati u vremenu?</div><div>Ne brini za patetiku, tata, čuvam ti je ko najveće blago i štedim je, iščekujem stalno da će joj vrednost porasti. Sarkazam malo bahatije trošim, no ni ti na njemu nisi bio škrt, neka, nek zadrže i kusur. I pišem. I zapitam se ponekad da li to beše tvoja ili moja želja. A onda nema ni veze. Jer smo u rečima zajedno i sada kad tebe nema u ovom fizičkom svetu. </div><div>A ova ti je patetika još jedan poklon za rođendan. Ne moraš da se zahvaljuješ, hvala tebi što u rečima živiš.</div>Generalna2017-07-15T23:34:16Znensi888Više od like-a, bolje od catch-a
http://nensi888.blog.rs/blog/nensi888/generalna/2017/07/11/vise-od-like-a-bolje-od-catch-a
<p>Ušila sam dugme malopre. Ili sam barem pokušala da ga ušijem. Urnebesno je izgledala ta moja borba sa nepoznatim oružjem, dvoboj sa samom sobom. Naravno da sam usput bacala drvlje i kamenje po sebi: "Gusko jedna, ne umeš ni dugme da ušiješ. Da te samo neko vidi kako se ovde preznojavaš, crkao bi od smeha!" Setila sam se svoje drage pokojne koleginice kako hvali svoju novu snaju: "sve zna, sprema princes krofne, pukne ti dugme na kaputu, ona za čas ušije. To ti je devojka iz provincije. Ove iz Beograda ko sa Marsa da su pale, ne znaju ništa."</p><p>Zvuči ko da sam najgora kombinacija: em nisam iz Beograda, em ne znam ni dugme da ušijem.</p><p>Ni da kuvam, a i to je na ceni. Najbolja prijateljica jednom umalo da me prebije što se stidim tih svojih nesposobnosti. Kaže: "Ne znaš da kuvaš i dobro si sa tim." Prihvatih, priznah, šta da radim. Živa sam, još uvek spremna da se smejem svojim budalaštinama, i, kaže ona, imam gomilu drugih kvaliteta.</p><p>Sasvim sigurno da nisam samo smotana i lenja, ali nekako izaberem da gledam u sebe najpomnije dok se mučim da udenem iglu i razmišljam o tome kako li se zašiva dugme kao o nuklearnoj fizici. Jednom me zamolila da opeglam njene pantalone i trijumfovala sam, na to se baš ponosim. Bila sam sigurna da će da izgore. Niko me tim stvarima nije učio, a ja ni nisam kiptela od interesa. A ipak pomislim, dok se mučim i preznojavam u svim tim poslovima: "Samo da me neko ne vidi."</p><p>Čula sam se sa jednom dragom prijateljicom. Divna devojka. Govori nekoliko svetskih jezika, ima dva zanimanja, sjajan smisao za humor, neverovatan, bez imalo preterivanja, talenat za umetnost od crtanja, preko pisanja do filma, odličan je slušalac, još bolji sagovornik, obrazovana onoliko koliko je fizički velika, no ona ne može da vidi dalje od toga da je fizički velika. Ispričala mi je kako je spremna da voli, ali nije "catch", jer nije privlačna i ima problema. A to je osoba u čiju sam se dušu zaljubila na prvi razgovor, a čija kilaža na moje mišljenje nije imala ama baš nikakav uticaj.</p><p>Šta sam drugo mogla, nego da joj, kao i moja drugarica koja se ljutila zbog mene i kuvanja, kažem kako ima gomilu kvaliteta, i da joj tu gomilu, sa onolio ljubavi koliko u sebi imam za nju, a imam je dosta, nabrajam. Delovalo je da me je čula. I rekla je "Da, to je razlika u načinu na koji ja vidim sebe i na koji mene drugi vide."</p><p>Sasvim sigurno. Ona mene vidi kao "super catch" već činjenicom da nemam višak kilograma, radim, samostalna sam, i tako sam, kako voli da kaže "easy going". Pominje i moj humor, mračan i povremeno ciničan, i kako sam zainteresovana. Zanimljiva mi je ta osoba o kojoj mi priča. Da je ne znam, volela bih da je upoznam. I nisam sigurna da li bih je ikada pitala da li zna da ušiva dugmad. To ionako nije moja sfera interesovanja.</p><p>Možda mi i jesmo bića kojima je potrebna stalna validacija, možda je zbrajanje lajkova na društvenim mrežama logična posledica naše prirode. A onda je najmanje što možemo da uradimo da validaciju dajemo drugima.</p><p>Nabrajajte svojim prijateljima njihove vrline, iako verujete da se podrazumevaju. Ne dozvolite im da ikada pomisle da nisu catch, zato što su usmerili pogled samo u svoje mane i svoje životne tragedije. Podsetite ih na to zašto i kako Vaš život čine boljim. Dajte im više od lajka. Ili još bolje: dajmo jedni drugima više od lajka. </p>Generalna2017-07-11T15:47:12Znensi888Sav taj stid
http://nensi888.blog.rs/blog/nensi888/generalna/2017/07/11/sav-taj-stid
<p>"Volite se, ali to se ne izgovara"</p><p>Odzvanja mi često ova rečenica u glavi, ali i način na koji sam je razumela. Pomislila sam onda "O tome ne treba govoriti.</p><p>I ne znam da li sam tako naučena. Ova je izjava došla mnogo kasnije, ne sećam se da li sam takvu poruku dobila od roditelja. Činjenično stanje: retko izgovaram "Volim te."</p><p>I ne mislim na ona izlizana "Volim te.", "Obožavam te.", "I kako čovek da te ne voli.", koja proteku samo kroz osmeh, a svu ljubav ostave unutra. Mislim na ono "Volim te." koje podnosi tišinu i dozvoljava toj istini da se razlije telom i u njemu nastavi svoj rast.</p><p>Postoji prepreka od straha i stida koja tim rečima ne dozvoljava da prođu. Imam osećaj da bi samo udarile u tu branu i rasplinule se na hiljadu drugih strana, napravile strašnu buru, zatalasale sav godinama željeni mir.</p><p>A želim da ih zgovorim. Krijem ih u dodiru, daru, predavanju, pristajanju, zagrljaju i tešim se kako je sve to način da kažem "Volim te.", a da to, ipak, ne izgovorim.</p><p>Naučena sam da komuniciramo i neverbalno i u to svakako verujem, ali: jesu li nam potrebne i reči, kao pečat, kao potvrda, kao prevod života?</p><p>Da li bi nam filmovi isti dojam ostavljali i bez zvuka i titla ili magije ima i u rečima?</p><p>Paradoksalno, završila sam jezički fakultet i, što bi Balašević rekao: "Reči jesu moje igračke." Ne znam da crtam, pevam, sviram, no znam da pišem, govorim, mislim. Tu, sa hemijskom i papirom, sa tastaturom i ekranom, pred publikom za govornicom, osećam se slobodnom i govor je izraz moje duše.</p><p>A, ipak, duboko unutra, kao svetlo na kraju tunela, iza rešetki od stida, kao zarobljenike držim te reči. Možda dok im snaga ne preraste okove, dok ne postanu dovoljno jake da probiju sve barijere, dok ne istope stid, dok me ne razmagle i dok tebi ne razmagle vid, te nas spoje u snažniji zagrljaj. </p>Generalna2017-07-11T10:56:27Znensi888Žena i čime merimo njenu vrednost
http://nensi888.blog.rs/blog/nensi888/generalna/2017/07/07/zena-i-cime-merimo-njenu-vrednost
<p>"Ako imaš nekog, slobodno dođi sa njim.", kaže mama. A sa kim? Kako se zove? Ko je, šta je uradio u životu? Ma nema veze, samo neka me hoće...</p><p>U prethodnoj vezi je govorila da sam udata, verujući, možda, da to jeste istina. Neki ljudi su mi čak i čestitali. Kad je došlo do prekida, ipak je prihvatila moju istinu, valjda zato što je "razvod" sramota, pa je bilo adekvatnije govoriti o raskidu.</p><p>Povremeno kaže kako je u mojim godinama imala muža i dete od tri godine. Ne pominje mi da ja nemam "ništa", to je, pretpostavljam, zaključak koji sama treba da donesem. No, da li stvarno nemam ništa i da li je mama jedini lik u društvu koji šalje tu poruku? Da li mogu da joj zamerim, s obzirom na vreme u kojem je odrastala, način na koji je odgajana? S obzirom na to da su nju priznali tek na svadbi, posle završenog fakulteta i nađenog posla? </p><p>Mama želi unuke, to je prirodna potreba za održanjem vrste. No, ni društvo ne šalje drugačiju poruku.</p><p>Pričala sam poznaniku o tome kako policija zapravo ne reaguje preterano na prijavljeno nasilje nad ženom. Pošalju te da sačekaš dva dana, pa da dođeš kod nekog nadležnijeg. Onda baš kada dva dana prolaze kao dve godine, u nadljudskom strahu. Kaže mi on: reaguju odmah, ako par ima dece. Naravno, lepo, deca treba da budu zaštićena, najzaštićenija. Ali, da li to onda znači da žena bez dece manje vredi? Da njen ugroženi život može da sačeka još par dana? Ako se u tih par dana štogod desi, nema veze, ionako nije ostvarila svoj jedini zadatak na ovom svetu?</p><p>Poznajem veoma obrazovanu ženu u kasnijim godinama koja nema dece. Radi sa ljudima, obrazuje ih, pomaže im, voli ih. Jedna od najvećih ljudina u mojim očima. Reklo bi se da na svakog gleda sa majčinskom ljubavlju. Lako oprosti dugove, lako se dogovori, puna je poštovanja i poverenja. Iskreno joj se divim. I znam ljude koji na komentar da tako lako oprosti i odloži dugovanja, kažu: "Pa, ona nema dece, pa joj nije ni važno."</p><p>Volim decu, radim sa decom. Želim ih jednoga dana. Ali želim da ih rodim iz ljubavi, iz strasti, iz sopstvene potrebe, a ne kako bih dobila identitet i vrednost u društvu koje ženu bez dece baca na smetlište, ili, u najboljem slučaju, stavlja u čekaonicu.</p><p>Poštovati ženu ne bi trebalo da znači poštovati njene reproduktivne organe i saosećati sa njenim menstrualnim bolovima, beležeći ovulaciju, trebalo bi poštovati njeno biće, njenu pamet, dobrotu, uspehe, njenu borbu kroz istoriju da dobije svoj identitet. Poštovati je samu, da bismo je tek onda poštovali sa nekim drugim.</p><p>Majčinstvo ne ide bez očinstva, no ne vidim buduće muškarce da su "budući očevi", uglavnom su ekonomisti, inženjeri, pravnici, lekari, kuvari, automehaničari. Kako to da nam oni vrede bez dece, kad nema dece ni bez njih? </p><p>U nekim državama, žena nema prezime dok se ne uda. Mnogi se odavde nad tim zgražavaju. A zapravo nema mnogo razlike. Ne zbog prezimena, to je tek formalnost. No zbog toga što većina stanovništva na nju, pre braka i dece, gleda kao na "neudatu ženu" i "buduću majku". Izgleda da još uvek nismo prihvatili druge potencijale.</p><p>Koleginica jednom zcključi da je "single life" "waste of time". Može to mene da ljuti koliko hoće, jesmo tako naučeni.</p><p>No, da li mora da bude tako? Zar nema nekih korisnih stvari koje čovek može da uradi sam za svet? Zar nisu najveći ljudi žrtvovali porodični život zarad velikih otkrića i svetskog napretka? I nismo li, kroz istoriju, ipak priznali da je i žena čovek?</p><p>Samo kažem, samo podsećam da kad bacimo anatemu na "samice", bacamo anatemu na eventualni potencijal da promenimo svet. </p>Generalna2017-07-07T10:38:12Znensi888Dobrodošlica
http://nensi888.blog.rs/blog/nensi888/generalna/2017/07/06/dobrodoslica
<p>Mogu da ti nabrajam stvari koje bih volela da radim sa tobom i da pišem spiskove zahteva koje treba ispuniti da bih ti bila bolja, lepša, naklonjenija... Slušala sam o tome da ljudi to rade.</p><p>Mogu da gunđam o tome šta je sve ono što nemam i da se, opet, zagledam u druge i njihovu sreću, u tuđi tempo i tuđa pravila; i da se, onda, zauvek pitam da li su želje bile moje il' su trag što na duši ostaviše uverenja drugih.</p><p>Mogla bih, kao nekad, da odem, pod raznim izgovorima. Da nestanem pod svoj oklop i da sve odsustvo, i tvoje i svoje, svalim na tebe. I da ti se onda, umorna od drugih, opet vratim, podrazumevajući da među tvojim ogradama uvek ima mesta da se ja provučem. Kako i ne bi kad sam učestvovala u pravljenju tih ograda.</p><p>I hvala ti što taj prolaz za mene još čuvaš. Znam da se još uvek kroz njega provlačim, ali verujem da zajedno možemo da ga proširimo. I hvala ti što grančicu po grančicu, trn po trn, sklanjaš sve ono u šta je urastao. Ni ja nisam sigurna da li sam, posle svega, uvukla svoje bodlje, no, ako se povrediš, biću tu da zalečimo rane.</p><p>Imala bih ja sasvim sigurno još mogućih koraka u ovom našem plesu. No ipak biram da poslušam srce i napravim okret ka tebi i da ti kažem da si dobrodošao u moj život. Na svaki način i među sve ljude i boje koji moj život čine. Neću ni da guram, ni vučem, ni išta pod nos da poturam, samo ću negovati ono što među sobom stvaramo i gledati kako, svojim tempom, raste i menja se.</p><p>I verujem da smo nas dvoje, zajedno, plodna zemlja za taj cvet. </p><p> </p>Generalna2017-07-06T10:36:24Znensi888Srećan rođendan Beli Hamvašu- jedna skoro pa ljubavna priča
http://nensi888.blog.rs/blog/nensi888/generalna/2017/03/23/srecan-rodjendan-beli-hamvasu-jedna-skoro-pa-ljubavna-prica
<p style="background-image: initial; background-position: initial; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial"><span style="background-color: #ffffff">Na današnji dan, pre
nekih sto dvadeset godina, rođen je mađarski pisac Bela Hamvaš, čini mi se
onaj pisac koga sam sve ove godine tražila da kroz njegove knjige sa samom
sobom komuniciram, da mi pomogne da iz-smejem sve što u meni nije pravo. (kaže
njegova žena Katalina u marginalijama: ismejati: iz-smejati iz ovoga sveta,
smehom izbaciti).</span></p>
<p style="background-image: initial; background-position: initial; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial"><span style="background-color: #ffffff">Lako se zaljubim, užas
kako se lako zaljubim, skoro da se stidim toga, a najlakše se zaljubim u
zanimljivo i pametno. Najlakše se zaljubim u one od kojih mogu nešto da naucim.
Imam onaj zanos, onu strast da pratim i čitam sve što vidim da zanimljivi
čitaju.</span></p>
<p style="background-image: initial; background-position: initial; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial"><span style="background-color: #ffffff">Tako sam na jednim
zanimljivim policama i na jednom profilu videla tek ovlaš ime Bela Hamvaš, sa
sve nekim crticama, akcentima ili šta-ti-ga-ja-znam, slabo divanim madžarski. I
onda sam guglala to ime, bez tih crtica, jer ih na tastaturi nemam.</span></p>
<p style="background-image: initial; background-position: initial; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial"><span style="background-color: #ffffff">I počela sam da se
zaljubljujem u ovog pisca još od tih citata nađenih onlajn. Kaže želi da bude
normalan čovek, pa Rusima fali humora, pa tako tek ovlaš nađoh par zaključaka
koji su i moji bili. Doduše, ja želeh čovek da budem, ali shvatam da se izraz
"normalan" dosta izlizao u ovih sto osamnaest godina. I nazreh i
ulogu humora u delu i shvatih....to je to...našli smo se....</span></p>
<p style="background-image: initial; background-position: initial; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial"><span style="background-color: #ffffff">Ne volim da kažem da
gutam knjige, jer verujem da treba jesti lagano i dobro variti (pa čak i ovo i
te kako igra ulogu u Hamvaševom delu), ali osam delova Karnevala pročitah
rekordnom brzinom, i živeh ta slova. Pa od toga da relativno često koristim
rečenicu "Završila je kurvatoijum sa odličjem.", do jednostavnih
istina kao što su "koga ne volimo, njega kvarimo" i "bez ljubavi
se nužno besni", preko sveske pune prepisanih delova- Karneval posta
neizostavi deo moje svakodnevice.</span></p>
<p style="background-image: initial; background-position: initial; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial"><span style="background-color: #ffffff">Pa onda uloga žene kod
Hamvaša. Koliko se samo puta našalim da sam šovinista, a čula sam da i njega
prozivaju tim imenom. A zapravo je to jedan uvid koji lako podlegne kritici
iako je prilično očigledan- borba žene da ukine sopstvenu ženstvenost- koja je,
ko bi ga znao, možda i neophodna da bi se nekakva ravnoteža postigla, ali to ne
umanjuje urnebesnost ženskog lika koji želi da napravi "čisto žensku
državu".</span></p>
<p style="background-image: initial; background-position: initial; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial"><span style="background-color: #ffffff">Da ne pričam o
astrološkom aspektu i priči o sudbini, konstelacijama i, na kraju opet, o Bogu.
Prosto osećam kako mi se knjiga topi u ustima dok pričam o njoj. </span></p>
<p style="background-image: initial; background-position: initial; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial"><span style="background-color: #ffffff">A onda u pdf-u nađem
esej "Filozofija vina". Oh, pa ima li veće radosti! Znam, ne treba mi
molitvenik za ateiste, ali sigurna sam bila od prve stranice da će me nešto
oduševiti, razgaliti, rastopiti i objasniti. </span></p>
<p style="background-image: initial; background-position: initial; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial"><span style="background-color: #ffffff">Kad se postidim,
zacrvenim se k’o bulka, i to je jedan krajnje neprijatan osećaj koji me
oduševljava i volim da ga izazivam. Nekako me centrira i pokaže mi gde sam i
mislila sam da je to neko samo moje otkriće i samo moj hir, što bi izazivalo
jedan metastid- stid od stida. Ali u "Filozofiji vina" nađem upravo
rečenicu "Samosvestan i stidljiv, jer to je jedno."</span></p>
<p style="background-image: initial; background-position: initial; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial"><span style="background-color: #ffffff">I sada bih opet da se
vratim na onaj skorašnji događaj kada su me pitali da li pišem. Pišem, evo ovde
živog dokaza, samo...kada čovek čita, shvata da je copy-paste religija našeg
vremena, da su mnoge vekovne istine sročene i napisane verovatno bolje nego što
bih ih ja ikada rekla i da je možda najbolje što mogu da uradim da ukažem makar
na jednog genija, možda ga još neko otkrije, umesto da sečem šumu za neka svoja
prepričavanja.</span></p>
<p style="background-image: initial; background-position: initial; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial"><span style="background-color: #ffffff">I to je i Hamvaš radio
ukazivši u "Sto knjiga" na vekovnu baštinu čovečanstva. I to je ono
što ovaj život čini ozbiljnijim i manje ozbiljnim; jer ne postojim ja samo u
odnosu na tebe ovde i sada, ja postojim i u odnosu na sve moje pretke i sve
ljude od kada je sveta i veka. To me čini bitnijim i manje bitnim. To me čini
čovekom.Zato: dok se ne prouči staro, novo ni ne nastaje- to budu samo nove
verzije starog- prevodi, interpretacije i razvodnjavanje.</span></p>
<p style="background-image: initial; background-position: initial; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial"><span style="background-color: #ffffff">I, da ovo ne bi postalo
digest-izdanje ovog velikana, jer je moja najveća želja da za njega čujete i
koliko odmah počnete da ga čitate (to je moj poklon njemu za rođendan- znam,
pisac je i umro je još 1968., ali ja se lako zaljubim, to je patologija samo po
sebi), evo još samo par mojih omiljenih citata, pa Vi vidite, ako ste uopšte i
došli dovde u čitanju:</span></p>
<p style="background-image: initial; background-position: initial; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial"><span style="background-color: #ffffff">Ovaj objašnjava čitav
moj tekst:</span></p>
<p style="background-image: initial; background-position: initial; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial"><span style="background-color: #ffffff">"Potpunu celinu
ljudskog postojanja koristim da bih mogao da razumem jednog jedinog
čoveka."</span></p>
<p style="background-image: initial; background-position: initial; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial"><span style="background-color: #ffffff">Omiljeni: "U svom
istinskom biću umemo da podnesemo svaku uvredu, ali ako nam neko dirne u
fiks-ideje koje gajimo o sebi samima, smesta počinjemo da jaučemo."</span></p>
<p style="background-image: initial; background-position: initial; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial"><span style="background-color: #ffffff">"U drugome sam
jedini (nepromenjen), u samom sebi sam neprekidno drugi (u neprekidnoj
promeni)."</span></p>
<p style="background-image: initial; background-position: initial; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial"><span style="background-color: #ffffff">I, u čast trenutno
retrogradnog Veličanstvenog Saturna:</span></p>
<p style="margin: 4.5pt 0in; background-image: initial; background-position: initial; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial"><span style="background-color: #ffffff">"Vreme ruši samo ono što
u tom trenutku nije istinito. Vreme jeste takvo da sledeći tren guta prethodni
i on nestaje, ali ne bez ostatka. Od onoga što je preostalo nastaje nadvremenost."</span></p>
<p style="margin: 0in 0in 4.5pt; background-image: initial; background-position: initial; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial"><span style="background-color: #ffffff"> </span></p>
<p style="margin: 0in 0in 4.5pt; background-image: initial; background-position: initial; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial"><strong><em><span style="background-color: #ffffff"> </span></em></strong></p>Generalna2017-03-23T16:17:59Znensi888