Trip through life-2

Diploma

Došao je i taj dan! ......

Toga u kesi , ja na putu ... danas je svečana dodela diploma , na kraju 4.godine srednje škole ovde u predivnom Mexicu, u mom novom domu u Oaxaci , sa posebnom ekipom iz privatne, elitne škole INLUSA...

Sleteo sam ovde pre godinu dana da vidim, osetim ,naučim, odrastem, iskusim ...sve skrivene čari života ...i dobio sam mnogo više nego što sam smeo i da pomislim.

Sleteo sam, a da sam znao extra engleski (što mi u Mexiku ništa ne vredi ,pošto oni ne znaju ) mukotrpnim radom, ( samo kada se setim matematike i "Cice -ubice" ili hemije ili...i sada se naježim ) završio treći razred u novosadskoj "Svetinoj" gimnaziji i nisam skroro ni reč znao španski...

A sada dobijam diplomu sa odličnim uspehom , predavanja slušao na španskom ...polagao na španskom ...družio se i širio svoja znanja u svim segmentima života !!! ...na španskom ili bez reči

Kako je to ovde na drugom kraju sveta? Kako i sve ostale svečanosti, bitni i nebitni datumi i proslave...porodično, tradicionalno, veoma veselo i svečano...

Možda zbog filmova Holivudskih, mislimo da toga potiče iz Amerike...ali kao i mnogo drugih stvari oni su to kopirali od matore Evrope ...da li vodi poreklo od rimske svečane odeće ili ipak od sudskog plašta sada ja ne bih odlučivao ...njegovo korišćenje u Evropi svakako potiče još iz srednjeg veka , kada su ga nosili mladi ili profesori koji su uspeli stići do nekog univerziteta u Parizu, Bolonji...Tada je samo posebnima data ta mogućnost. Zato na togu gledam sa respektom ...i smatram da sam počastvovan što ću ga danas i ja obući.

Svečana dodela diploma je organizovana u velikoj sali hotela blizu škole. Puno zvanica, porodice, gosti , opštinski čelnici, bitne face u gradu i obrazovanju i mi kao najbitniji u celoj priči.

Zvanični deo sa programom je otvorio ceremoniju ...sve se prenosilo i na velikom video bimu , a program vodio moj omiljeni profa Rodolfo

Isčekivali tok događaja i Miks i ja .....

Naravno svi smo čekali kraj ... prvo da čujem svoje ime...onda se pojaviš ogroman na video bimu...pa se prošetaš do bine...gde ti čestitaju svi ti bitni, koji su se tamo poređali , ozbiljni kako im dolikuje....

... pa preuzmeš diplomu...fotkaš se blicevi sevaju ....jer tada svi samo tebi odaju priznanje , ti si bitan i važan ...stigao si do važne prekretnice u životu...biraš dalji put u svom odrastanju, životu...i ja sam se stvarno tako i osećao...

....i kada svi prođu trenutak da su bili bitni...kada se podele diplome...Rodolfo izgovori slogan naše škole...

" Veritas filia temporis! "

...i mi znamo da je stigao trenutak kada kape LETEEEE... ...jer kako još u XIV-XV veku mornari vraćajući se, bacali svoje kape u vazduh, srećni što su se živi vratili sa nemirnih mora...tako smo i mi stigli u jednu luku života, srećni što smo preživeli

...a kako ne bih bio srećan, još sa extra ekipom na svom brodu ove godine....

Mornari sa ove plovidbe

.....i VIZA za dalje putovanje ...

ps: slavlje , žurka, fiestaaaa ..kako diplomcima i priliči....tek sledi !

Serbia-Mexico

Metodologia y investigacio-Methodology and research...is one of the subjects in the school with is
dealing with the improval of our social-investigation skills.In the end of the year every generation of the students who are atending their last year of high school has to do a thesis ( something like a final presentation) from this aubject in order to pass the year. I also had to do it . But my topic was far more easier than the others because I'm an exchange student .It was "Differences between Serbia and Mexico" And the presentation can start.

Yea and I forgot to say that I had to do it in front of the principal,my teacher,my classmates,Lupita(president of afs Oaxaca)

Now I am going to present you a few things from my presentation

The two countries are geographicly far away frome one another but culturally close .

Like most of the people who visit Mexico,I was also fascinated by the food,people,culture,how religious they are,language,them like persons(kind,helpful,always happy,...)

The strong national identity is something both nations have

Serbians,like mexicans,respect their traditions a lot and put a great emphasis on it.From the traditional weaving to a great harmony in colors

"Pirotski Ćilim" Mexico

National costumes

Both countries are best known for their strong,tasty food How my people say:"where is good food there is good drink too"

Our national drink"rakija"

And of course mezcal

More popular in regions like Oaxaca

And now here comes sport

Football-just like mexico we also suck in it. But on the other side,basketball is our best,most popular sport.

We are champions of Europe.And after USA the best in the world!!!!!

Not to forget about waterpolo which indeed is not so popular here in Lathin America But in Serbia a lot Also olympic champions in waterpolo

And at least but not last..Novak Djokovic !The best tennis player on the world no matter what people say

And one interesting story for the end,in the late 50s in Serbia a mexican tv novel called "One day of life" or also known here as "Mama Juanita" was very popular in Serbia because it repesented the value of the family,honor .

In that novel a song called"mañanitas" took the hearts of the serbians and from that moment it became the first asocciation for Mexico

Honestly I excpect at least a big ten for this story

Srbija-Mexico

Metodologia y investigacion što bi značillo Istraživanje i metologija...je jedan moj predmet u školi. Veoma interesantan,kao i sam naziv Pošto se polako približava kraj ove školske godine, iz svi predmeta ,tako i iz ovog ,polažemo završni ispit. Metoda,tematika zavisi od samog natavnika, predavača...kod ove profesorice pišemo istraživački rad , sa određenom tematikom i prezentujemo ga pred razredom, direktorom škole i stručnom komisijom. Ja sam , zbog specifičnosti situacije, dobio temu "Sličnosti i razlike Srbije i Mexica ". Udubio sam se u problematiku ... i svašta sam otkrio

Prezenacija je mogla da počne!

Napomenuo bih samo neke interesantne detalje, koje sam otkrio, povezao, pomenuo ...

Naše-moje dve zemlje su tako daleko ali ipak su veoma blizu

U velikoj meri sam i ja istovetan najvećem broju ljudi , koji dođu u Mexico i oduševe se klimom, hranom, muzikom, veseljem, prisnošću ljudi, i svim onim stvarima za kojima svako ljudsko biće čezne-suncem, toplotom, voćem, druženjem i veseljem. OBE države karakteriše veličanstveno stvaranje sopstvene države , kulture , civilizacije ,uspostavljanje osobene religije i neuništivih običaja i načina života. OBE zemlje imaju veoma jak sopstveni identitet! Srbi su Srbi, Mexicanci su Mexicanci ne zbog države u kojoj žive , nego zbog kulture,običaja... države koju osećaju kao svoju.

Interesantna činjenica mi je bila jačina folklora kod oba naroda. Vole tkanja,sklad boja, najsličniji su im ćilimi i nošnje.

Pirotski Mexicanski

Ili sličnosti šarenih nošnji

Obe kuhinje su prepoznatljivi po jakoj ,začinjenoj hrani po intenzivnim ukusima

Gde je dobro jelo i tu je i dobro , jako piće ,i tu i tamo ... ili rakija, šljivovica ili mezcal

...pričao sam im još o sličnim praznicima, običajimai ali i o najvažnijoj sporednoj stvari , o sportu koju kada spomenete, muškarcima šire se zenice, o sportu od nacionalnog značaja , gde ni mi ni oni nemaju ama baš nikakvog uspeha vrednog pomena... o fudbalu.

...ali ponosno sam im rekao da mada smo malena zemlja, jedva vidljiva na velikoj karti sveta ... bez konkurencije pobeđujemo i skupljamo medalje u košarci ..u vaterpolu ( za koji oni jedva da su i čuli,posebno sam im objasnio pravila igre , da se igra u vodi ,sami su zaključili ) ....i naravno ništa bez hvalisanja o Novaku Đokoviću

Za kraj sam ostavio jednu zanimljivost...

Identifikacije sa zajedničkim vrednostima porodice, časti i integriteta , koje karakteristiše Mexički i Srpski narod, na najbolji naćin je izraženo kroz heroizam lika majke u Mexičkom filmu "Jedan dan života" koji je prikazivan pedesetih godina prošlog veka na Balkanu, pod imenom "Mama Huanita"

...u njemu se izvodi pesma "Manjanitas" , koja je postala kod srba refren po kojem se prepoznaje Mexico.

Neskromno očekujem jednu finu DESTEKU za ovu "našu" priču

Baseball-my new love

Warriors from Oaxaca(Guerreros) on the field,me and my squad on the stands

For the first time in my life I had an opportunity to watch a real baseball game .Even though I wasn't familiar with the rules , I really enjoyed it..

The atmosphere was pretty cool,drinking beer,eating nachos,... more familiar than I got used to
 The clubs mascot Tato,the clubs symbol and maybe the most important......
los guerreritas(cheerleaders)
 To sum up,a great experience,gonna remember it for the rest of my life

Guerreros de Oaxaca-baseball

Bejzbol-moja nova ljubav!

Oaxaca ratnici na zelenoj travi...a mi sa ekipom na tribinama.

Pvi put , ovde u Oaxaki sam video bejzbol uživo (kao i mnoge druge stvari i ovo je OVDE prvi put ) i oduševo sam se. Iskreno ne mogu reći da pravila igre u potpunosti razumem...ali da li je to uopše važno kada je strast , navijačko ludilo, pesma,publika ...prisutna.

Meksička bejzbol sezona traje od marta do septembra, maskota je TATO ptica, znak a plesačice su možda mnogo bitnije , the Guerreritas,

Atmosfera je za pamćenje...pamtiću i ovo, sigurno dugo.

Francisco Céspedes i ja

Francisco Céspedes je rođen 28.feb.1957 godine u Santa Clari na Cubi ,Mexikanac.Slavu stekao sa albumom Vida Loca,od balade do džeza.Veiki pevač na ovim prostorima.

...odkud on u mojoj ..ili odkud ja u njegovoj priči..? hmmm duža priča

Ali da krenemo od početka.Otac od mog drugara Johnatana je velika faca u svetu šoubiznisa. Smatraju ga jednim od najuticajnijih menadžera(sve neke strane reči u ovom svetu slave ) i uspešno organizuje koncerte. Tako je ovog puta i za proslavu 485 godina od osnivanja grada Oaxace, on je bio bitan faktor...a pevao je pomenuti Francisco

Koncert je finansiran od državnih para (ništa novo ) ulaznice su bile besplatne ALI na koncertu su posetioci gladni,žedni...naravno...profit od prodaje hrane, pića pripada organizatoru..tj Johnatanovom tati.(hmmm lukavo)..i tu smo i mi,ekipa.Johnatan nam predloži da pomognemo,tačnije da radimo na jednom štandu i delimo profit. Zvučalo je primamljivo.

Posle škole smo se uputili prema velikoj areni da zauzmemo svoje radne pozicije..

Sve je na sreću bila dobra zezancija

...dobra ekipa pod punom radnom opremom rukavice i maske su obavezne ,zbog higijene!!!!! mada smo mi samo sokove prodavali!!! šta bi nam trebalo da smo imali dodir i sa hranom!!

Sala se polako napunila....i koncert je počeo

Iskreno nisam ni stigao da se udubim u doživljaj....konstantni dugački redovi do kasno u noč ispred našeg štanda...svi bi našu Coca-Colu

Puno pezosa se izbrojalo na kraju...ali računica baš i nije bila po našoj volji ali da ne kvarimo...valjda je to tako u šoubiznisu! Bolje da se ja ipak držim škole i nauke a menadžeri neka broje nečije tuđ pare.

Novac u rukama

Da li nas novac čini srećnim?

Da li možemo sreću kupiti novcem?

Da li možemo biti srećni bez novca?.....su samo nekoliko od pitanja koja me ovih dana intenzivno zaokupiraju.

Od prvog dana u ovoj familiji svatio sam, da su vredni, radni, imaju svoje dostižne ciljeve.... da puno rade ali i da uživaju u stečenom.

Pošto smo u školi na raspustu , ponudio sam se mojoj host mami da pored poslova u kući, jer sam ja veoma vredan i pomažem rado bih se oprobao u njenoj kafeteriji. Ona odmah pristala,i moj prvi radni dan je počeo u ponedeljak. Oko 9 sam sa tatom odvezao u studentski grad,sa njim ,pošto mama je već od rane zore na poslu.Usput obavili nabavku potrebnih namirnica za taj dan. Njena kafeterija je na državnom fakultetu,na odseku za pravo u univerzitetskom gradu. Na državne fakultete idu samo deca iz slabije situiranih porodica...bolji su fakluteti, kao i osnovne i srednje škole koji su privatne. Klasna razlika je veoma vidljiva....

Kafeterija moje porodice...

Ima zaposlena tri radnika.Slika iz BACKSTAGEa

Ja sam radio sve! Posluživao..

...naplaćivao ,sklanjao

i prao sudove ..

...a najviše uživao! Nezaboravna nedelja!

Ekipa je ekstra. ..a ja kao "mamin sin" imao privilegije. Klopa,piće koliko i šta poželim

Radio sam od ponedeljka do petka...i svatio i naravno moja host mama na sitne detalje i ukazala...šta? Tajne "kuhinje" tj uspešnog biznisa Neke ću i otkriti...

1.Najveća zarada joj je na sitnicama ,na jeftinim stvarima i sa malom maržom. Jeftine sokiće koje kupi za 11 MXN (što je nekih 0,5 eura) proda za 12 MXN. Da mi to dokaže predloži mi da kupim pica parče u obližnjem dragstoru i prodam sa mini profitom u kafeteriji. Poslušao sam je i "obrnuo" svoji lovu za tili čas i zaradio za nedeljni džeparac. Ufff koji je to dobar osećaj bio

2.Druga bitna stvar da oni odskaču u kvalitetu. Malo su i skuplji od ostalih lokala(ima ih 5-6,svi jedan pored drugog) ali pružaju konstantno dobru ,kvalitetnu hranu. ...koju sam ove nedelje i ja pripremao

I što nije "tajna kuhinje" nego živa istina,da moja host mama od preprodaje sokića,čokoladica i raznih drugih sitnica ima čistu zaradu za jedan dan(dobro zapamtite za JEDAN DAN!!) koliko moja mama u Srbiji dobija platu ,kao prosvetni radnik za MESEC dana...da za JEDAN ceo MESEC.

Nedelja,moja prva radna se završila...ali misli o dobrom biznisu mi ne izlaze iz glave.Uzor mi je moj brat Sebastian, koji se sam odvojio od svojih uspešnih roditelja, bez ikakve startne imovine krenuo u svoj biznis i sada kada napravi jednu tortu , od čiste zarade plati avionsku kartu za naše putovanje u Meridu! upss...nisam ni pisao još? Da, putujemo uskoro u raj na zemlji...ali o tom potom.Prvo treba pare i zaraditi.Na dobrom sam i ja putu

Ps: platu sam za svoj rad već dobio ali odgovore na postavljena pitanja sa početka ovog bloga još tražim!

Uskrs

Volim praznike, običaje koji se vezuju za njih, porodična okupljanja. Verski praznici u Mexicu veoma se naglašeno obeležavaju.Isčekivao sam uskrs ali ovog puta je sve prošao malo drugačije.

Već nedeljama pre ,u školi sam saznao, da za uskrs dobijamo dve nedelje raspusta. Svi su se dogovarali gde će putovati. Najvažnija im je nedelja pre uskrsa,"Semana Santa" sveta nedelja.Imao sam osećaj da će ceo grad biti u Puerto Escondidou ,da će se popiti na milione litara piva, da će sve izgledati kao na vratima pakla a ne raja .Iskreno nije mi se išlo,a i bio sam više puta...i odlučio sam da ostanem kući.Grad je stvarno bio ovih dana,pred praznik, opustošen,bez ljudi i vruć. Ovde postoje dva vremenska-godišnja doba.Suva i kišovita. Ova toplija,suva počela je sada pa će trajati do novembra.Jako je toplo idealno vreme za kupanje,što smo mi i iskoristili ali u porodičnom bazenu u kući sestre,moje host mame.

Nažalost baka već nije živa ali njeno ime Quemen nosi lanac poslastičarnica moje host familije.

njena slika sa dedom na zidu porodične kuće.

i naravno bazen ,kao osveženje u toplom danu

Na moje veliko iznenađenje , pored bazena sam ugledao i nepozvanog gosta "CRNU UDOVICU" !!!!

Sledio sam se od straha...ali kada su se svi opušteno uživali u vrelini sunca....i ja sam se prepustio lepoti prizora

...i milini hladne vode

Ali da se vratimo na praznovanje. U mojoj novoj familiji sam svatio da su mnogo drugačiji od predhodne porodice, moja host mama,stub ove porodice dve stvari voli jako u životu. Posao(koji joj donosi novac) i putovanja (gde isto i potroši). Žive lagodno ali jako puno rade. Ne pridaju toliki značaj tradiciji ,običajima... uskršnjeg zeku ,šunku ,jaja ću proslavljati u Srbiji jer da je Hristos Voskrse i u Mexicu,samo sam čitao i čuo iz priča.

Srećan Uskrs!

Projekat "BUREK"

Sve je počelo pre oko nedelju dana , kada sam saznao da se sprema "miting" u našem gradu (ne neki politički na šta sam navikao u Srbiji nego sastanak učenika na razmeni i učenika koji su odabrani iz okruga Oaxaca, da sledeće godine idu na razmenu) Što sam po sebi ne bi bio nikakav problem i nije ni prvi put , samo što sada su smislili da sve bude malo svečanije, sa porodicama , nas oko stotinak . Ni to ne bi bio nikakakav problem da ovog puta ne bi trebali spremiti NACIONALNU klopu, tj ja nešto "domaće" i prezentovati svoju zemlju pričom .NI to ne bi bio nikakav problem da ja imam ikakve druge, konkretne veze sa kuvanjem, kuhinjom, hranom sem što volim svašta ukusno pojesti. Kuhinju poznajem iz nekih maminih tačnije mnogo više iz bakinih priča. Lampica SOS se brzinom svetlosti upalila ! Otkucao poruku vapaja mami i zatražio hitan razgovor. Sve sam joj objasnio...i ona verujući u mene ( odakle joj ta ideja stvarno ne znam ) rekla da će poslati recepte, nije to naučna fantastika. hmmm ne bih baš rekao... Od više ponuda ja sam se odlučio da pravim njegovo visočanstvo Burek!( imao sam nedoumice, znam istoriju i poreklo ove veličanstvene hrane i da u venama teče i krv bosanska... ali moja simpatija je nadglasala razum,volim burek i to ti je ) Za početak, nije sve bilo tako strašno pošto se Sebastian ponudio da će mi pomoći, a ja sam se odmah osećao sigurnijim ,ma možemo mi to! Prvo sam preveo recept...zaseli..mozgali...i na sreću ostali na online vezi sa mamom. Samo sam slutio njene misli,kada sam joj za svaku stavku bezbroj potpitanja postavio...tipa "Šta je to brašno tip 400? "..."Šta je to fil? To nije isto to što i testo? ..." Za šta služi oklagija?" ...

Naravno ni ona nije znala baš baš tačan proces nastajanja,samo je teoretisala...kore je i ona samo zapakovane videla u prodavnici..i davnih dana još moja baka Milica umela to vešto razvlačiti,pričala mi mama....a nažalost ovde ni bake a ni u prodavnici nema..(jedino da burek pravimo od tortilja )

Odlučili smo da mi sami napravimo kore.Rezultat našeg dogovora sam ponosno fotografisao i poslao mami ,tri dana pre mitinga!

Malo mi je bilo čudno kada me ujutro dočekala mamina poruka sa punoooo uzvičnika i znakova pitanja "Šta je ovo???? "

Mi smo umesili testo tri dana pre , da ima vremena dobro da se osuši do ujutro je bio kao kamen tvrd...i sam sam se pitao kako će to ličiti na burek,kako ćemo ga smestiti u tepsiju... mamina zabrinutost sve više je bila opravdana. Stizale su video zapisi, recepti,detalji...skroz sam se pogubio...i sve više me hvatala nervoza...Kako napraviti jedan običan burek,koji u Srbiji se nabavlja u pekari za sitnih 100 dinara.

Tešilo me(što i nije neka uteha kada sada bolje razmislim ) da u Sebastijanovoj poslastičarnici drugar iz Italije isto se mučio ,praveći Tiramisu. I on je vrteo video sa youtuba koju mu je njegova mama poslala, a kolač cureo na sve strane a ukus...pa ukus ..blagi užas

Samo sam se pitao šta ćemo mi tamo jesti? Miks ležerno smislio neke palačinke od krompira...ništa dobro ne nagoveštava...Mery će Belgijske Waffle( to mi je jedino zvučalo primamljivo)...

Od muke smo se zezali i smejali se sami sebi...kada je stigla moja host mama,samouverena, preduzetnica, žena "Zmaj" Blago se zgrozila i oharbrujuće se nasmešila, kada je probala Tiramisu,koji nije ni ličilo na Tiramisu,tačnije nije ličilo ni na šta...i pitala mene "Šta ćeš ti sutra praviti Lazare? " ...Šta sad..., bolje da priznam.... šta ću....pa mislio sam "Burek"...."Burek? Burek je baš dobra ideja, ja ću ti to napraviti.Ja jako volim burek"

Šta je ovo? Zona sumraka ili samo dobra vila Žena "Zmaj" ume sve, videla sve,ČAK i burek? Divno!

Mirno sam dočekao sledeći dan, spremao samo prezentaciju,ipak je to bio javni nastup,mikrofon,publika i moja zemlja Srbija.

Da skratim muke isčekivanja ...sve je ispalo fenomenalno! Burek je bio kao "naš" i sa mesom! Jedva sam stigao da probam,razgrabili su brzo.

...sala prepuna , roditelja, aktivista i budućih putnika

Prvi sam dobio mikrofon...prezentovao sam nas baš...baš onako kako nam priiči...

Zaključak..sve je baš dobro ispalo....klope bilo na pretek,obradovali me mexikanci,i oni su doneli svašta ...Švedski sto u Mexicu sa Srpskim burekom!

Pohvaljeni smo za dosadašnju saradnju , i za aktivnosti u AFS-u

Fotkali se ...i uživali u slavi

Prvo SVi zajedno :

Pa moj NAJdrug Miks i ja:

I za kraj najdraža, moj NAJbrat Sebastian i ja:

Ps: Ipak, ukus masnog, vrućeg bureka sa sirom ....mmmmm ...nedostaje

Sebastian welcome

..moj novi dom!

Već od prvog dana boravka ovde, najveći utisak na mene je ostavio Sebastian, aktivista u lokalnom AFS-u , i sam učesnik u razmeni , sada već "sam svoj majstor".

Često smo se viđali u slobodnom vremenu i skoro smo u aktivnom planiranju zajedničkih putovanja....ali "otom potom"

On živi sa svojim roditeljima i sa sestrom u jednom mirnom delu grada. Od kako sam se preselio polako upaoznajem neki sasvim drugačiji Mexico. Ovde su ljudi iz nekog gornjeg staleža, situirani,kuće ogromne, ulice mirne ..puno zelenila.

Nije im samo standard drugačiji nego i ritam života, svatanje nekih životnih ciljeva....veoma mi se dopada.

Majka je ključna figura u priči. Ona je sa svojim sestrama,da bi plaćali svoje školovanje krenuli u mali biznis. Pekli kolačiće i prodavali . Toliko su bili vešti i uspešni u tome da danas kućna radinost prerasla u jedan od najveći lanaca poslastičarnica

Pošto je moja host mama svatila da ovako raširen biznis traži 24 časovno radno vreme ona je odlučila da osnuje svoj novi posao i da joj tako ostane ipak malo vremena i za decu i porodicu. Tako je ona sama sada vlasnik kantine u školi.Priprema hranu za učenike i radi "samo" od ujutro do uveče ...Ima troje dece i muža , mog host tatu. On takođe ima svoju firmu ,građevina,ali i pomaže mami.

Interesantno mi je bilo njeno svatanje o vaspitavanju, o tome kako se trudi da njihova deca steknu radne navike, da nauče da se snalaze u životu,bez njene ili ičije pomoći. Upijao sam njene reči...

Prvi rezultati su već veoma vidljivi..Moj brat Sebastian , nije želeo da učestvuje u porodičnom biznisu i zato posle fakulteta osnovao svoju sopstvenu firmu. I šta pravi? Pa kolačiće

Vredno radi od jutra i raznosi slatke mafine u škole,za užinu.

I eto mene u ovoj bajkovitoj priči...možda ne slučajno...ili sigurno ne slučajno

Ovo je za mene sada neka nova boja Mexica...