neopisive stvari

Svaki covek ima nesto sto ga ispunjava u zivotu, nesto sto voli da radi u slobodno vreme i da svaki trenutak iskoristi za stvari koje voli. Ja najvise volim da vozim bicikli, svi me uvek pitaju zasto, kako, zar ti ne dosadi...a ja ne znam kako da im odgovorim na pravi nacin, kako da im opisem da je biciklo za mene neopisivo kao i kada fudbalere pitamo zasto vole fudbal.Mnogi ne shvataju da za mene uzivanje predstavlja voznja na biciklu, a ne trac partije, gledanja televizije, izlaci itd.Dok vozim biciklo cesto odlutam u svoje misli, nigde ne mogu toliko da se opustim kao na biciklu. Kada sednem na biciklo osecam neku moc, kao da se ceo svet vrti oko mene i oko nas biciklista, kao da smo mi glavni na putevima. Na biciklu sam puna sam energije. Trudim se da biciklom idem bilo gde i bilo kada. Biciklo je jedno prakticno sredstvo sa kojim se moze lako, brzo i na uzbudljiv nacin stici do zeljenog cilja, pri tome ne zagadjujemo prirodu, kao sto bi to uradili da idemo kolima ili autobusom gde bi se jos gurali sa nervoznim penzionerima. Biciklo sam pocela da vozim sa 3 godine, ali sve do moje 14 godine nisam bila toliko aktivna sa biciklom. Do sada nisam isla na neke vece rute jer mi to nisu dozvoljavali moji roditelji, ali znam da provedem citav dan na biciklu i da se pri tome ne umorim. Svaki dan izdvojim bar sat vremena za voznju. Moj cilj u skorje vreme jeste da idem na neke duze putanje po Srbiji i ove godine planiram da idem na Fruskogorski maraton naravno biciklom. Moj cilj je da do 2020. godine idem za Bosu biciklom. U nekoj daljoj buducnosti vidim sebe kako obilazim razna mesta biciklom. Na dan predjem oko 15km, ali da ne idem u voznju, dok pri voznji predjem oko 40km. Od 2014. godine kada sam pala niz stepenice i povredila nogu, moja jedina rekreacija jeste voznja biciklom, mozda bas zato sto ne smem da se bavim drugim sportovima, je za mene voznja biciklom neopisiva. Dok setam moram da pazim kako setam jer lako moze da mi iskoci koleno, o tcanju i da ne pisem, a na biciklu to ne moze da mi se desi i zato sam na njemu mirna i opustena. Nikada nisam imala neke ozbiljnije padove pri voznji bicikla, pazim uvek da postujem saobracaj. Kada sam bila mladja nisam volela da idem pravilno. Volela sam uvek da smisaljam sebi neke nove prepreke i da radim sve ono sto su radila moja braca. Sada kada sam starija volim preticanja i brzu voznju!