Zavist ili zadovoljstvo

Povezanost igranja nasilnih video-igrica i vršnjačkog nasilja kod adolescenata u Srbiji

slavkaul — Thu, 27 Apr 2017 23:34:46 +0200

Definisanje problema istraživanja:

Cilj ovog istraživanja bio je da se utvrdi učestalost igranja video-igrica kod adolescenata u Srbiji, nasilnost igrica, kao i kvalitet roditeljske kontrole nad igranjem video-igrica. Želeli smo da dovedemo u vezu razlike u učestalosti igranja video-igrica i njihovoj nasilnosti sa vršnjačkim nasiljem i školskim uspehom adolescenata.

Predmet ovog istraživanja jeste veza između vršnjačkog nasilja i igranja nasilnih igrica. Cilj istraživanja jeste utvrđivanje učestalosti igranja igrica kod adolescenata u Srbiji i utvr- đivanje nasilnosti igranih igrica i individualnih razlika u vršnjačkom nasilju.

Istraživanje ima sledeće zadatke:

1. utvrditi učestalost igranja video-igrica kod adolescenata, kao i potencijalne polne i uzrasne razlike i kvalitet roditeljske kontrole;

2. proveriti da li su učestalost igranja igrica i subjektivna i korigovana nasilnost igrica povezani sa školskim uspehom adolescenata,

3. utvrditi povezanost između učestalosti igranja, subjektivne i korigovane procene nasilnosti video-igrica i individualnih razlika u vršnjačkom nasilju adolescenata.

Istraživanje-rezultati:

1. Većina ispitanika izjasnila se da igra video-igrice, pri čemu među njima ima značajno više dečaka nego devojčica i više starijih nego mlađih ispitanika. Omiljenu igricu trećinaispitanika igra svakog dana. Utvrđene su polne i uzrasne razlike – dečaci značajno češće igraju video-igrice i igrice koje oni igraju značjno su nasilnije od onih koje igraju devojčice. Što se tiče roditeljske kontrole igranja video-igrica, ona je veoma slaba, najčešće ispitanici ne razgovaraju s roditeljima o igricama koje igraju, a i ne dešava se često da ih oni proveravaju ili da im zabrane igrice sa određenim sadržajem.

2. Te veze su potvrđene istraživanjem. Međutim, jedino je učestalost igranja igrica bila značajan preduslov školskog uspeha. Deca koja često igraju igrice, bez obzira na to koliko su nasilne, imaju slabiji školski uspeh. Takođe, učestalost igranja je važna i kada se uzmu u obzir polne i uzrasne razlike. U našem istraživanju nasilnost igranih igrica uopšte nije bila značajan preduslov. Verovatno se radi o tome da mladi koji često igraju igrice nemaju zbog toga dovoljno vremena da se posvete obavezama u školi, pa imaju slabiji uspeh.

3. U okviru trećeg zadatka istraživanja utvrdili smo da postoji pozitivna povezanost između vršnjačkog nasilja i učestalosti igranja igrica, subjektivno procenjene nasilnosti igrica i korigovane procene nasilnosti igrica. Mladi koji češće igraju igrice i oni koji igraju veoma nasilne igrice, posebno one sa određenim elementima brutalnog nasilja (ubijanje, mučenje i seksualno zlostavljanje), češće ispoljavaju vršnjačko nasilje. Analiza pokazuje da za vršnjačko nasilje nije toliko bitna učestalost igranja video-igrica već samo njihova nasilnost, a pokazano je i da veza između nasilnosti igrica i ispoljenog vršnjačkog nasilja ostaje postojana i kada se uzmu u obzir pol, uzrast, nasilnost gledanih TV sadržaja i učestalost gledanja TV-a.

Skoro polovina od ukupnog broja ispitanih adolescenata smatra da njihova omiljena igrica uopšte nije nasilna, veoma mali procenat misli da je veoma nasilna. Najčešći elementi nasilja u omiljenim igricama jesu ubijanje, udaranje, prolivanje krvi i ranjavanje, s tim da adolescenti smatraju da polovina omiljenih igrica uopšte ne sadrži bilo koji element nasilja.

Zaključak:

Potrebna su dalja istraživanja veze između vršnjačkog nasilja i nasilnosti videoigrica,

posebno ona koja bi eksperimentalnim nacrtima registrovala povećanje vršnjačkog

nasilja nakon igranja nasilnih igrica. Međutim, poznati nalazi u toj oblasti

ukazuju na to da igranje nasilnih video-igrica predstavlja opasnost za normalno socijalno

funkcionisanje i da, zbog toga, roditelji,treba da preduzmu mere opreza koje se pre svega tiču kontrole sadržaja igrica koje mladi igraju. Naši rezultati ukazuju na to da je roditeljska kontrola veoma slaba, što bi trebalo da se promeni skretanjem pažnje javnosti na taj problem.