I to ti pričam, prosto da ne veruješ...

Milalica i Ovan na Leskovački

Milalica i Ovan

Ona si je bila princeza Milalica a on Ovan. Pa dobro neje bila b’š princeza a on on je stvarno bija Ovan. Al’ avaj Ovan neje voleja da ga vikav Ovan jer neje baš ubavo da te takoj vikav u naš Leskovački kraj. B’š k’o u onuj detinju pričicu sreli su se princ i cica. Haha kad bi se sam’ takoj šalili! Nit je ona bila princeza nit je on bija princ. Ona se zaludjuvala sas pisanje, glumila nešto što bi naš narod rekja jela neka gomna.. Kude nju je bilo sve golemo a najteško je bilo što je skroz bila nadrndana, mlogo sama sebe je golemila a volela je da legne onakoj svojski s’m da vu se neki ne posvidja... Baš k’o u svoju knjigu, pa dobro ne baš takoj, nit’ je bila bogata, nit’ ćerka od najboljega drugara, nit’ vitka ali bila je triput pomlada od Ovna... Bila je sponzoruša al’ ne u rialiti šou nego ovakoj. Neje bila u rodbinski odnos sas Ovna... Mada Ov’n ko ov’n, redovno se udvaraja na sve ovce pa i oneja koje su ćerke od drugari a o žene i da ne zborimo. E Ovan se zagledaja u tuj Milalicu na jednu od njene tezge. Biće moja- reče on u sebe - i krene da gu bari. Prepreden, uvek spreman da smisli neku pakos’, pun sas pare krenu da se raspituje o mladjanoj Milalici. Knjiga koju je ona napisala i nije mu se toliko dopala al’ saznade da ona nema ništa protiv stariji ovnovi. Saznade on i da vu treba sponzor jer ne može jedan Hilton da troši više pare na glupos’ pa joj je otkazaja sponzorstvo. Krenu on u akciju, njemu svojstvenu kao i mlogo put do sad, prvo dakle kita sas cvećke... Pokloni joj cveće posle predstavu i otidnu do garderobu. Uz par glupi vicevi pozva gu da izadju. Nemaše kraja na njegovu sreću k’d ona pristade... Večerica, pa par nežnih dodira i mic po mic pade Milalica. Kakav bi bio Ovan da se javno neje falija sa svoji podvizi. Častija je društvo sas piće i ispričaja je svi detalji iz mečkinu jazbinu gde pade mladjana ali itekako iskusna Milalica. Poglednuše se svi u kafanu pa uglas viknuše - kakva je bila? Pa bolje da ljulja nego da žulja - reče Ovan. Jeste da je debela ali je mlada, mogu da joj budem deda... Pa dobro al’ kako u onoj brdo salo naodiš onuj stvar? Ma toj je lako -reče Ovan. Golicam gu po tabani i kude močne tuj vu ga nazamčim,- odgovori on - i osta živ uz urnebesno smejanje svi iz kafanu.
E s’g zašto vam sve ovo oratim i sam ne znam a i šta se to mene smatra...

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Milalica i Ovan

Ona se je bila princeza Milalica a on Ovan. Pa dobro nije bila baš princeza a on on je stvarno bio Ovan. Ali avaj nije želeo da ga zovu Ovan jer ne zvuči lepo po našem Vuku Karadžiću. Baš kao u onoj narodnoj sreli su se princ i cica. Haha kad bi se samo šalili! Niti je ona bila princeza niti je on bio princ. Ona je bila spisateljica, glumica takozvana umetnica. Težak kalibar a još teža narav, prepotentna i potetna... Baš kao u svojoj knjizi, pa dobro ne baš, niti je bila bogata, ni ćerka najboljeg prijatelja, ni vitka ali bila je mlada i sve kontra od toga... Bila je sponzoruša, nije bila u rodbinskom odnosu sa Ovnom... Mada Ovan ko ovan, redovno se udvara svim ovcama pa i onima koje su ćerke prijatelja a o ženama i da ne pričamo. Ali vratimo se Milalici, dakle imala je tešku narav niko nije mogao da joj ugodi, komleksne razne a kako i nebi. Lakše je bilo da je preskočiš nego da je obidješ... E Ovan se zagleda u tu Milalicu na jednoj od njenih tezgi. Biće moja reče on u sebi i krenu u akciju. Prepreden, uvek spreman da smisli neku pakost, pun love krenu da se raspituje o mladjanoj Milalici. Knjiga koju je ona napisala i nije mu se toliko dopala ali sazna iz nje da ona nema ništa protiv starijih ovnova. Sazna on i da joj treba sponzor jer zaboga ne može jedan Hilton da troši više pare na gluposti pa joj je otkazao sponzorstvo. Krenu on u akciju, njemu svojstvenu kao i mnogo puta do sada, prvo dakle cveće... Pokloni joj cveće posle predstave i ode do garderobe. Uz par glupih viceva i opaski pozva je da izadju. Nemaše kraja njegovoj sreći kada ona pristade... Zatim večerica, pa par nežnih dodira i mic po mic pade Milalica. Kakav bi bio Ovan da se javno nije pohvalio svojim novim plenom. Častio je društvo pićem i ispričao sve detalje iz mečkine jazbine gde je pala Milalica. Zagledaše se prisutni uz neizbežno pitanje kakva je bila? Pa bolje da ljulja nego da žulja, reče Ovan i doda, jeste da je debela ali je mlada, mogu da joj budem deda... Pa dobro ali kao u onom brdu sala nalaziš onu stvar? Pa lako, reče Ovan, golicam je za tabane i gde močne tuj ga nazamčim, odgovori on i osta živ uz gromoglasni smeh svih prisutnih.

E sad zašto vam sve ovo pričam i sam neznam a i šta se to mene smatra...

Čestitamo

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.