značenjeljubavi

Daljina i ljubav

unknownwritter — Fri, 07 Apr 2017 14:18:55 +0200

Daljina i ljubav? Da li mogu funkcionisati zajedno? Kazu daloko od očiju, daleko od srca... Epa, ja se ne bih složila sa tim.

Čist primer: Bila jednom jedna devojka, duge crne kose i krupnih crnih očiju. U očima si joj mogao videti toplinu. Izgledala je kao maleni zvrk, koji samo skače, trči, priča, mašta i VOLI. Volela je ljude oko sebe. Volela je svet koji je okružuje. Volela je svaki zračak sunca, svaki list, svaki vlas trave... I, odjednom, zavolela je njega. Možetr zamisliti kako izgleda kada jedna takva devojka zavoli muškarca. Na početku sam pomenula DALJINU. Kažu ljudi prokleta daljina. Kilometri i kilometri koji vas dele od voljene osobe. Od osobe za koju bi život dali ako je to potrebno. Epa, upravo je i ona ovo govorila. Ali, uprkos svemu, nije prestajala da voli. Nije odustala. Bila je odlučna da zadrži i da se bori za ono što voli više od svog života. Na kraju je zavolela daljinu. Pitate se, zašto? Zato što je baš ta daljina bila razlog njihovog shvatanja da ljubav nema i ne treba imati nikakvih granica.

Zato vam kažem, nikada ne tražite odgovore na pitanja: Da li nastaviti dalje? Da li ovo uopšte ima smisla? Da li vredi voleti osobu koja je daleko? Vredi! Itekako vredi! Samo prava ljubav opstaje, a znamo da u životu, ako želimo ono što je ISKRENO i PRAVO moramo to i zaslužiti! Jer, ako se ne trudimo oko toga i ako nismo dovoljno jaki da izdržimo sve prepreke, onda nalazimo razloge... Glupe razloge da prestanemo da se trudimo.

Prava ljubav se jedom dešava i treba se truditi i mnogp usppna i padova izdržati zarad nje!

Ime devojke koja voli i trudi se da zadrži to što voli, jeste moja draga Jovana. Za vas beznačajno ime... ali, za mene, oličenje snage i žele za životom! Želje za srećom! Želje za ljubavlju!

Posvećemo Jovani.

S ljubavlju, Ana.

Ljubav...Šta je to?

unknownwritter — Wed, 05 Apr 2017 17:47:46 +0200

Nikada nisam bila pristalica patetike. Ali, ponekad, ume da dovede do ludila. Mnogo puta mi se desilo da, samo tako, odjednom, sedim i razmisljam o svemu. Ne o ljubavi. Ljubav dodje na kraju, nego na primer, zašto dišemo? Zašto pijemo vodu? Zašto jedemo? ZAŠTO VOLIMO? Na ova prva tri pitanja niko ne može da da odgovor. E sad, dolazimo do te famozne ljubavi. Šta je to uopšte? Predmet? Osećanje? U osnovi i jeste osećanje, ali je, po meni, pblikovano od niza drugih osećanja.

Kažu da se iz patnje i bola radja sreća. Pa ta sreća je zapravo i osnova ljubavi. Ljubav ne treba da rastužuje, u teoriji. Tužno je to što je sve ovoo u praksi malo drugačije. Ali opet mi, obicni smrtnici, najpre upoznajemo lošiju stranu svega prethodno pomenutog.

Da bi bio srećan, prvo moraš da patiš. To nema logike. Pitam se, veoma često, zašto ljudi ne mogu biti srećni? Pitam se, zašto ja ne mogu biti srećna?

I onda shvatih sve. Svako od nas je krojač svoje sudbine. Mi biramo svoj put. Mi biramo da li ćemo biti srećni ili ne. Niko od nas ne sme sebi da dozvoli da bude zarobljenik patnje i boli. Čak i ako naidje na njih, nek stegne jako svoja kolena, i preskoči ih.

Traganje za onim što nas čini srećnim čovekom, nema cenu. Ništa od toga nije i ne sme biti bitnije.

Nakon svega ovoga, dolazim do zaključka da treba ići samo napred, jer iza nas je samo patnja i bol koju smo preskočili.

Vraćamo se sada na početak. ZAŠTO VOLIMO? Volimo zato što čovek, nije čovek, bez ljubavi. E sad, postavljam pitanje samoj sebi, ŠTA JE LJUBAV? Hmm, da nije možda ljubav život?

S ljubavlju, Ana.

Pismo koje nikada neće biti poslato

unknownwritter — Wed, 05 Apr 2017 12:07:59 +0200

Ćao! Znam da se nismo videli i nismo popričali u međuvremenu, ali želim da znaš, da sam jako mnogo razmišljala u poslednje vreme... i ... želim da znaš da mi nedostaješ. Žao mi je zbog svega što se desilo i želim ponovo da te vidim. Upravo...mi nedostaješ. Upravo...mi nedostaješ. Tako je čudno da nekog koga sam tako dobro znala, da je sada potpuni stranac za mene. Ponekad mi prodje čitav dan da ne razmišljam o tebi, da li i ti tako? Većinu vremena dopustim sebi da zaboravim...jer je tako lakse... valjda. Ali onda, tako, nađem nešto, fotografije, poklone, blesava ljubavna pisma koja smo navikli da dajemo jedno drugome i puna težina izgubljenog se slama na mene. Deo mene želi da te ponovo vidi, da te ponovo drži, ljubi ali svi ti osećaju postaju prazne misli. Kada pogledam nazad, sada, setim se da ljubav nije uvek onakva kakva se čini, da je prosto lako zaboraviti, ali ne kajem se. Imali smo razlog za raskid, i on je ispravan, kao i uvek ali nazad, na početku, nije nam potreban ni jedan razlog da se zaljubimo već samo to uradimo. Razlozi dođu na kraju, i sve od tada ima veze sa razlozima... i to je dobro. Znači da ću jednog dana naći nekog kome neću morati reći zbogom, ali... baš nedostaje voleti nekoga i da vam ljubav bude uzvraćena. To je sve. Nadam se da su stvari dobre kod tebe. Nadam se da je sve sjajno. Nadam se da si pronašao svoju ljubav. To je sve ono naše, što nikada ne mpže biti. Samo mali deo mene se nada da si zapamtio kako je bilo, pre svih mogućih razloga. I da... nedostaješ mi... takođe...

Čestitamo

unknownwritter — Wed, 05 Apr 2017 12:04:38 +0200

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.