Milan

Prvi iz plemena vezan je za drvo, a poslednjeg jedu mravi

Melkijadesovo proročanstvo!."Sto godina samoće"..Njegov univerzalni odraz kao da deluje u svakom kutku,poput nevidljivog kosmičkog zakona..Usmeno seosko predanje,kazuje da na jednom mestu,u jednom domu,u ravnoteži sa životom,samim sobom i univerzumom,mogu da opstanu samo tri generacije..Na četvrtoj se kida i to na načine raznovrsne,što katkad poprime oblik groteske,katkad tragedije,zlehude sudbine ili farse..Ako se blagovremeno odsele i zasnuju negde novi život,izbavljeni su od ove zle kobi i sve se računa ispočetka..seljaci imaju poznati izraz"Tri generacije kućile a četvrta sve proćerdala"..Malo ljudi obraća pažnju na ovo..U malom mestu ovo se može pratiti..U gradovima je nemoguće,tamo je fluktuacija ljudi dinamična i velika..Na ovom mestu,izranjaju u priči,dva brata..Poslednja kuća,poslednji izdanak jedne male familije,koja se ugasila..Četvrta generacija..Kuća i imanje,na samo petsto metara od varošice..Jedan od braće od rodjenja je ometen u razvoju..Nikada nije progovorio razgovetno,razum na nivou šestogodišnjeg deteta,fizički potpuno zdrav,visok i snažan,uvek sa dobroćudnim osmehom..i leti i zimi u gumenim čizmama,često ih s ponosom pokazuje..Obavljao je poslove sa hranjenjem stoke,cepanjem drva,bio je sposoban za to..Mladji brat bio je potpuno zdrav,radio kao pomoćni radnik u školi ali se rano propio,bio je malo kavgadzijske naravi,tako pripit bi ponekad učestvovao u dečjim tučama..Otac i majka su gvozdenom rukom držali stvari pod kontrolom,bila je to pristojna kuća,za njihovog života..Ova priča ne sadrži ni promil osude niti podsmeha,ona je samo neutralan pogled na jednu perspektivu života,i varijaciju sudbinskog i svesno odabranog,koja je mogla da zadesi svakoga od nas..Majka je prva otišla..Ovaj što se propio,počeo je da pravi podvig za podvigom..više puta je obio direktorov orman i popio sav alkohol namenjen za reprezentaciju..Par puta,zatekli su ga ujutro,kako mrtav pijan spava pred školskim vratima..Jedanput se pronela vest da je umro,hitna pomoć ga je odvezla za Šabac,bez znakova života,sa penom na ustima!..Tačno u podne neverovatna scena na sred bele linije magistralnog puta Šabac-Valjevo..Izlazili smo sa sporednog puta,na magistrali kolona vozila sa obe strane..Bauljao je kao kornjača,kad je prevrneš na leđa,mlatarao rukama,nerazgovetno mumlao!.Šta li su prvo pomislili,ti ljudi iz kolone,kad su ga ugledali na sred puta?..Neki seljački protest-šta bi drugo?.Umetnički performans sigurno nije,na ovakvom mestu..Oklevali su da mu pridju,misleći da ga je možda neko udario pa pobegao?Sklonili smo ga kraj puta,na neku kapiju..Žena iz dvorišta,psovala nam je sve po spisku,dok smo čekali naš pikap,koji je bio u blizini,jer niko nije hteo,onako uneredjenog,da ga vozi..Izbačen je iz škole!..I najzad,antologijska scena..Otac već bolestan,u krevetu..Neki rodjak došao da ga obidje.A on se,sa zadahom alkohola,nagnuo nad njega;"Tata,jel ti dobro?"-Iznemoćalom rukom,pukla je šamarčina,kao grom i oborila ga na mestu!..Akumulirani očaj,čemer i jad,nad odlazećom slikom!..Otac je umro a on je odmah rasprodao i propio sve!..Zemlju i stoku,šumu,sve!.U dvorištu ni kokoške,ni mačke ni psa.Isključena struja..Na kući porazbijani svi prozori,umesto njih krpe i ćebad!..Nesrećni brat,pruža mu otpor kad je pijan,onda u tuči porazbijaju sve!..Izabrao je inteligentnu strategiju..Instruisao je i naterao nesrećnog brata,da krade!.Nikada ranije nije krao..Brat ne podleže odgovornosti pred zakonom..U 5 ujutru,već su u varošici..Hleb,jogurt i mleko,ispred prodavnica,dok još nisu otvorene..Kad se otvore,onda pivo iz frižidera,desi se da je neki otključan..Tačno po grafikonu..Zatim pijaca a onda kontejneri,ispred ćevabdžinica,prodavnica i pekara..U medjuvremenu,grebanje za cigare,to radi on,vešt je u tome,varošica je opštinsko mesto,cirkuliše dosta ljudi..Brat krade po zadatku a on ga sačekuje iza zgrada u prolazima,s torbama..Oko jedan odlaze kući,kao iz kupovine,potpuno zarasli u kose i brade..Zaudaraju!..U lošim danima,epske su njihove bitke na kontejnerima..Natera brata u kontejner da prevrće,pa mu ne da da izadje!..Ovom u nekom času pukne film,pa počne da ga besomučno gadja smećem.On mu uzvraća!..Lete konzerve,lete flaše,kartoni i smrdljive kese..Brat u kontejneru liči na kakvog oklopnika u bornim kolima ili na grudobranu utvrđenog grada..Niko ih ne prijavljuje policiji,šta bi inače i radili s njima?..Kradje su inače u zoni sitnog,uglavnom hrana i piće..Od kad je došla zima,kradu i drva po dvorištima,u torbama..Gotovo da su postali neka vrsta atrakcije,postoje izvesne simpatije za njih,takvog nečeg nikad nije bilo ovde..Pre neki dan,gledali smo ga iz auta,tri metra ispred nas,iza bočnog zida banke..Drpio je paket onih malih "Džoy" sokova iz obližnje prodavnice,pocepao najlon i užurbano trpa flašice ispod kaputa..Uspaničio se,ispušta ih,uplašio se!.Negde krajičkom svesti,oseća da to nije ispravno!.Izbrojali smo,uzeo je samo 5 flašica,ostale ostavio tu na ulici..Srdačno nas je pozdravio,odlazeći..Osetili smo da i on uživa..Smejali smo se slatko!..Kad bolje pogledaš,perspektiva skitnice ima izvesne prednosti i čari;ratosiljaš se svih obaveza,računa,poreza,oblačenja,rada..Oni su je izabrali!...Na ovaj groteskni način,samo se manifestuje odluka Univerzuma da na tom mestu nema više života i da će s njima sve da zgasne!..Oni samo emituju sliku,sa mnogo dubljom porukom!..Tako vidljivo i kristalno jasno svakom!..Sve je u savršenom redu..Svet je u savršenoj harmoniji,kao na ovim slikama na početku!..Otkud analogija sa Melkijadesovim proročanstvom u naslovu?..Začudo,njihov pradeda se obesio davno na grani hrasta,a u zaraslom dvorištu ispred kuće,zaista postoji mravinjak,velik kao Konstantinopolj,gledano iz perspektive mrava...

Koordinate sreće

Počne to neprimetno,na talasu neoskrnavljene mladosti..U četvrtak diplomirala,u ponedeljak dobila posao..Angered,kvart na iskraju grada,veliki tržni centri i parkinzi.Apoteka tek otvorena,svi osim šefice mladi,jedna energija vuče drugu,neponovljivi zanos početka,oblikovanja,stvaranja..Kapitalizam je to,ali je zemlja obećana!.Svaki uspeh je delo i ponos svih nas..Šefica starog kova,dugo iskustvo u drugim apotekama,pravedna ali ponekad ćudljiva,hirovita,sujetna,nekako teška..Kad se desio taj trenutak i kako se rodi ta hemija,niko ne zna..I nema tu bliskosti neke,teško je sa njom biti prisan,samo ju je jednostavno primetila.Nju,jedinu Srpkinju medju 5 Švedjanki i devojkom iz Eritreje!.Počela da joj daje više posla,složenije poslove,neke čak iz šefovskog domena..Dve godine kasnije,nemirni duh stare šefice odlučio se na novo iskušenje,iznenada je rešila da promeni firmu..Odlazeći dani prilično dugo traju,sve ima svoje rokove i procedure,ispunjeni izvesnim žalom i neizvesnošću,ko zna ko će nam sad doći za šefa i kakav li će biti?.Na izvestan način,ruši se sav naš mali svet,koji smo sazdali i gde smo bili ušuškani..Tih dana često je dolazio regionalni šef,zadužen za desetine apoteka u južnoj Švedskoj..U kancelariji iza,sa odlazećom šeficom vodio duge razgovore..Referenca je u ovoj zemlji sve!..Kakve su tvoje preporuke,stari moj?.Mišljenje odlazećeg šefa veoma se uvažava,ali nije presudno..Tog dana,razgovor je trajao čitava tri sata i povremeno su otpozadi dopirali nejasni povišeni tonovi!.Slutilo je da se tamo vodi neka potmula borba!..Onda je stara šefica Lena, izašla sa pobedonosnim sjajem lavice u očima i pozvala baš nju unutra!."Ubedila sam ga,ti ćeš biti šef umesto mene"..Nije mogla da dodje sebi od šoka!.Imala je samo 25godina!.."Ti si moj projekat,u tebe polažem nade"-rekla je kad su ostale same.."Nisam htela da odem,dok tebe ne proguram za šefa"-provala emocija u poslednjim satima..Od žene,koja je delovala nepristupačno hladna!..Stara šefica,nije se prevarila..Pod njenim vođstvom naredne dve godine,u okviru firme najbolja apoteka u celoj Švedskoj!..Priznanja i nagrade..Svim radnicama 13-ta plata!..Onda se zaljubila i udala..Uskoro i zatrudnela..Živela je na suprotnoj strani velikog grada,20km od ovog kvarta.U danu porodjaja,volšebnom rukom proviđenja,pripadajuća bolnica bila je puna,kao i ostale najbliže i umreženi sistem prosledio ju je,da ne poveruješ,u daleki Angered,svega pet stotina metara od njene apoteke!..Na mestu gde je davnog ponedeljka,prvi put obukla beli mantil,gde je blistao njen mladalački zanos i gde je stara šefica Lena,onog dana vodila lavovsku borbu što joj je otvorila put,divni mali dečak,prvi put je ugledao svet!..Angered!.Sve što je lepo!..Sudbina tako ponekad trajno,sama ucrta koordinate sreće..Da li se ovo odnosi,na svakog od nas?..Jeste li primetili,mi nismo isti na različitim mestima?..Treba li tragati?..Da li je u kretanju,zagonetna kosmička tajna sreće?..Statičnost emituje tugu,jad i očaj,što je najbolje vidljivo na licima ljudi u umirućim selima,koji za svoga veka nisu mrdnuli daleko od rodnog ognjišta..Možda za svakog od nas,postoji mesto otkrovenja i procvata,bilo to među sjajnim neboderima velikog grada ili među čarobnim zelenim poljima?...

Kraj navigacije i letopis čudnog bicikla

Ne znam otkud mi došlo,u ovoj snežnoj noći?. Kraj navigacije je samo divna metafora i praznik na dalekom istoku Rusije.More se ledi i obustavlja plovidba..Brodovi u zimovnik,svetionici se gase..Nekako,baš mi liči!.Ovo je taj čas!.U ovoj snežnoj noći druže i ti ćeš na počinak,nema više vožnje bicikla!.Do proleća u zimski san..

Jel znaš,da nije tako druže u tvojoj rodnoj zemlji?.Ne veruješ?.Evo ti slika,gledaj!.Ovo su desetine bicikala,parkiranih na železničkoj stanici u gradu Veksjo.Božić,sedmi januar,minus 12 i neprestano pada sneg..Možda si imao sreće?.Znaš,kad bih te vozio po snegu,rekli bi da sam lud a ne bih baš!

A rodjen si u divnoj zemlji,znaš!..Veliki,sjajni Geteborg!.Bio si vezan lancima u "Biltemi".Otkupili smo te i izvezli pravo na kišu..Zujao si od sreće,kao da predeš,po parkingu..Tvoj grad ima zaista bajkovite staze.Ne postoji mesto,gde ne možeš stići biciklom.Odvojene od kolovoza,zalaze u čudesnu prirodu,idu kraj kanala,reke,morskog zaliva,duž glavne avenije.Vozio sam te uglavnom po Kvibergu..Groblje prošarano stazama..-Ne svidja ti se?.Vežbao sam druže,ti si na struju,nisam ti znao narav?..Jednom si ipak video stadion "Ulevi" i centar grada..-Kažeš,gledala te je sve sama gospoda a zapao si meni?.Zaista,tri minuta pre nas,odvezali su onog tvog suseda,za nekog finog gospodina..Zagonetni su putevi Gospodnji?..Gledaj to sa vedrije strane.-Znaš,kupljen si kao najdraži poklon a to nije isto..-A jel znaš da si par godina bio samo daleki san?,Sve dok nisi sišao na 500 evra,barabo jedna!..Dovezao sam te u prikolici busa,preko cele Evrope,jedva su te primili..I prošvercovao preko granice u gluvoj noći..Bio sam srećan dok sam ispijao kapućino u onom restoranu..Znao sam da si moj!..-Kažeš,niko ti nije rekao da ćeš završiti u Srbiji?.Da nećeš biti vožen gradskim stazama..Obreo si se u maloj varošici?..Čoveče,doneo sam te na jug!.Zar vi gore o tome ne sanjate stalno?,Zar nisu uvek puni letovi za Kanarska ostrva i Tajland?..Izveo sam te prvo jutro u zamamna zelena polja,zagonetnim puteljcima!..Doneo sam te na vrhuncu juna,medju prezrela žitna polja i miris pokošenog sena..Mirisao si na tek ubrane višnje i prezrele kajsije što su prekrivale zemlju!..Više se nismo razdvajali..Prošli smo zajedno svaki puteljak i skrivenu stazu,upoznao si svaki zvuk,miris i dašak,ponekad sam te prenosio kao bebu,preko blatnjavih lokvi,preko dzombi,preko zaraslih,trnovitih staza..Pio si sa mnom na studencu,dok je gorela julska zvezda!..Uzneo si me,verni druže,uz mnoga teška brda..Zbližili smo se i razvila se čudna simbioza,znaš ono,što više ja pomognem tebi na ravnom,više ćeš ti pomoći meni kad dodje gusti čas!..Ponekad pomislim,kao da imaš dušu,u tim tvojim lampicama i pedalec-senzoru..Priznajem,doneo si mi slavu!..Samo jedan čovek pre mene,imao je u ovom gradiću el.bicikl..Mnogi su te zagledali i zapitkivali a ja se malo pravio važan..Sirotinjska slava!..Čoveče,kad bi to doživeo da si ostao u Švedskoj?.Tamo vas ima na hiljade!..Ne boj se druže,ovde nećeš ostati gladan i žedan..Tvoje punjenje košta 7 dinara i sa njim predješ 30km..Začudo,ova zemlja ima nešto čarobno,čega u tvojoj domovini nema!.Ako kojim slučajem ostaneš negde na putu bez struje,upitaj u prvoj kući da se dopuniš malo,skoro niko te neće odbiti..Pola sata punjenja košta dinar,s time ćeš preći 10km..Ima i napustenih kuća sa utičnicom napolju,kao na ovoj slici,pa Bože moj,što da ne,putnik namernik u nevolji?..Držim te u kući,čoveče!..Provalio si me!.To je zato što sam slepac!.Da mi te,nedaj Bože ukradu,otkud meni 500evra,ha,ha,ha!..Al nije samo to..Postao si mi drag!..Uputim k tebi u prolazu nežan pogled,sad kad si na zimovanju..Jesi li ti samo stvar?..Kažu,kad jako želiš neku stvar i dobiješ je,onda sreća brzo iščili i nestane..A ovo ne prolazi?..Mirno spavaj druže..Za onaj tren što će doći,za onaj čas!..Ja lagano okrenem pedale a ti me poneseš kao vranac i zujiš kao nežni pčelinji bruj u krošnji,dok me po licu miluje prolećni povetarac i na tren osetim opet,da sam mlad!...

Potomak na zatrtom ognjistu

Na ovom mestu,bile su četiri njihove kuće..Tu gde je sad ova jedna jedina,usamljena..Sve je naizgled bilo postrojeno po vekovnim pravilima..Skriveni u dubokoj dolini,ušuškani od vetrova,udaljeni od puteva.Kad-tad,nesreća može naići!.A ona uvek dolazi drumom..Nekih pola kilometra desno,prastaro groblje u šumskoj dolini..Tridesetak godina,tu se više ne sahranjuje niko..Put jedva da je prohodan,samo na zadušnice još dodje poneko..Njihova nesreća,bila je što se nalaze na iskraju sela.Nekih dva kilometra desno,iza horizonta,prolazi put Šabac-Obrenovac-Beograd..Dan ranije,u nekoj zasedi partizani su ubili dva Nemca..Zlokobnog jutra,u praskozorje,od Šapca je upala Nemačka kaznena ekspedicija..Njihove kuće prve..Kupili su vojnosposobne muškarce..Stare i nesposobne ubijali..Za njih nije bilo spasa.Ali je Nemcima nešto krenulo po zlu?.Psi su,kažu,izbezumljeno lajali i kidisali,došlo je do pucnjave,čula se kuknjava,predugo su se zadržali tu,jedna žena je uspela neprimećena da pobegne do prve sledeće familije i uzbuni ukućane..Panično bekstvo!.Od kuće do kuće,širilo se kao požar!."Bežanija!"-lupalo se do razbijanja prozora.Zastrašujući lavež pasa!Muškarci i deca,preko šuma i polja,u susedno selo.Žene su ostajale..Bože,kakvo im je srce bilo?.Svedočenje iz prve ruke:Baba i jetrva su dočekale Nemce.Naučene su da izgovore"Niks Komunist".Prevrtali su po sobama kundacima,tražeci kakvu komunističku literaturu ili sakrivene ljude!.Na ormanu je stajao Srpsko-Nemački rečnik(jedan dedin brat je išao u gimnaziju).Pogledali su.O gut!..Ugledali su ceger pun jaja i uzeli ga..Deluje kao sprdnja ali je nemački vojnik izvadio Nedićeve dinare,da plati..Naravno ne,taman posla,samo nosite!..Gospoda?.Onda su napolju uredno zapalili slame i sena!.Sve je gorelo u selu tog dana..Izbegli su posmatrali ogromne buktinje oko svojih kuća,sa dalekih brda..Do podne je sve bilo gotovo.Vratili su se u predvečerje,da vide jesu li im žene žive,da vide stoku i svoja spaljena sena.Zgarišta su dogorevala.Nekoliko narednih noći,spavali su po kolibama u dalekim livadama...Iz onih prvih kuća,sa onog mesta,odvedeno je devet Kuzmanovića i streljano istog dana,na jednoj maloj adi,osam kilometara odavde..Sutradan je ženama dozvoljeno,da dodju po svoje mrtve..Povorka očaja..Na zaprežnim kolima,dovezle su svoje mrtve muževe i sinove..Za mnogo leta,zatrta je čitava familija..Odmah po završetku rata,porušili su sve kućei iselili se sa tog zlokobnog mesta..Od preživele dece nastalo je sedam kuća,četiri gore na vrhu brda i tri na mestu odakle je slikano,koje se polako gase..Ostali su otišli u gradove..Bili su gazdinska familija..Nešto se tu ne uklapa?.Ako je kriterijum bio"Niks Komunist",oni to svakako nisu bili?.Njihova nesreća se nastavila,komunisti su im posle rata oduzeli skoro 40 hektara,jer nije bilo odraslih muških glava,da je na vreme podele..Ili su Nemci imali kvotu,pa pošto su im ostali utekli,onda da pobijemo njih?..Ima zluradosti još kako,u tudjoj nesreći!.Po selu je decenijama šapatom kružila legenda,da je navodno u Tursko doba neki njihov predak,izdao devet hajduka?..Onda je oko 1970te,neka žena iz Beograda,podigla kuću na tom mestu.Ozidala i pokrila,dalje nije mogla..Rešetke na prozorima i podrumu,delovala je pusto i zlokobno,kao deca smo odlazili na to mesto.Još su bile žive stare jabuke i kruške,po njihovim zatrtim dvorištima..Bio je to krik devojčice,što je pamtila to jutro!.Decenijama je kuća zarastala,prepuštena vremenu..Da,bila je podsećanje!.Možda je samo to i želela?.Onda je ovog leta iznenada,tik iznad nje nikla nova,lepa i moderna kuća..Možda unuk,možda praunuk,nije ni važno..Sa radošću i nevericom gledam!.Pa to sećanje je i dalje živo,tako živo!.Šta bi ga inače podstaklo na ovaj poduhvat?.Nikada do ovog mesta nije stigao ni tvrdi put,ni struja a sad će doći!..Kao da je procvala ruža,kao da se sasvim promenio krajolik!..Kome je uopšte važna ova priča,stara 76 godina?.Naizgled nikome!.Ali ako pokušamo da raspredemo naše zamršene životne niti,svi koji smo poreklom iz ovog sela,stići ćemo do tog zlokobnog jutra..NJihovo stradanje,omogućilo je drugima da se spasu..Medju stotinama,bežali su i moj deda i moja majka,tada devojčica mala i ko zna koliko još, nas nerodjenih,visilo je o koncu..Jer,bilo je sto za jednoga!..Priča ima i univerzalnu,vanvremensku dimenziju..Najpre,ne postoji bezbedno mesto na svetu!.Zlo može doći odasvud.Teško je,zar ne,zamisliti na ovim pitoresknim poljima u praskozorje,Nemački streljački stroj?..Zatim,ona kazuje o snazi usmenog predanja..Vodjen njim,kao za Vitlejemskom zvezdom,daleki potomak se odnekud vratio,ja pišem ovu priču i svako u selu zna za ovaj davni dogadjaj a niko više ne zna da pronadje grobove stradalih!..Kazuje još i da zlo nikada ne može dostići savršenstvo!.Ma kako isplanirano,uvek se nešto oklizne,izmakne,krene naopako!.To valjda,neka nevidljiva ruka ne da?..I najzad,ona govori o životnoj snazi..Vraški je teško satreti život u korenu,zbrisati ga bez traga!.Ako u prvi mah i uspe,on ima čudnu moć,iz legende,sećanja,ranjene duše,magnovenja, mnogo godina kasnije,kao Feniks iz pepela,kao Baobab u sezoni suše,na istom mestu da iznikne i da se vrati!...

Gorostas i tajna

Kako je opstao na tako neobičnom mestu?,U nevelikom dvorištu,tik kraj ograde i ulazne kapije.Najmanje mu je 150 godina!.Gorostas jasen!.Sto puta sasecan,sto puta pustao nove izdanke i grane..Nikoga nema,da pitam?.Jedini adut mu je što se nalazi na južnom položaju od kuće.Hladovina?.Da li je to dovoljan razlog?.Na suprotnoj strani,ogromna izraslina od korenovih žila i zemlje što se s korenom izdigla..Podsečene su neke žile na kapiji,da bi auto mogao da udje..I najzad ogromna šupljina u njemu..Na starom jasenu,redovna pojava..Obično ide do vrha debla..Pamtim iz detinjstva,ogromne stare šuplje jasenove u livadama..Na njima iz šupljina,raste ukusna gljiva škripac..Posle letnje kiše,za noć izraste velika kao šešir..Bog zna,kako do njega dospe micelij gljive?..Deda bi tad ustajao u 3 ujutru i s velikom torbom kretao u livade pod rosnom izmaglicom.Ponekad i ja sa njim..Oni što su im kuće blizu,znali su,pa ako zakasniš sve je već obrano..U duplji ovog jasena,vide se tragovi,nedavno je gorela vatra!.Ne,nisu hteli da ga ubiju.Postoje mnogo lakši načini..Možda se u šupljini formirao osinjak ili leglo stršljenova ili je možda čak,u nekom trenu izmilela zmija?.Životinje imaju svoju percepciju,za njih je ovo prvoklasan apartman i sklonište..To što su ljudi okolo,za njih je samo nuspojava..Ovo je vatra očišćenja!.Uništene su i sve štetočine,insekti,crvići,što su iznutra nagrizali jasen..Gorostas će od ovoga da živne!..NJegove moćne žile,ko zna koliko duboko,pustile su svoje pipke.Sokovi života neprestano teku.Jasen je,ko bi rekao,iz porodice maslina!.Tanana nit dugovečnosti i trajanja,neprimetno se provukla..Dok se ženio deda,kad su ovuda prolazile vojske,kad se rodio otac,kad je prve korake ovde napravio on,sitni bezbrojni kapilari,u tišini su tražili,duboko pod zemljom put..Ostaće zagonetka?..Kako je gorostas jasen,preživeo svo ovo vreme,gradnju i pomodarstvo,deobe i nasledstva?.Fizički,bio je smetnja a opet i dalje stoji tu?..Možda je za njega vezana neka duboka uspomena?.Ima takvih stabala..Možda je posađen u spomen na nečiju preranu smrt,na neki tužan dogadjaj,možda je čak na ovom mestu nekad davno ubijen neko?Takvo drveće,nikada se ne seče!.Umire prirodnom smrću..A možda prosto,neki je predak bio hedonista,obožavao hladovinu,proveo život u veselju i ostavio u amanet-sve može da se sruši,ali jasen pred kućom niko ne sme da dirne!.Moćna je sila reč,niko ne bi svojom rukom prvi!...

Novembarski oproštaj

Jesen je od varljive prolaznosti sazdana..Od lelujavog trenutka.Novembar visi o najfinijem koncu.Nestalna slika menja obrise i boje iz sata u sat.Na istom končiću vise i svenuli list i godina cela,prolećna ushićenja,iluzija večnosti leta,poduhvati,zanosi i nade..Novembar je rastanak i oproštaj!..To nam on sipa bajkolike konfete,u bojama bakra i ćilibara,za kraj..U njemu se zatvara krug..Tamo gde smo mi postavili kalendarsku crtu,ničega nema,samo gole grane i sneg..Tu nije ni početak ni kraj..Novembar naginje sav na crveno,na boje rubina,na konjak u bocama,na plamen iz kamina,na boje mladog vina..Kolorit ljubavi,topline i strasti..Kad prhne poslednji list sa grane,crveno će trajati još..U zrelim bobicama šipka,crvenog gloga i drena što će dočekati sneg..Novembar je povratak svojim malim veseljima,svojim bližnjima,novembar je povratak domu svom!...

Bezimena smrt u Češkoj

Češka u zlatno predvečerje!.Ništa više nije isto.Krajolik kao da potvrđuje priču,da Slovenski narodi imaju dušu.Jer šta je ovaj kolaž bajkovitih slika,do simbioza Božjeg dara i ljudskih ruku,protkanih toplinom,ljubavlju,vekovima,krvlju?.Zatalasana junska polja,čarobno zeleno ruho,nedosanjane bajkovite šume,Laba što jedno vreme krivuda kraj puta,noseć u sebi pamćenje Vltave,sto je pod Praškim mostovima tekla.Naziru se u daljini,tornjevi zlatnog Praga.Od Praga do Brna,ponegde ima radova na putu.Bilo je oko 21 sat.Sumrak još nije prešao u noć. Beskrajna žitna polja.Oko 30km do Brna.Autobus je stao.Zastoj!.Sto metara ispod nas,običan put.Plava policijska rotacija!.Bus se pomerio malo dalje i stao baš naspram tog mesta.Plava rotaciona svetla,onaj usporen režim što kazuje"sve je već gotovo",nestvarno kruže po žitnim poljima!.Na putu leži mrtav čovek,motocikl prevrnut u žitu!.Policija i lekari,nikuda više ne žure.U divno junsko predvečerje,petak uoči vikenda.Nismo nahrupili na prozore,samo smo začuđeno gledali!.Niko nije uzeo telefon da slika.Zbrkane misli!Pre pola sata bio je živ,krenuo u izlazak,neko će sad da javi,uslediće vrisak!.To nije neko naš,to nije naša smrt,tiha muzika je svirala u busu."Do skoro,bio sam ti drug"-piše na starim krajputašima.Bio sam ti bližnji!.Umanjio se svet!.Stajali smo tu samo tri minuta.Kao večnost!.Pratila nas je svetlost plavih rotacija,umirujuće spora preko žitnih polja.Kilometar dalje,gradić iz kog je došao.Ćutali smo svi!.Ko nam je servirao tu sliku?Da smo dva minuta ranije ili kasnije prošli,ne bismo stali baš na tom mestu i ne bi videli ništa.Postoji li slučajnost?.Pomislih,da nadjem na netu taj gradić,imaju neke onlajn vesti.Ipak,ne!Ostaće ovo bezimena smrt.Neko je hteo da nam je prikaže!.Neko je hteo da nam poruči nešto,mnogo važnije i dublje?.

Putujuće nade i čuvari Evrope

Bio je petak,16-ti jun..Putovao sam nazad kući iz Geteborga u Švedskoj..Cela zemlja se spremala da proslavi Mitsomar,prvi dan leta..Putovanje do Beograda traje 33 sata autobusom.Malo zastrašujuće!.Ipak,prostor i vreme,samo su relativni pojmovi.Polazak uvek u ponoć.Pa se tako oprostim sa ovim čarobnim gradom u svom njegovom blještavilu i raskoši.Da ga duže pamtim,valjda.Bešumno klize kroz noć blistave Tauers kule,luna park,impresivni stadion Ulevi,kultna zgrada "Karmin"na obali mora,brodovi kruzeri u luci.Do Malmea četiri sata.Usput svraćanje u manje gradove,Halmstad,Helsinborg i Landskronu.Potpuno puste ulice u gluvo doba,samo na stanicama poneki naš čovek,čeka sa torbama.Malme u praskozorje,poslednja tačka ove magične zemlje.Bus staje u luci,na samoj obali mora.Sjajne,blistave zgrade u ogledalu morske vode,što se lagano mreška.Poslednja slika..Granična policija na Oresundskom mostu,nikog ne zaustavlja.Samo idite i daleko vam lepa kuća!.U dolasku su na ovom mestu,skinuli čoveka iz busa.Nikoga ovde nije bilo godinama.Evropa,kakvu su nam obećali,nije više živa..Most preko mora,12 kilometara,pa onda tunel ispod mora 6.Fascinantno!..Zatim Kopenhagen,dva sata kroz Dansku,ukrcavanje na trajekt,45 minuta plovidbe,iskrcavanje u Nemačkoj.Bezlična Nemačka celi dan.Ne vidiš nikakav grad,tek poneko seoce.U kasno popodne,Drezden na Elbi.Uspon ka Češkoj granici a ispod prelepi grad,stradalnik od bombi a opet živ i tako bajkovit i lep.I onda Češka!Divan osećaj!.Slovenska zemlja.Visoravan i vododelnica klime.U Češkoj mirise leto!.Sva je od zelene čoje i najfinijeg konca izvezena!.U Češkoj,osmeh na izmorenim licima bljesne."Nisam daleko od doma svog"!.Autobus je sazdan od nade i snova.Neki putuju na odmor u rodni kraj,neki su radili na crno tri meseca i sad se srećni vraćaju kući.Neki su ostali dve godine na divljaka i sad je njihova duša puna strepnje!.Za sve postoji spas pod kapom nebeskom i svi ga znamo i oni ga znaju,al ipak na njihovim licima strepnja,šta će biti kad stignemo na Rozske-Horgoš,u gluvi noćni sat?I svi vozimo nešto,nadajuć se da nećemo platiti carinu,puni su bunkeri i prikolica koju vuče bus,istovar u BGu nekad traje i dva sata.Za koji sat,oči u oči.Grobna tišina!Nade i snovi i čuvari Evrope!...

Feudalni lovovi i večna lovišta 2

Sećanje iz detinjstva:u rano jutro,pod prozorom je pukla puška,kao grom!.Deda se jedva usudio da izadje..Rodjak Momčilo,puška i barutni dim..Čoveče,da li si ti normalan?.Grlica na odžaku,pa nisam mogao da odolim!.Imao je neko uverenje sa psihijatrije.Ponekad je pred kišu,zasvirao na violini i zapevao/Sprem te se,spremte,Četnici/.Policija i UDBA,nikad nisu došle a Tito je bio živ!.A pušku posedovao legalno..Ko ima pušku,ima vlast!.U jesen,kukuruz se brao ručno,sedmicama.Nedelje su bile pravi košmar..Pucalo se sa svih strana..Seljaci su svaki čas vikali,onako bez smisla,kao da izvikuju nekog za Kralja,na kakvom srednjevekovnom saboru!.Neki su od straha i besa,dozivali svoje pokojne a neki po imenu krave,kojih tu nema.Ipak je ponekad zapljuštala kiša sačme po kukuruzištu,srećom daleko..Lov je neki zagonetni izuzetak!.Neka nevidljiva,moćna ruka bdi!.Sto puta,pooštren je zakon o saobraćaju a zakon o lovu nikad..Faktori alkohol,uračunljivost,agresivnost,disciplina,takodje su tu!..Zašto je to tako?.Lov je ustvari aristokratska privilegija moćnih..Feudalno pravo..Sirotinja se tu samo provukla,radi tobožnje univerzalnosti zakona.Prava lovišta,zna se gde su!.Nadvojvoda Franja Ferdinand,ulovio je u nekom lovištu na Karpatima,104 životinje u jednom danu.Jedva su stigli da mu dodaju napunjene puške!.Pokojni Tito,bio je takodje strastveni lovac,kao i njegovi najbliži ljudi..Čudim se svakog proleća i leta..Životinje zaborave!.Sreo sam u prirodi dvadesetak srna.Na deset/petnaest metara,bliže ne..Ne beže,samo se lagano udalje.U neko doba,prodješ kraj fazana na dva metra,a on čak i ne poleti!.Najdalje što se ikad stiglo,bio je predlog o trajnoj zabrani lova,u Italijanskom Parlamentu,pre nekih sedam/osam godina..Nije prošao za samo nekoliko glasova!.Pa ćemo tako ostati da živimo u lovištima..Postoje neke sasvim drugačije,sporadične slike..Divlji zečevi na ulicama Švedskih gradova..Ima ih svugde,kraj trotoara,na zelenim površinama,deca im prilaze.Prelaze ulicu a automobili staju!..Ako 50 godina nije opalila puška,da li se to prenosi u genetski kod?.Ne znam..Ovo je posvećeno stvorenjima,sto su doživela jedno proleće i jedno leto i dvesta sunčevih zalazaka,rumenih a što će u ove dane jeseni,visiti negde kao trofej...

Feudalni lovovi i večna lovišta 1

Čim s prva puška,divljač je u paničnom pokretu i begu..I evo,jesen je došla.Ta bića imaju neki oblik svesti.Jato vrana odlično razlikuje čoveka na traktoru,od čoveka s puškom.Tik za oračem,jato vrana mirno lovi miševe,crviće i druga sitna stvorenja,po svežim brazdama.Od čoveka sa puškom,beži kilometrima daleko..Kako li u njihovoj svesti izgleda taj trenutak,kad zagrme puške i u magnovenju treba bežati,spasavati život,mladunce,bežati iz formiranih skloništa i gnezda,dok se odasvud čuje lavež pasa?.Ona ne znaju za kalendar i jesen..Da li po žutom lišću koje opada,starije jedinke što su preživele mnoge lovove,slute šta im se sprema?Prohujalo je bujno proleće i toplo leto spokojstva i tišine.Zeleni okean i lovostaj,bili su moćna zaštita..Da li krajičkom svoje majušne svesti,proklinju jesen,kao što su je proklinjali svi progonjeni,odmetnici i hajduci?..Ako je išta nemoralno u lovu,to je simbioza čoveka i psa.Upotreba životinje protiv životinje,sa svojim sposobnostima,instiktima,čulima,koje čovek nema..Jedan na jedan,možda bi nekako i bilo prihvatljivo..Hajd zadji druže u guste vrzine i čestare a da te ne oseti životinja,koju je Bog obdario čulima!.Postoji i moralno opravdanje lova.Navodna duhovna veza,sa našim davnim precima,koji su bili lovci..Da,ali su oni lovili lukom i strelom,samo da prežive!.A medjuljudska dimenzija lova?.Većina ljudi nisu lovci..Lovačka društva gazduju svim našim njivama,poljima i šumama,privatnim,državnim,crkvenim i ostalim.Ne sme se pucati samo 200metara od naselja i kuća..U selima to ne poštuje niko..Napuštena imanja i vrzine,stigle su do ograde nekih dvorišta a s njima i divljač...