Roman "Mesto u srcu"

Roman "Mesto u srcu" http://jekastrelac.blog.rs/blog/jekastrelac jekastrelac 2026-04-04T11:02:00Z PISANO SRCEM http://jekastrelac.blog.rs/blog/jekastrelac/lazni-sjaj/2018/07/08/pisano-srcem11 Bio si moje jutro. Zrak sunca koji se uvlači kroz spu&scaron;tene roletne. Cvrkut ptice u kro&scaron;nji drveta ispred moje kuće. Bio si rosa u sveže poko&scaron;enoj livadi po kojoj bi moja stopala jutrom gazila. Nebo, bistro i plavo, kome se svi raduju. Bio si ki&scaron;a, lagana, topla, koja natapa žednu zemlju u su&scaron;na leta. Blagi povetarac koji miluje vrat. Bio si nežan leptir &scaron;arenih krila, koji je tako smelo sletao na moje rame, bez bojazni da ću ga oterati, da ću mu bezdu&scaron;no slomiti krila i prekinuti let. Bio si mirno more i sigurna luka, duga pe&scaron;čana obala sa koje se pruža pogled na najlep&scaron;i zalazak sunca. Bio si... Bio si... A onda je zlato počelo da gubi sjaj, dok nisam shvatila da to i nije bilo zlato, već jeftina bižuterija koja vremenom promeni boju. Navukli su se te&scaron;ki olovni oblaci i pomračili vedra jutra, oterali pticu s grane koja me je veselim cvrkutom budila. I vetar je duvao sve jače, i savijao grane, a ja sam stajala sama i drhtala od zime, i čekala da me zagrljajem ogrne&scaron; i ugreje&scaron;, a ti si stajao okrenut mi leđima, zami&scaron;ljen i dalek, onakvog kakvog te moje srce ne poznaje. &Scaron;areni leptir postao je crn, i krila su mu ogrubela, i bojala sam se njegove blizine, mahala rukama da ga oteram kad bi mi se približio. Snažna oluja podigla je talase koji su potopili obalu i nestalo je sunca i njegovog zalaska... Bežala sam od te oluje, trčala koliko me noge nose. Munja mi je bila za petama, žurila da me stigne i savlada, al' uspela sam da pobegnem, da pronađem sigurno skloni&scaron;te od svih bura i oluja... Sada sam daleko od tebe. Sama, ali spokojna. Ponovo me bude topli sunčevi zraci i cvrkut ptica. I gazim bosa jutarnju rosu u travi. I smejem se bistrom plavom nebu, i leptiru koji mi sleće na rame, i blagom povetarcu koji mi miluje vrat. I sve to mogu bez tebe, bez tvog lažnog sjaja...   Jelena Stanojev Lažni sjaj 2018-07-08T19:26:42Z jekastrelac PISANO SRCEM http://jekastrelac.blog.rs/blog/jekastrelac/setices-se.../2018/05/05/pisano-srcem10 SETIĆE&Scaron; SE... Kad u vedroj noći okrene&scaron; glavu ka nebu i slučajno ugleda&scaron; zvezdu padalicu pomisliće&scaron; želju i... setiće&scaron; se. Kad ti bude oslonila glavu na rame i u njenoj kosi oseti&scaron; sladunjavi miris, ba&scaron; onaj koji ne voli&scaron;... setiće&scaron; se. Kad joj hladnim rukama dotakne&scaron; potiljak, onako iz &scaron;ale, ne znajući da to nikako ne voli, odgurnuće te i pogledati mrko, osmeh će ti razočarano skliznuti s usana i tada... setiće&scaron; se. Probudiće&scaron; se usred noći iz ko&scaron;marnog sna, okupan znojem, uznemiren. Srce će ti snažno udarati u grudima i dugo posle neće&scaron; moći da zaspi&scaron;. A ona će mirno snevati na drugoj strani postelje i neće čuti tvoje uzdahe, neće slutiti tvoju nesanicu. A ti... setiće&scaron; se. Kada ćuteći budete koračali jedno kraj drugog, držaćete se za ruke i gledaćete ispred sebe, svako sa svojim mislima. Primetiće&scaron; boru urezanu između njenih obrva i pitaće&scaron; je: &bdquo;&Scaron;ta ti je?“, a ona će ti pustiti ruku i samo reći: &bdquo;Ni&scaron;ta“. I znaće&scaron; da se iza tog ni&scaron;ta ipak krije ne&scaron;to. Setiće&scaron; se tada mene i na&scaron;ih dugih noći pod zvezdanim nebom, kako si me grlio i udisao miris moje kose. Rekao si da je jedinstven i neponovljiv. Setiće&scaron; se kako mi se koža ježila kada bi mi hladnim rukama dotakao potiljak, setiće&scaron; se mog prevrtanja očima i osmeha kada bih kao krenula da te udarim, a ti bi me zgrabio u naručje i podigao od tla, i vri&scaron;tala bih, i smejali bi se, i ljubili... Setiće&scaron; se kako sam terala tvoje ko&scaron;mare grleći te čvrsto, maramicom upijajući znoj s tvog čela. Ostajala bih budna sve dok ti ponovo ne bi zaspao. Setiće&scaron; se kako smo satima hodali držeći se za ruke, na&scaron;ih neiscrpnih tema, kada nisi morao da nagađa&scaron; &scaron;ta mislim i osećam. Setiće&scaron; se... Setiće&scaron; se... I osetiće&scaron; stezanje burme oko prsta, a neće&scaron; moći da je skine&scaron;, i biće kasno da pogazi&scaron; zavet koji si pred Bogom dao njoj.   Jelena Stanojev Setićeš se... 2018-05-05T17:35:11Z jekastrelac PISANO SRCEM http://jekastrelac.blog.rs/blog/jekastrelac/nostalgija/2018/03/01/pisano-srcem9 Noćas mi je nenadano do&scaron;la u san. Nosila je crvenu čipkanu haljinu i providne čarape od likre. Koračala je prema meni na visokim crnim potpeticama. Viorili su za njom valovi njene duge crne kose, usne premazane crvenim karminom &scaron;irila je u osmeh a oči boje le&scaron;nika gledale su me umiljato poput srne. Stajao sam u mestu, očaran tom lepotom, srca punog ljubavi za nju. Pružao sam ruke ka njoj želeći da je zagrlim, da udi&scaron;em njen miris, da je nikad ne pustim iz naručja. Bila mi je nadohvat ruke i kad sam pružio ruku da je dotaknem nestala je, kao &scaron;to je nestala onog jutra pre mnogo godina. Probudio sam se s prazninom u srcu. Vratila mi se u sećanje otkinuta od zaborava, budeći u meni nostalgiju za pro&scaron;lim vremenom. Voleo sam je tog davnog leta, pod kro&scaron;njom lipe, na staroj klupi gde smo urezali na&scaron;a imena.  Na&scaron;a srca su gorela u žaru prve ljubavi, drhtala su na&scaron;a mlada tela prožeta emocijama. Mirisala je na poljsko cveće, njene usne su imale ukus zrelih malina. Ljubili smo se pod zvezdanim nebom hodajući bosi po pesku, udi&scaron;ući miris mora. Bio sam opijen njenom lepotom, uvukla mi se pod kožu, nastanila se u moje zenice i samo sam nju video, nijednu drugu. Pisao sam stihove za nju, nežni akordi moje gitare mamili su joj uzdahe. Ponekad je bila zami&scaron;ljena i daleka, slutio sam da u sebi nosi neku tajnu ali je o tome ni&scaron;ta nisam pitao. Voleo sam tu nedokučivost u njenom pogledu koja je činila tako posebnom. A onda je oti&scaron;la. Probudio sam se jednog jutra i vi&scaron;e je nije bilo. Ra&scaron;irila je svoja mlada krila i poletela u neki bolji život. Ostavila me je praznih ruku. Znao sam da je vi&scaron;e nikad neću videti, osim u snovima. Dugo sam je posle tražio u drugim ženama, njene oči, usne, njen miris, ali nisam je na&scaron;ao. Nijedna nije bila tako posebna, tako savr&scaron;ena kao &scaron;to je ona bila.   Jelena Stanojev Nostalgija 2018-03-01T19:04:37Z jekastrelac PISANO SRCEM http://jekastrelac.blog.rs/blog/jekastrelac/umorna-sam.../2018/02/16/pisano-srcem8 &bdquo;&Scaron;ta ti je?“, pita me, prilazeći mi s leđa. Osećam njegov dah na potiljku, ali to vi&scaron;e nije ono slatko golicanje od koga bi me žmarci celu proželi. Okrećem se i susrećem njegov pogled, neistraženo plavo more u koje sam se rado utapala, uprkos njegovoj hladnoći. &bdquo;Umorna sam“, kažem. On sleže ramenima. &bdquo;Od čega?“ Njegovo pitanje pokreće sve one neizgovorene, potisnute reči koje poput oslobođenih ptica poleću s mojih usana. &bdquo;Od tvog ćutanja, od tvoje ravnodu&scaron;nosti, od hladnoće tvog pogleda. Od tvojih nesanica, tvojih uzdaha, tvojih zurenja u prazno. Od tvoje prisutnosti i kada si odsutan, od tvojih skrivenih mejlova i SMS-ova, od nepoznatih brojeva na tvom telefonu na koji bih se slučajno javila i začula nepoznati ženski glas. Umorna sam od tvojih ka&scaron;njenja, od izgovora i izvinjenja, od zaboravlljenih datuma, od nejavljanja na telefon. Od tvojih kasnih izlazaka, od povrataka u cik zore, od mirisa druge žene na tebi, od tragova karmina na tvojoj ko&scaron;ulji. Umorna sam od poljubaca tek radi reda, od dodira koji odavno nisu ono &scaron;to su bili, od mlakih zagrljaja. Umorna sam od neprospavanih noći, kada leži&scaron; kraj mene okrenut mi leđima, od buđenja i tuge koju bih osetila kad bih ugledala praznu stranu postelje. Od uzaludnih poku&scaron;aja da odgonetnem tu tajnu koju nosi&scaron; u sebi, od tvog izgleda večitog tužnog dečaka, od čitanja između redova... Umorna sam od tebe, od sebe pored tebe, od svega.“ Zatim ti&scaron;ina. Samo otkucaji zidnog sata i srca u grudima. Njegov pogled pada na kofer pored kreveta, kofer u koji sam spakovala svoje stvari, bez fotografija i sitnica koje bi me podsećale na godine protraćene pored njega. &bdquo;Čemu to?“, pita. Gleda me zbunjeno. &bdquo;Odlazim“, kažem, odlučnija nego ikad. &bdquo;Gde?“ &bdquo;&Scaron;to dalje od tebe.“ Dah mu zastaje u grudima. Zatečen je, ovo nije očekivao. &bdquo;Ne može&scaron; da ode&scaron;“, kaže, gledajući kako oblačim kaput i uzimam kofer u ruku. Ni&scaron;ta ne govorim, prolazim pored njega idući ka vratima. &bdquo;Ne voli&scaron; me vi&scaron;e?“ Pre nego &scaron;to otvorim vrata zastajem i okrećem se, poslednji put. &bdquo;Volim te. Ali volim i sebe“, kažem, zatim otvaram vrata, prelazim preko praga i uzdignute glave, ostavljajući pro&scaron;lost za sobom krećem u neki novi život.     Jelena Stanojev   Umorna sam... 2018-02-16T18:16:02Z jekastrelac PISANO SRCEM http://jekastrelac.blog.rs/blog/jekastrelac/pesma-za-ljubavnike/2018/02/09/pisano-srcem7 Pesma za ljubavnike   Možda je greh &scaron;to te volim i srce mi gori dok mislim na tebe. Od pogleda  tvog krv mi u žilama vri, kad si kraj mene ne mislim na vreme.   Znam da je ostalo jo&scaron; malo od noći, priđi, dodirni me, dopu&scaron;tam ti sve. Pre tebe sam bila slobodna i divlja, ti si me ukrotio i vi&scaron;e ti ne znam reći ne.   Ti si obojio sve moje dane, proleće s tobom beskrajno traje. S tobom se smejem i kada sam tužna, znam kako se voli i kako se daje.   Ostavljam ti tragove svuda po telu, dodiri njeni ih izbrisati neće. Ti tragovi su nežni ožiljci, ožiljci od strasti, ljubavi i sreće.   I uzalud priča&scaron; kako je voli&scaron;, znam da ti srce samo za mnom bije. Pogled govori vi&scaron;e od reči, a u pogledu tvom ljubav se krije.   Jelena Stanojev Pesma za ljubavnike 2018-02-09T18:23:10Z jekastrelac PISANO SRCEM http://jekastrelac.blog.rs/blog/jekastrelac/nedostajes-mi.../2018/01/26/pisano-srcem6 Nedostaje&scaron; mi... Zna&scaron; li kako nedostajanje ume da boli u hladna zimska jutra, kad se probudim i ugledam praznu stranu postelje? Sklopim oči i ponadam se da je to samo ružan san, a znam da nije. I onda zagrlim jastuk i udi&scaron;em tvoj miris koji jo&scaron; uvek nije i&scaron;čezao. Kuvam prvu jutarnju kafu, za dvoje, po navici, a onda se setim da vi&scaron;e nisi tu i tuga mi ispuni srce. Izlazim napolje, mraz &scaron;tipa za obraze. Fali mi tvoj džep, da u njemu zgrejem promrzle prste. I tvoji tragovi u snegu kraj mojih. Pitaju me da li sam te prebolela. Kažem da jesam i name&scaron;tam lažni osmeh, a bol mi slama srce i u snu plačem i dozivam tvoje ime. Nedostaje&scaron; mi... Možda ću i ja tebi nedostajati, jednom kad ostane&scaron; sam i kad i tvoja jutra postanu hladna kao moja, a neće&scaron; imati koga da zagrli&scaron; s druge strane postelje. Kada kafa koju će&scaron; piti u tim hladnim jutrima bude imala gorak ukus samoće. Kad ne bude&scaron; imao čije prste da greje&scaron; u džepu jakne i kad kraj tvojih tragova u snegu ne bude ni jednih drugih. Kad te neki pogled ispod zimskog kačketa bude podsetio na moj, ili smeh u prolazu... Ili kad vidi&scaron; promrzlu pticu &scaron;ćućurenu na ogoleloj grani. Možda ću ti tada nedostajati. Možda će&scaron; me tražiti u hodnicima sećanja. Možda će&scaron; tada poželeti da se vrati&scaron; u moj zagrljaj, a možda će biti kasno za to jer će moje ruke možda grliti nekog drugog. Jelena Stanojev  Nedostaješ mi... 2018-01-26T18:38:33Z jekastrelac PISANO SRCEM http://jekastrelac.blog.rs/blog/jekastrelac/ledeno-kraljevstvo/2018/01/21/pisano-srcem5 &Scaron;ta se to dogodilo sa mnom? Stojim tu pred tobom, pognute glave.Nemam snage da te pogledam u oči jer mi hladnoća tvog pogleda savija čelik u grudima.A ti ćuti&scaron; i okreće&scaron; mi leđa. Kako samo boli to ćutanje.Osećaj bola pome&scaron;an sa gorkim ukusom ljubavi. Otrov za srce.Iznenada si zalutao u moje ledeno kraljevstvo i osvojio ga bez borbe. Otopio si ledene bregove moje du&scaron;e. Odustala sam od borbe pre nego &scaron;to je i počela. Priznala sam poraz i predala se. Pa ipak, bilo je lepo biti u tvojoj vlasti, sve dok ti, vladaru moj nisi poželeo da osvoji&scaron; neko novo kraljevstvo, jer je ovo vremenom postalo malo za tebe, velikog osvajača.&Scaron;ta si to učinio sa mnom, oholi vladaru mog srca? Za&scaron;ao si duboko u moje pore i moje krvotoke... Razorio si, opusto&scaron;io moje ledeno kraljevstvo i vi&scaron;e nikada neće biti onakvo kakvo je bilo pre tebe. Jelena Stanojev  Ledeno kraljevstvo 2018-01-21T19:03:00Z jekastrelac PISANO SRCEM http://jekastrelac.blog.rs/blog/jekastrelac/volim-te...volis-me.../2018/01/11/pisano-srcem4 Sve moje dane si obojio najlep&scaron;im bojama proleća. Tvoj osmeh je sunce, tvoj pogled beskrajno plavetnilo neba. U tvom glasu utkane su najlep&scaron;e reči ljubavi. U tvom naručju pronalazim svemir. Voli&scaron; me na bezbroj načina. Voli&scaron; me bez navike. Voli&scaron; me iznova, uvek, zauvek. Voli&scaron; sve moje vrline i mane. Moje hirove proprati&scaron; osmehom i klimanjem glave. Oseća&scaron; moju zbunjenost, tihu patnju, moju bol. Ima&scaron; moć da me oraspoloži&scaron; bez reči, kada prođe&scaron; prstima kroz moju kosu, kada priljubi&scaron; usne uz moje čelo, kada mi nežno obri&scaron;e&scaron; suze i zagleda&scaron; se u moje oči. Volim svaki trenutak proveden sa tobom. Sve ono &scaron;to smo proživeli, &scaron;to proživljavamo i &scaron;to ćemo tek proživeti. Volim tvoje prisustvo, tvoj lik u ogledalu, tvoju senku. Volim kada si tajanstven i zami&scaron;ljen. Volim taj tvoj zalutali pogled. Volim da budem zenica tvog oka. Tvoja jedina, tvoja svetica, tvoja boginja. I volim &scaron;to si ti moj jedini, moj bog, biće koje obožavam. Kraj tebe sam prona&scaron;la sebe. Ti me dopunjava&scaron;, ispunjava&scaron;, inspiri&scaron;e&scaron;. Pre tebe sam bila izgubljena, zatvorena u nekom svom svetu. U jednom potezu sru&scaron;io si sve barijere i uvukao mi se pod kožu. Prodreo si u svaku poru i potpuno osvojio moje srce. Uspeo si da otkloni&scaron; sve moje sumnje i strahove i naučio me da verujem u sebe, da volim sebe, da se radujem svakom svom uspehu i da svaki neuspeh prihvatim kao podstrek  za ne&scaron;to bolje. I ja sam ti zahvalna na tome. Zato &scaron;to me voli&scaron; ovakvu kakva jesam. Zato &scaron;to si oterao samoću. Zato &scaron;to si uvek tu kada mi treba&scaron;. Zato &scaron;to čini&scaron; da se osećam lepom i poželjnom. I zbog milion drugih razloga. Znam da će&scaron; se sme&scaron;kati dok bude&scaron; čitao ovo. I kazaće&scaron; mi da sam super. I znam da ću se istog trenutka naći u tvom zagrljaju. Evo, predajem ti se, bez ostatka. Jer ti si moje sve. Moja misao i moj smisao. Volim te! Jelena Stanojev  Volim te...Voliš me... 2018-01-11T18:27:31Z jekastrelac PISANO SRCEM http://jekastrelac.blog.rs/blog/jekastrelac/jednom-kad-nas-budu-stigle-godine.../2018/01/02/pisano-srcem3 Jednom kada nas budu stigle godine i kada nam kosu oboje u belo, setićemo se ove na&scaron;e mladosti i žalićemo za prohujalim vremenom. Ovo su godine kada mislimo da možemo sve, da letimo bez krila, da dotaknemo nebo. Mi smo kao nesta&scaron;na deca, ljubav nam je dala slobodu i radimo sve po na&scaron;oj volji. U očima nosimo zvezde i one sjaje uvek kad nam se pogledi sretnu. Prepu&scaron;teni jedno drugom, izgubili smo pojam o vremenu. Moja soba odi&scaron;e mirisom ruža i jasmina koje mi donosi&scaron; umivene  rosom  u rane jutarnje sate. Taj sladak miris budi moja čula, budi želju za tobom, za tvojim usnama, tvojim dodirima. Nemoj me pitati koji je dan ili čas. Pla&scaron;im se da ću se probuditi iz ovog prelepog sna, a htela bih jo&scaron; dugo, dugo da te osećam kraj sebe. Volela bih da se nikada ne otreznimo od ovog ljubavnog napitka. Hoću da verujem da je to otrov koji će zauvek teći na&scaron;im venama. Hajde da ne mislimo na kraj. Hajde da budemo sebični i mislimo samo na sebe, na nas.     Hajde da uživamo u ovoj na&scaron;oj mladosti  i činimo grehe u ime ljubavi. Sve &scaron;to je bilo juče neka ostane za nama. Nećemo misliti ni o onome &scaron;to će se dogoditi sutra. Hajde da ugrabimo DANAS! Jelena Stanojev  Jednom kad nas budu stigle godine... 2018-01-02T16:25:00Z jekastrelac PISANO SRCEM http://jekastrelac.blog.rs/blog/jekastrelac/jos-uvek-te-previse-ima-u-meni.../2017/12/25/pisano-srcem2 ...Jo&scaron; uvek te previ&scaron;e ima u meni. Niko nije uspeo da izbri&scaron;e tvoje poljupce sa mojih usana, ni tragove tvojih prstiju sa mog tela, ni gorak osećaj u srcu nakon tvog odlaska. Zajedno sa tobom je nestala ona nasmejana devojčica koja je bezbrižno trčala zelenim poljima i udisala život, u čijim se očima ogledalo nebo. Nestala je i ona devojka koja je sanjala, želela, nadala se. Njeno srce je bilo puno ljubavi, verovala je u nju. Nije ni slutila da će je vera u ljubav odvesti na samo dno. Ostala je samo ova žena, izgubljena, bez imena i adrese U njeno lice tuga je urezala bore. Vi&scaron;e ne oseća, ne želi, vi&scaron;e joj se ni&scaron;ta lepo ne događa. Ta žena sada korača niz ulicu pognute glave, ki&scaron;a pada po njenoj dugoj crnoj kosi i hladnoća joj se uvlači u kosti. Ona luta bez cilja, hrli ka zaboravu, krije se od pogleda punih prezira, od zlih jezika &scaron;to joj se kao zmija uvijaju oko srca, beži u mrak, traga za mestom gde se skrivaju izdani, odbačeni i zaboravljeni... Jelena Stanojev  Još uvek te previše ima u meni... 2017-12-25T14:16:38Z jekastrelac