In the hidden corner of my mind. . .

tebi... iskreno

, 30 2017 13:24:43 +0200

Noc... Tisina... I dok u mojoj glavi odzvanjaju misli, pokusavam da nadjem odgovor na pitanje 'zasto?' Zasto smo toliko prokleti i uvek povredimo one koje volimo?

Izvini, zaista mi to nije bila namera... I mogu da se zakunem da te nikada svesno ne bih povredila. Nikada sebi necu moci da oprostim sto je sve ispalo ovako... U glavi mi vlada totalni haos, ne znam sta bih rekla... Ne znam sta bih ucinila... Dodje mi da na krilima laganim preletim svih dve hiljade kilometara do tebe, zaglim te, poljubim u celo i tiho ti sapnem da ce sve biti u redu... Ali sa druge strane ne zelim da zavaravam sebe.

Ucinio si da se opet osetim voljenom, pored svih poraza u zivotu... Naucio si me da verujem u ljubav ponovo... Pokazao si mi sta znaci biti zadovoljan i srecan pored nekoga... Naterao si me da ponovo pisem. Sve reci ovog sveta ne bi bile dovoljne da ti opisem koliko mi je zao.

Noc... Tisina... I dok niz moje obraze lagano klize suze, u dusi vladaju nemiri... Uporno u sebi ponavljam 'prokleta bila... Sta si to ucinila?' Toliko bola, toliko tuge nisam odavno osetila... Pokazao si mi da sam ponovo ziva... A ja te povredila, nesvesno... Veruj mi da mene vise boli nego tebe. Boli me sto sam po prvi put osetila nesto drugacije, sto sam osetila da je ovo ono sto mi je falilo citavog zivota, a desilo se to sto nam nije trebalo...

Sta god da se desi, cak i ako budes zeleo da se sve ovo zavrsi... Znaj da te volim, cak i previse.

Opet sam tu...

, 30 2017 13:21:50 +0200

Opet sam tu... Ista, ali potpuno drugačija. Mlada, ali po malo starija.

Opet sam tu, sama, bez igde ikoga. Starija, par godina, puna novih iskustava.

Koliko sam te ranije u zvezde dizala, sada ne mogu da te spomenem a da ne osetim razočarenje i po malo mržnje, ne prema tebi već prema sebi jer sam dozvolila da me rastaviš na hiljadu komadića... Kao razbijeno ogledalo. Trebalo je vremena da se saberem i sastavim. Ali sam uspela, i nastavila sam dalje. Tu sam, sastavljena od hiljadu komada, i bez obzira na sve- i dalje imam veru da dobri ljudi postoje.

Jos uvek ima perioda kada me uhvate bubice pa preispitujem sebe da li sam ja kriva za tvoje laži i nevere, ima dana kada se zatvorim i ne želim nikoga videti. Tada sam teška samoj sebi. Tada me istina razara i slama, i u glavi mi odzvanja ono pitanje 'zašto?'. Ni dan danas ne znam razlog, a prošlo je toliko vremena... Ni dan danas ne znam zašto si obećao stvari koje nisi bio spreman da ispuniš... Prošlo je toliko vremena a tvoja strana kreveta je i dalje prazna, kao da se i dalje nadam da ćeš od nekuda doći, da ću se ujutru probuditi i ugledati ta tvoja dva smedja oka koja u meni bude davne uspomene. Još uvek se nadam, a ne znam čemu.

Najgore je što ne mogu ponovo da zavolim, onako iskreno i nesebično... Uvek je tu ono 'šta ako...' I uvek te se setim... Kako stojiš u zamračenom uglu gledajući u mene, mašuci preteći prstom i izgovarajući 'ne treba verovati svakome'. Ali ja sam tebi verovala, kao nikome nikada, i ti si to prokockao. Zbog tebe ja više neću moći da verujem tek tako.

Želim da se pojavi neko ko će mi vratiti veru u ljubav, ko će me dotaći i naterati me da zaboravim na sve tvoje laži, ko će mi vratiti osmeh na lice. Samo, zbog tebe ja neću biti ista, biću nepoverljiva i uplašena... Ali, da nije bilo tebe da me rasturiš na hiljadu komada, i pokazeš mi koliko čovek zaista može biti surov ja ne bih bila ovakva osoba, ne bih umela da cenim dobrotu.

Opet sam tu, bogatija za jedno veliko iskustvo. I hvala ti na tome.

Stvarno verujem u to

, 30 2017 13:18:40 +0200

Stvarno verujem u to, da covek koji voli svoju zenu, nece joj nikad dati da ode ma koliko god bio kivan ili u svadji. Zena je krha, nezna i trazi paznju od muskarca. Cesto ce pokusati da bude jaca i emotivno tvrdja, pokusati da pokaze da je na emotivnom nivou kamena, ali to ce sve biti samo u pokusaju da sacuva svoj integrite za koji je svesna i sama da je odavno izgubila. Greska muskarca je sto dozvoli sebi da njegov ponos pobedi njegova osecanja. Dozvoli sebi da umesto da bude musko i zastitnik svoje neznije polovine, on bude ratnik u borbi za nadmoc i teritoriju, pokusava da joj pokaze da je jaci i mocniji od nje, ne shvatajuci da samim tim sto je ona uz njega ona je svesna toga. Zena u muskarcu trazi zastitnika, ljubavnika, prijatelja, sunce za oblacne dane, hlad za suncane dane, nekog na koga uvek moze da racuna da ce stati uz nju. Zena to vraca, vraca mnogo vise nego sto je muskarac toga svestan. Ona trazi, ali i pruza, ona uzima ali i daje. I ako zena zeli sve od muskarca ona ce sve i dati svom muskarcu.

Ne volim osobe koje pricaju da vole, da im je stalo do osobe i onda se muski trude da sacuvaju svoja uverenja, svoj ponos, svoju nadmoc i svoju slobodu. Muskarac sa voljenom zenom treba da ima najvecu mogucu slobodu, a ne da u njoj vidi najveci zatvor. Cesto muskarac ne shvata da zena u pokusaju da mu pruzi sve, mu i uzima sve. On ne vidi njena pruzanja, on vidi samo svoj gubitak.

Ne postoji savrsena ljubav, ne postoje price iz bajki u kojima se ljudi vole sa malo vode i parcetom hleba, ali postoje jaka osecanja, osobe koje bez obzira na sve ne odustaju jedna od druge i bore se za ono sto zele i ono sto vole. Daju sve od sebe da za svoju ljubav pruze ono sto nisu ni sami verovali da mogu. Muskarac kada voli on daje zivot za tu ljubav, on u njoj vidi juce, danas i sutra. Zena koja voli, i ako cesto ne zeli da prizna, spremna je da se odrekne svega zarad te ljubavi. Porodice, prijatelja, rodbine. Cak i svojih zelja i snova.

Stvarno verujem da u ljubavi izmedju dve osobe, ne vodi rec ponos, vec srce.
Stvarno verujem da u ljubavi izmedju dve osobe, pobedjuju poljupci a ne rastanci.
Stvarno verujem da u ljubavi izmedju dve osobe osmeh uvek preovlada namrgodjeno lice.

Dodjes

, 30 2017 13:17:35 +0200

Dođeš, ali moraš ići... Vratiš mi krila, pa ih slamaš. I baš kad mislim da ću te stići, shvatim da negde daleko sanjaš. Ovde si, ali putuješ... Dolaziš i krećeš u istom času. Ali i sam znaš da mi duguješ tu sreću što se čuje u tvome glasu. Znam... Ovde si. I nije bitno što nećeš biti.. Jer i da razdvoje na pola zemlju svu, ja ću opet o tvojim očima sniti. Pokušavam smiriti sebe iz nutra... Ali svaki put tako jako zadrhtim kad pomislim da nećes biti tu sutra. Znam... Ti dođeš da bi otišao ali ja ipak za to dišem, kad te nema da mi fališ, i da pesme tebi pišem...

Sati, dani, godine

, 30 2017 13:12:59 +0200

Prolaze sati, dani, godine... a ti i ja još uek na istom. Još uvek smo tu, ali udaljeni kilometrima i kilometrima, i ko zna koliko još tako, ko zna da li će se bilo šta promeniti. Možda i hoće ako se budemo potrudili, ja iskreno verujem u to, verujem u nas i u našu budućnost. Deluje sebično kad tako kažem ali ja samo govorim i pišem ono što mi je na duši.

Volela bih da je sve kao u mojim snovima, tako savršeno... Volela bih da budeš prvo što ću ugledati kada se probudim i poslednje što ću videti pre nego oči zatvorim. Živim za to, i molim se Bogu svaki dan da mi to podari.

Jedva isčekujem te dane kada ćeš biti uz mene, koristim svaki mogući trenutak svog slobodnog vremena provodeći vreme sa tobom.

Mnogo sam srećna što si tu, toliko smo se nadali i na kraju nam se ispunilo to čemu smo se nadali, nadam se večnosti sa tobom i verujem da će se i to ispuniti.

Shvatam . . .

, 30 2017 13:10:02 +0200

Shvatam... Polako shvatam šta je život... Mnogo stvari moramo da se odreknemo da bi postigli željeni cilj... Ali, da li je taj cilj vredan odricanja tih ,,nekih" stvari...?

Mnogo godina sam provela u patnji, suzama, bolu i besu... Čeznula sam za njim, za jedinom osobom koja mi je dotakla srce, koja mi je dotakla dušu... Mnogo sam propatila... ali je vredelo... Tu si, pored mene, samo moj...

Bože... Da samo znaš koliko je lep, topao i mio... Da samo znaš koliko je lep kada ga ujutru ugledam kraj sebe kako bezbrižno sanja... I shvatim, svaki put iznova shvatim da ga nikada ne bih pustila da ode od mene...

Dajem sve za njegov osmeh, za njegov poljubac i dodir... Dajem sve za njegovu sreću... Za našu sreću! Shvatam koliko je jako ovo što osećam... Volim... ja napokon volim... Svim srcem, dušom i telom... Preveliki uspeh za mene.

Vraćam film u glavi - sve te reči, dela... sve što sam prošla... zar sve te sreće da se odreknem radi nekog tamo cilja u ovom prokletom životu?! Mogu da biram... i... ovoga puta biram ljubav... Biram njega!

Ne mogu da zamislim sebe bez njega... Ne želim, ne želim NIKADA da ga pustim... Tad ne bih živela... tada bih polako ali sigurno umirala... Patnja, bol, suze... radi cilja koji mi ne garantuje sreću? Ne, hvala!

Secanja... na njega

, 30 2017 13:09:51 +0200

Svuda oko mene mir, tišina... Predivan taman nebeski svod iznad mene pokušava da otkloni moje nemire, dok prekrasne zvezde sjaje na njemu... Polako koračam ulicom zaborava, samo me senka prati... Nova osoba, ali još uvek stari osećaj u meni koji mi ne da da verujem u to da će biti bolje... Sve je tamno, kao i moja duša... Osećam se prazno, bez ljubavi, sreće i topline. Da li će se to ikada promeniti?! Ovaj put ne vodi nikuda a ja uporno koračam njime, pokušavajući da zbrišem tragove prošlosti koji me prate i ne daju mi da živim u sadašnjosti... Tako ga želim zagrliti, ali je njegov lik izbrisan iz mog života i to me boli, razdire iznutra... Ne, ovako više ne mogu... Želim da uživam, da zaboravim njegovu lepotu, i njegove poljupce, dodire... Želim da zaboravim sve što me podseća na njega, ali uzalud... Prošlost mi ne da da se divim novom, predivnom danu, novoj ljubavi i sreći... Ne znam kako da pobegnem od sećanja... Njegove tamne oči me progone kroz snove, pokušavajući da mi nanesu još više bola, i uspevaju... Obavija me hladnoća, i dok biserne suze teku iz mojih očiju, imam osećaj da se lede na mojim bledim obrazima... Čak i suze plaču sa mnom...

Ljubav, šta je to? Izgubila sam svaku nadu da ona uopšte postoji.. Posle toga ostaje samo razočarenje, bol i tuga... Dokle? Srce će mi reći... A do tada ne prestajem da se nadam da ću voleti kao nekad...

ove noci

, 30 2017 13:04:03 +0200

Čekaću te ove noći... A znam da nećeš doći... Verovatno ću sedeti negde u polu tami, sama, gledati u nebo, prošarano zvezdicama i žaliti što nisi tu...

Samoća će mi biti jedini prijatelj... Razmišljaću o tebi... Jedinoj osobi koja me razume, koja me voli takvu kakva sam, osoba za koju mogu da tvrdim da me nikada neće izdati... O tebi, mojoj jedinoj ljubavi... O tvojim šalama, osmehu, dodirima, i poljupcima... Razmišljaću o nama... O našoj ljubavi i svemu što imamo. Noćas ću ponovo, posle mnogo vremena, otvoriti nebu dušu... Pričaću mu o ljubavi prema tebi... Otkriću mu svoje tajne... Svoje strahove i želje. Reći ću mu sve ono što želim tebi da kažem... Koliko te volim... To ni sama više ne znam... Mnogo... Previše.

Nikada te neću izdati... Šta god da se desi, gde god me život odnese, želim da znaš jedno: ZAUVEK ĆU TE VOLETI I BIĆU SAMO TVOJA. Niko nikada neće da bude ono što si ti, ne želim drugog, ti mi trebaš! Ti si mi sve na svetu, ništa nemam, samo tebe anđele moj.

Volim te...

Zauvek

pisano 21.04.2011.

Ljubav u masti

, 30 2017 12:56:49 +0200

Tiha zvezdana noć... I dok tumaram kroz tamu tražeći te među hiljadu njih, nadajući se da ću te pronaći, duboko negde u meni znam da si već tu... Znam da jesi i da nikada nećeš otići.. Tražim te kroz obrise vremena, koji ljubomorno pokušavaju da mi izbrišu tvoj lik iz sećanja, i tvoje ime sa usana, dok te ja ponosno čuvam negde duboko u sebi, plašeći se da te ne ispustim negde među te obrise... Kad god mi nedostaješ, izvadim te iz sećanja i zagrlim te jako... I dok tonem u taj prekrasan san molim Boga da se nikada ne probudim... Pribijem se snažno uz tebe, i dok ti milujem Anđeosko lice tiho ti šapućem najdublje tajne svoga srca... Ljubim te lagano, i dok moji poljupci lagano klize po tvom telu osećam te uz sebe, kao da si stvarno tu... Dok se naša tela spajaju, zvezdice se stidljivo sakrivaju, i jutro mi te polako odnosi, daleko... I tako tužna čekam narednu noć, ne bi li te ponovo imala uz sebe.

pisano 30.07.2010.