http://mickolli.blog.rs/blog/mickolli <p>Mohikanci moji,</p><p>ko god da je sinoć pratio emitovanje Pink televizije u večernjem terminu, verovatno da se jutros probudio sa te&scaron;kom mučninom. Ne, ova mučnina neće proći kiselom vodom, niti rastvaranjem sode bikarbone... Gutanje masline - slaba vajda. Bademi? No-no gospodjo, no-no!</p><p>Svi smo živeli, proživljavali i preživljavali godine za nama. Težina je i sama pomisao na njih. 20... 30... 50 godina, kao da je bitno. Sankcije, demonstracije, progoni, ratovi, ubijanja, proterivanja, seciranje i prodaja du&scaron;e svih nas... </p><p>Kako ostati posle svega normalan? Kako da nam deca rastu i pronadju uzore? &Scaron;ta ako im mi budemo uzori?</p><p>Ko smo mi to danas?&nbsp;</p><p>Slu&scaron;am sinoć kako su nam najveći neprijatelji i dalje NATO, EU... 16 godina od poslednjeg rata, 16 uzaludnih godina pristupanja evropskoj porodici... Nepokolebljivo! I dalje na istom mestu! </p><p>U rovu! &nbsp;</p> http://mickolli.blog.rs/blog/mickolli/generalna/2017/01/16/memla-jednog-zivota , 16 2017 13:49:52 +0100