tamo i nazad

Сунце унутрашње

, 03 2010 07:42:15 +0100

Срећна вам свима Нова Година. Многе ће се ствари догодити мимо ваше воље, али сам сигурна да ће бити и оних о којима ћете одлучити сами. Желим да успете препознати такве животне тренутке и искористите их. Желим да успете. Желим да се још дуго овде и на другим лепим местима срећемо и препознајемо. Желим....

Ах, небитно! Нека је срећно!

Ничија душа

, 23 2009 08:39:49 +0200

Је ли ко чуо за ефекат "бумеранг"?

Последица тог ефекта је враћање на старо, али тако да те лупи у главу, с леђа, ненајављено, па извучеш из архиве текст који све објашњава, да се не губи време јер ваља санирати оштећења на трупу једрењака.

Данима се осећам лоше. Познат ми је узрок оваквог стања свести. Као насликано пред собом имам све - комплетну ситуацију, спорадичне проблематичне потезе, последице и могућа решења. Но, ни кристално јасан преглед ме не чини одлучнијом. Никако да подвучем црту и ставим потпис, а то се дешава у тренутку када сам у сопственој глави окренула прекидач на ОФФ и завршила са ламентирањем над просутим млеком. Тада наступа време делања, а ја у овом моменту не налазим довољно снаге да напнем вијуге и направим тај клик. Због чега? Због кога, боље је да се запитам. Данима ми у грудима трепери ситна уплашена душица, повређена и рањена, као врабац погођен оловом из ваздушне пушке у суровој игри неког балавца. Кожу носим преокренуту, тако да ме боли сваки, ма и најневинији туђи поглед. Ма, не могу се ни бавити описом овог дауна који ме носи испод дна, ништа ме не растерећује, само ме ситна радост мог срца, мог разлога постојања подигне својом лепотом, тек да ме не удави оволики јад. Знам да требам, једноставно морам, јако желим да се тргнем, на крају сам сигурна да ћу то и учинити. Одлажем пошто тиме морам одбацити део себе, онај који ме чини другачијом, на који сам до сада била врло поносна, а сада је мртав, мртав, толико је безосећајан постао. Мисли позитивно, мисли позитивно, ништа више није као пре, ништа више није као пре, бићеш добро, бићеш добро... понављам своје мантре сваке ноћи, пред сан, по буђењу, уз сваки удах ваздуха, без осмеха, помало већ навикнута на промене расположења моје, наше... Помислим: лото премија, жељени посао, летовање у Дубаију, лет авионом, велики регрес за годишњи одмор, нови плави спортски ауто....- ништа ме не би учинило срећном сада, док видам повређену одбачену, ничију душу, на задушнице, уочи недеље на Духове. Боли јако! Без суза.

Тема за члабак

, 30 2009 22:36:25 +0200

опседнута бројањем, љубављу и срећним крајем, поклањам вам цифре и ноте.

Да се нађе!

Ветар у леђа

, 26 2009 11:36:24 +0200

Једном се то десило! Сунце је било са стране, а ветар је миловао лице, све се као на пуцкање прстом окренуло на добро, позитивно, освежавајуће...

Како је живот понекад леп!

Устанеш, пољубиш кога волиш, сркнеш кафицу, здрав, свеж, одморан заграбиш дан, пошаљеш/примиш лепу поруку, осмехнеш се сваком лицу, осетиш изнутра да си свој.

Нисам раније умела ценити овакве тренутке. Старим, учим, схватам...

Још радим на заборављању и опраштању, савети су добродошли.

размахала сам крилца, време је за полетање. Желим и вама добар ветар у леђа.

На овај дан

, 03 2009 11:28:41 +0200

Чола је Чола!

Некад ми се заиста учини да пева само за мене.

Желим вам леп, сунчан мајски дан!

Божја башта

, 28 2009 12:37:22 +0200

Овако је (верујем) говорио Он, један од највећих песника, човек ком дугујем сетне мисли и тужна сећања.

brojim

, 23 2009 13:18:09 +0200

Бројим твоје кораке,

утишавам слутњу,

немим пред могућностима које видим.

Немој застати,

не окрећи се.... Анђео би се могао преплашити.

Време је за љубав

, 06 2009 12:43:08 +0200

Свратих да вас подсетим како је све лепше, светлије и нежније у пролеће. Зар не?

Желим вам пуно љубави, вунених облака и насмејано Сунце. Живело пролеће!

Пссссссссссссссст

, 19 2009 12:36:13 +0100

Устадох жељна голицања које у стомаку изазива тајна кад просто мора напоље. Знате, то је онај осећај свраба који је некада давно натерао једног берберина да ископа рупу у земљи и у њу закопа оно што зна, а не сме рећи, никоме.

Имам тајну. Велика је, огромна... Лепа. Како да је не поделим са вама?

успомена

, 31 2009 22:44:31 +0100

СЕЋАМ СЕ....

Били смо много млађи, слободнији и слободоумнији. Волели смо све што воле млади, дружења, сличице, салвете, одласке у биоскоп, маст на леба и чоколадице Животињско царство.

Горљиво навијали за Звезду или Партизан, код комшија први пут гледали ТВ, одлазили на екскурзије које не трају један дан, мењали синглице и поклањали их једни другима за рођендан. Писали дневнике и споменаре, које су мајке и старија браћа увек проналазили, кАо случајно... Сећаш се?

Не изгледа тако далеко, а прошле су светлосне године.

Да ми се још мало вратити у детињство, само да поново осетим мирис безбрижности и запамтим игре које су нас знале натерати да заборавимо време, глад, обавезе и чињеницу да нас код кућа чекају брижне матере. Вратила бих се брзо и својој поспаној љубави на уво шапутала све тајне које крије срећно детињство.

Баш смо се лепо играли, сећаш се?!