Fauna

VUKOVI

marija0n — Thu, 05 Oct 2017 10:23:06 +0200

Najveći vukovi (žive u šumskim područjimaLetonije, Belorusije, Aljaske i Kanade) dosežu dužinu tela (od vrha njuške do početka repa) do 160 cm, a rep je dugačak još do 52 cm. U ramenima je visok oko 80 cm a mogu doseći težinu do 80 kgNajmanji vukovi žive na Bliskom istoku i naArabijskom poluostrvu. Dužina tela im je oko 80 cm, težina 20 kg a rep je dug oko 29 cm.

Ženke su oko 2 do 12% manje od mužjaka i 20 do 25% lakše od njih.

Iako se u divljini može doći do susreta sa usamljenom jedinkom vuka, normalan socijalni život vukova odvija se u čoporu. Vučji čopor se u pravilu sastoji od roditeljskog para i njihovih potomaka, dakle, reč je o porodici. Vukovi (za razliku od domaćih pasa) polno sazrevaju tek s dve godine i do tog vrijemena ostaju s roditeljima. Prošlogodišnji mladunci pomažu roditeljima u podizanju mlađe generacije. U normalnim okolnostima, u jesen se vučji čopor sastoji od roditeljskog para, njihovih prošlogodišnjih, kao i mladunaca iz te godine. S dostizanjem polne zrelosti, mladi vukovi po pravilu napuštajuteritoriju svojih roditelja i kreću u potragu za vlastitim. Roditelji se zovu alfa-par i dominantniji su u odnosu na svoj podmladak, pa stoga nema borbi oko dominacije. Jedino se mladi vukovi takmiče oko pozicije beta vukova. Oni koji ne uspeju da dostignu ovaj rang postaju omega-vukovi, na najnižem položaju. Do parenja između srodnika nikad ne dolazi, čak i kad ne postoji drugi seksualni partner. Pri tome, mužjak je taj koji odbija parenje.

Razdoblje skotnosti je oko šezdeset dana, a u jednom leglu je u pravilu između troje i sedam (ponekad se dogodi i četrnaest) mladunaca. Vukovi u divljini obično žive 8 do 9 godina.

WWF2

marija0n — Wed, 09 Aug 2017 16:19:50 +0200

Zašto ovo radi?

Odluke, aktivnost ili neaktivnost jedne vrste – ljudske – tokom sledeće decenije odrediće sudbinu celokupnog živog sveta planete Zemlje. Širom sveta, biodiverzitet i prirodna staništa nestaju brže nego ikad.

Zašto? Zbog toga što ljudi koriste vodu, šume, divlje životinje i druge prirodne resurse brže nego što se oni mogu obnoviti, zagađuju i menjaju prirodna staništa, kao i klimu čitave planete.

Ovo uništava ekosisteme koji snabdevaju i nas i celokupan živi svet pijaćom vodom, hranom, čistim vazduhom, pružaju utočište, itd.

Milioni ljudi, kako u bogatim tako i u siromašnim zemljama, već osećaju posledice – nesigurnost po pitanju bezbednosti hrane i vode, češću pojavu prirodnih katastrofa i bolesti.

Ako nastavimo u ovom pravcu, stvari će se mnogo pogoršati.

Naša planeta je dostigla kritičnu tačku...

Čime se bavi WWF?

Misija WWF-a je da zaustavi degradaciju životne sredine na našoj planeti i izgradi budućnost u kojoj će ljudi živeti u harmoniji sa prirodom.

Da bismo to postigli, zajedno sa brojnim našim partnerima radimo na očuvanju biodiverziteta i smanjenju ljudskog uticaja na prirodna staništa. Našu pažnju strateški usmeravamo na očuvanje ključnih predela i ključnih vrsta koje su od izuzetne važnosti za njihova staništa ili ljude.

Takođe radimo na tome da se smanji ekološki otisak čovečanstva – količina zemljišta i prirodnih resursa koji su neophodni za naše snabdevanje hranom, vodom, vlaknima i drvnom građom, kao i apsorpciju ugljen dioksida koji se ispušta u atmosferu zbog mnogobrojnih ljudskih aktivnosti.

Nije reč o udaljavanju ljudi od prirode. Ni o vraćanju u prošlost. Ni o sprečavanju razvoja država ili zajednica.

Već je reč o pronalaženju praktičnih rešenja za zdravu planetu.

Planetu na kojoj će i sadašnjim i budućim generacijama biti omogućen zajednički napredak ljudi i prirode u stabilnoj životnoj sredini.

WWF

marija0n — Wed, 09 Aug 2017 15:53:00 +0200

Je organizacija koja pomaže životinjama i prirodi ja mislim da treba da ih podržite i pomognete im zato što život životinje nije manje važan od ljudskog.

WWF

DELFINI

marija0n — Tue, 08 Aug 2017 08:33:25 +0200

Delfin je vodeni sisar srodan kitu i običnoj pliskavici, poznat po svojoj inteligenciji i navodnom saosećanju i radosti. Ime delfin potiče od starogrčke reči δελφίς - delphis koja znači „s matericom“, odnosno „riba sa matericom“. Grupa delfina zove se jato.

Reč „delfin“ ima više značenja i može podrazumevati:

svakog člana porodice Delphinidae (okeanski delfini);svakog člana porodice Delphinidae i Platanistodae (okeanski i rečni delfini);svakog člana podreda Odocenti (koji uključuje kitove zubane);pripadnika vrste Tursiops truncatus, najrasprostranjenije i najpopularnije vrste delfina

Orke i neke srodne vrste pripadaju Delphinidae porodici i mogu se svrstati među delfine, iako se uobičajeno nazivaju kitovi. Postoji oko 40 vrstadelfina u 17 rodova. Veličina im varira od 1.2 m i 40 kg (mali delfin), do 9.5 m i 10 tona (orka). Mogu se naći posvuda, najčešće u plitkim morimakontinentalnih šelfova. Mesojedi su i hrane se uglavnom ribom i lignjama. Porodica Delphinidae je najveća u reduCetacea i relativno mlada: delfini su se pojavili pre oko 10 miliona godina tokom miocena.

Bidela sam puno delfina kako skaču pored čamca misim da su jako slatki i da oni mogu da vam buduotiv da nezagađujete more.

KORNJAČE

marija0n — Fri, 04 Aug 2017 18:25:02 +0200

Kornjače (stručno Testudines ranije i Testudinata, Chelonia) postoje već duže od 250 milijuna godina. Na Zemlji ima više oko 300 različitih vrsta, od čega sedam morskih, 180 vrsta živi u slatkoj vodi, a ostatak živi na kopnu. Kornjače se ubrajaju u gmazove i bile su na Zemlji još prije nego što su se razvili velikidinosauri. Sposobnost prilagođavanja kornjača, čiji su najbliži srodnici krokodilii ptice, osigurala im je postojanje do današnjih dana. Nikako ne smiju biti bez vode više od jednog sata.

JEŽEVI

marija0n — Fri, 04 Aug 2017 09:04:14 +0200

Ježevi su sitni sisari iz bubojedskepotporodice , čija je osnovna karakteristika prisustvo bodlji. Pripadaju redu bubojeda. Postoji 16vrsta ježeva podeljenih u pet rodova. Žive širom Evrope, Azije, Afrike i naNovom Zelandu. U Australiji i Severnoj Americi nema rodnih ježeva, dok su oni na Novom Zelandu uvedeni. Ježevi su se malo izmenili u poslednjih 15 miliona godina, a kao i drugi prvoevoluirani sisari, prilagodili su se noćnom životu i bubojednom načinu ishrane.

SIBIRSKI HASKI

marija0n — Fri, 04 Aug 2017 08:48:30 +0200

Sibirski Haski (rus. Сибирский хаски) je radni pas srednje veličine, koji pripada porodici špiceva i poreklom je iz istočnog Sibira. Njegovo krzno može biti crno-bele, sivo bele ili čak crveno-bele boje, dok boja očiju može biti plava, što je karakteristično za ovu rasu, ali i smeđa. Oči im ne moraju biti iste boje[1].Linjanje kod sibirskih haskija je povezano sa vremenskim uslovima i kada do njega dođe, što se dešava 2 do 3 puta godišnje, ono traje oko 10 dana. Ovaj bliski rođak Aljaskog malamuta iSamojeda živi od 12 do 14 godina.

KLJUNAR

marija0n — Fri, 04 Aug 2017 08:30:00 +0200

Кљунари (лат. Monotremata) су редсисара чији се младунци рађају изјајета са меком љуском. Они се излегу после неколико дана, и сисају све док се у потпуности не развију.

Oni žive u vodi mada udišu vazduh ono što je zanimljivi je to da su sisari koji se rađaju iz jaja.

LAGOTO ROMANJOLE

marija0n — Wed, 02 Aug 2017 12:41:39 +0200

Lagotoi su preslatki psi

Njima je dlaka jako kovrųava i kad ostare u najviše slučajeva pobele alo dok su mladi mogu biti i braon

Sjajni su kućni ljubimci jako su druželjubivi

uglavnom jedu pseće granule ali i meso i kosti

mislim da su sjajni kućni ljubimci dibni su prema deci i jako su poslušni.

aratinge

marija0n — Tue, 01 Aug 2017 11:46:33 +0200

Aratinge su predivni papagaji puno pričaju i divni su kućni ljubimci.

Oni uglavnom jedu semenke ali vole voče , povrće,orašaste plodove mada rrtko kaf pojedu i nek bubu

one vole da se igraju i maze međutim alo se naljute eju jako da ujedu(naljutićete ih ako ih:zapustite,

vučete za rep,ili vićete ma njih).

oni su jako bučni ljubimci i jako puno viču takoda ako želi te tih i mi tan život ne mojte ih kupovati