The beat goes on...

Alone...

kockice — Fri, 16 May 2008 18:54:41 +0200

Danas nije moj dan

kockice — Fri, 16 May 2008 18:39:50 +0200

Eh kada bi se samo zavrsio ovaj dan

Tuzna sam, razocarana, sama... ne znam vise sta cu od sebe...Jednostavno ne mogu da poverujem u neke stvari! Kako se covek prevari lako! A mislila sam da me bar ti neces nikada izneveriti! Da ces uvek biti onaj koji je na pravom putu i onaj koji je uz mene kada god mi zatreba..a prevarila sam se... Ono sto sam najvise mrzela, ti si uradio! Zbog cega? Kazes, opusta te, nisi se navukao! Da li sam ja luda, ili u cemu je stvar?! Ne shvatam! Nemogu da dodjem sebi, da osoba koja je prezirala drogu sada je konzumira??? Alo, bre!! Zaista sam zatecena...

Sto ti je to trebalo??? Kazes, nemoj da se nerviras, ne radis ti nego ja! A nemozes da shvatis da te volim vise od zivota i da ne zelim da dozvolim da unistavas sebe!! Kako da te dozovem pameti? Drustvo je mnogo uticajnije a ja nemocna

A tako mi trebas stari ti...

I to ce proci!

kockice — Thu, 01 May 2008 23:04:36 +0200

I zaista je tako,kada se malo zamislim.

Posle naporne nedelje, krenem kuci i na stanici sretnem drugaricu koju nisam videla 12godina. Tj. nije mi ni drugarica, samo smo se igrale kad smo bile male :) Sedamo zajedno u autobus, i posle onog dobro nam poznatog "kako tvoji? sta ima? jel radis? studiras?" pocinje ona pricu.Nisam zapamtila sve od reci do reci, ali sustinu cete shvatiti :)

Nekada davno je bio neki car koji je na svom prstenu ugravirao reci *I to ce proci* i svaki put kada bi bio tuzan zbog necega ili srecan...ppgledavsi u taj prsten shvatio je da ce i to proci...

Sve u zivotu prolazi, i sreca i tuga i radost i veselje ma sve...jedino mi je zao sto vreme prolazi i sto ne mogu da ga vratim unazad nikada... Ali iz ove kratke pricice sam naucila dosta...Ne vredi se opterecivati sa nekim stvarima u zivotu...sve prolazi...dolazi i odlazi... a mi na to nikako ne mozemo da uticemo, to je jednostavno tako...I kada sam srecna, pomislim, uzivaj u trenutku dok traje, jer ce proci i neces biti u prilici da vratis taj osecaj... Pa i kada sam tuzna, povredjena, ohrabrujem se da ce biti bolje i da ce sve ruzne stvari proci, da ce doci bolje vreme...ali i ono ce proci...i tako u krug...zacarani krug iz koga se ne moze napolje...Pomiriti se sa cinjenicom da ce sve proci,tesko mi je sa 20, kasnije cu verovatno moci, ko zna..?! Sada se jos trudim da uzivam maksimalno u svakom momentu, da se radujem novom danu, cvrkutu ptica, sitnicama i da cinim stvari koje me cine srecnom i koje ce mi i kasnije vracati osmeh na lice, pa da se bar sa osmehom prisetim svega ako ne mogu da vratim vreme jer je sve proslo....

Mislite o tome, o toj recenici.

Procice sve! Nista u zivotu nije vecno!